Najkvalifikovaniji sudija seoskih i opštinskih fudbalskih liga. Sudija koji ima sve predispozicije da sudi lokalni derbi. Omražen je među seoskom publikom jer nikako ne uspevaju da ga uhvate, uvek im pobegne, bez obzira na visinu ograde oko terena.
Milisav- O, komšijo, de si, leba ti jebem?! Što ne dođe na utakmicu jučer?
Milorad- Ma, morao sam didem neko seno da prevrćem. Al čuo sam da ve izjebaše delegati ki konji.
Milisav- Zajebaše ne, sve im jebem njiovo! Poslali nam onog Sotomajora, mamicu mu njegovu duguljastu.
Milorad- Pa, šta bilo?
Milisav- Pa, bilo 1-0 za nas, i tam negde, oko osamdesetog minuta svira čoek penal za nji. I tu mi jurnemo da ga uvatimo, taman smo planirali da ga zavežemo za đeram dok ne poništi odluku. Al oćeš kurac, zalete se stoka, preripi ogradu i pobeže. I koj da ga juri posle.
Pojam kojim želimo opravdati neki nedostatak ili ograničiti neku pojavu tom simboličkom jednicom od 7 znakova. Naravno prečesto se koriste,ali istovremeno mnogi sudbinu koriste da zloupotrijebe vlastite minuse u opažanji i neracionalno korišćenje prirodnih resursa. Sudbina je izraz koji bi u nekom pojmovnom objašnjenju trebala predstavljat pogodno tlo za pesimističke optimiste ili ti optimistične pesimiste. No naravno kako je vokabular slab,onda je najlakše reći sudbina. Pa tako leptir padne sa bandere u vodu i prva pomisao je pa to je bila sudbina da se on popne na banderu,a da se prethodno niko ne zapita da li je ta bandera sagradjena tu zbog potreba ili zbog toga što je neko želio da ima u videokrugu banderu ?!
Jedna baka je šetajući obalom rijeke doživjela moždani udar. Dečak koji je bio u blizini u prvom momentu je mislio da je pijana. Kada je skontao o čemu se radi pritekao je u pomoć. No stare kosti nisu izdržale,baka je nastradala. Na vječnom oproštaju, sredovečniji gospodin je prokomentarisao " ma da se taj dan ona nije šetala i da je nije pokušao spasiti dečko koji je taj dan nosio majicu na ve izrez ne bi ona danas bila u vječnoj kući ,već bi vjerovatno umjesto te zlurade sudbine danas šetala istom tom obalom i stavila naočare,koje taj dan zbog sudbine nije bila ponijela ".
Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".
- Ne znam sad odakle ni da počnem, a glupo mi malo ispašće da se hvalim. Uglavnom, evo samo primer jedan - kad sam bio kod Saleta Popovića na slavi, upoznao sam jedno sto tih kako ih zovete selebritija, da ne nabrajam sad, ali grandovci komplet, pa onda bilo tu i ministara, pa fudbaleri, glumci, znači svi. Kad je odmaklo malo, ja popio već dvajestak čivasa i vidim nešto me munulo u nogu dole, pogledam, a preko puta mene sedi Rada Manojlović i sve štiklom i smeška se. Izađem posle do vecea, ona za mnom u muški ve-ce, reko da li si normalna, videće nas neko, ona kaže neće, a tu baš pišo Saša Matić, posle sam mu se izvinjavao, ona navalila, reko ne smem danas posna slava, a i već sam u jednoj ozbiljnoj i dve kraće veze, kaže ona...
- Oj lovačkih!
- Evo ti Saletov broj, pa pitaj, čekaj.. Ovo mi nov telefon, stari sam dao...
- Da pogađam - Kemišu?
- Ej, kako si...
- Aj izlazi bre, treba da potrem.
Rečenica koju izgovaraju oni koji su shvatili da su se zajebali.
GRUPA FEMINISTKINJA: Želimo rodnu radnopravnost!
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Dobro, žene neće više iću u penziju sa 55 godina, nego će se izjednačiti sa muškarcima i ići će u penziju sa navršenih 65 godina života i moraće da idu u vojsku ako ponovo postane obavezna.
GRUPA FEMINISTKINJA: Samo smo se šalile.
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Pa što odmah ne kažete da se se šalite, sad ćemo to da rešimo. Žene će od sad ići u penziju sa 63 godine, ali ako vidim da ne podižete dasku od ve-ce šolje, moraćete da radite još dva meseca duže.
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.
:ding-dong:
-Dobar dan, kako mogu da ve pomognem?
-Poštovanje gospodine, mi smo iz EPSa. Došli smo po nalogu da vam isečemo struju.
