"...da bog da se svi prevrnuli,prevrnuli,prevrnuliiiiiiii..."
Bolesno idoitska pesma koju muska populacija osnovaca peva u autobusu na ekskurziji,pritom se talasajuci cas na jednu cas na drugu stranu da bi "prevrnuli" autobus,balansiraju izmedju sedista,kace se svud gde ima kuke,penju se drugima po glavi,deru se na uvo...
A,glavni balansero i prevrtac busa vice bez srama,pred zabezeknutom razrednom i ostalim profesorima:
"Ko ne prevrce taj je picka!!!"
Jos ako se ide u kracu ekskurziju autobusom koji je bio nekad u gradskom prevozu i iz sedamdesetih godina,tu se talasaju i deca,a i autobus levo desno,sedista se tresu,od trandrkanja motora usi bole,a tek kad naidje krivina pozeljno bi bilo da na svakom sedistu ima najlon kesa.
Ironično pitanje na uporno ubeđivanje ortaka da krenete s njim u neku vukojebinu, Bogu iza nogu.
Najbolji opis kafane iz "teške kategorije".
- Kakva je ovo pesma, šta je ovo?
- To ti je Zoran Kalezić, prijatelju.
- A ono drkanje od pre?
- To su pržili kompilaciju Mehe Puzića.
- Ko je taj!?
- Daj malo tiše, ako neko čuje da ne znaš ko je Meho, ima da nam u najboljem slušaju porazbijaju sve zube i okače nas na uličnu rasvetlu. Ovde je, bre, i Toma Zdravković komercijala, nismo mi još ovaj nivo.
Stari roditeljski savet pred odlazak na rekreativnu nastavu, ekskurziju, u park ispred zgrade.
Jer, kao što svi znamo, tako valjda dileri navlače mladež na drogu...
Vrlo česta pojava, svi u komšiluku imaju bar jedan primerak ovakve osobe. Naravno broj narkomana je veći od 1 ali postoji onaj jedan koji se posebno ističe po svojim psihofizičkim sposobnostima te stoga biva primećen od strane većine prisutne populacije. Njega/nju svi znaju, oblači se neobično, ima 30-ak kila, niko ne zna gde tačno u kraju živi niti ko su mu/joj roditelji, pa čak ni njegovo/njeno ime (eventualno nadimak) ali ga/je zato svi znaju kao ONOG narkomana. Deca ga se plaše, kao i babe. Stariji muškarci ga i ne primećuju toliko a žene/majke sa mučninom skreću pogled.
Majka (dolazi sa posla): Jao, sad sam videla onog ispred zgrade, kakav je žgoljav, samo što se ne prepolovi.
Ti: Dobro majko, znam pusti me.
Majka: Izbegavaj ga molim te.
Ti: A ja baš planirao da idem s njim na piće! Pusti me bre.
Igra gluvih telefona
Dva srednjoskolca A i B konzumiraju smesnu cigaru.
U sobu upada srednjoskolac C:Ju!sta radite to vas dvoje??
kasnije se prica nastavlja..
srednjoskolac D:Znam i ja sam cuo,ona je usla a oko njih oblak dima:0
srednjoskolac E:I ja sam cuo isto,oblak dima a oci crvene skroz
srednjoskolac F:A ja sam cuo da je njen ves bio razbacan po krevetu,ko zna sta su radili...:0
srednjoskolac G:A cuo sam da je i vino bilo tu negde,znaci spavali su odvaljeni od zivota i naduvani
srednjoskolac P:da njih dvoje su mi uvek bili sumnjivi...
Daleko u pizdu materinu. Niđe asfalta, ako moraš ići tamo, jedino helikopterom, auto ćeš razjebati na pola puta. Retko koja ulična svetiljka, doduše, imaju samo jednu ulicu. Prodavnica, jedna jedina, ispred koje se okupljaju svi građani, njih desetoro, kako bi ispili pivo. Do centra ti treba onoliko koliko ti treba da otvoriš kapiju. I tu si. Nije ni čudo što se ogromnom brzinom razmnožavaju, televizije nema, interneta nema, pa se konstantno jebu.
- Je l' si gledao tekmu juče?
- Nisam, bio sam kod kuće, a znaš gde živim, kako da gledam?
- A da, zaboravio sam da tamo gde ti živiš ni RTS ne radi, doduše, seronje ni ne prenose fudbal. Što nijesi preko interneta pratio?
- Ti mene zajebavaš?
Rečenica koja prođe skoro svakom građaninu kroz glavu, kada ugleda grupu ljudi koja stoji oko "nečega".
