Coca-cola je izmisljena u 19-om veku i trebala je da predstavlja lek za bolesti digestivnom trakta i protiv mucnine,ali gramzivi proizvodjaci su je koristili za nesto drugo,ubacili su u nju razne arome,karamelu,kofein i sto je najgore KOKAIN.Kada se pocetkom dvadesetog veka otkrilo da kokain nije zdrav onda su umesto kokaina ubacili energetsku biljku KOLU.Biljka KOLA je nema narkoticka svojstva,ali ima ogromno energetsko dejstvo do deset puta jace nego guarana.Princip delovanja energertskog pica je ovakav:
Kada dospeva u zeludac enzimi iz energetske biljke se aktiviraju i reaguju sa secerima iz hrane koja se nadje u zelucu hrana se samim tim brze vari tako da ako smo se prejeli lakse cemo svariti hranu.Seceri su inace najveci izvor energije za organizam i vrlo lako oslobadjaju energiju,a zamislite tek koliko energije dobijete kada u trenutku popijete energetsko pice.Energetsko pice je zdravo samo na veoma pun stomak ili kad imate mucninu,ali ne ovako da se pije jer se onda razara jetra i ostali organi digestivnog trakta.Energetsko pice se ne pije NA PRAZAN STOMAK jer vrlo burnio reaguje sa cistom zeludacnom kidelinom i zeludac ce poceti da vari samog sebe malo po malo iz godine u godinu i unistice se ostali organi.
Koka kola je inace veoma jako energetsko pice i vrlo burno reaguje sa secerima i sa zeludacnom kiselinom,setite se samo smrtnog slucaja u Brazilu kada je petogodisnji decak pojeo mentol bombonu i odnah nakon toga uzeo koka kolu,burna reakcija je prouzrokovala ispunjenje citavog jednjaka i dusnika reakcionom penom i nastupilo je gusenje.
Koka kola je jako preterano pice i veoma burno i zato nije zdravo da se pije u velikim kolicinama jer SKODI i to mnogo vise nego sto bi skodio alkohol.
Samim tim koka kola predstavlja najvecu posast na ovom svetu!
Čisto prodavanje magle. Kondenzovane, doduše, ali svejedno magle. I to bukvalno!
Elem, neko se setio da izvesnu količinu vode zapakuje u komad plastike cilindričnog oblika, nalepi etiketu sa nazivom svoje firme na isti i tako profitira. Jebote, čak ni marksističke revolucije nisu unele tolike promene na tržište kao ova ideja. Krajnje neverovatno, složićete se.
Naravno, ma koliko prostom svetu ovo delovalo kao bacanje para, uvek postoji malograđanština koja će da poveruje u istinitost priloženog u reklamama za ove proizvode.
Naime, obično neka prepička džogira u uskim helankama a zatim otvara flašicu iz koje pije 2-3 gutljaja, nakon čega možemo videti kako njeni krvni sudovi i mišići doživljavaju ekstazu ali baš svi mišići, pa čak i najsitniji, savijači prstiju.
Metabolizam se ubrzava a devojka je spremna da sa osmehom na licu istrči još jednu turu polumaratona.
Hidrira čak i ispucalu kožu na petama i oporavlja slamastu kosu kojoj daje bujan, prirodan volumen i čisti metabolizam i od vlaške magije.
Ali jebi ga, ipak je to voda sa savršenim odnosom kalcijuma i magnezijuma. Dva prema jedan, ako me sećanje služi.
Ako započnete dan ovim obogaćenim vodama, ceo dan ćete biti sveži, odmorni i spremni čak za suočavanje sa nadrndanim tastom koji bi vam najradije jebao mater jer mu blejite na gajbi. Savršene za sve one koji brinu o sebi i svom zdravlju.
Da ne bude da prodaju najobičniju vodi, setili su se da je obogate aromama. Tako na primer, ako pijete onu sa ukusom breskve koja ima miris razblažene pišaće, bljutav ukus teraće vas da povraćate ali morate stisnuti zube! Pravi lek mora imati gorak ukus.
Ne mogu odoleti a ne postaviti sledeće retoričko pitanje.
Zar nije logičnije kupiti pivo ili sok umesto ustajale vode u ambalaži pseudo-futurističkog dizajna koja je potpuno razgradiva, doduše kroz nekih 1,5 miliona godina? Zasigurno jeste ali nema bez ekologije u Evropu.
Uostalom, zašto jednostavno ne otići do kuhinje i nalipati se vode ko kamila gotovo za dž? NE! To je ipak flaširana voda! Ona leči sidu... al zamalo.
Definicija napisana za Mizan Trophy.