-Pa 'de će vam duša? Pa troje dece imam, jedva ih 'ranim a vi dolazite da mi sečete struju.
-Gospodine, to nema nikakve veze sa nama, mi smo ovde po NALOGU, možete da se žalite, ali sada moramo da sečemo.
-Dragiceee, odider ovamo.
-Šta je, štas dereš?
-Došli ljudi da nam seku struju, pa da doneseš khm, khm meze.
-Kukuu majko mila. Evo saću.
-Meni je sad stvarno dosta, Vule seci!
(vadi pušku)
-U moju avliju neš da sečeš ništa! Ščuo?!
-Pa dobro, možemo da razmislimo o reprogramu, nije problem.
-Tako te volim. xexe
Kako je on doso na televiziju,ne znam.Zasto je on na televiziji,zato sto ima toliko maloumnih I debiloidnih ljudi da je to cudo jedno.Pa normalno dete od 8 godina sa zdravim razumom mu ne bi poverovalo a matori a bogami I mladi ljudi veruju u svaku njegovu debilnu nebulozu…..
Ja sam se sokirao kada sam cuo one njegove vizije I metode koje koristi…
Strpajte sebi metak u celo,to bi mu bio najbolji savet…..
Glupaca-Kada cu se udati?
Milan-Za cetrnaest meseci za radnika na parkingu,zove se Milan.Glupak-Zanima me da li cu dobitina igrama za srecu?
Milan-Hocete u kladionici za sest dana.
Glupak-U kojoj kladionici?
Milan-U bilo kojoj,evo izasla mi karta Celzi.Glupaca2-Htela bi da ve pitam kad ce moja cerka da se uda I za koga?
Milan-Udace se za dve nedelje kada bude uplacivala kredit u trafici kod izvesnog Jelenka?Ultra glupaca-Kakav ce mi biti moj buduci zivot?
Milan-Bice odlican.Ultra glupaci-Ja i moj brat smo neozenjeni a ocemo da se zenimo.
Milan-Ajd sad ja cu da sviram u frulu a vi igrajte i pevajte debilnu pesmicu i ozenicete se tad i tad.
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Žestok okršaj, gotovo epskih razmera u nas Srba, sa tradicijom dugom preko sto godina.
Ovaj dvoboj se odigrava uglavnom na seoskim svadbama ispod šatora, gde se gosti prva 4 dana napijaju, a ostalih 5 dana trezne, mezete kiseo kupus i uvijaju krvave glave posle 132 tuče.
KUM: Muzikaaaaaaaa.....dolazite ovamo, majke vam ga u čarapu.....ajde jedna pesma za mene i starojka.....ja plaćam...
ORKESTAR: Izvoli kume šta ćemo?
KUM: Ajde svirajte onu "Lepa Mara voli da se kara"
ORKESTAR: Auuuu kume...nemoj tu leba ti, Mara se zvala mladoženjina bivša žena....će da nas ubije mlada za takvu provokaciju....
KUM (besan): More sviraj bre kad kažem , majke vam ga dobošarske...nemo da poludim , pa će da gužvate asfalt....bem li vam pokolenje neradničko..
ORKESTAR: Nemoj kume tu pesmu molim te...evo sve ostalo može...
KUM (vadi pištolj): aaaaaaa .....sad ću da ve ustrelim, sunce li vam vaše, pa jel sam ja ovde za zajebavanje (puca)
STARI TATKO: Kume bre, pa što pucaš u muziku, pa i umetnici imaju dušu
KUM: E, matora drtino, sad će i ti da vidiš kuj je Radiša iz Poljanicu
(opšta tuča)
Situacija u kojoj si u ubeđenju da si nagrađen i privilegovan, a u stvari odrađuješ nekome posao i za to si mu još i zahvalan. Vid iskorišćavanja.
- Je li, otkad ti to voziš ovu malu do posla?
- Ima već mesečak dana. Nije mi teško, na vreme je ispred kuće, ne čekam ni pola sata. He, nego mislim da imam i neke šanse, znaš (značajno namiguje i ćk ćk ustima).
- E brajko, ne'š se to tu leba najesti, ta ti voli istopolne.
-Čika Miloje, stvarno ste super što ste mi dali da provozam Vašu novu kosačicu. Imate flajku dedine rakije za ovo.
- Ma nema problema, samo drži pravac i ne penji na trotoar. A deda ti peče rakiju vrh, ponesi lepo litar ko čovek.
- Wow, je l' to novi MacBook Air?
- Aha, stigao mi malopre. Hoćeš da pogledaš?
