Ministar X, resor za regionalni razvoj u poseti selu Y.

Ministar X(drži govor): Naša vlada je uložila pare u to i to, izgradili smo taj i taj put, telekomunikacionu i kanalizacionu infrastrukturu, bla, bla, bla, truć, truć.
Siroti meštanin, Gedža: Gospon ministre, mogli bi da ni date pare da u našoj zadruzi napravimo deci pozorište.
Ministar X: Zašto bismo mi ulagali u pozorište? Šta će vama to? Zar vam nije dosta kanalizacija? Odakle vama glumci, vi samo krave i svinje imate, ta vi ste zadnja rupa na svirali.
Gedža: Jesmo gospon ministre, a vi ste zadnja rupa na meni.

Istinit primer:

Direktor jednog javnog preduzeća u jednom gradu ulazi u kafanu. Debeli konobar ga pozdravlja:
- Ooo, 'de si, školski!
- Izvini, otkad smo ti i ja školski?
- Pa ni ti ni ja nismo ništa završili. Mislim, od škole...

Isti grad, isti direktor, drži govor na sednici gradske skupštine.
- ... i dakle, to je taj projekat koji sam ja lično intrigirao...
Kolega pored ga gura laktom i šapuće:
- Inicirao...
Direktor poluglasno, ali ipak blizu mikrofona, odgovara:
- ... ma, to ti je isti kurac!

Mladen Obradović: Da li je Peder-Detektor spreman?
Obrazov naučnik: Jeste o veliki vođo. Samo je još ostalo da Vukašin dođe iz Maksija sa baterijama i test može da počne.
Mladen Obradović: Odlično, ali kako ćemo ga testirati? Ovde smo svi čisti. Detektor svakako neće raditi.
Obrazov naučnik: Znate kako o veliki vođo, u svakom žitu ima kukolja, a znate kako oni umeju biti prepredeni. Možda i nađemo izdajicu u svojim redovima.
Mladen Obradović: U pravu si. Evo stiže Vukašin sa baterijama. Daj ovamo baterije Vukašine, sine junački, da oprobamo napravu.
Vukašin: Izvoli vođo.
Mladen Obradović: Ubacujem baterije. Aparat se puni. Pali se. Evo ga pišti. Sad ne pišti. Sada opet pišti. Naučniče, zašto se ovo događa?
Obrazov naučnik: hmmmmm....veoma čudno, sada ne pišti opet. Uperite u Vukašina.
Mladen Obradović: Aha, opet pišti. Pišti kada se uperi u Vukašina.
Vukašin: Što u mene kada se uperi? To je neka greška.
Obrazov naučnik: Aparat ne laže Vukašine. Ti si izgleda da prostiš, peder Vukašine. Zadržite malo aparat na Vukašinu, da vidimo na displeju zbog čega ga aparat apostrofira kao pedera.
Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!
Mladen Obradović: Evo izlazi na displeju poruka. Aha! Vukašine da li je istina da ne jedeš čisti, srbski, pravoslavni euro-krem, nego da si se podao Đavolu zapada i jedeš Nutelu?
Vukašin: Pa dobro vođo, ubacim ponekad nutelu u palačinku.....ali ne uvek....jedem i cipiripija i fineti....
Obrazov naučnik: Stvar je poprilično jasna. Vukašin jede nutelu jer nema beli deo euro-krema, samo crni. Vukašin voli crnce.
Vukašin: Nije istina to...samo euro-krem jedem....ne volim crnce...Bogsvama ljudi...
Obrazov naučnik: Neutrališite ga brzo, Vukašin je peder!
Mladen Obradović: Ne znam kako, šta da stisnem?
Obrazov naučnik: Ovo dugme sa slikom munje, spržite ga!

ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP

Mladen Obradović: Dobro je, spalili smo Vukašina. Ko bi reko da je bio peder, polivali smo ga svetom vodicom i nije prokrvario, a vidi sada ovo.
Obrazov naučnik: Izgleda da su našli neku odbranu od svete vodice, ali peder-detektor ne mogu da prevare.
Mladen Obradović: Na kome bi sledećem mogli da ga proverimo?
Obrazov naučnik: Pa eto, uperite u sebe, čisto da vidite efekat kada neko nije, da prostite, peder.
Mladen Obradović: Ma nemoj, ajde u tebe prvo.
Obrazov naučnik: Nema potrebe, pa ja sam ga konstruisao......nemojte u mene......