Izraz koji opisuje izrazito feminiziranog muškarca...
Čuj "muškarca"... Malo je teško ne nasmejati se, ali u krštenici mu piše M, a kum mu nametnuo muško ime. Ima i pišu, ali se gadi i da je pipne, a kamoli nešto više. Koriti ga samo za pišanje, i tada samo sa dva prsta, a pranje ruku toplom vodom i sapunom je obavezno. Taj višak estrogena ga čini toliko ženstvenim, da... da... ženstvenijim nego što su mnoge žene.
Po pravilu, oko 48 kila i visinu oko 165 centimetara, što će reći da je razvijen ko albanski turizam. Gaji dugu, kovrdžavu kosu, koja je uvek čista i vezana u rep. Sluša Rijanu, Pink, Agileru, a zvezda vodilja mu je Madona. Ne prati sport. Nimalo. Niti se bavi istim, sem što voli da vozi rolere sa drugaricama po keju.
Od alkohola konzumira samo ona trenutno popularna piva sa voćnim ukusom, Somerzbi, i po koji bambus. Ako se to uopšte može nazvati alkoholom... Svako jutro ide sa drugaricama ide na produženi sa obranim mlekom gde uživa u dobroj trač partiji uglavnom o muškarcima. Prekrsti noge, zavali se u naslon stolice, i mlatara rukama kad objašnjava nešto. U suprotnom, i one su prekrštene i drži ih na krilu. Zapali i koju cigaretu, al one dugačke, tanke, koje koštaju Boga oca. Srećom te ne puši mnogo, jednu do dve cigarete dnevno.
Ima malu, fensersku bradicu jer ga mrzi da se brije. Koristi neke sladunjave, pa normalan čovek bi rekao ženske parfeme. Nosi odeću isključivo "veselih" boja, među kojima dominiraju roza, žuta i ljubičasta. Omiljena kombinacija mu je košulja, koju uvuče u uske pantalone, koje drži mali, tanki kajiščić koji ima veliku kopču napred. Obavezan detalj je karirana šalvara i naočare tipa muva ce-ce. Telo je obavezno depilirano, ali ne trudi se da ga previše pokazuje jer ima trip da ima višak kilograma. Mazucka se kremica na bazi kokosovog ulja, a noću maže lice Pavlovićevom mašću da ostane meko k'o bebina guza.
Najčešće potiće iz porodice koja je ostala bez muške ruke u njegovom ranom detinjstvu, pa je rastao pod uticajem majke, starijih sestara i mnogobrojnih tetki. U tom grmu i leži zec. Dok su se ostali dečaci igrala autićima i loptama, on je češljao i oblačio sestrine lutke, i uvek maštao kako će, kad poraste, biti modni kreator.
Što se tiče seksualnog opredeljenja - pa zna se - furundžija. Nema tu šta da se objašnjava, jednostavno čovek voli da ima dominantnog mužjaka u svom životu. Po mogućstvu da bude nabildovan.
- Sine, reci: "Dragička!"
- Dragička... /smoreno/
- Tata i ja smo našli smeštaj u Beogradu dok budeš studirao. Ne moraš ići u dom!
- To, kevo! A kod koga ću da budem?
- Pa Gorica se ponudila da budeš sa njenim sinom... sa Markom...
- A ne, ne, ne... šališ se, zar ne?! Ipak ću ja da idem u dom.
- Pa šta je sad, Marko je fin dečkić...?
- Zajebi. Odlučio sam - idem u dom! Taj, bre, samo što ne čuči kad piša. Ne bih mogao mirno spavati u istom stanu sa njim, nema tih para. Radije bih sa Gancima delio karton ispod Brankovog mosta.
Sikter odjeb pacijenta iz apoteke. MUUURŠ, na jako kulturan način.
TA rečenica i TO papirno govno izazivaju toliki gnev i bes kod ljudi da bi onog iza šaltera najradije pretukli i jebali mu i živo i mrtvo. Međutim, to se nikad ne događa jer tu moraš kad tad da se vratiš, pa u krajnjem slučaju kad je nestašica lekova. Možda baš tamo i ima. Zato i treba biti kulturan. Progutaš knedlu, zahvališ se i odeš.
U zapadnim zemljama nijedan lek, ali NIJEDAN, ne sme da se izda ako ga lekar nije prepisao i to se poštuje. Nema kod njih cile-mile, komšo, rođo, c, nema. Polako to dolazi i kod nas. Ne bih da plašim, ali kako stoje stvari, čak će se i za obično jebeni Analgin ići kod lekara. Eeej, za njega?
Zadnje dve godine u Srbiji, antibiotici i smeškice, se striktno izdaju uz RECEPT. Da, dobro si pročitao. R-E-C-E-P-T.
