Sveska, gde osobe uglavnom zenskog pola pisu o svojim osecanjima, simpatijama i slicnim budalastinama i gde skoro svaki opisani svaki dan pocinje sa "Dragi dnevnice". E sad sto se sadrzaj dnevnika menjao iz godine u godinu to je vec kompleksno pitanje.
1900.
Dragi dnevnice, danas sam bila na casovima klavira, moj ucitelj gospodin Rajkovic, je tako fin. Imao je crni frak i lakovane cipele. Tako mu lepo stoji sat koji viri iz dzepa. A ispod sesira je imao frizuru sa puno ulja za kosu. Leptir masna mu je bajno izgledala uz sesir. Njegova kolonjska voda me je ocarala, ah tako lepo mirise. Ne mogu da ti opisem sta osecam prema njemu. Mislim da sam se zaljubila. Ali otac nikad nece dozvoliti nasu vezu, zato sto je on samo ucitelj klavira, i otac je rekao da ce me udati za onog gospodina Gavrilovica. On je tako odbojan, mrzim njegove zulufe i njegove prostacke manire. Ah, ne znam sta da radim, tako sam nesrecna. Gospodjica Karolina mi je kroz nekakav seretski osmeh rekla da je gospodinu Gavrilovicu ogromna ona stvar, jao ali ne znam kakve to veze ima ni sa cim. Jel to muskarcima sluzi samo za malu nuzdu, ili za nesto drugo? Sta da radim moj dragi dnevnice, mislim da cu okoncati zivot kao Ana Karenjina.1981.
Dragi dnevnice, danas mi je prisao jedan decko. Tako je sladak. Zove se Dejan. On je roker, ah ti rokeri, tako sam slaba na njih. Ima crne starke, pocepan dzins, i rokericu. Svira gitaru. Rekao mi je da ga je neki Tocak jednom video i rekao mu je da rastura. Ne znam sta da radim dnevnice, mama i tata nece da dozvole da se vidjam sa nekim rokerom, oni kazu za njih da su nepristojni, kosati banditi. Dejanu duga kosa super stoji. Veceras cu da se iskradem da se vidim sa njim i njegovim drugarima. Oni su tako kul. Piju pivo i puse cigare. Pravi buntovnici. Juce su otvorili vrata od lifta i pobegli. Kada bih ja imala hrabrost za tako nesto. Ne znam sta da radim, moja drugarica Mica kaze da oni samo iskoriscavaju devojke, i da ih odmah ostavljaju. Dnevnice, ja cu da se ubijem zbog nesrecne ljubavi kao Ana Karenjina2009.
Dragi dnevnice, jel znas onog Dzonija sto sam ti pricala pre neki dan? E pre neki dan sam se kresnula sa njegovim drugarom Stefanom. Onaj sto ima dobra kola, i sto mi kupio novi air max. On je kul lik, svud me vozi, sad sam glavna picka u skoli. Jednom kretenu sto me je pre drukao, je utokarom slomio zube. Do jaja. Juce ga nisam videla, reko je ide na basket sa drugarima, ali kad me cimne ja da ga cekam. Bio je nesto neraspolozen. Terao me da mu pusim kurac. Sta cu? Morala sam. Ali dobro, iskulirala sam ga i odmah sam izasla napolje. Tu sam upecala nekog celavog, on me je jebao na zadnjem sedistu njegovog dzipa. Ali jebiga moja drugarica Nina je radila test na trudnocu, terala je i mene. Izgleda da sam i ja trudna. Ne znam sta cu sad da radim.Ako nesto pametno ne smislim, bacicu se pod voz kao Ana Karenjina.
Izraz koji se koristi za čupanje iz neke situacije koja je zajebana i to baš kada je delovalo da si se zakopao i da si u ozbiljnom kanalu. Ovaj izraz se koristi kada nije tvoja inteligencija ili snaga dovela do toga da se iščupaš, nego kao da je neka viša sila delovala na tu situaciju i pomogla ti da se čupneš.
- Ej Deki, daj ključeve od kola da odemo do česme po vodu.
- Evo ti brate, ali bre, mnogo si pijan, nemoj da se slupaš.
- Ma ima sto metara do onde a mrzi me ovoliko odvaljen da pešačim. Hoće neko sa mnom.
- Aj ja ću brate. Ajde i ti Šole.
- Ajde.2 minuta kasnije
- Au sranje, panduri. Pravi se normalan Džoni. I ti Šole. Gde sada na njih da naiđemo ovakvi. Gde mi je majica.
- Pffff teško matori ali daću sve od sebe da izgledam normalno.
- Dobar dan momci.
- Dobar dan.
- Vozačku i saobraćajnu.
- Pa što nas zaustavljate, na roštilju smo.
- Ćuti bre Šole, konju jedan, boli ih dupe što smo na roštilju.
- Pa ovaj....ovo je od drugara auto, eno ga leži tamo. Milsim leži onako nije pijan i to.
- Ajde izađi iz kola a prvo obuci majicu.
- Džoni daj majicu bre.
- Evo ti.
- Ej obukao si je naopačke.....ma nema veze.
- Skini naočare dečko.
- Evo.
- Au na šta ličiš bre.
- Ma sunce me ovaj udarilo pa zato. Osetljiv sam.
- Žiko, daj alkotest. Još jedan na sunce osetljiv.
- Pa jel mora, evo neke pare da popijete nešto.
- Evo alko test šefe.
- Duvaj kada se upali ova lampica.
- Fuuuuuuuuuuuuuuu
- Jel duvaš ti uopšte bre?
- Duvam, duvam, mislim ne travu ako to pitate nego....
- Aj opet.
- Fuuuuuuuuuuuuuuu
- Ugasilo se ovo.
- Žiko daj rezevrne baterije, ugasilo se ovo.
- Evo šefe.
- Ej daj bre ljudi sto metara smo samo.
- Molim vas vratite se u vozilo.
- Džoni vrati se nazad, nemoj stalno da mitinguješ.
- Šefe, nemamo rezervnu bateriju.
- Kako bre nema?
- Nema šefe.
- Ajde bež'te odavde i nemoj više da sam te video danas za volanom jasno?
- Jasno.
- Au matori Bog te pogledao.
- Koji user.
- Bež'mo bre odavde.
U davna vremena ste imali cela dva državna kanala na raspolaganju, a pojam dobrog TV aparata je podrazumevao onaj mase od 30kg pa naviše uz bar desetak dugmića koje ste morali da pritiskate i okrećete. Prvi priručni daljinski su bili jako kratkog dometa i vrlo neprecizni, a plazma je bio pojam koji se još uvek nije vezivao ni za keks, jer još uvek nije bio izmišljen. Tada su smetnje u emitovanju bile česta pojava i delile su se na dve vrste: kod nas i kod njih. Kako god, niste baš imali nekog izbora da promenite kanal, pa je bilo dodatno frustrirajuće.
Prva vrsta smetnji je podrazumevala ispadanje dugmića za izbor kanala, prolazak kamiona pored kuće, postavljanje nekog od ukućana između vas i ekrana ili pomeranje spoljne antene zbog vetra. Svejedno, lako rešivo.
Kod njih je već bilo mistično. Jer, nije se znalo ni ko su ONI, ni kako nam prikazuju te male ljude u četvrtastom ekranu ni kada će se smilovati da naprave da to radi i pruži nam još malo zabave. Sediš, gledaš u "sneg", slušaš šuštanje statike, ne trepćeš dok odjednom ne sevne slika i nadaš se da nisi puno propustio. Zvučaće blesavo, ali tada je to imalo neke draži u sebi.
U međuvremenu, tehnički smo napredovali.
- "Šekularac vodi loptu, dribla, pred golom je i..." kššššššššššš...
- Šta je, bre, sad pa ovo?! Gde je slika?
- Vidi da nije izletelo dugme, pa izgubio kontakt.
- Da vidim. Jok. Ček' da ispritiskam i ostale dugmiće, jebeš ga, valjda neko radi. Koj li moj ovi u EI Niš roknuli 10 dugmića kad samo dva kanala ima... Ništa. Ček' da malo okrenem ove dugmiće. Pu, majku ti! (bum)
- Alo, ne udaraj to čudo, da ne pokvariš!
- Šta da pokvarim, to tako predviđeno. Šta misliš, što napravili spoljašnju stranu od drveta?
