"ma de bre" ili "ma di bre" se koristi kao izraz neverice prema nečemu slabo mogućem, nerealnom. Uglavnom posle "ma de bre" ide neka druga sleng sekvenca, neko pitanje, ili neki argument.
Slično sa "ma daj", "ne seri" itd...

Omnipotentno bice kada su u pitanju rachunari. Sve mozhe, u sve se razume, a zaposhljavaju ga strichevi i ujaci da im "napravi to chaskom, za firmu". Osoba zbog koje ni jedan preduzetnik u Srbiji ne smatra da kompenzacija za izradu web-sajta ili softvera zasluzhuje da bude veca od "chastim te".

nekada sinonim za suhomesnatu prerađevinu (vidi pod kobasica), danas prevashodno još jedan naziv za muški polni organ. izraz u tom značenju postoji duži niz godina, a pomenuti Ajzak još dok je sa pokojnim Miki-Bojem repovao u prvom (i pravom Bad Copy-ju) ispevao je parolu: Ajs i Miki dolaze za vas, kome se ne sviđa oblajvi nam kobas...

Kladioničar koji nikad nema predstavu šta bi mogao da stavi na tiket, pa prepisuje od koga stigne.

izdajica ličnih podataka na internetu, govori drugima odakle ste, koji jezik govorite, koji web browser (internet preglednik) i uređaj koristite
2 hedera koja izdaju najviše informacija pored ip adrese su User-Agent i Accept-Language
hederi se mogu spufirati kako bi poslali lažne informacije, ili ih uklonili

Visoko obrazovani učitelj američkih marinaca. Covek koji priprema topovsko meso za serviranje. Izgled: Glava obrijana skoro do kože, kaubojski šešir (obično nagnut ka napred), košulja uvučena u pantalone sa kaišom od teksaškog bizona i faca orangutana sa opstipacijom.

Svi upućeniji znaju važnost stranice 404 kao nezaobilaznog elementa svakog Web sajta,njenog postojanja uopšte,te strukture i kvaliteta informacija koju nosi za "zalutale".Ali neki osim redizajniranja ove stranice idu čak i dalje,kako bi učinili boravak na sajtu zanimljivijim i dodatno zaintrigirali slučajne (ili manje slučajne) namernike.

Mesto di' se jebu vuci.Obicno neka zabit gde ljudska noga nije krocila.Planincuga ili neki kamenjar de se jebu vuci ali takodje mogu i medvedi da se jebu i druge zivotinjske vrste,osim coveka koji se zajebo kad je krocio tamo.
Jednom recju Crna Gora.

Čak i najsumnjivije online kladionice daju igračima
veće šanse. I za dobitak i za isplatu.
Ko se na gornje sajtove navuče, definitivno je u problemu
i sam sa sobom i sa realnošću.

Jedino je još beznadežnije kupovati novine
i pratiti dodatke koji se tiču zapošljavanja.

Dele se u dve grupe. One mlađe, koji najčešće žvaću orbit, šire mrke poglede i uglavnom često umeju da opsuju 'di po koju. I one starije, koji najčešće predaju 30 minuta lekciju i onda shvate da su predavali pogrešnu lekciju i koji će vam tokom školske godine postepeno prepričavati svoj privatni život do granice iznemoglosti.

Najčešće stanje kada je čovjek online na Vukajliji.Zarazno se prenosi pa nema inspiracije ni poslije,da čovjek zapiše koju riječ.Traje danima,sedmicama,mjesecima,u zavisnosti od raspoloženja i životnog okruženja.Jako depresivno stanje koje može prouzrokovati da se pišu gluposti!