A šta je to, to obično belo-plavo papirče? Šta? NIŠTA!
Dobro, nije baš ništa al' ono... Pa, detemugumeno, nismo ni mi baš toliko blesavi i glupi. Znamo i mi nešto o medicini. Eeej, Palitrex i Pentrexyl, što mu dođu kao univerzalni lekovi za prehlade, bolove u grlu, plućima, angine i ostalo i ONI moraju. A, sve kao u fazonu: Pa, mora tako, znate, antibiotici uništavaju i dobre bakterije u crevima, pa šta ako Vam stvarno ne treba, da li razmišljate o tome... pa, Vaša jetra će Vam biti zahvalna na tome, bubrezi...
O veselim bombonicama, da i ne govorim. A, nekada ti stvarno trebaju, jebiga, iznerviraju te na poslu, žena ti vrišti što si isprlj'o šustiklu, naprasna tragedija... i samo ti treba malko da se opustiš. Nećeš da se drogiraš, pa nisi lud. Valjda.
I, ne daju. Ma, jok.
Doduše, ima i toga da i inspekcija radi svoje, da proverava, i da tim farmaceutima stvarno nije lako. Jebiga, ostaje se bez posla, gubi se licenca, novčana kazna, tvorza.
ALI, jedno veliko ALI, i to može da se završi. BEZ RECEPTA. Samo ako dotični hoće.
Hehehe. Ipak smo mi Srbi!
... nakon dugog lutanja po gradu, poslednja šansa...
- Dobar dan, daćete mi Bensedin od 5 i Propranolol.
- Ima, propranolol je 117,23 dinara a za Bensedin morate da imate...
- JEBO TE RECEPT!!!Definicija napisana za Mizantrophy.
Sleng za žemsku koji se koristi u Bosni. Izraz verovatno inspirisan analogijom muvačine sa lovom na jarebice, a i neslučajnom fonetskim sličnošću sa jebica.
Sinak, kako bilo u izlasku, nešto si mi popišan?
Pazi, krenuli smo strateški u lov na jarebice... Upicanili se, skupili kintu, isplanirali raspored u formaciju napad konjicom....
Šta mi tu dramaturgišeš k'o Mala Nevesta, znaš da sam tri'est posto nagluv od opsluživanja haubice i slab na živce jebemti?
U sali nešto razjebali raspored. Umesto koncerta amaterskih bendova, uleteli na koncert Bađija i Mikija Mećave na proslavi Osmog marta u organizaciji Ženskog odbora Srpske Radikalne Stranke, mesne zajednice Donja Šnjegotina. Umesto lova na jarebice, ispade stampedo divljih krmadi. I sad mi sevaju fleške od mustaća tetki sa nadlakticama Mikija Rurka u Ekspendablesima.... Stari, dodaj mi tu flašu dedove brlje da saperem rane na duši, i pričaj mi opet kad ti onomad 93-će pola čete izgibe u zasedi na Ozrenu...
Razlog zašto tvoj ortak nikad nije tu...
Situacija 1:
Ja: E,Mare ajd mi vratiš one porniće sto sam ti dao pre 2 meseca.
Mare(gleda u izgrebane diskove): Jao gde me sad pozva baš kad sam krenuo kod babe, umro mi deda pa moram da idem da joj pomognem da se okupa...Situacija 2:
Ja: E,Mare ajd mi vratiš one porniće sto sam ti dao pre 3 meseca.
Mare(gleda u polupolomljene diskove): Jao gde baš sad kad idem sa majkom do Kruševca da čestitam tetki četvrti brak. Red je majku mu...Situacija 3:
Ja: E,Mare ajd mi vratiš one porniće sto sam ti dao pre 6 meseci.
Mare(gleda u prazno jer ne zna gde su diskovi): Jao brate a gde sad kad mi kreče...
Ja: MA DA SE NOSIŠ U TRI LEPE...!!!
Da, film kao paket informacija i lek, jer oni ne znaju gde je Srbija. Glupi su k`o kurac. A oni malobrojni koji ipak znaju tu istinu vrednu poput Svetog Grala ne veruju da tamo ima struje i interneta. Oni su totalni idioti ... jer suštinski je važno znati gde je to mesto, kao što je važno pokloniti se činjenici da se tamo Moravac igra na trofaznu struju. Ej, trofaznu! Ko ovo ne zna osuđen je na večiti i nadrealni dalijevski odraz prazne lobanje i zgrčene facijalne muskulature u trenutku samospoznaje sopstvene praznine.