- Da nije vetar okrenuo antenu?
- Ma jok, juče sam je montirao. Loga-8, još je zamotao žicom i zavario za šipku, a na drugom kraju je direktno ušrafio u krovnu konstrukciju. Rek'o, neće da mi pokvari gledanje utakmice k'o slet što mi upropasti za 25. maj. Ne mož' sad ni onaj novi T-55 da je iščupa! Daj, javi se na taj telefon, vidi ko li sad zove, jeb'o ga ja!
- Komšija. Pita da li imaš sliku, nema ni kod njega.
- Znači, kod njih.
......
- Šta je, bre, ovo?! Sajt načisto baguje, ne mogu po pola sata da otvorim stranicu, a i kad je otvori, sve razmrljano i zabrljano, nekakvi gejtveji stalno, da poludiš! Menjao sam brauzere, čačkao po podešavanjima, resetovao modem, na kraju i komp i ništa! A spid test kaže da sve OK.
- Mentolu jedan, zar nisi ukapirao da je to kod njih? Strpi se malo, sačekaj!
Nekako je priroda odredila da se većina muškaraca ponaša drugačije u ženskom društvu... onoj manjoj grupi veliki pozdrav i 'alal vam kurac! 'Ajd odma' da se izvinim i ženskom delu na upotrebi ove reči, al' morate se složiti da sam u pravu. Jeb'o ti tog muškarca koji se zbog prisustva ženskog društva ustručava da se počeše po mudima, pljune ili menja zvono telefona sa Lepog Miće na Advanture Club Mix 2013. Dobro, proseravam se i ja. Ne treba baš sad da bukvalno izvadiš muda na astal i kažeš "Izvin'te pičke, al' mora se počešem, zajeban mi bio brijač, pa malo pecka".
Užasno je to što se svaki, gotovo svaki muškarac odjednom pretvara u epicentar svih ovozemaljskih zbivanja. On potpisuje auto pod ručnom u sred Kneza Miloša, on bije trojicu likova iz obezbeđenja, najjače pika fudbal na male goliće, hvata kvotu sedamstodva'es' na hiljadu dinara, gazde svih lokala ga poznaju. Užasan jedan proser.
On misli da može sakriti da ne sme da uzme ćaletovog keca, osim u slučaju kad babi pozli, pa treba da je odveze na interno, fudbal nije pikao od zabavišta, jer nije lud da igra kad će svakako da visi celu utakmicu na golu, jer za drugo nije.
Takve tipove je najbolje ne dirati. Njegovo samopouzdanje je visine Beograđanke, a svaki pokušaj da ga osvestiš i vratiš u stvaran svet je na početku propao. Uvek su u stadijumu klinačke kurčevitosti, njihove žvake prolaze kod klinki u proseku mlađih šes' do sedam godina. Jebiga, nešto ne mislim da bi zrelija devojka pala na njegovu priču da je bežao Interventnoj u kumovom Bemveu osamdes'deveto godište. No, ne treba se obazirati. Njega će surova istina ovog sveta udariti dovoljno brzo.
Uglavnom, da ne palamudim previše. Takvi momci nisu svesni da sa svom tom pričom, (nazvaćemo je blamiranjem), u svakom slučaju neće jebati, ako im slušateljka nije unapred okačila znak štiklir da je može spavati. I to samo u slučaju da popije više alkohola nego što njen mozak može podneti.
-Jaooo, evo je Marina... ček' idem da joj se javim...
-Daj, krelče. Ostali nam još penali, koji ti kurac?
-Ma zajebi me bre... na nju se ložim još od srednje.
...Tamo daleko, misle da ih ne čujem...
-Ćao, Maki! Nema te u starom kraju, hehehehe, 'naš tu pesmu?
-E, ćao Filipe. Jebote, jesi se promenio. Ne slušam tu muziku, tako da ne znam...
-Ne slušam ni ja, nego jebiga. Uvezao mi teča neku Iks Peticu, pa ono, išla na radiju...
-Pa, što ne promeniš?
-Ma, nemam vremena... znaš, uglavnom vozim stodva'es' kroz grad, pa i ne obraćam toliko pažnju šta je na radiju...
-Khm, pa lepo... još uvek igrate mali fudbal?
-Ma, zvali me ovi. Ne mogu bez mene, jebiga, godinama sam trenirao u Ofki, pa ono, znam cake, hehehehe... Nego, jesam ti rek'o da počinjem da radim u Delti? Ono, najbolje sam uradio test iz engleskog, pa me primili za jako bitno mudo u firmi...
-Ne, nismo se videli bar pet godina, kad si mi mogao reći?!
-Ma, da... ono, nije loše. Plata dve 'iljade evra, službeni auto. Dali mi da biram...
-Lepo, lepo. Imaš neku devojku? Čula sam da te ostavila Tamara... šteta.
-Pa, nemam... mislim, imam ja kombinacije, ali hoću da se skrasim... 'ajd negde na kafu?
-Nemam vremena, ali ćemo ići jednom prilikom. Moram do dečka... Jebiga, on nema nešto para, nema svoj stan, živi sa roditeljima, ali zato ima kurekanju dva'es' santimetara, pa ga riba ne ostavlja zbog njegovih deset... hahahaha, paore!
...Vraća se nazad k'o popišan ker...
-Hahahahha, 'ajde fudbaler sad se naguzi, odrasmo te u deset-devet. Gađamo sa metar i po, jeb'o si ježa sad...Definicija za Mizantrophy
Mentalna stanja raznih tipova studenata u predispitnom periodu
1. Teska agonija: Ruke se znoje, glas podrhtava, a olovka ti ispada iz zatreperelih prstiju na samu pomisao na izlazak pred profesionalnog dzelata olicenog u predmetnom profesoru zaduzenom za proveru naseg znanja, a sve to vec 15 dana pred ispit, iako si prethodnih dva meseca proveo nad knjigom i vec sve znas, ali zecjeg si srca, pa se plasis kako bi sve moglo pasti u vodu. Poslednje dane pred ispit provodis na bensedinu, a na isti izlazis noseci pri sebi opremu za prvu pomoc i anafilakticki sok. Prilazis da uzmes pitanja. Mozes da se zakunes da su profanu oci zasijale crvenim odsjajem, dok mu ocnjak proviruje ispod gornje usne. Uzimas papiric, a sve odjednom postaje tako crno.. .. .
2. Histerija- Lomis prste na rukama, polako prelazis na zglobove na sredini prsta, a potom i na one male , najblize jagodici, kad ostali prestanu da pucaju. Ako si slucajno kuci i izuven, nije to strano ni krckanje noznih prstiju. Na :"Sine , hoces li rucak?" ,odgovaras drsko, glasom cija jacina varira izmedju 110 i 160 decibela:"Nemoj mi dosadjivati, ko jos ima vremena da doruckuje, imam jos 15 dana do ispita, izlazi iz sobe!" . Doticni postupak propracen je relativno snaznim udarcem nogom u vrata, koja se uz tresak zatvaraju ispred zene koja je samo zelela da spreci gubljenje 10 dragocenih kilograma. U danima pred ispit elektricni uredjaji se gase usled elektromagnetnog polja koje , usled kolicine nervoze, emitujete. Sijalice eksplodiraju a zivotinje beze od vas u panicnom strahu. Izlazits pred ispitivaca, hodajuci nespretno, jer te zulja sekira prikacena za kais, da se nadje. Pitanja uzimas uz promrmljanu psovku.
3. Nervoza - Ti jednostavno MRZIS ta vrata koja skripe u citaonici. A devojci na stiklama od 12 santimetara zelis da u najmanju ruku padne i slomi nogu dok potresa tvoj prenapeti mozak svakim korakom, nosena narcisoidnom zeljom da svi pogledaju u nju, dok se penje uz stepenice, jebozovno mesajuci kukovima. Ali, sve i dalje ostaje pokopano u tebi. Cak joj se i osmehnes kad te pogleda, a vrata iz protesta zakacis ramenom u prolazu. Nekoliko dana pred ispit, u zelji da to ne izbije na povrsinu ostajes kod kuce, uceci neprekidno i jeduci samo pice koje ti donose kurir, jer nemas vremena da spremas bilo sta. Na dan ispita polako te hvata euforija, a proteklu noc nisi spavao , jer nisi mogao. Okretao si se do pola 3, a onda si po 10000ti put citao na forumu sta kazu za Labusa. Izlazis po pitanja , uzimas karticu rukom koja toliko podrhtava da ce to biti registrovano u seizmoloskom zavodu, i.. .obaras celu gomilu na pod, opet, naravno, uz psovku.