Hodaju 2 lika gradom i vide gomilu ljudi ispred sebe...
Lik 1: Šta se tamo deli?
Lik 2: Sigurno je nešto dobro, vidi koliko ih je...
Mesto toliko zabačeno u Bosni da niko nije pokušao da ga pokrsti ili podrugari.
-Bili u nekom selu, na nekoj planini u Bosni, gde se ljudi okupljaju oko nekih druidskih stećaka i pevaju na čudnom jeziku - pola nas mislilo da je pagan druid folk fest...
Nebitno Farma, Veliki Brat, Dvor ili nešto četvrto, priča je uvek ista... Niko ih ne gleda, ali sasvim slučajno, svi u svakom trenutku znaju sve što se događa tamo.
-E brate, pobedi ona u Velikom Bratu, jesi gledao?
-Aaa znam, ma nisam stigao, malo samo zakačio u prolazu...
Superlativ pretnje “nemoj da se igraš”. Slede: “nemoj životom da se igraš” a onda i “nemoj Mama ‘ladnog da te ljubi”, kao treči poredbeni stepen ozbiljnosti vaše namere da ćeete nekog ubiti ako se bude preterano zezao.
Ortak vam vraća omiljenu kožnu jaknu koju ste mu pozajmili posle duge, mučne i nesnosne kuknjave.
Ortak (cereći se): “E, malo sam ti pocep’o jašu, tu na rukavu”.
Vi (panično prevrćući jaknu po rukama): “Nemoj Mama ‘ladnog da te ljubi”.
Kraj svijeta. Mjesto gdje koza pase pod ručnom. Pička materina.
Inače, izraz vuče korijene iz filma Bogovi su pali na teme, u kome bušman pođe iz svog sela da bi pronašao kraj svijeta i bacio koka kolu koja je pala s neba u njegovo selo.
Zahtev deteta da mu se kupi nešto što bi zadovoljilo njegovu ambiciju u bilo kom pogledu. Zahtev je praćen željom da se sve ostalo podredi tom zadovoljenju ličnog motiva. Motiv je često zadovoljenje gladi koja uopšte nema nikakav intenzitet, već samo tinja u stomaku malog monstruma.
(Ulaze mama i sin u radnji)....
Prodavačica: Izvolite.
Mama: Dajte mi jedan margarin ,ne, ne taj, onaj dijetalni, e taj.
Prodavačica: Još nešto?
Mama: Pa dajte mi i onaj Pervol, e taj crni. Kolko je to?
Prodavačica: 460.
Sin: Mama, daj mi onaj jedan snikers.
Mama:(tiho) Neka Milane, nemam para.
Sin: A daj mama, kupi mi bre to.
Mama:(tiho) Neka majku ti jebem.
(Klinac besni, šutira frižider)
Prodavačica:(Misli se u sebi) U majku ti jebem.
(Govori majki): Nestaško mali. Oćete još nešto?
Mama: Ništa, idem dok ne razbije nešto.
(Izlaze na ulicu)
Sin: Neću više da pričam sa tobom.
Mama: Dobro ne moraš.
Ovo je Anđelina Džoli pomislila gledajući u praznu tepsiju punu ostataka od krompiruše.
Izreka koja se nekada odnosila na toalet a u novije doba se odnosi isključivo na šaltere.
U opštini, na faksu, u pošti...
Naziv za baš tešku zabit.Veruje se da ova izjava ih ničim ne vređa,a dosta govori o statusu vukojebine.
Situacija kad ti ćale objašnjava gde se nalazi tvoja soba u tvojoj rođenoj kući, jer u nju retko dolaziš (''A i šta ćeš kući, tamo te svi znaju'').
U subotu veče sam otiš'o ko zna gde, u ponedeljak ujutru se vraćam kući (jebiga, ogladnelo se!). Otvaram vrata i čujem ćala:
-O, pa i vi alkoholičari ponekad znate da ubodete put do kuće! Tvoja soba je tamo, pravo pa levo!
-A?
-Rek'o, ne dolaziš kući k'o da se ne valja. Nisi bio odavno, pa rek'o da nisi zaboravio 'de ti je soba!
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Kulturan opis vukojebine.
Izraz koji se koristi za obrazloženje kada nam neprijatno ili nas sramota duradimo nešto.
N.N: A brate daj bre dođi da igraš malo sa nama, koj ti kurac bre, šta se stidiš?
- Ne mogu, imam osećaj kao da sam go, i da svi gledaju u mene.