Za vremenske putnike na delu geografske slagalice čiji se oblik ameboidno menja svakih par deceneja ostaće večita i mučna misterija kako to ONI ne uspevaju da u taj svoj jedan neuron konačno uteraju te naše koordinate i napokon nas učine različitim od Mesopotamije a samim tim i beskrajno srećnim. Zadovoljstvu kraja ne bi bilo kada bi nam barem njih stotinak miliona sa razumevanjem udelilo taj čudesni, ali precizno usmereni, cajper na globusu ili geografskoj karti.
Izgleda da se to neće desiti na večitu žalost stanovnika balkanske sante leda. Nikada se nije ni moglo desiti jer isprva ni oni sami nisu znali gde se tačno nalaze u trenutku kada su pokvasili prljave gaće vodom s`one strane Atlantika. Od tada, vreme je postalo skuplje od novca a avanturisanju nije bilo kraja. Bazalo se i tumaralo. Nasumično i sporadično metastaziralo. Krajnje čudnim talentom za kolateralne aktivnosti istrebljivao se narod pod opštim, i što je najtužnije potpuno pogrešnim, imenom. Snagom i upornošću termita prešlo se na glodanje svega što stoji na, ili spava u, Zemlji. Sve je moralo biti pretvoreno u zelenu novčanicu, čelik i beton. A tada, upalili su svetlo koje je obasjalo Svet. Prvi koji su se užasnuli svog odraza na tom svetlu su naravno bile baš te autohtone lučonoše, ali to ih nije obeshrabrilo niti zbunilo. Ne da su nastavili dalje, već su i pojačali tempo. I dok su oni pojačavali tempo bez imalo bola u kurcu za pitanje tajanstvene lokacije Serbosopotamije ...
... balkanski jahači ameboidnih državica takođe nisu osećali bol u kurcu za otvorene kaverne Doka Holideja, bostonsku čajanku, građansko-bratoubilački rat, raspevana crno-bela polja pamuka ili nešto poput pitanja da li Bik stoji, sedi ili je počeo da visi. Teško da je išta od toga čak i zavirilo ispod šajkače. Naravno, ovo ne znači da je ispod šajkače bilo baš sve ravno. Pitanja kao što su: može li Sultan da jebe, ima li šta da jebe, kada će da jebe, i ono najvažnije KOGA će bre da jebe su bila od životne važnosti i prioriteta. Pa kome je onda moglo da bude važno pitanje tamo nekih ajduka koji i posle Mitrovdana ugrožavaju Poni Ekspres i time krše pravila sezonskog pljačkanja.
Izgleda da se iskreno i opravdano nisu poznavali. Svako sa svojim brigama i u svom vilajetu.
Kao i uvek, kroz vreme se putovalo dalje. I to spontano.
Nisu saznali gde je Mesoposerbija, ali su nastavili da cepaju svemirska prostranstva, prevrću zemljinu utrobu, slažu gene u genome kao lego kocke, troše svetske zalihe zelene boje, izmišljaju novo božanstvo, veru, naciju i dekadenciju. Konačno, snimili su audio-video zapise svojih, ponekad jadno teških a ponekad komično lagodnih, života. Spakovalli su te zapise u prigodne kapsule i ponudili ih kao lek. Konzumiralo se na veliko bez razmišljanja o posledicama. Zapis se naime raspakivao u mozgovima konzumenata i pre ili kasnije sukobljavao sa dinosaurskim stereotipima. Neosporno, obostrana greška.
Konzumentima nije baš jasno zbog čega su uzimali kapsule i sada se trude se da ih izbace iz sebe ili da nekako prebrišu zapise. Bezuspešno. Postale su deo koda. Proizvođačima kapsula takođe nije stalo da pomognu konzumentima jer ni oni nisu sigurni gde su ih sve distribuirali i ko ih je sve progutao. Jednostavno, teško pamte oblike ameboidnih teritorija, a na kraju i zabole ih kurac da se lome oko toga.
Drevna amazonska plemena još uvek, i to uspešno, izbegavaju kontakte sa modernim čovekom. Žive po pravilima starim ... pa jebeš li ga koliko, ali veoma starim. Premeštaju se i žive u uznemiravajućem strahu da će ih jednog dana pronaći i preseći im cev kojom su do sada putovali kroz vreme. Kažu, biće to kraj sreće, sveta i vremena. Da, kada oni saznaju da neko ne zna gde se nalazi njihov svet oni su srećni, a za tog nekog kažu da je vrlo mudar čovek. Valjda zbog toga što kada želiš da nekog nađeš ti to stvarno i uradiš i to bez velikih teškoća.