4 ravnodusnost -Ili ucis mnooogo, ili ne ucis nista, tako da si svestan da ili ces sve znati, sta god te pita, ili neces znati nista, pa nemas ni cemu da se nadas. Ako ucis, vec si spremio ispit, iako ima jos 15 dana, i uzeces svakako nesto od dodatne literature da procitas. Ako, pak , nisi ucio, izaci ces na baseket, na pice, a 3 sata dnevno ces folirati roditelje da ucis, dok te iznenada naprasno ne "zaboli glava, od silnog naprezanja", pa to moras da kompenzujes odlaskom iz kuce. Bilo gde, smao van kuce. Nekoliko dana pred ispit, opet, ako si ucio obnavljas gradivo, a spremio si i nesto dodatno,da se dobije 10. Ako nisi ucio ucis napamet pitanja za pismeni test, i 3 lekcije, nasumicno odabrane, pa kud puklo da puklo. Izlazis na ispit mrtav 'ladan, uzimas pitanja , sedas, i ni u jednom slucaju ne pises koncept vec odmeravas koleginicu/ kolegu.
Izvinjavam se zbog "osisane" latinice, pisem sa telefona
Reči kojima se sa nevericom obratimo sagovorniku koji nas je izbacio iz takta svojom konstantnom paranojom. Ne prođe ni minut da od najmanje sitnice ne iskonstruiše neopevan problem i oko istog zabavi i sebe i sve oko sebe.
-A joj, pa kako ću bez karte? Nemoj, ja se bojim. Idem ja da kupim.
-Nećeš, prolazi kad kažem!
-Ali ja sam maler, sigurno će kontrola.
-Neće za dve stanice, aj ćuti!
-Eno ih, tačno sam znala!
-Nije, to je poštar!
-Uh, dobro je! Noge mi se odsekle!
...
-Ijao, vidi onog što se uzmuvao, sigurno je džeparoš!!!
-Ma kakav sad džeparoš? Sigurno neki bez karte k'o ti pa se sad unervozio od tebe tako dosadne. Nemoguća si!
-Ama nije bez karte, evo vidi onoj ženi tamo otvorena torba. 100% je on otvarao. Ajmo napolje, znaš da nosim ratu za školarinu!
-Nećeš napolje, nema kontrole, nema džeparoša, nemoj si dosadna! Zaveži! Kakvi crni džeparoši ovih dana, znaš da je sav svet bez prebijene zbog praznika?!
-A pa jeste, u pravu si.
...
-Praznici? Aaaaa! Koji je danas datum?!
-Treći. Šta je sad, molim te?!
-Au! Pa ja još nisam dobila! E sad sam trudna sigurno! Prošli put nisam bila, sad sam sigurno! Znala sam ja da one pilule ništa ne valjaju! E, pa divno! Srećna mi Nova godina. Ubiću se, tačno ću se ubiti! Idem sad da kupim test. Milane, pa nema mi novčanika!
-Ooooo, jesi ga ostavila meni, evo ti novčanik, da se nosiš i ti i novčanik i džeparoši i pilule i sve u vrašku mater!!! Ama izlazi više napolje!!! 'De se gasiš, ženska glavo?!!! Stvarno nisi normalna! Ma uostalom, ja sam još veća budala što te i vodim sa sobom! Stalno praviš od muve slona, da osedi čovek s tobom, ništa drugo! Ne mogu da verujem koji si ti Ilija Čvorović! Odakle ti samo te ideje?!
Razgovori koje ste prinuđeni da vodite u mojim godinama. Razgovori koji nemaju veze s pameću. Razgovori koji se bave neopisivo glupavim temama, za koje vas uopšte nije briga. Razgovori koji su rezultat ugledanja na potpune imbecile. Razgovori sa kojima jedva čekam da raskrstim.
Vraćam se iz škole, kao i uvek pomalo iznervirana, ali ne i naročito potresena užasnim događajima koji su se tog dana desili. Ne znam zašto, ali ništa od toga me više ne dotiče. Kao da posmatram kako vreme prolazi pored mene.
Sneg je napadao, i dok razbacujem korake po raskomadanom betonu, nemo ga psujem, iako nemam običaj to da radim. I mislim se, gosopode bože, gde baš da idem sa ovim davežom, Dijanom. Najveći smor na svetu, bez premca.
-Pitam se, baš se pitam, UŽASNO me kopka...da li su Ivana i Dejan spavali?- i njene oči se rogače na to sveto pitanje, kao da nema važnijeg u univerzumu. Ne shvatam, zaista, zašto bi, kog đavola, nekog bilo briga, ne samo za to, već i za ostatak tračeva koja izleću i uleću iz usta u usta. -Nemam pojma-,kažem bezobzirno-šta tebe uopšte briga za to?- -Mislim i da jesu, ali mislim i da nisu. Stvarno ne znam šta da mislim!- Gledajući je kako se tužno batrga u toj strahovitoj nedoumici, kratim joj muke:-Naravno da jesu, a šta si ti mislila?-
-Pa, ako ima dečka, ne piše joj na čelu da je spavala s njim- brani Ivanu ova sveznalica. -Neee, uopšte! U slobodno vreme jedu čips i gledaju španske serije!-
Pošto je ova dosada baš rešila da me ubija u pojam, odlučujem da je ućutkam tražeći dobre motive. Bivša tračara u meni se budi i dijagramčići u mojoj glavi poigravaju kada dolazim do sledećih priglupih zaključaka: spavali su 100%, jer on ima 19 godina, u vezi su oko 2 godine i Ivana je, logično, potpuno nenormalna.
Iako sam uspela u nameri, sada mi nije po volji to što sam se sad debelo natračila, uprkos tome što me apsolutno zabole za to da li su spavali, da li će ona zatrudneti, da li će pobeći sa bandom putujućih cigana. Pa čak i da upražnjavaju sex na krovu moje kuće, ne bi me bilo manje briga.
Par sekundi ona ćuti, ali iznenada progovara: -A šta je sa Anom i Nebojšom?! I on ima 19 godina, pa nisu radili ništa!- Podrhtava s trijumfom, u nalaženju ovog veličanstvenog argumenta. -U vezi su samo par meseci-, smirujem je (ali, uskoro će da je zbari, stavljam ruku u vatru). Neprijatni razgovor nastavlja se razglabanjem o strijama i kilogramima, tokom kojeg ja trajno bacam ljagu na svoj imidž superpametnice, kukajući kako sam premršava. -Mogla bih da te ubijem-, kaže Dijana na tu moju "nevolju", zvučeći ne baš naivno. Nekako ne mogu da se od srca ne nasmejem na taj izliv nežnosti, dok hodajući unatraške, mlatarajući razvezanim pertlama, krećem svojom ulicom.
Dobro je. Još jedan test je gotov, još jedna nebuloza, još jedna tragedija. Još jedna ličnost ugušena u prosečnosti otpraćena je svojim putem. A ja sad konačno mogu da nađem duševni mir.
(izvinjavam se svim Vukajlijašima na nedotupavnoj temi gorenapisanog teksta. Optužite društvo!)
Novinarska floskula prilikom prenošenja dosadnih i „boli me uvo" vesti, sa ciljem da se istima da na značaju, ne bi li se masa zainteresovala.
Takođe, naveliko i naširoko upotrebljavano od strane onih koji su doktorirali smisao života, što implicira da u sekundi mogu da procene (ne)ispravnost nečijeg postupka, te da istog izvedu na pravi put, svojim savetom i životnim iskustvom. Ko da je bitno što nisu pitani. Još si ti zelen, zbog toga i ne znaš koliko ti je taj savet potreban.
Novine:
Tako se to radi: Švajcarac nemačkog porekla oženio Nemicu švajcarskog.
Tako se to radi: Uzbekistanac poreklom iz Srbije štiti planetu i ide trotinetom i na posao!
Tako se to radi: U selu nedaleko od Nemačke žena udomila trideset jednu riđu mačku
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi šta sam joj kupio za dve godine. Misliš da će joj se svideti, a? Idemo na večeru u onaj restoran, šest dana pričamo samo o tome.
