Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.
Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.
Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.
Livada ,sanjiva se budi, dva kosca u strani, jedan s jedne drugi sa druge strane odbija, muda se klate, dodijalo...
-JEBI JE PUČE!
-Leti did uz livadu...
-A JEB'LO TE SUNCE PA ĐEŠ MI KOSU PREBITI, BOLJE DA SI MI OKO IZVADIO, U ŠTA GLEDAŠ PUŠKA TE UBILA!
-Opušteno dide, zajebavam se.
-O JEB'O TE ĆAĆA TAKO BLENTAVA, SAMO JOŠ JEDNOM PROBAJ!Nakon par minuta...
-JEBI JE DIDE, SAD JE STVARNO PUKLA!
-Ide did, iz očiju živa vatra sjeva iz nozdrva modar plamen liže...
-PA KOLIKI MEĐED MORAŠ BITI DA KOSU PREBIJEŠ, JE L' VIDIŠ KOLIKI JE MRAVINJAK, K'O PIRAMIDA U VISOKOM I TI KONJ ZADRO!
-Šalim se di...FJUS! Manu did kosom, provuče je ispod mojih stopala, a ja se oduzeo k'o da mi je do koljena nogu odsjekao....
-Vidiš mali, ovo samo najbolji kosci umiju! Šta je, usr'o si se? Neka malo, da vidiš na koga si udario. Ja sam dvajes godina bio prvi kosac u srezu. BOLAN, LAZAR LAKETA ME ZA JEDAN OTKOS POBIJEDIO, A TO JE BIO ČOVJEK, SA DVA SRCA KOSIO! Ustanem sabajle dok se rosa nije podigla i u livadu, sam. Pripašem vodijer, toknem malo vode u nj, umočim brus iz Bergama,i gutljaj rakije koju odložim u vrelo da se oladi. Pljunem u šake i udri. Kosište ima idealne proporcije, dugačko do pod pazuh, razmak između dva kvačka –širina ramena. Našarano sa stilom. A kosa- VARCARKA. Rota kov'o. To nema, brije. Sine, da je Tolstoj čuo za varcarku Ana Karenjina bi imala ne 800 nego 2800 strana, koja je milina kositi sa tom kosom. I krenem, kad prvi znoj oblije, stanem, uzmem otkos sa kojeg se cijedi rosa u šaku, pređem preko kose, uzmem brus i navlačim joj žicu. Dok to radim, pogled mi sa kose ode na livadu, pa kad vidim kolika je pogledam u nebo, prokunem Boga, sebe, i majku što me ne pobaci, i nastavim dalje, to ti je sine život. Ja sam u tvojim godinama već imao dvoje dijece, i trudio se da ih prehranim, a nisam ko ti sa fakultetskom diplomom sjedio ispred zadruge i trudio se da dvolitru pive šćeram ispod etikete na eks. Vzadan kosim i ženu dvaput opremim naveče. Jedina korist od tebe su ove kopačke od tvog loptanja pa sad mogu kositi u strani da ne otkližem.
E kakav sam ja kosac bio! Ama , onaj Mikelanđelo da je znao za mene ne bi izvaj'o Davida nego Milutina, savršena građa, samo veći kurac! Ja sam koseći drugima i za druge sebi izgradio četiri stambena objekta, jedan za stoku al' to nema veze. To sam sebi obećo i ispunio, a sve sa rakitalom, i tom kosom u tvojim rukama 30 godina starom.
-Meni si dide obećao krme kad sam završio fakultet, a ja sam dobio samo radnu knjižicu. Eto sutra će dvije godine kako sam završio pa da vidim sjećaš li se?
-Sjećam se, stani malo vidiš da je kriza, šta me zelenašiš, bolje ti je idi zovni Jovana da dođe sa kosačicom da se ne jebemo ovdje čitav dan...
Mladi izdanak kojekakve elitne teniske akademije. Dečkić, kojem je ukazana enormna čast da na vrhunskom teniskom turniru bude zadužen za dodavanje peškira superstarovima belog sporta i time im bude bliže nego bilo ko drugi. Njegova sreća, prouzrokovana ovim poslom je neizreciva.
Upeklo Sunce ko da sam u furuni, forkrajstsejk! Moram da stojim i gledam kako ova dva papana prebacuju lopticu preko mreže, kao da je cilj da poen traje što duže. Ne mogu ni fakin nouz da počešem tokom poena... Ček da dam peškir čoveku... Enivej, obrisao ovaj majmun upravo glavu, noge, a onda i ruku, kojom je moment ago pre serve vadio gaće iz buljsona. Španac jedan raspali. Ou vel, makar mi je lepo uručio peškir, sou aj ken fino da ga uhvatim sa dva prsta za ćoše... Opet mlate 30 prebacivanja po poenu. Ha ha, papan, al’ se natrčao i izgubio his srvis gejm. Vidi ga sad ljakse, kao pobesneo nešto i samo pružio ruku da mu dam peškirče, a kao gleda di adr vej. Evo ti peškir, pajvane jedan, na! Neparni gem, fajnli. Šurnjaest minuta igraše dva gema. Kao to su mi neki gladijatori, ma hajde, kao to vam je kvalitetan tenis? Voleji, nula! Harizma, nula! Uf, barem konačno mogu da pročačkam ovo uvo u pauzi i češnem jajašca. Ah, megasvrš. Takoc...