Zvanično, apsolvent je osoba koja je na fakultetu saslušala sva predavanja, odradila sve predviđene vežbe, koja svakog meseca položi poneki zaostali ispit i koja već uveliko priprema diplomski rad. U praksi, međutim, osoba koja odgovara ovom opisu najčešće nema ni vremena ni prilike da se predstavlja kao apsolvent, dok je pravi Apsolvent (u ovom slučaju s velikim A) u stvari osoba koja, uprkos tome što je odslušala sva predavanja i odradila većinu vežbi, godinama nije položila nijedan ispit i koja o diplomskom i ne razmišlja. Jer, Apsolvent je istovremeno: 1. osoba koja odavno više nema interesa, želje, mogućnosti ili vremena da radi bilo šta u vezi s naukom koju je onomad toliko volela, 2. osoba koja je na pragu ili na početku tridesetih, pa joj je neprijatno da se po fakultetskim aulama viđa sa studentima za skoro celu deceniju mlađim od nje, 3. osoba koja najčešće radi posao svojih snova, te nema ni razloga da razmišlja o diplomi i 4. osoba koju okolina toliko kritikuje zbog apsolventskog statusa da veći deo njenog slobodnog vremena prolazi u borbi za odbranu sopstvenog dostojanstva umesto u biblioteci.
Priča obično počne krajnje idilično. Uvertira po pravilu pripadne tetki ili ujni kojoj nezavršena osnovna škola nije prepreka da shvati dublji smisao fakultetskog obrazovanja: "Najvažnije je da ti imaš svoj hleb i svoj posao. Sve ostalo nema veze", objašnjava ona, dok večno zabrinuta baka nastavlja s upozorenjem da ni u učenju ne treba preterivati jer je "ona Mara, jadnica, dobar đak bila, na kraju poludela od učenja, pa obolela u glavu i na kraju i umrla". Roditelji, prva komšinica i kompletna rodbina takođe ne štede reči, ubeđeni da će od njihovog čeda jednog dana sigurno "postati neko". U početku, čini se da su očekivanja opravdana. Čedo vredno uči, ne manjka ni desetki, uslovi padaju "godinu-za-godinu", diploma se već nazire. Međutim, dok zaista dobra deca odsede još i to malo što je preostalo, junak(inja) ove priče tu negde pred kraj najčešće izgubi strpljenje i počne da se bavi nečim za šta nikad pre nije pokazao interes i što nema ama baš nikakve veze s fakultetom.(U većini slučajeva)
Godine lagano prolaze, ali tolerancija postoji još izvesno vreme jer "siroto dete treba malo da se odmori". Tek odmoreno, dete još ima status studenta "koji samo što nije"... A onda, jednog dana, desi se da pred svom rodbinom, već pomenuta tetka ili ujna kao usput ispriča priču o "Peri koji studira već osam godina". Prisutni kao po komandi zaćute, brižna majka prekorno pogleda, još brižniji tata hitno mora u toalet, komšinica iz pristojnosti ćuti. (Jedino bi baka možda rekla nešto što bi izvuklo stvar, ali je umrla još dok je čedo "završavalo četvrtu".) Pitanje sad već visi u vazduhu, ko li će ga izgovoriti? "A misliš li ti uopšte da završiš?", upita konačno tetka ne čekajući odgovor.
Upravo tog dana, student postaje Apsolvent. Od tog momenta svako porodično okupljanje biće front, svaki kontakt s bližnjima prilika za pokazivanje dugo skrivanih oružja, svaka rečenica potencijalna opasnost na koju treba adekvatno reagovati da stvari ne bi postale još gore...
*Zabrinuta majka: "Kad umrem, zaklinjem te da mi na grob doneseš diplomu."
A(psolvent): "Gde da ti je donesem ako budeš kremirana?"*Iznevereni otac: "Položi vozački. Da dobiješ bar neku diplomu."
A: "Nisu me primili u auto-školu. Nemam fakultet."*Brižna tetka: "Pa, završi to već jednom."
A: "Trebalo bi do kraja godine. Još samo ne znam koje."*Komšinica: "Završi li ti?"
A: "Ne još. Ali, nisam se ni udala/oženio i, sve u svemu, mislim da sam potpuni promašaj."*Diplomirana drugarica: "Učiš li nešto?"
A: "Da kuvam."
Nešto najiritantnije, a istovremeno i najsmešnije. Gledaš babe iz komšiluka kako su se sakupile i pričaju doživljaje, sa velikim ushićenjem, najčešće iz latino-američkih serija, a ne zaostaju ni domaće mnogo. Uzbuđenja, sreća, tuga, razočarenje... Svi delovi drame su prisutni. Smejanje zbog onoga šta je Horhe rekao Lusiji, a potom plač jer je Marija bolesna i umire.