Orthodox Celts je srpski bend koji je nastao 1992. godine. Izvodi irsku folk muziku sa blagom aromom rocka. Na pocetku karijere su izvodili irsku folk muziku (Star of the county down, Rocky road to dublin), a kasnije su poceli da izvode svoje (Green Roses, The Celts strike again, Drinking song). Tekstove im radi frontmen Aleksandar Petrovic (Aca Seltik), a muziku violinistiknja Ana Djokic. Inace, ovaj bend je veoma popularizovao irsku muziku i dao povod za osnivanje jos nekih bendova tog zanra kao sto su Tir na n'Og i Irish Stew of Sindidun.

Muškarac, najčešće srednjih godina, koji laganim korakom ide sa jedne strane ulice ili trotoara na drugu i meri kolika je dužina. Oko njega se širi jasan miris alkohola i povremeno zastane da izbaci kotu na određenom mestu. Iako mu se usne skoro i ne pomeraju, odnekud iz njega dopire geometarski "theme song" koji varira u melodiji od primerka do primerka, ali je tekst skoro uvek isti:

-Sm se npjiooooo pfffff khaaa pfujjjjjj, bmtileba onćmni mjku da pom pfujjjj khmmmm ŠTA JE?

Je mešavina Winampa i demo Virtual DJ-a. U stilu svih di - džejeva nosi slušalice samo radi estetike, majicu tipa ''Fuck me i'm famous'', masu diže puštajući globalno popularne pesme u naše vreme, ali ne bi bio DJ ako on ne doda nešto i samim tim pokvari sve ono što je bilo lepo.

Zajebana kao i pišanje na dva metra od ve-ce šolje.Poznato je da ćale tokom vožnje psuje sve koji naprave iole malu grešku,a ukoliko je vozač žensko,psovanje se može čuti i napolju,kao i to da uvek ostavlja onog ko vozi na sred bare,tako da je vožnja sa kevom,uvek bolji izbor.Evo primera iz moje svakodnevne vožnje sa ćaletom.

Ako izlazeći u grad, uđete u neki klub gde se posle 12 pustaju "narodnjaci" znajte da je bar 80 posto pesama u ovom fazonu iz naslova. Sa ciljem da ugode ženskoj klijenteli koja sebe ne svrstava u ziljave, ali za koju bi ovdašnji autor Ababović rekao da predstavljaju "poštovane ziljave" ribe, ponosni di džej pusta splet ženskih narodnih pesama, čiji tekstovi pogađaju krhku žensku dušu. Svaka od njih bi rekla da pesma nosi određenu poruku i da je pevaljka majstorski opisala ženska osećanja.
Ako si kojim slučajem solo keršme ili čoporativno s ortacima šanse da te navedene pesme podignu su ravne nuli. Nema gorih stvari od ženskih pogađajućih narodnjaka, a tebi ostaje, ako već ne napuštaš lokal, da čekaš neki muški vokal modernog narodnjaka koji bi bar malo mogao da te digne iz letargije. Ako ne, onda žljuvaj pivce, klati zglob i umri od dosade.

Reč magičnog dejstva, koja nudi natprirodne mogućnosti za izvlačenje iz teških situacija. Tu je negde, u rangu sa supercalifragilisticexpialidocious i Ti da bu di bu da. Iako je pravovremenim izgovorom moguće rešiti i naizgled nerešive probleme, najveća smetnja je što je teško pamtljiva i gotovo ju je nemoguće izustiti onako kako treba u osudnom momentu i pod pritiskom.

Danas se devojke udaju tako sto bace oko na one koji preko cele noci ostanu online na fejsbuku, jer tako znaju da on ima svoj laptop i svoju gajbu pa ne mora da se izloguje da bi drugom ustupio svoj zivotni prostor i racunar.

Djordje Miljenovic, Winegal. Clan grupacije Bad Copy. Zavrsio neku muzicku skolu i muzikant je. Svira vise instrumenata. Izdao nekoliko solo albuma, a Ortaci Ne Znaju(zadnji solo album) razbija. Kvalitet brate. Inace saradjivao sa Marchelom, Prti Bee Gee i ostalima. Kazem-kvalitet brate. Bajdvej, ovako se pravilno pishe.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...