Tajm? Šta bre tajm, glupi sudija? Ne mogu ni minut da opustim ramena i kopam po nosu, već novi gem. Servira ovaj iz Sibira sad. Ajde bre, serviraj, nanu li ti naninu, šta baunsing fakin bol tri dana, koji krasni? Opa, najs srv, decxko! ...Vidi ga Đoker, što se breca nešto na publiku. Hej, ljakse iz Sibira, igraj bre tenis i ćuti. Kako bre kralj Lebron ubada slobodna bacanja, dok ga lejzerom piče po faci i grlz skriming istovremeno? Njemu kao ne treba koncentracija? Tebi smeta vispering pri servisu. Idi mešaj malter... Pazi ti njega, što prstom pointing et mi ovako drsko, da mu kao dodam peškir sadodmasad. Pa nisam ti ja kriv što si razmaženo derište. Ma svi ste vi teniseri ekšli razmaženi, šta vam vič dik uopšte i treba neko ko vam dodaje peškire?!? Evo ti peškir, na! I nemoj se dereš na maj frend koji ti baca loptice tako, ščuo? Pih, šta bih ti rekao, samo da smem da naglas da pričam. Bolje ti je da serviraš, da ne popizdim do bojling point...
Pada mrak, a ovaj Španac je i dalje u spidu, tipa ran, Forest, ran. Konju jedan, jesi li nagudriran, padni već jednom! Nećeš da padneš? Dobro, evo ti peškir... Alo, maj frend, šta si mi se naguzio in front of maj nouz, miči mi tu bulju ispred glave, ne čeka se servis u publici. Beži bliže terenu. Nije mi klir inaf kako si ti bio prvi na svetu... Brejk? Fajnli. Drži tauel, valjda ćeš sada konačno da izgubiš, da mogu da idem fakin houm.
Kamon, Đovak, serviraj za kraj. Jesi nam svima antipatičan, ali sad baš želim da pobediš... O ne, opet serviraš lajk inđurd čiken, forkrajstsejk. Jesi li ti siguran da ne voziš rolere? Hoćeš ja da serviram umesto tebe? Šta me gledaš sad? A, hoćeš peškir, evo ti... pa gde ćeš sa peškirom? Uf, pa gde ga bacaš, nisam ja tamo, čoveče! Moram da se bacam ko na bejzbolu, da vatam peškir kad se ti, razmaženko, obrišeš. Mnogo si naporan... Meč point? Fala viliju! Evo ga i kraj, fajnali... WTF, ŠKK?!? Jebote, čoveče, ju skerd d šit aut of mi! Šta se dereš tu ko majmun?!? Pobedio, pa pobedio, koji ti je!?! Ne moraš da vrištiš k'o Tarzan zbog toga! I kakve su ti to bele tufne po rukama i vretu? Jesi li se i ti nama malo dopingovao, a Đovače? I ti i onaj Španac tamo preko puta? I posle ovi moji felou Amerikens dopingovani. Nije nego.
Enivej, nadam se da nisu skontali tipa figjurd mi aut, da ja ceo meč prdim u ovaj Đovakov peškir... Izvoli, Đovak, tvoj peškir, da se obrišeš pre ceremonije. Tako, tako, ogrni ga oko vrata, istresi i nosić, obriši usta... Bravo, bravo, vel dan... A ja od sledeće godine treniram hokej. Ćao, zdravo, gudbaj!
Čovek koji, pored znanja, iskustva i preporuka, mora da poseduje i druge ljudske kvalitete.
Majstor - Guten tag hadžija, poslali su me iz firme da vam pogledam nešto u kupatilu.
Celt - Da da dobar dan, selamaleikum i tako to, otišla mi slavina od tople vode na lavabou, kaplje, ima račun za vodu da mi skoči 15e ovaj mesec.
- O pa nije to ništa strašno, gumica, saćemo to čas posla...
- Čekaj bre, di si pošo (vadi upitnik i penkalo) prvo da nas dva raščistimo neke stvari. Jesi vakcinisan protiv korone, prvo to da te pitam
- Jesam gazda kako nisam, moro bio...
- Dobro dobro, nemam vremena - koja i koliko komada?