PIIIP PIIIIP PIIIIIP PIIIIP PIIIIP

Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!

ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP!

Mladen Obradović: Sunce li ti jebem pedersko, voliš čoko-moko a? I tebe smo sredili. Halo, Srboljubka. Zovite mi ovamo nekoga za koga ste apsolutno sigurni da nije peder, neka dođe ovamo i odnese peder-detektor ili možda je najbolje vi to da uradite. Siguran sam samo za Vas da niste peder u ovoj organizaciji.

-Де си комшо, како жена, како деца?
-Добро су.
-Је л' код вас све у реду?
-Све...
-Кад ћемо ону ракицу да печемо?
-Кад буде било време.
-Ух, што смо лаконски настројени?
-Нисмо, односно, нисам.
-А што нешто не виђам вашу жену?
-Зато што ме оставила, к'о најгору папучу овде. Заливао сам цвеће, прао веш, износио га на терасу, кувао увек ручак, и то да заслужим. Ајд' сад вади нос из ове баште, пусти ме да залијем њене омиљене руже!
-Није ни чудо, сад ћу целом селу да испричам!

Otvaraš vrata od klonje. Zaključavaš. Okrećeš se i vidiš njega na WC šolji.
- Pa, pička ti materina nenormalna više! Sad si prevršio svaku mjeru! Zar nije dosta što si mi se uvidio, pa te viđam i tamo gdje te nema, nego si našao da kenjaš u Meki doma moga, jedinom mjestu zbog kog kuću zovem domom?!? Izlazi napolje, idiote! I pusti vodu da bar malo ublaži ovaj nesnosan smrad. Polako sa tim vra... Eno ga - odvali kvaku! Kako sad da izađemo odavde, genije?

Slava.Svi sede i rucaju,jedino Mile drzi neki svoj govor.

Mile:Idem ti ja tako neki dan Knez Mihajlovom,kad prodje neki tip pored mene i zakaci me ramenom onako....ja se okrenem i kazem mu,da prostite:Mamu li ti jebem u picku s ledja,konjino jedna,ajde opet to uradi ako smes,serem ti se u usta!Odma je pobego....
Sin domacina koji sedi pored njega:Ma ko ga jebe.....nemoj da se ustrucavas pred nama da psujes,jel tako cale?
Domacin:Pa 'fala kurcu da je tako!
Rucak se nastavlja.....

Srbi postoje u svim veličinama, oblicima, bojama i ukusima (poslednja tvrdnja je dokazana tokom ranih '90ih godina 20. veka, na slučajno odabranom uzorku penzionera iz reda za hleb i mleko).

Najčešće stanište je kamen, odnosno, prostor pod njim (ponekad se naziva i rupom). Stanovnici Srbije retko izlaze iz svojih staništa na površinu, obično u vreme izbora i dočekivanja, religijsko-propovednih ceremonija, kada se podkamenjarskom stanovništvu ukazuju visoko evoluirani primerci.

U srpsku kulturu spada - Fljožljnj.

Gde si, care? Kako si, nisam te dugo videla?

- Evo, mala, opuštencija! Mindže, bleja, čeif, ludn'ca! Kako si ti?

Ono... po difoltu sam sjebana, ali ima i nekih ono kao dobrih momanata.

- E, jadna, kakav ti je to govor! Nemaš svog jezika!

'Ajde, bre, ljakse, ti ni svoj jezik ne znaš, a to je fakat! Je l' ti se tako sviđa, eto ti naša reč - fakat?!

- Fakat, a?!

Da!

- Fakat je da te 'oću fakat, šta kažeš, a?!

Kakav si primitivac, ja se samo šalim!

- E, gotovo je sad. How do you like them apples?