- 'De neće brate, ima da se oduševi.
- Kako ste vas dvojica naivni. Daš joj to, ima odma' da vidi kako si se primio i da te šutne. Treba da je držiš na distanci, neće te uvek pare služiti, zaboraviš godišnjicu, da vidi da si muško! Ne planira se venčanje odmah sine, moraš prvo da je testiraš, ne zoveš, ne javljaš se, vrati se kući odvaljen s društvom, izblamiraj i ima da ti pada pod noge uvek. Tako se to radi!
- Zato tebe svaka šutne posle dve nedelje, a mesecima oporavlja od proživljenih trauma. Pali, nisi pitan.
- Ne šutnu one mene, padnu test, bolje sad, nego za dve godine... Setićeš se mojih reči.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, nemoj da se ljutiš, pravimo svirku u subotu, prva samo naša, nismo predgrupa! Aj' molim te dođi da nas čuješ, bar da ne dolaze keva i Ana same, možda ti se i svidi.
- Rek'o sam ti već da me ne daviš s tim govnima. U ovoj zemlji se od toga najesti nećeš. Kako Mirkov sin, kancelarija i mečka. Slušao tatu, drž'o jezik za zubima, dizala mu se samo ruka na času, a ne ko tebi sve sem nje, tako se to radi. U grob ćeš me oterati...
Izraz koji se najčešće koristi pri prodaji neke ljute mašine (automobila, motocikla, kamiona itd.), kako bi se privukla pažnja kupca i dočarao kvalitet i istrajnost iste.
Radnja je smeštena u jednom Mačvanskom selu, zaseok Ključ, tačnije ulica gde je smestena radnja se zove Ključ. Dolazi kupac kod uglednog domaćina kome, sto se na prvi pogled dalo primetiti je falilo nesto novca kako bi vratio neki dug. Prodaje kamion marke TAM zelene uobičajene boje, u solidnom stanju enterijera i eksetrijera, sa malim kvarovima na motoru. Te kvarove ugledni domaćin nije otklonio do dolaska kupca pa vešto prikriva činjenicu da će njegova mašina upaliti na parolu (nije da se hvalim na guranje palim). I tako dok po običaju ''ciganin hvali svoga konja'' zbunjeni i sluđeni kupac očaran lepotom TAM-ove mašine rešava da poznatog Tamića stavi na poslednji finalni test, i time zada glavobolju prodavcu. Probna vožnja koja se podrazumeva kod svake kupovine nekog prevoznog sredstva nije baš odgovarala domaćinu, ali Mačvanin ne bi bio Mačvanin da ne ume da blago zaobiđe istinu. Okupio je svu familiju iz kuće, zatim su on i kupac ušli u kamion, sa sigurnošću je govorio kupcu: ''ne brini se druže moja mašina pali na po' ključa''.I zaista nije lagao, familija je složno izgurala Tamića na sokak, i tako kad su bili na polovini Ključa kamion je upalio ostavljajući u dimu članove porodice koji su ga gurali, nadajući se da ce kamion biti prodat. Domaćin je u tom momentu rekao kupcu: ''druže jesam rekao da pali na po' ključa'' kupac je u cudu izvadio novac seo u kamion i zapalio..
WHO u saradnji sa „Američkim društvom za istriživanje seksualnih navika i sklonosti“ i „Evropskom organizacijom za zaštitu seksualaca (iliti ljudi koji, i u ovim kriznim vremenima vladavine interneta, opšte folerijade i lažnog puritanizma, praktikuju seksualne aktivnosti)“, kao i „Srpskim društvom za zaštitu vulgarizama vezanih za polne radnje (jer je kako kažu stručnjaci, srpski „kurac“ sočniji od engleskog „dick-a)“, postavila standarde za kategorizaciju seksualno aktivnih ljudi. Umesto dosadašnje standardne recke, iliti apsolutnog broja otršenih riba i (zlo)upotrebljenih peniščića, sada se računa relativni faking skor (skraćeno RFS).
N – broj tih (ne)srećnika i/ili (ne)srećnica sa kojima ste obavili snošku (računa se penetracija duža od minut). U slučaju da ima grupnjaka u vašem CV-u, računa se broj ubodenih. Svaku ribu/frajera koji vas posle tog jednog seksa nisu više nikad zvali računajte kao 0.5 tj. kao pola osobe.
X – dužina vašeg jebačkog staža u godinama (napomena: ukoliko vaš prosečan seksualni odnos traje kraće od 5 min, broj godina pomnožite sa dva, jer što je kratko, kratko je).
B1 – bonus 1 – za svaku vezu u kojoj ste imali redovnu tršnju, pomnožite broj godina te veze sa 0.2
za muškarce - B2 – bonus za urođenu predispoziciju za trsitelja, tj. za buzdovan iznad 18 cm, koji iznosi 0.5.
za žene – B3 – bonus za krevetnu aktivnost. Ako se ritate kao ždrebica kad je spiči stršljen onda skoru dodajte + 0.5. Ako više praktikujete kravlju pozu iliti pozu usnule jebačice, onda dodajte (-0.5).
RFS dobijete na sledeći način: (N/X) + B1 + B2 (ili B3)
Kategorizacija za muškarce:
0-1: Član omladine DSS-a, koji je pored svoje ribe jedino još drkao na Koštunicu i njegovu ženu. Umesto da od Željka Samardžića naučiš šta je matori perverznjak, ti uživaš u emociji njegovog ritma. Stvarno si sisast. Raskopčaj tu košulju ponekad i metni ga i u neku drugu rupu slobodno, ne dozvoli da ti seksualni život bude prazan ko history posle reinstaliranja windowsa.
1-2: Fin dečko iz komšiluka. Nedeljom kupuješ povrće na pijaci za babe iz ulice. Svi te vole jer si divan. Znaš i da opsuješ ponekad (kad te druga baba zakači na ulici i obori ti kesu sa kelerabom). Imao si nekoliko riba i nisi baš neiskusan. Mada bi hteo malo više. Iskuliraj te babe i pokušaj sa grupnom kupovinom ulošaka za devojke iz ulice, možda u neku i umočiš.
2-3: Ti si već ozbiljan igrač. Nisi glavni jebač u društvu, ali si za respekt. Kvantitet ti nije toliko bitan, ali si utefterisao već zavidan broj recki. U svetu teorije verovatnoće, ti si pik normalne raspodele. Maliciozni će reći mediokritet, ali tebe boli pimpek za to. Znaš imena svih riba kojima si priredio sexality, a bogami, i one su zapamtile tebe.
3-4: Druže, ti si pravi iskusni jebač. I kvantitet, a bogami i kvalitet. Tebi se retko dešava da imaš „praznu nedelju“. Najviše si ponosan što si pamprčio onu sredovečnu buržujku i onu barely legal Lolitu iz prve ekonomske. Priznaj da zamišljaš kako bi bilo da ih spojiš, a? Ko zna, kakav si šašav, možda ti i pođe za rukom.
4-5: Tebi bi i Miloš Obrenović pozavideo. Jebeš k’o blesav. Mada, nisi baš obazriv, par puta zamalo da postaneš ćale, par puta zamalo da te izdevetaju ljubomorni muževi, par puta zamalo da najebeš ko Njegoš od sifilisa. A i nisu ti sve jebačice bile za primer. Debela maserka? Rošava metalka? Ok, dobro, za onu pevaljku, kapa dole.
Preko 5: Nevinost si izgubio sa 12 tako što si jebao kozu. Kasnije si jebao sve kućne aparate i mlađu sestru. Imao si sve polne bolesti a verovatno ćeš i hiv da fasuješ. Al, boli te kurac, tvoj smisao života je u implementiranju močuge u žensku rupu. Nebitno koju. Jebao si više riba od Nikole iz Mi nismo anđeli. Dvaput.
Kategorizacija za žene:
0-1 – Mont Everest, 7 godina na Tibetu, Gvinet Paltrou u ulozi monahinje Jefimije, još jedna epizoda sraslog himena. „Ko ti krči šumu, sestro?“
1-2 - Tvoja cupi je Jerusalim. U nju može da uđe samo proslavljeni hodočasnik posle mukotrpnog savlađivanja nećkanja. Veče konačne pobede izgleda kao u pesmi „Mirko i Marina“, s tim što Mirko pre seksa mora obavezno da se istušira.