- Fajzer gazda, sve tri doze, izgleda ću morati...
- Da zovem firmu da proveravam?
- Nema potrebe čoveče, evo tu sam ja blizu mogu kolima da skoknem kući po sertifikat...
- Dobro da verujem ti, nema potrebe. I gledaj da primiš četvrtu što pre. Ovo je Švajcarska, ne tamo neki Pakistan. Nego nešto si mi tamnoput, a i akcenat ti je malo nekako čudan...Nemaš kandžije u očima, nisi od naših...A odakle si ti prijatelju?
- Iz Irana hadži džan.
- Iran kažeš (vadi knjižicu i gleda da li mu je na crnoj listi) - a reci ti meni, šija ili suni?
- Nisam musliman gazda, ja sam zoroastrijanac.
- Aha, odlično (stavlja mu bonus zvezdicu u gornji desni ćošak) vakcinisan, zoroastrijanac...Papiri uredni?
- Sve čisto šefe. Da udjem ja to da pogledam, iscurilo ti dosad pola kubika...
- Čekaj bre de srljaš, ovo je poštena kuća, ne se ulazi tek tako. Je li - dece kolko imaš?
- Šta će ti bre deca...
- Kolko dece reko imaš, ajde gukni nemam vremena.
- Troje gazda.
- Troje...(stoji zamišljeno) To je na granici izmedju žute i narandžaste zone...
- Kakve zone?
- Ostavi sad to. Vidi ovako, će te pustim u kuću. Ovde ti je kupatilo (pokazuje), zaključaću te unutra dok ne obaviš poso, da mi nešto slučajno ne pokradeš iz hodnika, imao sam već posla sa kojekakvima. Lupaj kad završiš da te pustim, i gledaj da požuriš. I da ne iskaljaš. I nemoj mnogo po zidu da prskaš...
- Dobro gazda......
- Šefe, završio.
- Aha, odlično (gleda slavinu) da da to je to, radi sad dobro. Čekaj da te platim.
- Šta je ovo hadžija?
- Ove plave, to su ti markice za hranu, možeš da ih unovčiš gde hoćeš u ovom kantonu, a ovo su žetoni za vešeraj, imaš dole niz ulicu možeš koristiš svaki dan, taman tu blizu živiš. E čekaj i da te častim (odlazi negde i vraća se sa tri jabuke) - ovo ti je za decu, da budu jaka i zdrava, petrovače, srpske neprskane jabuke, doneo mi tast iz kraja prošle nedelje.
- Hvala gazda, baš ste zlatni...
- A i ti si neki dobar čovek znaš, u početku si mi bio malo sumnjiv. Ajd čekaj da popijemo po jednu.
- Ne pijem gazda, brani mi vera.
- E bre kakvi ste vi Arapi, nikad bre od vas ljudi...I nemoj dece više da štancaš, tri su dosta, nije ovo Pakistan.
Iliti: kada vam je cela jebena nedelja kao jedan mini eon u kome su se izređala sva sranja koja su vam se dotle činila nemogućim.
Da, to je veoma slično film "Dan mrmota", u kome se glavnom liku jedan isti dan konstantno ponavlja. Svaki digađaj, svaki razgovor, sve baš sve. I još je glavni glumac toga svestan. E, u tome je caka.
No, ovaj "naš" "Dan mrmota" je malo drugačiji. Radi se o tome da je svaki dan u osnovi drugačiji (drugačije vreme, drugi ljudi, druge situacije), ali je suštinski isti - vi ste u velikom sranju!
Zamislite samo: svaki dan ustajete, očekujete da će sve proći relativno OK, ali ipak nekako uspete da upadnete u neku lošu priču. Jednostano, problemi se lepe za vas, kao da ste magnet koji prikuplja iste, kao da ste vi predodređeni da sve to nosite na svojim plaćeima.
Nije kao da se trudite, daleko od toga. Jednostavno ne ide, pa to ti je. Ustvari ide, ali ne baš kako ste to zamišljali. Probudite se dakle ujutru, ponadate se da će vas barem tog dana sve mimoići i da će vam dan biti za promenu dosadan, ali dok doručkujete jednostavno osetite da nešto ne štima. A, vi veoma dobro znate da vas osećaj nikada nije razočarao, barem ne kada su sranja u pitanju.
Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!
Vojvođanski izraz za degustaciju ili probu.
(Gazda doteriva sveže pečenu rakiju, traktor staje pred kapiju a domaćica otvara kapiju.
Uteriva traktor.
Gasi traktor, batrga da iziđe iz njega vidno ožderan k`o krmača.)Gazdarica Dana: Jao crni Brane! Pa štas radio? Nisi valjda ožderan?
Gazda Brane: Ded ženo u kuću il će biti belaja preko usta! Manjivaj me!
