Profesor/nastavnik ulazi u ucionicu....
-Smirite se deco ... tisina.(deca kriju puskice, nastavnik sedi na mesto i vadi svoju svesku sa zadacima)
-->Izvadite dva lista<--
(ustaje , i prstom pokazuje na redove djaka i govori):
-,,Prva grupa,druga grupa,prva grupa ,druga....."

- Jao tebreks, imamo mi istoriju i srao nam nešto Dragoslav o "Atlantskoj povelji" i niko ga nije ni slušao. Čoveku dopizdilo, i odjedanput vrisne "TIŠINA". U tom trenutku svi prestaju sa pričom, ma ni muva se nije čula, a samo čuješ Gogijev glas dok je pričao sa Ognjenom: "I tad mi je Marija drkala u ve-ceu".
- Kočenje haha..
- Ma bre mi svi dobili dečiju paralizu koliko smo se iskidali od smeha. Đoletu krenula pena na usta, a Mare dobio cirozu jetre u tom trenutku. Da vi'š tek kako su posle toga bili postiđeni Marija i Gogi, bili crveni ko paprika.

- Uključi televizor, ili bar radio.
- Šta ti se gleda?
- Pusti nešto, samo da radi.

1: Gde ste?
2: Kod piramide.
1: Kako najbrze da dodjem do tamo?
2: Kakoda ti objasnim...? Idi do aerodroma i vidi kada ima prvi let za Egipat!

- Tango je tužna misao koja se pleše.
- Kolo je vesela igra koja sise trese.

Bolje je ćutati pa da misle da si glup, nego progovoriti pa otkloniti svaku sumnju

Postoje ljudi koje zele da zive sami, i oni koji vec zive sami. Postoje i oni koji su se povukli u samocu zbog neuzvracene ljubavi, ili pak ocaja i tuge ili sticanja mudrosti i vere u sebe. samoca je toliko opsirna da je mozemo smatrati da je mac sa dve ostrice. Dobra strana samoce je jacanje samog sebe iznutra i sticanje mudrosti, a losa je strana je depresija psihicko unistenje. Pre nego sto joj se prepustis hteo to ili ne hteo, poslusaj svoju dusu i doci ces do odgovora....

-Matori, kako je Saletu u braku?
-Fino mogu ti reći, ona njegova tiha, mirna, samo klima glavom, k'o pile kad kljuca.
-E jebeš ti to, k'o da slušaš radio bez zvučnika, ova moja kad zaurla čuje se do Merkatora!

-I kakva je Marina?
-Nisam imao keša za full verziju.

(tišina)

-Aj na pivo.

Dvoje se upoznavaju, hemija u vazduhu, međutim manjak inspiracije za razgovor...
ON: "I kažeš... Studiraš mikrobiologiju?"
ONA: "Mhm..."
ON: "To je baš... ono..."
ONA: "Mmmm pa da, nije lako."
ON: "Mda, da..."

Posle minut...
ON: "E, a ovo vreme... kakvo je. Ne znaš kako da se obučeš; čas toplo, čas hladno..."
ONA: "Da, tačno... katastrofa."

Nakon minut i po:
ON: "Ovaaaaj... šta sam ono hteo...? A da! Kad kolju tvoji?" :osmeh kao da je šala:
ONA: "Iju, kakvo je to pitanje? Pa dvaezdevetog novembra, ko i svaka srpska familija"
ON: "S... stvarno??"
ONA: "Pa nego šta... Jbt, mislila sam da me nikad nećeš pitati!! Imamo tri komada po stodvaes kila i jednu krmaču od dvesta sedamdeset... Ona ide u kobasice, matora jbg. Sve meljemo, čim ispirimo creva..."
ON: "Traži kumu, sutra te vodim u Veliku Remetu pred oltar..."

Predsednikov srceparajući govor bio je propraćen groboglasnim aplauzom.