Osoba koja konstantno priča na volume max ne obazirujući se na vreme, mesto, kao i na stepen poverljivosti priče.

Apsint, Green fairy, iliti Zelena vila. :D
Jedno od najboljih žestokih pića na svetu.
Piće predivnog ukusa i još bolje arome. Često podseća na miris negro bombona, mada zavisi od načina pripremanja, tj. travki koje su korišćene u pravljenju.
Pravi se destilacijom rakije od belog grožđa uz dodavanje pelina, anisa, šećera i raznih trava (uglavnom tajna kombinacija proizvođača) radi arome. Tradicionalno zelene boje, mada može se naći i u drugim bojama ako je veštački obojen. Jačina varira od 40% do 70% alkohola... Najjači koji sam pio je bio 87%.
Lažno optužen da izaziva halucinacije, i okarekterisan kao droga, pa je bio zabranjivan u dosta zemalja još od početka XX veka. Uvrđeno je da je to neistina, i da se sva psihoaktivna svojstva sastojaka apsinta gube procesom destilacije. Ali je ostala nezgodna reputacija. U suštini, apsint je samo toliko jako piće da gluposti koje se čine su zbog alkohola, a ne nekih halucionogenih efekata samog pića.
Tradicionalno se apsent pije time što se polako sipa (skoro kapljanjem) hladna voda preko kockice šećera, sve dok se ne izgubi zelena boja i piće postane belo. Voda pojačava ukus i arome apsinta.
Modernija konzumacija je ta da se natopi kašičica šeđera apsintom, pa se zapali, i polako kaplje u čašu. Vatra se ugasi, šećer razmuti i piće se konzumira. :D
Ja ga volim čistog, mada je efekat vatre uvek cool. :D

Meka i Medina svakog Drogana.

Uglavnom starije osobe oko pedesetak godina , njih dvoje-troje se uvek drze zajedno i prokomenarišu svaki detalj utakmice koji je na TV-u od sudije koji je suvise mlad i neiskusan da bi sudio takav mec pa do praznih tribina zbog skupih ulaznica i ekonomske krize, mozete ih naci i na nizeligaskim utakmicama gde se ne placa ulaz kako sede pored nekog drveta u hladu i komentarisu kako trener domaceg tima koji inace radi jos i u pekari nije dovoljno dobro postavio taktiku u napadu jer je previse vlazna trava pa lopta ne ide dovoljno precizno ili je stavio Peru mesara na krilo,a on nije dovoljno tehnicki nadaren....Takolje ih mozete naci i u kafanama/kladionicama kako sede za stolom blizu TV-a da bi bolje videli mec , svaki od njih bi mogao biti selektor reprezentacije ili menadzer Liverpula jer svaki zna kakav tim treba izvesti protiv bilo kakvog protivnika takodje svaki zna da koji je igrac ima procentualno najtacniji pas u sezoni i tokom cele utakmice cujes vise statistkike nego sto cujes na poslu , a bez price o fudbalu iz njihovog vremenu ni jedna utakmica ne protekne.

Ono kad svijet pođe naopako, pa se sve izokrene naglavačke, kada se kolerici ubiju da dokažu da su u pravu, kada se melanholici povuku u sebe, a inteligentni ljudi samo nehajno odmahuju rukom.
- kad vas uče o tome kakav treba da bude pravi brak oni koji nikad nijesu imali ni stabilnu emotivnu vezu;
- kad vam pričaju kakvi treba da budu roditelji sopstvena djeca;
- kad pjesnika uče o rimama oni koji imaju problema sa malim i velikim slovom;
- kad dijagnozu postavljaju ljudi koji ne znaju ni jednu riječ latinskog;
- kad sponzoruše smatraju da mudrost svijeta počiva na njima;
- kad argumente kojima vas "tuku" kopaju po guglu i forumima;
- kad doktorske i magistarske radove komentarišu oni koji su jedva završili radničke univerzitete i večernje škole;
- kad u bankama namjerno prave redove na šalterima da bi izgledalo da imaju više klijenata;
- kad ljudi oko vas počnu da doživljavaju vašu ljubaznost kao svoje pravo da vam pokvare dan;
- kada vam niko ne uputi lijepu riječ i kada se niko ne pomoli za vas;
E tada treba naći sebi neko tiho, usamljeno mjesto, neki kutak gdje ćuti nebo, zemlja, trava i voda, gdje samo miris raznosi vjetar, gdje možete sebi da darujete mir.