Viđenje tih likova u babskim očima - neprocenjivo.
Latino-amirča serija
- Jeste videle, oženio se Migel Anhel!?
- Jesmo, jesmo. Baš mu je lepa žena! Nema lepše u celom Meksiku.
- Samo da im Jovisna ne baci neko prokletsvo na decu.
- Ta Jovisna je najveća veštičara u celom San Andreasu. Nema s kim se nije posvadjala i kome nije neko zlo učinila.
- Nego, samo da ozdravi Rosita, valjda će naći lek za rak kostiju.
- Joj, kukavica, greotica... (plač)Domaća serije
Standardna smejanja Šojiću i njegovim "avanturama"
Večito hvaljenje i oduševljavanje Ivanom Bosiljčićem. http://vukajlija.com/kitus-cesljarikus-razrookulus/185724
Svaka bi ga majka poželela za zeta.Najnoviji hit je Šeherezada, ali o tim dogodovštinam, ne znam ništa.
Po narodnom verovanju onom čija ledja nisu pokrivena, dešavaju se razne naopake stvari, pa čak i smrt!
1. (nazeb)
-Kevo daj mi neki lek, mislim da imam temperaturu, ne znam šta mi je.
-To je zato što si spavao pored otvorenog prozora golih ledja!2. (kupovina kosmodiska)
Ćale zaleže u dnevnoj sobi posle ručka.
-Tiše malo, i ajde nabaci mi neko ćebe preko ledja.3. (upala unutrašnjih organa)
Subota uveče. -Ćeri moja, pa gde ćeš tako obučena? Vidi kako ti je kratka jakna, ne pokriva ti ledja. Čuvaj bubrege dok ih imaš!4. (smrt)
-Džoni daj mi svoj pištolj, ulazim unutra.
-Sačekaj pojačanje, previše je opasno.
-Moram spasiti svoje dete iz ruku kolumbijskih narko-dilera...Pokrivaj mi ledja!!!
Pitanje koje se postavlja kad neko nema snage da uradi najprostiju,najosnovniju stvar,bilo kakva da je ona.
Primer 1:
Nikolic je prozvan da odgovara. Bezvoljno ustaje,profesor mu postavlja pitanje i on krece tihim skoro necujnim glasom...
"Pa Prvi srpski ustanak je bio,mmmmmm,(pa sebi u bradu) kjfdsiwervzhvd..."
Profesor: Nikolicu,pa jel si ti jeo 'leb od jutros? Hajde to malo glasnije,hoce ljudi da te cuju!Primer 2:
Mali fudbal se igra u najvece. Ide napa i lek prima lopte ispred samog golmana i umesto da je spici u go on pilecim udarcem pogadja golmana.
Ostali: Brate pa koj ti je,jel si normalan? Jel si jeo 'leba od jutros,pa raspali tu loptu!
Još jedan iz plejade izraza Nema te k'o. Koristi se u situacijama kada se pozdravljamo sa nekim koga odavno nismo videli, ali mu je glavna funkcija da pouči mlađe i podseti starije da je prvi vesnik katastrofe uvek nestašica ulja, tj. zejtina.
Vračarski pijac, 12.(25). jun 1914.
- Pošto zejtin, čiča Blagoje?
- Nestalo, moja Kato. Jedina nam uteha što otesmo Maćedoniju Turcima i Bugarima.Negde u Banatu, 5. april 1941.
- Uzmite mi u Beogradu zejtina, ovde ni za lek.Mirijevo, 21. mart 1999.
- Ma sve je u redu kevo, učim, evo sad spremam onaj ispit. Svega imam, samo mi ulja fali, nema ga ni u Pekabeti, ni u Gorici, ni u piljarama.6. jun 2066.
- Dobro veče, dragi gledaoci. Republička direkcija za robne rezerve je pustila u promet 100.000 litara ulja. Ostale vesti: NASA nas uverava da nema razloga za paniku i da će asteroid Apofis proći na bezbednoj udaljenosti od Zemlje.
Jednostavna matematička operacija u seksualnom životu muških i ženskih jedinki. Naime, ako djevojku pitaš sa koliko ih je bila, pomnožiš sa 3, a ako pitaš muškarca, onda sa istom brojkom dijeliš.
-Ajde već sam pola godine sa tobom, i kopka me nešto, koji sam ti ja po redu.
-Ti znaš da sam ja prema tebi uvijek bila iskrena...
-(Da, da, pogotovo onda kad ti je umro stric, pa nisi htjela da izlaziš, a ja te vidjeo sa drugaricama u diskoteci... Koji kurac, dal ti uopšte imaš strica?.... Doduše, srećom ti mene nisi vidjela sa Jovanom...) Naravno.