2-3 – Fin balans između radodajke i svetice, po principu „svetica sam ako mi se ne sviđaš, u suprotnom za 2 dana skidaj gaće“. Taj famozni broj obično kriješ kao zmija noge, jer ti je čas premali, čas preveliki. Dok ako govorimo o buzdovanu, obično ti je samo premali. Sweet sixteen ti je omiljena pesma.
3-4 – Već smo stigli na Tenerife. Vrelo toplo leto, sex is in the air“. Tvoja Anabela, Silvana ili Violeta radi veoma naporno i kvalitetno, u svim vremenskim uslovima. Jačinom od 200 konjskih snaga vozi trsitelje na željenu destinaciju. U tebi uživaju bolje nego u Mercedesu S klase.
4-5 - Ti se bolje pripazi, pošto Džena za takve ima ručni spermobacač i nije joj teško da prevali i par stotina kilometara da te udavi u tvojoj omiljenoj tečnosti. Nije se zajebavati sa ljudima iz šou biza, pogotovu kada ti ljudi doslovno rade u Dženinoj bulji.
Preko 5 – Ok, nikom, ali nikom ne pominji da si radila ovaj test.
Ne, u ovom slučaju pele nije čuveni fudbaler iz zemlje kafe i preplanulih guzova, već ova reč na ciganskom znači isto što i Boban, Tuki, Kurac, Palamar. Takođe, ovaj simpatičan izraz može poslužiti kao spust onima koji se kurče kako su isuviše inteligentni u odnosu na nas, patetične paore čije čeljusti nemaju anatomski sklop dovoljno dobar da bi se upustio u raspravu sa njima.
Pelagija ( u daljem tekstu samo P) mlada, nedojebana profesorka latinskog jezika, proziva Đokića da odgovara.
- Đokiću, ustaj. Ispred table.
- Pa nemojte profesorka, ima i onih ispred mene u dnevniku što nisu odgovarali
Budimo kolegijalni.
- Daću ja tebi kolegijalnost, kada ti zalepim asa. Izvoli kredu. Treća deklinacija. Pevaj.
- Ali profesorka, ja nisam učio za danas. Može sledeći čas?
- Šta, nisi učio latinski? Zašto si to dopustio sebi? To će imati ozbiljne konsekvence po tvoj uspeh.
- Pa nisam stigao, imali smo test iz Fizike danas.
- To mene ne interesuje! Jel ćeš da pričaš nešto?
- Hoću, hoću! Vidite profesorka, ja smatram da Latinsli nije bitan i da je to mrtvi jezik koji niko ne govori!
- Molim!? Nigde se be govori? Čujete li vi ovo? Govori se, Đokiću latinski, govori, u intelektualnim krugovima, tamo gde tvoja njuška nikad neće da zaviri!
- Pa i ciganski se govori više od latinskog pa ga vi ne znate, a pored vas gore na Trošarini živi više cigana nego u cigan maloj. Eto, Hajro Osmanović vama na srpskom može da kaže dobar dan, a vi nećete da se udostojite da mu odgovorite na njegovom jeziku!
- Molim!? Kako to razgovaraš samnom!?
- Asmo pele so šlag. ( Posaftaš mi bobana sa šlagom)
- Šta si reko!?
- Epa, da ste se udostojili da popričate sa komšijom Hajrom jednom u životu, možda bi i znali!
- Kakva drskost! Nečuveno! Videćemo se mi u Avgustu Đokiću, zapamti to!
- Nećemo! Pokloniće mi dvojku na veću.
- Ti zaboravljaš da ja predsedavam tim većem!
- I moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključeve od vešernice.
- Kako se ti to meni obraćaš? Napolje, izlazi napolje!!
- Salus...
Kada bi Haus imao svoj servis računara, kompjuteri bi sami dolazili kod njega...
Otprilike ovako bi to izgledalo:
Forman (ljut ulazi u Hausovu kancelariju): Imamo Pentium 4, 2008 godište, sistem XP Home Edition, pretrpeo kolaps pre dva sata, pred očima sve plavo, i na jedan trenutak pojavi se natpis: Stop 0x00000024! Posle ovoga pada u reset. Posle izvesnog vremena i prosrcesor je prestao sa radom. Mislili smo da je crko. Davana su mu tri elektrošoka i to divljačkim nožnim drndanjem dugmeta za paljenje... na kraju smo ga povratili, ali ne sasvim. Sada uopšte ne može da se digne, eno ga u donekle stabilnom stanju, leži na sejf modu. Obišo sam ga pre više od sat vremena, a jel znaš zašto? Jer te nije bilo nigde, a šalješ mi poruku da mu ugasim ekran dok je na sejfu i da ga pustim na miru dok ne dođeš!?! A gde si ti koji kurac bio, jebote?!
Haus (noge na stolu, zagledan u svoj komp, igra se lopticom): Zanimljivo, kažeš - vidi sve plavo pred očima... a ne crno, hmm. Mada je logičnije crno... osim ako nije na 7. nebu...
Forman: (Šta koji...?)
Haus (gađa ga lopticom iz zezanja, ustaje sa stolice i dolazi u sobu za brejnstorming gde ga čekaju ostali): Da čujem kako lupate!
Kameron: Pacijent vidi plavo pred očima i na trenutak natpis STOP 0x00000024, to ukazuje na problem negde u tvrdom disku, tako da je potrebno proveriti programe, neke nove odstraniti.
Haus: Vououououou! Tiiiiiiiit! Greška 0x0000001 u startu, reci mi zašto!
Kameron: (šta koji kurac?)
Čejs: Zato što je prvo potrebno uraditi skeniranje tvrdog diska pomoću čekdiska, naći oštećene delove i pokušati regeneraciju istih...
Haus: Bolje ti skeniraj svoj disk, ali to kasnije..., šta ćemo pre, ae brzo!?
Čejs: (šta sad koji kurac?)
13ica: Prvo ga treba ubaciti u hipnozu pomoću sistem ristora i vratiti u pređašnje stanje, kako bi našli i otklonili grešku. Ako to ne uspe onda uraditi virusne analize, i...
Haus: a-haaaa ...i onda ga ponovo vratiti komu?
13ica: (šta sad stvarno koji kurac?)
Taub: A da prvo uradimo test memorije, zatim kad isključimo mogućnost virusne infekcije uradimo proveru tvrdog diska, i na kraju dajemo drajverske injekcije...
Haus: Hmm,...vrlo iscrpno, sav sam se oznojio Taube, ali i potpuno tačno,... ipak pored toga postoji i jedan redak ali pre svega lakši metod.
Svi zajedno: (šta sad uopšte to može da bude koji kurac?!?)
Haus: Mislim da ga treba isključiti,...ono,... duže od pola sata i to! Vlasnik ga nije isključivao danima! Da li zbog toga što je bolesnik koji je tražio kres sa starijim maloletnicama preko fejsbuka i tvitera, ili gledao donekle kvalitetnu kolekciju pornića otprilike ceo dan, komp ovog manijaka je trošio više struje nego 100 neispravnih električnih stolica na koju će možda jednom sesti. Konstantno ga je sjebavao, a ovaj jadnik nije imao drugi način da mu kaže da to što majmun nema život, ne znači da treba da uzima njegov... Pre 15 min, sam ga ponovo uključio, i zamislite čuda - sad šljaka ko nov! Svi fajlovi prebačeni na sigurno, dobri pornići sačuvani. Kaki drajveri, čekdiskovi, virusi i Čejsov lak za kosu,... ništa od toga nije bio problem! Samo stara matora budala. Otkako je doneo komp nestao je, nema ga nigde. Izgleda da ga je novi vlasnik prijavio policiji, verovatno je sada u ćuzi. A što se tiče novog vlasnika, hehe, pa on upravo sad instalira vindous sedmicu, čija instalacija trebalo upravo... (gleda na sat)...SAD da se završi,... tako da,... šta da vam kažem, odo ja do kancelarije da vidim da li je to gotovo... i još nešto - Formane to što sam ti rekao da bi bolje bilo da ga ne uznemiravaš dok leži u sejf modu, sada shvataš (lažno plačljivim glasom) da sam se samo zajebavao...
