Tročlana ekipa, zvana trio fantastiko, magični trio ili tronožac. Uvek se drže zajedno, taj se nije rodio ko bi njih razdvojio. Na pomen jednog ljudima pred očima bljesnu i druga dvojica. Jedan je uvek mozak ekipe (Otac), drugi radilica (Sin) a treći spiritus movens tj. duhovni pokretač (Sveti Duh).

Uništi se od olešivanja alkoholom prosto da ne znaš 'de si, ko si, kako ti se zovu riba i keva - ukratko da ništa ne znaš što bi treba da znaš. I neki pajdo je u igri, takođe. Izraz nastao u čast Čarli Šinu, najvećem jebaču moderne ere i čoveku koji je postao tol'ko legendaran da je postao sinonim za dobar provod i urnisanje.

Pitanje koje svačiji roditelj postavi pred polazak deteta na žurku ili kod druga.

Urbanizovana socijalna grupa ljudi koja po čitav dan sedi kod kuće i upija sve moguće gluposti sa malog ekrana tv prijemnika, i još pojedinih nebitnih stvari, koje ipak pronalaze smisao u njegovom sunđerskom životu.

Riba koja na ponudu za seks od strane muškarca koji je takav da vec godinama nije kresnuo ništa (uglavnom ružan,nizak,proćelav i ponekad sin Edip,a neretko i razveden) odgovara sa da. Naravno napomenuti da ta riba izgleda kao sve, samo ne kao žena, ali sa obzirom na stanje gore pomenutog oni verovatno i jesu stvoreni jedno za drugo.

Iliti Grad Lenčuga je dečija serija koja govori o omanjoj palanci, bogu iza nogu, čiji je glavni cilj terajnje dece da ustanu i počnu da vežbaju, a ne da jedu razne gluposti brze hrane. Serija je unapređena verzija Teletabisa, kada dobiju smisao, i začuđujuće pametniji zaplet od nekih filmova. Glavni junak je Sportakus, nepriznati sin mlakonja Chuck Norrisa, kojeg je dotičnog odbacio jer je počeo da se oblači u plavo, da jede razan zeleniš i da skakuće na sve strane. Njegov pomoćnik je devojčica Stefani, klasična prepurbertetska klinka koja čita tinejdžerske časopise i takođe obožava da skače na sve strane i da peva razne pesmice, i ona će verovatno u budućnosti da se teško urolja od alkohola i izgubi nevinost u striptiz baru ili će da završi kao usedelica. Njegov glavni protivnik je Robi Pokvarenjak, fuzija pedofilnog manijaka koji voli da se maskira i onih matoraca koji se uvek deru na decu da prestanu da se igraju posle popdnevnog ručka, a takođe je nepropavljivo lenj pa je u neku ruku verovatno nepriznati sin nekog nitkova od Crnogorca. Elem to je ljudski deo ekipe serije, dok ostali deo čine neke lutke koje se pokreću pomoću tehnike zelenog ekrana i komplikovane kompjuterske animacije.

Slabići, kukavice, ljudi koji još nisu spremni da zakorače sami, bez ičije pomoći, u strašni, bijeli svijet, jer će se pojaviti ogromna babaroga u vidu nečega novog i nepoznatog i pojesti ih!

Kao što se malo dijete krije iza majčine suknje kad vidi nešto što dotad nije vidjelo, jer mu je tu najsigurnije utočište, tako i ova osoba (koja već odavno nije dijete) do kraja života nastavlja da se skriva iza nečijih skuta. Naravno, suknja je metafora. Prvo je to majka, poslije žena, šef, kolega.. Bilo ko.
Bitno je samo da ne mora sam da se suočava sa novinama, nema veze što će cijeli život ostati unazađen za uzbuđenje novoga i neočekivanog. Neka. Radije će se držati dobro poznatog, jer, Bože moj, zbog čega rizikovati sve, šta je to dobro donijelo njemu?
Zbog malo adrenalina? Nikad.