-Malo me sramota što je toliko puno, ali ti si mi četvrti lik u životu.
-Pa to sipali ko u nerotkinju. Idem samo tetki da odnesem lijekove....-Brate, jesi tikad bio sa ribom. Ja te nisam nikad vidjeo u ženskom društvu a da ti to nije bila rodica il sestra.
-Pa za kakvog me smatraš? Ne znaš ti za one dvije, a?
- (2/3= 0.6 i kusur...) Tugo golema.
Novopečeni sleng, takoreći, još neolađen, koji se koristi za opis psihodeličih stvari.
What's uuuuuuuuuuup fazon.
Otrov koji udara direkt u mozak.
... negde u Indiji...
- Ajde kobrice, ajde... :uzima frulu:....
- SSSpojzzzzen...--------------------------------------------------------
- Liii, brate, al' sam se prekin'o. Kakav ti je ovo pojzon? Gde si uz'o?
- A, šta kažeš... aj wona kis ju bat jor lips...
- Beži bre pederu, istripova me.---------------------------------------------------
- Deko, deko, probudi se, deko...
- A, šta se dešava...
- Celo veče samo brekćeš, mislila sam da se gušiš a znaš da nemamo aminofilina.
- Nemoj više da me budiš, bre! Taman sam sanjao onu iz penzionerskog u zlatnim SPEEDO gaćama. Ja kao, doš'o na bazen sa vazdušnom puškom, nisam ni platio kartu bole me kur...
- DEDA, OTKOMANDA!
- U jebote! Dodaj mi lek.---------------------------------------------------------------
jebe mi se za nick
pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen! bravo gugi, imaš plus i patrika + i *
malopreKriStiNa voli ĐeNku
SEREM VAM SE U POJZON!!!
pre 2 minuta
Ako je samoća najgore moguće drustvo u koje čovek može da upadne onda je društvena interaktivna mačka-robot izronila direktno iz pakla. Novotarija za tešenje usamljenih i tužnih ljudi. Nastala je minimalnom zaslugom inženjera robotike i maksimalnom ciničnom kreativnošću psihoanalitičara usamljenosti.
To je najnoviji lek za planetarni trend porasta broja usamljenih ljudi, ne piški, ne kaki, nema teranje i ne razmnožava se, ne traži da ide u šetnju, ne bira hranu, ne razboljeva se, vremenom ne postaje gojazna.... jednom rečju savršena. Ah da, zaboravih baterije, ne treba ih menjati, kad joj oči “pocrvene” sama pronađe “bazu” i “sedne” na punjač ne prekidajući svoj šou ali sada u sedećem položaju. Ima krzno, usta i zube koji se ne kvare i lome, ‘vata samo FM stanice (jebi ga ništa nije savršeno) a kad stigne email ona “kaže” “mail-jau”, razume oko 20 komandi i ima softver za mačji i pseći govor tela. Jebi ga, ukusi se razlikuju, pa jedan dana može pružiti mačje društvo a već sutra uz promenu krznene presvlake pseće. A kada je situacija toliko jebeno beznadežna da je i društvo limene mačke suvišno “dugme” Off je uvek tu. Divota. Šta će nam raj pored ovakve zabave, možemo zauvek ostati ovde, usamljeni ali u društvu limenih mačaka.
dobro nahvaljeni textovi koji obecavaju kule i gradove a kad odete da trazite posao ubede vas da ste nesto pogresno razumeli i da se radi o sasvim drugacijem poslu,dok ih citate imate osecaj da ste dzabe isli na fax,zavrsili post. dipl. studije kad ste lepo mogli da budete portir i da zaradjujete 500 evra mesecno! PS:uvek su dvosmisleni i uvek ima neka zackoljica koja ce vas zeznuti!
oglas:trazi se muskarac,visok,jak,dobro gradjen,poznavanje borilackih vestina obavezno,za osmocasovno cuvanje umetnickih dela u skladistu u ulici ...plata 800 evra.
kad odete tamo otkrijete da se ovaj oglas prevodi ovako:potreban magarac da tegli kutije od po 100 kg i da pri tom mozete glavu da izgubite jer je ovo skladiste cesto meta pljackasa,platu primate jednom u dva meseca i ona iznosi 100 evra, a ovaj iznos od 800 evra je samo u slucaju da sprecite pokusaj pljacke,uhapsite krimose i da nadjete lek za sidu!a sto se tice dobre gradje,e to je da sefica ima nesto da gleda dok se izlezava po ceo dan.
Glavni i jedini uzrocnik svake bolesti kod doktora u Srbiji. Pri cijem pomenu je uzrocnik bolesti istog trenutka otkriven.