Učenjem i prelaženjem tone knjiga pod uticajem naučnog,detaljnog argumentovanja i kritičkog mišljenja mnogih teoretičara i naučnika,počinju da se preispituju i najjednostavnije dnevne stvari i gledaju se iz sasvim drugog ugla.

Gigantizam od buksne, ogromnog obima, pravi izazov sa seniore ove vikend rekreacije.

Koristiš kada hoćeš da kažeš nekom da nije u pravu, da nema pojma, i pritom još malo da ga poniziš.
Ovim govoriš da, ne samo da je ta osoba nemač pojma, nego da treba da je sramota što joj je takav odgovor ili predlog uopšte pao na pamet.
Način na koji se sabijaju izuzetno "konstruktivne" ideje.

Jutarnja vlaga koja se kondenzuje na vlatima trave u gradskim parkovima i prigradskim šumicama. Kao biserne kapi svetluca na poslednjim odblescima mesečine i stvara efekat prosutog mleka pred kojim ostajemo bez daha uživajući u pogledu.

šatrovački govor je žargon u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom i makedonskom jeziku. Rasprostranjenost šatrovačkog u regionima primene srpsko-hrvatskog-bosanskog jezičkog prostora je neravnomerna. Najviše se koristi u većim urbanim centrima - Beogradu, Sarajevu i Zagrebu - zatim manjim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, Slavoniji i Istri. Šatrovačkog gotovo da nema u Zagorju i Crnoj Gori. Široko je rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi u neformalnom govoru, pogotovu među mladim ljudima, ali i među onima koji žele da "ostanu mladi". Ime "šatrovački" dolazi od romskog "šatra" što je dakle u početku označavalo romske reči koje su ušle u srpskohrvatski jezik.

Potpuno nov, na bazi bilja univerzalan lek koji se efikasno bori protiv stresa, nesanice, nadrkanosti, suicidnih misli, ublažava tegobe kod varenja prilikom pojave pojedinih osoba, ublažava srčane probleme, pojačava perifernu cirkulaciju i usmerava tok misli na prave vrednosti.
Za neželjene posledice, mere opreza i nuspojave nije potrebno konsultovati lekara ili farmaceuta jer ih prosto nema.

Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti vica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.

Korisnike odjebati najstrašnije.

Ono što nema ime, a nalazi se ispred dvorišta ili kuće i koje služi da se o njega skine višak blata sa obuće pre ulaska. Skinuli smo blatište, iza nas nema tragova, ušli smo u kuću, u topli dom, koga briga šta smo i gde gazili i ko je po nama gazio, sada smo čisti.

Đonara je korisna i neprimetna. A vrši posao. Toliko neprimetna da eto skoro ni imena nema. Negde kažu čistilica kolko da je imenuju nekako, pozajmljenim imenom. Al to je nekako suviše fino za nju.

A na đonari ostaje blato. Đonara je svedok svih naših mana, slabosti, ono što najviše mrzimo, trenutak istine, one jedne, što jede, ako i dok ima šta. Kad kompleks i bes prelije to se taman lepo obriše o đonaru, onako grubo. Posle nekom bude i žao, al koga briga, đonara ćuti ispred, za to i služi, brzo se zaboravi.

Đonara je kurva koju pljunu kad hoće prostitutke, koje imaju napismeno da su prostitutke, elitne, smeju joj se i kažu: kurvo! Đonaro!

Đonara je onaj kome se žališ, i na koga izliješ govna koja je neko drugi u tebi zapatio, pa mirno produžiš dalje, odnosno po novu porciju.

Đonara je onaj koji ti pozajmi pare kad ti je najteže, pa kad ti posle jednom stidljivo pomene blatište koje si sastrugo uz pomoć njega, a ti se izdereš na đonaru bezobraznu.

