To je jedna od najvecih misterija na nasim prostorima!
Poznato je da kod nas svako moze da snimi cd i da se pojavi na nekoj od mnogih lokalnih,a bogami i na ponekoj nacionalnoj televiziji.Vecini bi trebalo zabraniti da pevaju ,cak i u kupatilu,ali to ne smeta vecini njihovih fanova.Sve sto je potrebno je da skupe par hiljada evra i postaju "umetnici"...ali i dalje nije jasno sta ,ili ko im usadi u glavu da oni ,uopste,znaju da pevaju?
Ideja da oni znaju da pevaju ,verovatno potice iz njihove porodice i to tacnije od njihovih baba.Babe kao babe,svoju ljubav prema unucetu,veoma cesto uzdignu na takav nivo ,da im cak ni ocigledni nedostaci kod deteta,nisu dovoljni da ih ubede da to dete nije sposobno da peva.....Sva deca vole da pevaju,ali to ne znaci da ce sva da budu pevaci!Kada se u tu pricu ukljuce i majke,stvar je gotova....dete ce biti pevac ili pevacica,pa makar u lokalnoj kafani,gde pijanim gostima ne bi smetalo ni da im pustis krmacu da skici u mikrofon,samo da ima dobre sise i da zna da mesa!

Staro dobro pitanje koje je ordiniralo nekadašnjim sjatištem, kućom i utočištem zagorjelih, željnih podjebavanja i izgubljenih u vodama dial-up interneta. Taj dom za nezbrinutu djecu se zove pričaonica Krstarice, koja postoji i danas.

Pitanje je služilo da odgonetne sumnje u to da li je tvoja potencijalna meta onog pola za koji si ti zainteresovan; zainteresovan da mu/joj usadiš povjerenje, dobiješ mejl, ostaneš u kontaktu i potom se nekada nađete (Ako si zainteresovan za to, znači da si došao na internet da bi jebo, a toga, burazeru, nema. Ako se kojim slučajem nađeš sa tom djevojkom, tek tada ćeš shvatiti zašto ti je slala samo fotke od pasa na gore, jer sjedi u kolicima i deblja je jedno 700 puta nego na fotkama zahvaljujući gornjem rakursu koji umanjuje vizuelnu kilažu predmeta fotografisanja.); ili da jednostavno, iz čiste dosade, dođeš na čet sa namjerom da bi nekoga podjebavao i čitao njegove poruke u kojima te moli da mu pišeš jer on drka i jaaao, piši mi, pališ me do bola, da li tebe pale moje crvene bokserice sa likom bika na prednjoj strani kojem se puši iz ušiju?, svršiću, samo mi piši, pričaj mi, mnogo me pale tvoja slova, Jeco90.

Večita dilema obezbeđenja utakmice.

Opajdara. Drolja. Glupaca. Ili makar rugoba. Bez izuzetaka, sve zene su uverene da je svaka devojka u zivotu njenih momaka osim nje same najveca greska genetike.

Pitanje koje se postavlja nešto starijem ortaku iz ekipe kada se povede pitanje o vojsci i služenju vojnog roka

Izraz za kratkotrajne scene u filmovima. U tim scenama obično "glume" statisti koji rade čitav dan na +40 stepeni, dok ih reditelji jebu u zdrav mozak a ni ne zarade za gajbu piva dnevno.

Kažemo ortaku koji preteruje sa iskazivanjem nevinih ljubavnih emocija.

Pitanje koje se postavlja na nejasan odgovor sagovornika.

Opšte je poznato da je sarma, prema mišljenju većine muškaraca, neprikosnoveni car sprkih jela. Sa druge strane, punjena paprika se obično pravi onda kada više nema kupusa (obično preko leta), što bi reklo, u nedostatku mogućnosti da se pravi sarma.
Takođe je opšte poznato da muškarci često ne razumeju pitanje "Da li sam ja ona prava?" i da im nije jasno šta se tačno pod time podrazumeva.
Radi olakšavanja komunikacije među polovima, jednostavno pitajte:" Jesam li ja za tebe sarma ili punjena paprika?" Svaki pravi muškarac će odmah shvatiti da je sarma ono pravo, neprevaziđeno, najbolje jelo koje ne bi menjao ni za jedno drugo, dok je punjena paprika ono što jede jer nema sarme, ono ne tako ukusno, ali zadovoljavajuće, jer prazan stomak ne bira.
A za muškarce-dobro razmislite pre odgovora da ne ostanete bez ručka.