Pacijent: Doktore, boli me grlo.
Doktor: Sta ste radili ?
P: Izasao sam napolje mokre kose, spavao pored otvorenog prozora i popio malo Coca cole.
Dr: PIO SI COCA COLU ???????????????? o.O Pa el, znas ti da to nije zdravo. Pij 3 dana Cliacil (jedini lek u Srba)
----------------------------------------------------
P: Doktore, slomio sam nogu.
Dr: Pa kako pobogu ?
P: Pa pao sam niz stepenice kada sam isao da kupim COCA COLU.
Dr: DA KUPIS COCA COLU ??? o.O ZBOG TOGA JE NOGA PUKLA !
----------------------------------------------------
Dr: Pa kako je umrla baka ?
P: pa znate ona je bila stara imala je 103 godine i tako odjednom, ovaj nisam vas pitao, da vam sipam COCA COLU ?
Dr: COCA COLU ???? pa sad je meni jasno sto je baka umrla....
Mesto na kome se rešavaju svačiji problemi različite vrste.
- Ne mogu da stignem sve, i da učim, i da odem na faks, i da pomognem ćaletu, i da odem u bircuz, i da odradim koji poslić, i da farbam onu Ninu... Šta, koji kurac, da radim?
- Moraš naći zlatnu sredinu. Uskladi, pa neka svega bude po malo.- Ja stvarno ne znam šta se sa mnom dešava. Prvo mi se dopadaju matori perverznjaci koji u 30-oj žive od džeparca svojih roditelja, pa mi onda jednog dana naiđe neki mlađi, zeleni, koji ne zna ni da uvati kako valja ili neki ker koji je odgovoran, pametan, a dosadan.
- Tu je lek zlatna sredina. Nađi nekog matorog i odgovornog koji zna da uvati, a pritom može da prođe.
Jedini efikasan način da se spreči kruženje alkohola u prirodi.
- Kume, pa što donese ovo Francusko sranje?
- Jebi ga, kume, nema više dunje...
- E do mojega...
- Nego, jel' znaš, kume, da se samo kod nas više ceni domaća radinost od tih kupovnih industrijskih gluposti?
- To je zato što drugi narodi još nisu savladali umetnost pečenja rakije. Oni Američki hilbiliji prave munšajn viski u zarđalim cisternema za propan pa se truju od njega, a Rusi prave votku od medicinskog alkohola i destilovane vode pa se isto truju, jedino naš narod zna da napravi lek od voća... Ne! Pa što si ga otvorio? Hteo sam da nosim maloj za rođendan, znaš da voli karamelu.
- Jebi ga, kume, navika...
Pošto si već u drugom polugodištu šestog razreda, vreme je da pokažeš da će ćeš od tunjavog dečačića izrasti u glavu kuće kakve nigde nema. To što si glavat ti neće obezbediti lavor s vodom toplom kako treba - ne! Ti već sada moraš da se oblikuješ, da shvatiš za koga navijaš, šta navijaš, kome ćeš da daš po pičoki jer te je pogrešno pogledao, a pride ćeš početi da se brijaš. Jer, što pre počneš da se brijaš ima da ti brže i više raste dlaka, a to će značiti da si mator, ali ne mator kao Mićunović, već si mator kao baja pravi. Uz malo sreće ima da te zovu "Knindža". Priznaj, matori, kako to moćno zvuči - "Knindža! Nadimak od koga momci pune gaće, a ženske ih vlaže i to samo ako im prethodno nisu spale.
To je najlepši period školskih dana, kada shvatiš da ima peska na kome svi možemo da se igramo, ali je fora da se nekome to zabrani ili da mu barem uvaljaš facu u isti. Ili kada noću, u svom kraju, zapališ sa pajtašima prvu pljugu i popiješ prvi deci' piva, pa si pijan, glasan i to moraš da ponoviš narednih dvadeset puta, da svi zapamte.
Pa, onda bežanje sa časova bez razloga, dolazak na fizičko bez opreme, učenje pogrešne pesmice za časove srpskoga jezika i književnosti. Bojkotuješ žu-žu na rođendanima i ne piješ ništa sem pola-pola (pola crni, pola žuti sok). Majku zoveš "keva", a ćaletu se obraćaš po imenu i to samo kada on nije u prostoriji. Svi te smaraju bez ikakvog razloga. Kažeš da je "FIFA" bolja nego "PES", jer - što da ne?
O, kako je lepo kada pubertet te udari, sve postaje moguće, pa i ono nemoguće. Mogu da te hejtuju, ali ne i da te hejtuju i tako te munje!