Uživajte!(Polako odšetava oslanjajući se na svoj štap)
U bližoj budućnosti (ima već nekoliko zabeleženih slučajeva) otac će testirati karakter izabranika svoje jedinice uz pomoć novijih metoda, kao što je utakmica u PES-u. Samo u jednom meču od 10 minuta može se saznati mnogo o budućem zetu. Ako se ikada zapadnete u ovoj situaciji(naravno u ulozi budućeg muža) pratite sledeće korake:
1. Pri izboru preko čega ćete igrati, uvek izaberite džojstik. Tastatura je pogrešan odgovor, jer ako izaberete tastaturu odajete imidž zaluđenika za igrice, a tast od vas očekuje pre svega čoveka koji se rekreativno bavi PES-om dok ostatak dana provodi na poslu.
Izuzetak : tastaturu prihvatite jedino ako ste završili Elektronski fakultet2. Pri izboru tima dobro bi došao neki ne prejak, ali ne i preslab tim. Ako uzmete npr. Barsu, pali ste test. Uzimanjem Barse tast će vas smatrati noobom koji ide sve na snagu, a malo koristi mozak. Ako pak uzmete neki tim tipa Saudiska Arabija vaša taktika lako može biti provaljena. Zato je najbolje da uzmete tim tipa Porto ili Sent Etjen, jer tako pokazujete da u stvari poznajete i pratite fudbal što sve veoma visoko rangira
3. Pri podešavanju formacije je bitno da imate tri napadača, jer tako pokazujete svoju odlučnost u pobedi. Po mogućstvu, pomerite malo štopere unapred sa naznakom da oni tako igraju u stvarnosti. Takođe poželjno je da promenite i neke od onih opcija koje niko ni ne zna da postoje u pesu, tipa Management Edit, ali nemojte preterivati u tome.
4. Prilikom izvođenja slobodnih udaraca, kornera i penala bitno je da ne "palamudite" mnogo sa finesama tipa ona fora sa L1 + R1, kad stoji pomoćni igrač pored lopte. Tast to ne voli. On voli čistu igru i direktne šuteve na gol. Gorepomenuto ponašanje može se protumačiti i kao ne-fer igranje, a tastu je pre svega važno da si pošten
5. Nikad, ali NIKAD nemoj da dodaješ loptu odbrambenom igraču kada sa golmanom izvodiš gol-aut, uvek izbijaj napred. Dodavanjem lopte odaješ imidž pičke koja ne sme direktno u sukob.
6. Zadnje, ali ne najvažnije, bitno je da izgubiš. Po mogućstvu na penale - to pokazuje da si se lavovski borio ceo meč. Ako ne doguraš do finala bitno je da što kasnije primiš gol.
Ako pobediš rizikuješ da razljutiš tasta, a to ne želiš.Ako ne znaš da igraš PES, neka ti je Bog u pomoći...
Rečenica izrečena od strane svakog 16ogodišnjaka nakon povratka iz grada u konverzaciji sa roditeljima. Upotrebljena u kritičnom trenutku. Ti bacaš krivicu na njih. Ti, poslušno dete, oni nepovreljivi roditelji.
Dogegaš se do vrata, zvoniš, sestra iznervirano, u žurbi otvara vrata jer gruva conquiztador oko 05h( inače čeka da vidi resetovanje poena). Promumlas joj zdravo, možda i odgovori, ali ti si vec pozabavljen zajebanim skidanjem obuće. E, upravo zbog toga gotiviš leto, lakše je (sada su tu neke apsolutno nepotrebne pertle)Pogledaš se u ogledalo. U neverici gledaš sebe minut najmanje. Sabereš se nekako. E, sad dolazi zajeban deo, treba da neometano prođeš pored roditelja, nekako ih ne probudivši miomirisima koje ostavljaš za sobom. I onda čujes ono: "Sine, je l' si to ti?". "Da, da" odbrundaš. (jok, baba Jula došla da vidi da l' smo gladni!) Taman da zamakneš za ugao i cuješ (sa maksimalnom dozom roditeljske zabrinutosti) "A je l' si nesto pio?"(toliko iskreno da ti gotovo žao sto će tvoje reči predstavljati kompletnu suprotnost ) Replika jedno tvoje decidirano "Ne!". I, dok se još uvek te promatrački gledajući vraćaju snu, ali ti baš voliš da zapadneš u što veće sranje. Vraćaš se sa rečima:"A zašto biste to mislili?" i sa ogromnom željom da ispraviš stvar, dokažeš svoju "apsolutnu" trezvenost. Sad kreće agonija od 10min ti se razbacuješ najfinijim izrazima, gestikulacija na mestu, počinješ govornički da mašeš rukama uz reči :" A gde je tu Vaše poverenje?". Kada stigneš do reči: "Eto, zbog toga naša država i ide u ovom smeru" pogledaš malo oko sebe. Jbg, otišao si predaleko. Ponovo. Odlaziš. Matorci se ne bune, šta više, zahvalni su. Istuširaš se hladnom vodom i legneš. U glavi ti bruji. Navijaš sat na 21h(jbg, moraš da vežbaš fiziku za test sutra), i čini ti se čim sklopiš oči, a ono već zvoni melodija Sonne od Rammsteina. Vidiš, razmišljao si sinoć šta može da te probudi. Bravo. Probudio si se kao junak Hangovera. Nešto te roditelji čudno gledaju.
Bože, šta li im je?
Filmovi koji imaju sve osim smisla i zanimljivosti.
-Špica od 20 minuta. Nabrajanje svih produkcijskih i televizijskih kuća koje su sudelovale u snimanju. Nabrajanje poznatih glumaca, za koje je neko od gledaoca možda nekada i čuo
-Veliki zum na glavnu junakinju. Ima neko poluizbedačeno lice, dugu crnu kosu i leži na krevetu, zagledana u plafon. Kamera se polako povlači i obuhvata celu sobu.
-Junakinja je u kupatilu. Planira da se skine da bi se istuširala. Ulazi njen momak, skida je, skida sebe i na gledaocima veoma vidljiv način, kakvog nema ni u nekim mekim pornićima, obavlja posao od pozadi. On veoma ističe svoje uživanje, ali ne i ona, koja sve vreme zadržava onaj početni izraz lica.
-Biciklom odlazi na fakultet. I dalje je tu onaj čuveni izraz lica. Scena traje 10 minuta, bez nečeg naročitog.
-Sedi u menzi, jede sendvič i gleda kroz prozor. Opet se ništa naročito ne dešava. Ne menja joj se lice. Scena traje 15 minuta.
-Sedi na predavanju i piše. Posle 5 minuta joj prilazi asistent i daje joj pregledan test. Pala je. Ne menja joj se lice. Još 10 minuta posmatranja testa.
-Veče je. Ulazi u stan, nema joj momka. Šeta okolo narednih 20 minuta. Izlazi na hodnik. Čula je iz susednog stana kako komšinica vodi ljubav. Prvo ignoriše to još jedno 5 minuta. Potom shvata da su vrata otključana, ulazi i zatiče svog dečka kako vodi ljubav sa komšinicom. Ne menja joj se lice. Umesto toga, krišom izlazi.
-Narednog dana, u goste joj dolazi ta komšinica na kafu. Gleda je nemo, pa sama komšinica predlaže da popiju kafu. Posle minut klimne glavom. Odlazi i kuva kafu. Komšinici sipa so. Ispijaju (polako, prolazi još neki minut). Odjednom komšinica ispljune kafu. "Šta ti je!? Šta to radiš!?", pita. Ova je gleda istim onim licem i ne odgovara.
...
(sat i po kasnije)
-Poslednja scena odlazi do mosta na Seni. I dalje je tu onaj isti izraz lica koji nije menjala od početka. Skače. Isplivava mrtva. I dalje ima isti izraz lica.-Špica od pola sata.
Produžetak, sastavni deo bombe bliskoistočne proizvodnje iz kućne radinosti. Dvonožni bot za jednokratnu upotrebu za prenos bombe od tačke A do tačke B, gde B označava BUM! Tačka B je uvek neko mesto prepuno ljudi, pa i dece, poput gradskih trgova, autobuskih stanica i slično.
Čudna sorta koja je vezana za bombe na svaki mogući način, a opet ne vole kad ih neko njima baca na glavu.
- Abdulah, kako ide?