Večita dilema muškarca koji hoće da ostavi dobar utisak u njenom toaletu.

Živa pljeska, nedovoljno termički obrađena.
Pečena taman toliko da u lepinji ostavlja utisak novozelandske braon žabe na samrti.
Al gotovo sad, ko će je vraćati. Prekrstiš se i kreneš u boj!

Nemilice, kroz sva vrata i sve pore je došlo i do nas. Neposredno, posredno, na silu ili neprimetno.

Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.

E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)

Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.

Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.

Zadatak koji su psiholozi koristili u testovima kako bi otkrili da li je neko optimista ili pesimista. Danas svi znaju za foru tako da će vam svako reći da je čaša polupuna jer niko ne želi da prikaže sebe kao pesimistu. Međutim ovde se krije jezička zamka jer se u našem jeziku retko može čuti reč polupuna (možda jedino gde se može čuti jeste gorepomenuti primer), tako da će vam prosečan Srbin (koji ne zna foru) reći da je čaša koju mu pokažete poluprazna, ne zato što je pesimista već jednostavno jer mu reč polupuna čudno i neprirodno zvuči. Srbi vole kad su čaše pune, čim vidi domaćin da si malo otpio piva/vina/soka, natočiće ti do vrha, jer "nema smisla da držiš u ruci praznu čašu".

U bliskoj prošlosti mesto gde su se pravili ljudi.
Danas su taj posao preuzele druge ustanove sistema,koje neguju tradiciju slavne armije.Gerontološki centri,obdaništa,komunalna preduzeća...

Dobro poznat advokatski izraz nakalemljen na farmaceutski marketing radi izbegavanja bilo kakve odgovornosti i odjebavanja dosadnih konzumenata lekova sada ima svoju primenu i u svakodnevnom govoru u kome služi za odjebavanje likova koji vam non stop kukaju o svojim problemima ne obazirući se na to da vas baš zabole za njihovo prenemaganje. Može da se koristi i na nadrkanim tipovima koji bi pošto poto da vas izbace iz takta i naprave sranje. U drugom slučaju ishod je neizvestan.

Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.

Pitanje koje mi se nameće već duže vreme... Ali nikako da zaključim.
Jes' vo onako masivan i nabijen, ali konj je viši,sav u mišićima. Volovi rade u parovima, dok konj može da bude samostalni radnik. Uzmimo situaciju kad vo i konj treba da izvuku balvan iz šume. Ko će ga pre izvući? - Ma vo... ili ne-konj...hmmm... Vo ima kratke noge, možde isuviše kratke, al kad malo bolje razmisliš on je ustvari pravi bilder. Vo ore. Konj ne ore. Možda neće da ore. Al' zato 'oće da trči. Vo ne voli da trči. On je spor.

Zahvaljujući nebesima, majčici Rusiji i srpskim ocima postadosmo vlasnici oko trećine rezervoara benzina i to u akcijama. Situacija nameće hamletovsku dilemu koja će do ekstrema napregnuti i testirati urođeni brokerski instikt sveopšte srpske populacije sa pitanjem: prodati ili ne?

Najiskusniji brokeri će sigurno omah prodati svoje naftne akcije a kapital uložiti u struju, ulje, mleko i lekove za dijabetes, kao provereno kurentne berzanske proizvode.

Hrabriji berzanski mešetari srednje generacije će pokušati da oplode kapital u nekoj od čuvenih firmi za seksanje kapitala kao što je Premier.

Najmlađi brokeri sa najmanje iskustva, ali najviše preostalog vremena, će možda sačekati neku godinu sa prodajom naftnih akcija kada će od istih možda i moći da napuni pola rezervoara.

Rečenica koju uvek čujete na kraju svakog vašeg pokušaja da se suprotstavite majci na neku njenu naredbu/primedbu.