Jedne od češćih izjava:
- Ja kad odem gore, ja deset dana ne pričam, samo ćutim, dok se ne naviknem na govor.
- Ovaj naš dijalekt je toliko seljački, da jadni ljudi koji se trude da ispravno pričaju, naprave najgoru mešavinu i ispravnog i našeg pričanja da to ne može da se sluša. Zato ja ćutim.
- U našoj zemlji je najveći problem što imamo toliko dijalekata.
- Ti si akademski građanin, pričaj sa mnom ispravno, ko ja.
--------------------------------------------
Ako se kojim slučajevima nađem sa takvima u istoj situaciji, postajem još gori "seljak" nego što umem, a oni nek se pitaju kako mogu toliko puta da izgovorim "azdisaja" i "kompir" u svakoj rečenici.

-E, otkud ti ovuda?
-Ma evo me sa groblja, bio sam na sahrani pukovnika Milenkovića.
-Čekaj, sad je 15:02, zar nije sahrana u tri?
-Ma napravili sprdačinu od sahrane, čovek će da se prevrće u grobu narednih 20 godina k'o na ražnju. Istovremeno pop čitao molitvu, otac njegov držao govor, babe naricale pored groba, vojnici savijali zastavu i ispaljivali plotune, a komšinice postavljale sto za daće. Ono u mimohodu izjaviš saučešće, pokupiš rakiju i meze, sagneš glavu da te ne oprlji ćorak, prekrstiš se, baciš ružu na grob i otprate te do kapije.

- Ćao, kako si se juče proveo kod kumova, sećaš se da si me zamolio da ostanem da čuvam decu kad sam ionako u PMS-u, a ja u PMS-u ili grizem ili koljem, kako si rekao, a kumu je to bila važna večera.
- Šta ispriča, ženo? Super.
- Kuma Nina kaže da je tvoj govor bacio senku na čitavu večeru, a posle da ne govorim!
- Uvek sam umeo da pogodim ljude u dušu, ti to najbolje znaš srce, hihi.
- Stoko pijana, poželeo si kumu, citiram, da jebe svakog dana pet komada ko onomad na Zlatiboru, gde ste obojica bili "hitnim poslom" na njihovu četvrtu godišnjicu braka!

-Pozdravo ljudi dobar....dobri... khm... Ovo meni čast danas da. Ja sam nagrada, moć... Ouvaj...Da, khm... Hvala vam, ne znam kako strah preko. Ko je glasanje, hvala mi, dobar sam. Nezaboravno veče u trenutku starog svata.... koji bre kurac? Kakav je ovo govor?
-Šta?
-'sti jebeno hendikepirana?
-Nemojte tako šefe...
-Samo ja mogu da jebenog disleksičara postavim kao sekretaricu, sam Bog zna kako.
-Pa moj kum tvoga brata pašenog, a i pušim ti, realno...
-Ono, jes... Ništa, prebacujemo te na šalter, nek oni smrtnici tumače ove tvoje šifre.

Potencijalni govor Mladjana Dinkica, coveka od "akcije": "Dragi gradjani Srbije, culi ste za pricu o baki koja je, cuvajuci svoje akcije, dosla do vrhunca zivotne blagodeti. Jos jednom se pokazalo da su akcije jedna od najsigurnijih vrsta nekretnine!? Vlada je pripremila plan po kom ce svim zaposlenima podeliti akcije, a plate se ukidaju dok ne izadjemo iz krize (ne pre 2013.) . Vrednost akcija ce biti 1000 evra, ali Vlada ne moze garantovati sa sigurnoscu da ce gradjani moci i sedamdeseti deo toga da dobiju, usled stalnog komesanja kursa evra i nestabilnog dinara. Ovaj potez je za vase dobro, iako vam verovatno uopste nece biti bolje. Hvala! (klim glavom na dole)"

Scena: Poslednji sati na rodnom ognjištu, poslovni iz Bara stiže na bjelopoljski peron za sat i po. Očekivani povratak nazad: jun 2045.

Otac: (više od 3 rečenice zadnji put prozborio kad je đedovom pobratimu držao govor 5 godina ranije), vadi poslednji Point iz kutije, zamišljeno gleda u plafon, pravi se dramska pauza....:

-"Radivoje, 'Nu 'odi ovamo da ti nešto rečem prije nego kreneš"!

Iskra životne mudrosti, prenošena sa generacije na generaciju kao prađedov orden sa Mojkovačke, zagrmi kroz prstoriju:

"Slušaj me...veliki je to grad....Ti si malo nježnije građe...Pazi se kukavče, moga bi te tamo neko opederit'!