Gazdarica Dana: Jao mati moja i ožderanog čoveka!!! (otrčava u kuću sa rukama na glavi kukajući)(Nekoliko minuta kasnije.
Gazda se batrga kroz avliju pevajući.)Gazda Brane: EJ kad sam usto i čizme obukO! EJ triput sam se sa ženom potuko! Ooo ruk (zapinje i pada i posle nekoliko sekundi kolutajući očima ustaje. Nastavlja da batrga levo-desno)
Ej svićeee zora! ČUJ garava mojaaa! OOOooop ta koji mi je
(opet zapinje i opet pada)(Videvši to, dotrčava komšija sa ulice i pomaže mu da ustane.)
Komšija Toša: Ajde komšo ustaj bog te materin ta vidiš kaki si se ukaljo!
Gazda Brane: Oooo Todore Tošo! Pa dis ti!? Došo si ko poručen! EJ, naš kaka je! Dvajes gradi a lepa ko med. Mož lebac močiti u nju.
Komšija Toša: Ej! Da znaš da bih mogao! Nego mani ti to tvoje "lepa ko med", nego daj da mi to koštamo da vidimo oćel valjati.
Gazda Brane: Ta di neće valjati! Jaa peko!
Komšija Toša: Ajde davaj. Ajde dok me ova moja karakondžula nije snimila. Štas se stiso ko makov kec?
Gazda Brane: Drži koštaj komšo pa kaži jel valja (vadi iz prikolice i daje mu balon sa rakijom). Ako ne valja da oma u đubre istočim.
Komšija Toša: (naginje i poteže ko gusak) :mljac: U dobraaa! Ček još malo da joj aromu osetim. (naginje opet) E sad je još bolja! Nego, ajde mi lepo unutri pa da mi to koštamo ko ljudi. Ta nećemo vako na dvorištu ko nekrsti!? Još i da me ova moja vidi pa sam obro bostan.
Gazda Brane: E pametno divaniš Todore! Ajmo! Saću ja ovoj mojoj reći da naseče malo suvog pa da izmezimo uz čašu. Aj pomozi. Nešto me noge bolu.
Komšija Toša: Ajde, daj ruku. Idemo.
(ulazi Toša u kuću. U jednoj ruci balon a drugoj drži Braneta oko ramena da ne padne)Gazda Brane: DAAANOOO! DAAAANO! Idi sipaj rakiju u flašu i davaj čaše meni i Toši i trkni naseci suvog mesa da komša i ja iskoštamo ovaj moj proizvod!
Gazdarica Dana: EEvo Brane sad ću! Sedite.
Gazda Brane: Ajde samo Todore primakni me stolici. Ova me kostobolja stegla pa ne pušća. (spušta ga Toša na stolicu)
Todore sedaj di ti volja, saće ova moja naseći malo.
(dotrčava Dana i meće čašice i tanjir sa suvim mesom na sto)
Gazda Brane: E takoo! Ajde komšo da mi utvrdimo kakva je ova moja novopečena. A ti begaj Dano dok te nisam preko usta žvajzno!
Komšija Toša: Da koštamo!
Gazda Brane: Uzdravlje!
Komšija Toša: Uzdravlje!
(divani se vode, rakija se košta a kobasica i meso se troše)(10 sati kasnije)
(Upada Toša kroz vrata od svoje kuće, ožderan ko lasta)
Komšija Toša: OPEEEET CAAAJKA IZ NOVOGAAA SAAADAAAA! AMAAAAAAN! JULO MOJAAA! EVO TEBI TVOGA TOŠEEE
Komšinica Julijana: TOŠO! Jes to ti?
Komšija Toša: JESAM JA SAM JULO MOJA DRAGA!
Komšinica Julijana: Jao vrag te odno! Opet si se oždero!
Komšija Toša: Jesam Julo moja. Ded meći dunju i nameštaj krevet. Umoran sam.
Komšinica Julijana: Jesi umoran. Pijan ko smuK! Ta kako ne bi bio umoran! Disi bio ded govori!?
Komšija Toša: Bio sam malko u komšiluku Juuulo moja.
Komšinica Julijana: Pa di u komšiluku? Šta si radio u KOMŠILUKU pijanduro?
Komšija Toša: Bio kod komša Branete, koštali novu rakiju. Aj sad manjivaj me i daj lavor! Mislim da ona Branetova ljutara oće napolje. Nisam mezio dosta.
Komšinica Julijana: Ta daću ti ja lavor preko glave sunce ti tvoje! I tebi i Branetu. Mrš u kupatilo alkoholna mušice! Vidićeš ti meni sutra kako ševa peva!
Komšija Toša: Juuulooo mojaaaa! Daaaj lavor! KIPI!
.....................................
