Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.

Nastaje za razliku od normalnih osoba koje rade, kod teških neradnika. Ostatak svijeta odmara nedeljnim danom od predhodnih pet radnih dana. A za razliku od njih, osobi koja planduje po čitavu sedmicu, i gleda samo đe će se provesti, napiti, najesti, nedjelja pada teško kao smrt.

Rečenica koja je u kombinaciji sa: 'Šta je bilo?' i 'Što me gledaš?' sastavljena od ukupno 8 termina, i uz 'kralju', 'đe si' i 'Milo' čini 90 odsto vokabulara prosečnog momka u Crnoj Gori, uzrasta od 12 do 22 god.
Predhodi uletanju jos desetorice đetića i isprebijanju slučajnog prolaznika koji je bacio 'preteći' pogled.

Najgori mogući način da vam neko čestita rođendan. Obično vam na ovaj način čestitaju potpuni neznanci pomoću COPY-PASTE (na kraju obično dobijete srce). Kad vam neka osoba na ovaj način čestita, znači da joj je do vas stalo kao do godišnje aplitude procenta vlažnosti u Gani.

Antiplagijatorista i veliki borac.Strah i trepet vicomana i onih sto pisu glupe fore.
Njeno glavno oruzje je recenica copy/paste kojom razara sve pred sobom i ne ostaje ziva dusa na komentarima kada to napise!
Kada to napise taj je primoran da brise tu definiciju.
Verujem da su svi zaljubljeni u nju zbog toga sto je tako opaka i ostra!

Prepio se, nacirk'o se k'o pravi, načinio seš to bi stari rekli. Pije na eks do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje je on... Šalim se, ne pije zbog toga, a možda i pije aj mu ga znaj, NO NEBITNO! Bitno je da pije i to momački!

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Kraj jedne ruke u remiju. Trenutak kada igrač složi svih deset karata a jedanaestom pobjedonosno zatvori špil i ostalim igračima stavi do znanja da je vrijeme da se vidi đe je ko, saberu poeni i upišu u tefter.

I nova ruka može da počne. Nova podjela, nova sreća.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Bizarna konfiguracija medijskih likova, koja se s kolena na koleno prenosi u prazničnim brojevima Blica, po copy/paste principu, u kojoj je treće mesto rezervisano za glodura mučenog dnevnika, a na prva dva mesta se iz godine u godinu rotiraju Tijanić i Mitrović. Onih nekoliko pravih novinara koji tu slučajno figuriraju stidi se tog plasmana, i odmahuje rukom kao kad im pripovedaš o dečijoj igri.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Kreativnost je kada uzmes jedno 10 dobrih fora, izmiksas ih, sklopis tako da se ne moze ni jedna prepoznati, i dobijes novu foru koja pije vode
ovo je veoma zajeban posao, cak bih rekao vrsta umetnosti, i selenijum je jedna od najboljih u njoj! zato ona ne voli kada neko to radi prosto (copy/paste) ona ocekuje malo kreativnosti

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."

==============================================

Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.

Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.

Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.

Voćka iz porodice jabuka njivarica. Oću da kažem da niče đe stigne i raste tako, a mi beremo. (nije genitiv množine od divljak, nego ženski rod). Rumena, a slatka, tako na dohvat ruke, a još nešpricana.

Tako ponekad onaj ozgo malo zaljulja ovozemaljski kotao, i osobine ovih jabučica dobije i poneki devojčurak, te se muški oblizuju u žele griz.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.