Ti: Vozis. Ispred tebe crveno. Odjednom se pojavljuje neki auto s desne strane i iseca ti put. Kocis i u znak protesta zatrubis.
On: Otvara prozor, izbacuje glavu kroz nj' i ide neka psovka (P Ti M)
Ti: (posto ti je prozor vec bio otvoren) Refleksno izbascujes ruku i pokazes mu srednji prst. Refleksno!

E sad ono bitno.

On: Otvara vrata i izlazi sa sekirom tipa "tomahavka" u ruci. Dolazi do tebe i pocinje da se dere kako je on imao prednost (ceo govor je propracen sa 4-7 psovki izmedju svake 2 reci), a ti ne skidas pogled sa sekire kojom on ne prestaje da mase.

Naravoucenije: Rukice unutar kola kad vozite... da je nesto ne odsece.

To je najnoviji lek za planetarni trend porasta broja usamljenih ljudi, ne piški, ne kaki, nema teranje i ne razmnožava se, ne traži da ide u šetnju, ne bira hranu, ne razboljeva se, vremenom ne postaje gojazna.... jednom rečju savršena. Ah da, zaboravih baterije, ne treba ih menjati, kad joj oči “pocrvene” sama pronađe “bazu” i “sedne” na punjač ne prekidajući svoj šou ali sada u sedećem položaju. Ima krzno, usta i zube koji se ne kvare i lome, ‘vata samo FM stanice (jebi ga ništa nije savršeno) a kad stigne email ona “kaže” “mail-jau”, razume oko 20 komandi i ima softver za mačji i pseći govor tela. Jebi ga, ukusi se razlikuju, pa jedan dana može pružiti mačje društvo a već sutra uz promenu krznene presvlake pseće. A kada je situacija toliko jebeno beznadežna da je i društvo limene mačke suvišno “dugme” Off je uvek tu. Divota. Šta će nam raj pored ovakve zabave, možemo zauvek ostati ovde, usamljeni ali u društvu limenih mačaka.

I (12 godina): “Mama, mama, je l’ mogu da uzmem bebu malo da se igram s njom?“
Mama: “Kakvu bebu tebi u ruke, si normalna? A ono mače što si pre neki dan grlila, pa zamalo da ga zadaviš? Ne može! Za tebe su samo lutke!“
***
(Profesor fizičkog zatiče sedamnaestogodišnjakinju sa cigaretom u ruci; to joj nikad neće oprostiti, jer ipak mu je ona bila miljenica i najbolja iz tog predmeta; sledi postrojavanje i govor)
G: “Lepo bogami! Leeepo bogami!! Koju si zapalila, onu damsku, a? Da budeš u modi?“
I: “Ma jok, Drindžu, nema se za bolje.“
G: “Vidi, vidi, još i pametuje... Pogledajte je svi dobro, nek’ vam bude za primer! Tako će sutra kad rodi – cigaru u levoj, pa dimi, dimi, a dete u desnoj da ga doji!“
***
(Momak i devojka (22) na gajbi; ona iz nekog sedmog razloga nervozna, nije joj dan; ne uspeva da otvori kesicu kafe, pa je besno baca na pod)
S: “Ha! Tako ćeš i sutra kad rodiš! Danas kafa o pod, sutra beba!“
I: “More, da se terate svi u pičku materinu!!“

Profesorka istorije,rodjena negde oko Beckog kongresa,dolazi na cas i prepricava atmosferu sa maturske veceri...krece
I deco,dolazimo mi u restoran,sredjen,stolovi postavljeni,posluga na profesionalnom nivou,najbolja vina,zlatiborska sunka...
Neki primerni ucenici odzali govor povodom rastanka,svi plesu,vesele se,proslavljaju i naravno jedu.
Prvo ide neka supa,pileca,zacinjena,pa slede neke pilece korpice sa salatom od paradajza,kupusa i luka naravno.I onda donose savrseno ispecenu curku teske kategorije polivena vinom i onda je tu magicnu rec rekla sa tolikom kolicinom odusevljenja sa kojom je Sarenac komentarisao Teodosicev kos pre koji dan i onda,deco moja oni donesu MAJONEEEZ.
Vrhunac veceri bio je MAJONEEEEZ.