- Kako je volja Alahova, Rašide! Malo teže otkako ovi Rusi bombarduju, ali biće...
- Kad smo kod toga, da li je brat Malik u svojoj radionici priveo kraju one paketiće za isporuku? Neka malo požuri, ponestaje nam fejdekina zbog ovih borbi, a ide kaurska nova godina, gužve na trgovima, pa da dodamo vatromet, hehehe.
- E, na njega ne računaj, malo je nervozan u zadnje vreme! Znaš da mu Ruje razbucale već tri radionice, otišao sa živcima.
- Čekaj, skoro mu i četvrta radionica otišla...
- E, to je on sam, rezultat nervoze, samo se štreca i zbućkao nešto loše...
- Alaha mi, kako li je on tako nervozan i neorganizovan doktorirao hemiju na Sorboni...
- Dobro, nije totalni promašaj... Zbućkao nešto od čega svi pobrljaveli kad udahnuli, a čuo za to brat Hasan koji prodaje za naš cilj te pobrljavke, proverio i kažeda može sa time da radi.
- Ako je volja Alahova takva, u redu. Nego, kako da mi obezbedimo eksploziv? Ovde u Alepu je sve izbombardovano! Divljaci kaurski! Da zapalimo lepo još par vojnika, obezglavimo neke zarobljenike i tako lepo i kulturno iznesemo svoje neslaganje sa njihovim divljačkim bombardovanjem!
- E, pa ima valjda i neka neeksplodirana! Pošaljemo ekipu da izvade eksploziv i gotovo! Ionako Rusi stave malo više od propisanog, znaš i sam, za svaki slučaj! Biće bar za tri dobra prsluka!
- Bolje za u ranac. Onog zadnjeg jedva ubedismo, kaže, razneće mu prsluk muškost, pa će da se bruka pred onim devicama u Raju...
- Tehnikalije! Nađi mi čoveka da stavi ranac na leđa, a ja šaljem ekipu da nađu bombicu i rasture je.
- Hm... Brat Džavid?
- Uf, nemoj njega, znaš da nije mnogo bistar!
- Jaka stvar, turi ranac na leđa, ušeta u tržni centar gde Deda Mraz drži decu u krilu, drekne "Alahu Ekber" i pritisne dugme! To bi svako umeo! Biće volja Alahova da sve prođe kako treba.
- Pa, ono, ako već manjka ljudi, mogao bi i ti...
- E, to nije volja Alahova! Ono, i za tebe nije loše mali test vere...
- Dobro, pripremi Džavida i da odradimo to!
Nenadjebive nebuloze bivšeg američkog predsednika Buša. Dele se na gramatičke ne(o)logizme, nepismenizme i političke retardizme, a zajedno čine dragocenu riznicu koja je oplemenila engleski jezik svojom neponovljivošću. Sami su sebi konkurencija, pa se pravljenje Top 20, 30 ili 50 bušizama smatra jednim od najtežih zadataka na svetu. Jednostavno, svaki broj za tu listu je premali.
-Pogrešno su me potcenili.
- Naši neprijatelji su inovativni i snalažljivi, ali smo i mi. Oni nikad ne prestaju da razmišljaju o novim načinima da nanesu štetu našoj zemlji i narodu, ali ne prestajemo ni mi.
- Retko se postavlja pitanje: Da li naše deca uči?
- Naučite dete da čita, i on ili njen će moći da položi test pismenosti.
- I vi imate crnje? (brazilskom predsedniku)
- Dok neki pametnjaković shvati šta se dešavalo u ovoj Ovalnoj sobi, ja ću biti daleko.
- A oni nemaju bezobzira prema ljudskom životu.
- Sećam se da sam se sreo sa majkom deteta koje su Severnokoreanci oteli baš ovde u Ovalnoj sobi.
- Jedva čekamo da čujemo vašu viziju, da bismo boljije radili svoj posao. To vam kažem.
- Cenim svoju ljubav prema Lori.
- Želim da cenim vas koji nosite uniformu naše nacije za sopstveno žrtvovanje.
- Amerika se zalaže za slobodu, potragu za srećom, i neotuđituđivo pravo na život.
- Ponekad virnem u novinske naslove samo da bih stekao predstavu o tome šta se radi. Retko čitam priče, a obaveštavaju me ljudi koji su verovatno pročitani same vesti.
- Pravda treba da bude fer.
- Zalažemo se za stvari.
- Čast mi je da se rukujem sa hrabrim Iračaninom kome je ruku odsekao Sadam Husein.
- Onda se probudite u srednjoj školi i vidite da je nivo pismenosti naše dece zastrašujući.
- Hvala vam što ste me podsetili koliko je važno biti dobra mama, kao i veliki dobrovoljac.
- Dik Čejni i ja ne želimo da ova nacija bude u recesiji. Želimo da svako ko može da nađe posao bude u mogućnosti da nađe posao.
- Ako se ne zalažete ni za šta, ne zalažete se ni za šta! Ako se ne zalažete za nešto, ne zalažete se ni za šta!
- Ne želim više nikad da u Vašingtonu dajem objašnjenja koja ne mogu da objasnim.
- Važno je da objasnimo svojoj naciji da je život važan. Ne samo život beba, već i život dece koja, znate, žive u mračnim tamnicama Interneta.
- Mislim da treba da povisimo starosnu granicu od koje maloletnici smeju da poseduju oružje.
- To je veliko poverenje. U to se uverim svaki put kada mi ljudi dođu i kažu: “Ne želim da me opet izneverite”.
- Ja vođstvo doživljavam drugačije. Vođstvo je neko ko okuplja ljude.
- Želim da znate da farmeri neće biti sekundarni za Bušovu administraciju. Oni će biti u predumišljaju naših misli.
- U stvari, ja – ovo će vam možda zvučati pomalo zapadnoteksaški, ali meni se sviđa. Kada govorim o – kada govorim o sebi, i kada on govori o meni, svi mi govorimo o meni.
- Najvažniji posao je ne biti guverner, ili prva dama, u mom slučaju.
- Kosovljani mogu da se vrate.
- Zabrinuti smo za sidu van Bele Kuće – u to nemojte ni da sumnjate.
- Lora i ja ćemo im se zahvaliti iz dubine moje duše.
- Ona je fina devojka iz Teksasa, baš kao i ja.
- Nadam se da ćete ovde izaći i otići i reći: “Šta je rekao?”.
Dokumentarci koji bi trebalo da predstavljaju realnu sliku zemlje, gde prosečni građani imaju kraće intervjue, a ekipa snimi znamenitosti i eventualne turističke destinacije, ispriča neku priču u pozadini o istoriji i budućnosti i završi sa tim. E sad, ako je onaj koji pravi dokumentarac recimo CNN, a zemlja recimo Srbija, to baš i ne izgleda tako "nezanimljivo i obično".
-Počinje dokumentarac... Slika bomardovanja 99te, samo seva iznad Beograda, sevne neka slika sa uplakanom decom, pa odmah nakon nje neki srpski vojnik na Kosovu, a u pozadini ženski glas na engleskom:
"11 godina nakon bombardovanja, Srbija postaje razvijena zemlja na pragu Evropske Unije. Ali, da li se rešila Miloševićeve zaostavštine? Gledajte u našoj emisiji kako se Srbi nose sa tim" - *Piči neka muzika ko za dosije X.*
-Odjednom slika nekog lika, liči vam na alkoholičara, nikad ga u životu niste videli nit čuli za njegovo ime, a ispod piše "poznati srpski pisac", i idu titlovi na Engleskom.
"Ja mislim da nije... Mislim da srbija treba proći još dosta vremena, ne bi li mi ponovo mogli da pogledamo zapadu u oči." *opet dosije x muzika, par pitanja voditeljke, ovaj kenja o raspadnutosti srpske kulture, neshvaćenosti pisaca itd...*
-Voditeljka se šeta Beogradom i priča:
"Znači, Srbija još uvek mora da poradi na kulturi i toleranciji, ne bi li mogla da bude deo Evrope, ali kao što ćemo videti, svake godine se stavlja na test ponovo i svake godine ne prolazi" *kao slučajno nailazi na lika u roze kariranim pantalonama i seda do njega, a ovaj odma počinje priču na engleskom*
"Pa da ti kažem draga, gej parade su odlika razvijenih zemalja. Mi svake godine uporno pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti da smo tu, ali određena grupacija nam to ne dozvoljava..." *Nastavlja da priča kako bi njegova guzica trebala da je najvažnija i da je svi vole i maze*
-Opet voditeljka:
"A da čujemo ljude iz suprotnog tabora" - *Lik sa navijačkim šalom preko usta, sad muzika kao za pozovite 92, idu titlovi*
"Slušaj, pederi nemaju šta da traže ovde. Dok je nas, toga u Beogradu neće biti..." *Nastavlja priču kako je homoseksualizam bolest, a u pozadini iskoči lik sa šalom, i pokazuje tri prsta i dere se "Sisajte ga pederi"... Ovo ne prevode*
-Voditeljka nastavlja.