Ovakvih ljudi je prepun svijet, oni su tužna većina, oni zbog kojih i živimo u svijetu u kom živimo. Oni su oni koji glasaju za broj 4 na listiću, jer im je tako neki čiko u odijelu rekao, kad im je davao 500 dinara i nove kopačke za sina. Oni su oni koji se nikad neće buniti, da ne bi izgubili posao. Nema veze što žive sa polovinom minimalca, i svaki kraj mjeseca se uspavljuju plačući, smišljajući kako da vrate dugove.
Jednostavno, žive prilagođavajući se svemu, u svom sivom svijetu, ne tražeći i ne nalazeći nijedan razlog da ga poboljšaju, bojeći se da će upropastiti i ono malo što imaju.

Tek pred sam kraj života shvate jednu stvar, a to je da nikad nisu ni živjeli. Tek tad im dođe do mozga da su priliku da žive dobili da ostave nešto iza sebe, da promijene nešto, ali.. tad obično bude kasno. Znaju da će biti upamćeni samo kao redni broj, uvršten u bazu podataka, dok će ih do sudnjeg dana mučiti samo jedno neizbježno osjećanje - kajanje.

Odgovor gospođe u godinama na konstataciju mlađahne konobarice na izgled njenog pratioca.

Izraz koji koristimo kada se zajebemo u pogadjanju neceg.

Go kurac. Bedno izbegavanje realnosti da je upisani faks kašalj mačji, te da se po završetku istog diploma može samo za potpalu iskoristiti. Nalazi se kod roditelja, koji je koriste da bi izlagali sebe i narod da im sin nije lenština i probisvet, a i kod učenika koji žele sebe da uzdignu, pokažu da su bili u pravu što su se zajebavali kroz srednju školu, a pogledaj ih sada, budući akademski gradjani!

Kada nesto toliko dugo trazite da zaboravite sta trazite . . .

Najgora moguća roditeljska ucjena ( po principu Quid pro quo), svima nama dobro poznata iz perioda djetinjstva . Obično je roditelj izgovarao nakon što bi od njega tražili odobrenje da radite nešto mnogo zanimljivo (fudbal sa ekipom iz susjednog kvarta, turnir CS-a u obližnjoj igraonici, grudvanje slučajnih prolaznika i slične dječije zanimacije).

Sledeća omiljena varijacija ove fraze je bila: 'Spremi sobu pa onda' , koja je padala daleko lakše, jer nevjerovatno mnogo stvari za kratko vrijeme možes ugurati ispod kreveta i zamaskirati situaciju .

Osoba koja je postavila nove modne standarde devedesetih(bolje cvet u kosi nego minival,za ovo prvo bar ne ode cela plata),zadala domaći zadatak ostalim ženama u pravljenju muža papučarem kao i Sadamu Huseinu i ekipi po pitanju nepopularnosti jer nikad nisam čuo osobu koja je nešto lepo rekla o njoj(Slobu ne računamo a i sin Marko ju je verovatno ispljuvao kad je uzeo prvi milion od nošenja gajbica).

Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.

Višestruko talentovana ličnost, sin koji je uspešno izašao iz senke svoga oca glumca, pokojnog Slobodana, i krenuo da grana i unapređuje porodični talenat.
Glumac političar-svaka mu je odmerena, mirna i cinična.
Glumac-snimatelj,reporter - već je nadmašio ceo javni servis sa samo jednim radom, kako se glasa u Skupštini.
Putujući glumac- samo registrovani putni troškovi na njegovo ime iznose 2,6 miliona RSD.
Apsolutni šampion-naravno, sve je ladno opravdao.

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Stvarčice koje se koriste do šestog razreda, a od sedmog se zamenjuju alkoholom i ribama. Čast pojedincima.

On je kao loša verzija firme "Krstić i sin", samo bez sina, odnosno bez pomoći u poslu. On naplaćuje karte, on ih i cepa, utovara prtljag, istovara ga, broji pare, vozi autobus i DJ je u njemu. On radi i nedeljom na "sigurnoj" liniji i zna da putnici zavise od njega. Svaki prigovor na vožnju će se završiti pojačavanjem (i onako već glasne) drugorazredne turbo folk muzike ili u lošijem slučaju izbacivanjem bez povraćaja novca.

Opravdanje za sva sranja koja napravimo u kaficima ,diskotekama i slicno.

Nekada označavala količinu municije. Danas tu rec koristimo umesto reci novac.