- Joj, je l' mogu? Ekstra! (uključuje) Mr Jobs, you've done a great job! A, šta kažeš na foru?
- Super. Nego, da mi nabaciš Office 2011 i prekucaš mi one fakture?
- Ma niki problem. (Udaljava se u ekstazi i nešto nerazumljivo mrmlja).
- Do sutra!!
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
Ono što radiš u očima drugih, dok u sedećem položaju uzimaš dim cigare i srk nekog osveženja.
Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...
Merni sistem po difoltu ugrađen u svakog iole homo-sapiensa. Opisno-kvalitativna duž kojom se u razgovoru sa jedinkom/kama od prekoputa rešava svaka nedoumica u vezi sa kakvoćom rendom lično doživljene senzacije, fenomena i sl. Upotrebu iste, pak, još dodatno obogaćuje liberalno dodavanje prideva ispred dodeljene cifre, a prelaženje graničnih broja (keca i desetke; prim.prev.) već spada u standardni vid humora kada je jedan prosečni inteligent u pitanju.
Iskoristite današnji dan za šetnju sa voljenima.
- Uuu, matori, š'o sam vid'o pičku juče, sise joj, fazon, prkose zakonima fizike!
- A kak'a je u faci bila?
- A šaznam...Ok, valjda, ništa specijalno...
- Na skali od 1 do 10...?
- Uf, pa jedna jaka četvorka, zamalo petica...
- Jeb'o bi je....
- Pa, pričaj, draga! Po kezu na tvom licu, izgleda da je sinoć bilo zanimljivo, a, hihihi?
- Ah, draga, bilo je ne-ve-ro-vatno! Prof je pravi dirigent u krevetu, ako me razumeš, hihihi...
- Jaoj, baš ti zavidim! Znači, na skali od 1 do 10 - desetka, a?
- Ma, DVANAESTICA, ako me baš vučeš za jezik, hihihi!...
- Šta je, brate? Što si tako smoren?
- Ma, napravio sam sranje, tebra, 'nači nema mi izlaza...
- Ma, daj, jebote, ne može ništa da bude baš tako strašno...
- Veruj mi da jeste, brate...
- Ok, ok...Sranje na skali od 1 do 10?
- Rekla mi Kaća sinoć da je trudna...
- Pa, dobro, bre, rešiće to ona već nekako, hehe...
- ...dok sam ulazio u kružni tok na Slaviji. Ćaletovim kolima.
- U, brate, pa za to ne nema skala! Ae, javi kad je sahrana...
Putovanje iz branše političke naučne fantastike. Ne, nisu smislili nikakvu vremensku mašinu, naslov se obećava svako malo pred izbore, sa ciljem zauzdavanja raje prilikom izvođenja kružnog pokreta prstima i plajvazom po glasačkom listiću. Bauk čekanja u redu za jučerašnji leba i nabavljanja benzina od lika sa ćoška, direkt iz kanistera. Ova žvaka se vadi iz fascikle “u slučaju izbora” i stavlja u etar sa ciljem izazivanja “ma, ćuti, sad je još do jaja” – reakcije.
E sad, pošto je metod već poveće izraubovan, upotrebljivan k’o space button na prosečnoj tastaturi, a njegova gutačka masa počela da pokazuje znake telesne istrošenosti, postavlja se pitanje da li će još jednom poentirati ili će se, po prvi put izazvati kontraefekat.
2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Cuvena americka kantautorka,jedna od znacajnijih aktivista antiratnog pokreta '60 i vlasnica,jednog od najlepsih glasova ikada zabelezenih na nekom mediju.
Pevala je sa Bob Dilanom,Bob Sigerom i ostalim velikim pevacima i tog doba,ucestvovala je na Vudstoku,gde je njen nastup bio jedan od zapazenijih....
Zbog antiratnih aktivnosti ,nekoliko puta je i hapsena.
Kada nastupa,nastupa iskljucivo sa gitarom,veoma cesto bez bilo kakvog prateceg benda....samo gitara i neverovatan glas
(Oni koji nisu do sada culi za nju,neka pogledaju video)Diamond and rust
Well, I'll be damned
Here comes your ghost again
But that's not unusual
It's just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I'd known
A couple of light years ago
Heading straight for a fallAs I remember your eyes
Were bluer than robin's eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the Midwest
Ten years ago I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rustWell, you burst on the scene, already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes, the girl on the half-shell
Could keep you unharmedNow I see you standing with brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you're smiling out the window of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and thereNow you're telling me you're not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
'Cause I need some of that vagueness now
It's all come back too clearly
Yes, I once loved you dearly
And if you're offering me diamonds and rust
I've already paid
Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.
Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!
Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.
Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