Đonara je onaj koji priđe da ti pomogne dok nosiš svoj krst, a ti se izmigoljiš pa njega razapnu. A ti ispadneš mučenik. (Pekić)

Đonara je nekad naivno verovala da će da asfaltiraju ulicu u ovoj prigradskoj pripizdini pa da blata više neće biti. I asfaltirali su, a blata još više.

Đonara više ne vapi za pravdom, ne kida se u sebi, ona samo čeka da trava poraste oko nje i da je sakrije, kao što zaboravljeni grobovi kriju ramena u travuljini da ne smetaju.

Đonara je prečista, nečista savest svih.

Đonari se ne oprašta, ništa, nikad, jer ne postoji.

Znak da su uveliko krenuli kontrolni, testovi, kolokvijumi, ispiti i ostala dokazivanja naseg (ne)znanja. Kada dodje ovaj period ucenik/student je spreman da bezi u raznorazne aktivnosti koje ce odloziti ucenje. Kada vise nema nista da radi, kada je i Facebook smorio i na Youtubu nema vise klipova za gledanje, ostaje samo jedno, poslednje, ultimativno - spremanje sobe. U ekstremnim slucajevima spremaju se i tudje sobe i cisti se ulica i gradski centar.

Rečenica koja moze da vas baci u stanje neverovatnog šoka, kada je čujete od rođene majke. Istovremeno, može da vas dovede u jako neprijatnu situaciju ukoliko vaša majka misli da ste primerno dete koje travu gleda samo kao zelenu površinu koja predstavlja ukras dvorišta, parkova ili podlogu za razne sportove.

Izgovor za svako sranje koje je zadesilo našu prelepu zemlju nakon 10-6-1999. Istine u tome ima, ali da Milorad uzima krst u ruke, krsti se, i viče "jooj Ameriko neka, neka" svaki put kad na tv-u čuje kako je cena paprika otišla gore za 3 din, ili se neko usro u travu, koja je kasnije zasmrdela celo selo, je previše. Osobe u prisustvu onog ko je izgovorio famoznu rečenicu se osećaju glupo i crvene, u javnosti, zbog njih.

Zamislite jednu zelenu livadu i na sred te livade neku kamenčugu.
Na kamenčugi "sedi" jedan gušter, veseo, čio i razdragan. Najveća želja tog guštera je da se igra sa ostalim livadsko-šumskim živuljkama.
Ali, one jadne plaše se stranca koji je čudan i uz to i zelen. Zelen kao trava. Gušter je i dalje na onom kamenu, sam, ali ne "klonjava" duhom.
Da bi zainteresovao svoje buduće prijatelje za igru, pusti priču da je ovaj kamen ispod njega magičan i da on zna njegovu tajnu. Kamen ima sposobnost da pruži najlepše trenutke onima okupljenim oko njega. Ali gušter ne može sam da pretvori takav kamen u mašinu za večnu zabavu. Kamenu su potrebne još neke stvari, da bi gušteru i ostalima pokazao svoje lice. Ali gušter ne zna koje su te stvari. Možda ih ostali znaju.
I tako, dođe prvo zeka kao glavni livadski šmeker i donese cvet maslačka i stavi ga na kamen. Onda se pojavi pčela i pljune malo nektara na kamen, a za njom krene dobroćudni vrabac i stavi na kamen grančicu od vrbe.
Tako redom je svaka životinja stavljala na kamen baš onu stvar misleći da kamenu samo to fali da bi se otvorio. Nove stvari su privlačile nove životinje koje su za sobom donosile druge stvari.
Na kraju priče, supa od kamena i ostalih stvari je stvarno postala magična, jer su se gušter i ostale životinje srećno zabavljale oko nje.

Više o tome: ovde

Ubili ga k'o picku.Svetlaci mu izbijali pred oci celo vece.

Ubedljivo nadmašiti protivnika tako da od njegovog prethodnog rezultata ili rekorda, ostane samo uspomena. Razbiti ga temeljno i brzo, odvići ga od igre i poslati u prevremenu penziju.

Kurtuozan nacin da nekog podjebavate i podsmevate dok radi nesto. Izgovara se kroz smesak sa blagim podizanjem glave ka gore.