"Ali nije sve tako crno. Kao što vidimo, još uvek postoje velike tenzije. Sva sreća pa postoji i zabava za srpsku omladinu" *Kreće slika sa exita, piči neki tehno, protrčavaju neki likovi ispred kamere, slika ženskih guzica, muzika se utiša, nastavlja voditeljka*
"U nastavku čućete kako neutralni i normalni građani gledaju na to"
***************REKLAME*****************
-Teški narkoman sa podočnjacima:
"Znači pazi.....mmmmmm.... Exit, to je jedan bum festival znaš.... mmmm šmrk.... Da nemamo taj ventil mi bi znaš... ono... šmrk.... mi bi... ono... svi poludeli" *Nastavlja da kenja nepovezano, voditeljka klima glavom, ko da ga razume*
-Odjednom, slika neke bede. Voditeljka gmaca kroz blato i priča
"Ali, dok sa jedne strane Srbi uživaju u vrhunskoj muzici, sa druge strane dobar deo srbije još uvek živi vrlo teško" *Ulazi u kuću, dočekuje je ciganska porodica, sedaju za sto, kreće ciga priču*
"Ja ču da ti kažem. Beda, eto tako je sa nas cigani. Nemamo ni za leba, a šes deteta gladna od rano jutro, a niko nas ne gleda... Evo moja draga Kasandra več pola godine nosi cepane cipele, a meni se srce cepa... ČUT TAMO ŽENO NEMO TE UTEPAM, VIDIŠ DA PRIČAM OVDE... I tako..." *Musavo ciganče se kezi u pozadini i oće da uđe u kadar, ciga priča o ciganskom životu*
-Ponovo kreće dosije x muzika, random slike Beograda danas:
"I tako, i nakon svih ovih godina, Srbiju i dalje progone duhovi prošlosti, iako generalno napreduje. Pitanje je šta će biti sutra, i da li su spremni za EU..." *Nastavlja da priča pola sata kako je Srbija zaostala i nespremna, pomene par puta Karadžića i Mladića, i završi emisiju*
Veština bataranja jezikom i izrazima izmedju ostalog, gde se poruka potencijalnim kupcima/potrošačima plasira sa ciljem da kod njih izazove želju ili potrebu za kupovinom ili korišćenjem usluga koje se nude. Na prvi pogled deluje benigno i kao ne preterana filozofija, ali ako bi se procesi "umivanja" poruke obrnuli, zapravo bi postalo vrlo jasno zašto se ovakvim zahvatima pribegava. U cilju sticanja takvih sposobnosti se zapravo i fakulteti završavaju. Ja završio jedan takav, ali i dalje ne mogu da verujem dokle čitava stvar ide.
Neophodnost marketinga se najbolje ogleda u primerima u kojima bi se proces zapravo obrnuo i ako bi poruka bila krajnje direktna...
-Revolucionarna izrada ovih uložaka, sa dodatkom gela od nane definitivno i sigurno sprečava osipanje u predelu pičke, zbog kojeg si na poslednjoj kafi sa ortakinjama djipala u stolici kao da su u sedalo ugradili elektromotor iz mobilnog telefona. Zato ne časi časa i trk u radnju po našu pelenu!
-Istina je, većinom vremena bazdiš kao tvorina iz usta, a i kolorit zuba ti je da se Van Gog prekrsti. Onu ribu će da karaš juče ako tako nastaviš, ali sa našom pastom se stvari menjaju, brajko moj. Zato trljaj, pa će osmeh da ti svetli kao Djokovićev restoran posle Vimbldona.
-Sestro, ako je to kosa, onda sam ja maršal Tito. Da si mršavija, davno bi te tetkice po osnovnim školama na Novom Beogradu mešale za portviš i čistile tobom udaljene predele na tavanicama istih. Prema tome dabome, Golum fazon je davno aut, naš šampon ima da učini da ti volumen kose bude kao volumen Cecinog brusa, dakle bujno, a zna da kasni 5 frejmova za osnovom za koju je zakačena. Ti bi tu osnovu nazvala glavom, ali mi znamo bolje, upravo ti je punimo. Trk u radnju, šta da ti pričam dalje.
-To ti zoveš kolima? Znaš li ti otkad ljudi ne voze kočije? Isto tako, imaš li informaciju da nikada nisu vozili bojlere na točkovima? Srami se, besparica je nikakav izgovor. Nego, ti lepo kod nas, pa na 86+ rata da te stavimo u mašinu kako treba. Srednji si stalež, ovo će za tebe da bude bombonica, kao stelt bombarder da voziš, možda nešto i kresneš, štaviše garantujemo. E da, planiramo da te na kamatu deremo kao jarca, dok ne poželiš da prodaš dete Šiptarima kao test subjekat nove smeše koksa, brašna i i ostalih aditiva, ali, gledaj svetlu stranu, imaćeš u čemu da ga odvezeš njima. Sve je u stilu, prijatelju. Ima nade i za tebe.
Zatvorsko seksualno pomagalo.
Primer je možda malo duži ali je vrlo poučan jer je potpuno istinit.
Neki čovek koji se zove PQR,a živi u naselju XYZ u gradu ABC je iz nekih razloga zaglavio u zatvor.Nije kriminalac,već je po mom sećanju to bilo zbog saobraćajke.Međutim nije sve baš bezazleno jer je osuđen na neki duži period (ne sećam se na koliko),tako da je izdržavanje kazne bilo u zatvoru u Nišu.Nisam siguran da Niš uopšte ima zatvor.Ako ga nema onda je verovatno u pitanju neki drugi grad.
Kada je PQR dospeo u zatvor,raspoređen je na rad u mašinskoj radionici,pošto je imao neke veze sa tim stvarima.
Kada je došao tamo,kolege zatvorenici,majstori u toj radionici,koji su ga primili tamo,su se odmah raspitivali koliko je PQR zajeban lik,zašto je u zatvoru etc.PQR je želeo da ostavi utisak što zajebanijeg lika kako bi ga ostavili na miru.PQR je u to vreme bio sredovečni,pomalo bucmasti čikica,koji baš i nije izgledao kao prototip opakog kriminalca.Predložili su mu da naprave test njegove hrabrosti,koji je inače tradicija u njihovoj radionici.Stavili su mu glavu u stegu i počeli lagano da stežu da se vidi koliko PQR može da izdrži.PQR je siroma',trpeo dok je mogao.Kada više nije mogao da izdrži on je lupio rukom o sto i rekao "DOSTA!",kako su se ranije dogovorili.Smatrao je da je dovoljno dugo izdržao,i da se pokazao kao dovoljno hrabar.
Međutim,to njegovo "DOSTA!" ostali zatvorenici kao da su jedva dočekali.Stegu koju su do tada polako zavijali su okrenuli na brzinu još jedno 3 puta.Dohvatili su sirotog PQR-a od pozadi,skinuli su mu pantalone i jebali su ga u dupe.
-Ko?
-Pa,oni.
-Koliko njih?
-Pa,svi!
-Pa koliko?
-Nemam pojma.Desetak...Petnaest možda...
-Pa,šta,kako...
-Ma ništa me ne pitaj.Ja sam samo gledao da mi ne pukne glava.Za dupe sam se setio tek posle...
-Pa...mislim...šta...kako...zašto...
-Dobro,jebi ga,posle sam i ja jeb'o sve nove koji su došli u radionicu,ali sve to zajedno mi nije bilo toliko lepo,koliko mi je taj prvi put bilo jebeno.
-Šta,molim,kako?
-Šta kako?Jebaše me pa me razjebaše.Eto tako.
-Au...
