Uglavnom iskrivljena slika dogadjanja ne terenu. Diametralno suprotna od onoga što muškarci vide. Igru koju mi ne možemo sažeti u dva dana priče, žena može u par rečenica.

Stara koncertna izjava informatičke ajkule. Instant podizanje nivoa adrenalina kod ljaljana koji nisu došli da se naslušaju lepe muzike, nego još i poneli dve flajke vinjaua da zalome.

Utakmica beton lige na kojoj su igrali većinom pripadnici romske nacionalnosti, koji su uspjeli da odnesu konstrukcije golova i prodaju ih u staro gvožđe.

Izraz koji sve češće srećemo u školi i na raznim društvenim mrežama kao što je Facebook. U 99% situacija, izraz upotrebljava mala gaborka koja nikada dečka nije imala ili devojka koja jednostavno ne zna šta hoće. Naravno, ta devojka bi se smuvala sa prvim koji je iole lep za njen ukus.

Metalna šipka koja spaja sic i korman na biciklu. Može da posluži i kao sedište u nezgodnim trenucima.

Bog je bio raspoložen i odluči ljudima pokloniti igru fudbal. Ljudi se zainteresovaše i počeše napredovati. A igra-zanimljiva. E onda Bog odluči da se rodi Pele. I Pele je toliko oduševio svojim majstorijama da ga ljudi počeše zvati fudbalskim Bogom. To se Bogu ne dopadne , sačeka malo i odluči da se rodi Maradona. Tu se čak i Bog prevario jer Maradona nije bio karakteran igrač. Bio je majstor ali istovremeno i prevarant. A ljudi radije pamte loše nego bolje stvari i Maradona se vrati u vlastitu nepismenost. E onda Bog odluči stvoriti Ronaldinha.
Toliku brilijantnost driblinga televizija ne može predočiti. Možete samo zaustaviti dah i zamišljati kako to izgleda uživo. Svi mi koji smo samo jednom šutnuli loptu znamo koliko je teško biti brz,precizan,maštovit virtouz kojeg istovremeno pokušavaju iskasapiti najkvalitetnije odbrane svijeta. Ronaldinho se zabavlja. On se igra fudbala. I njemu nije ništa neobično kad zabije gol recimo kao onaj što je dao Engleskoj na SP 2002. Naime svi igrači kad zabiju fantastično , prepuni su sebe ,trče,vrište,skaču i kao da žele reći : "fakat sam marka". Ronaldinho ne! Dok se svi oko njega čude njegovoj majstoriji on se samo smije i uživa. Njegove bravuroze su antologijske , njegov trening je gledalo pola planete. Zbog tog treninga je krenula teorija zavjere da je sve naštimano jer ljudi ne shvataju da genijalci mogu pogoditi prečku deset puta zaredom. Igrao je u najvećem klubu Španije. Bio prvak Evrope i svijeta. Mag.

Nakon što je dosegnuo vrh , otišao je u Italiju da se sunča. Upamtite ga dobro jer ko zna kad će se Bog opet pozabaviti fudbalom.

Sarkastično upozoravanje nekoga, da ne učini nešto što ne bi trebalo.

Dobro plaćen, ali lako može biti predmet zajebancije.

To je bosanskohercegovačka nacionalna aviokompanija. I to ime je sve što posjeduju. Osim par helikoptera koji se ipak ne mogu ubrojiti u profesionalnu flotu ,oni imaju još i najmanji aerodrom na svijetu te dva aviona godina proizvodnje 1954 sa propelerima sa strane. Linije koje ova kompanija uslužuje su :
1.) Sarajevo-Beograd (9 puta JAT jednom BH Airlines)
2.) Sarajevo-Zagreb (9 puta Croatia Airlines jednom BH Airlines)
3.) Sarajevo-Cirih (u Cirih lete jednom mjesečno)
4.) Sarajevo-Istambul (tamo lete jednom u dva mjeseca)

I to je to. interkontinentalni letovi su otavljeni Supermenu,pticama i ostalim kompanijama. Domaći saobraćaj je bio nekada prije rata i to dok je Tivat geografski egzistirao u istoj državi. Da bi spriječila gubitke ova kompanija ponekad preveze po kojeg hrabrog čovjeka iz Mostara prema Ljubljani ili Beogradu. Ali u povratku je rizik. Jer kupit ćete kartu Beograd-Mostar a oni će vas mrtvi-hladni izbaciti u Sarajevu i reći vam da se fatate prvog autobusa za Mostar iako avion nema kvar.
Jedino pozitivno je što je u avionu familijarna atmosfera. Ako znate pilota sjedićete čitav put do njega. Ako znate stjuardese dobit ćete maksimalnu uslugu,pušiti normalno možete (pepeljare k'o u vozu izvučete iz sjedišta) truckate se kao u busu,raja galami s kraja na kraj aviona,djeca trče prave papirne aviončiće i tako to. Zbog te familijarnosti ponekad postajete ponosni na nacionalnu avio-frimu..

Takvi smarači da je to nemoguće.
One se na prosto ponose kako su duhovite kad odvale nešto tipa:

Kada vam je prosto nepotrebno da se svadjate oko necega. Kada imate utisak da je vas sagovornik toliko glup da bi vam bilo lakse da mu objasnite nemustim jezikom nego lepo srpski.

Poslednje slobodno mesto u autobusu GSP-a.

Rec koja u svakoj drzavi ima drugo znacenje

K'o bubreg u loju.

Odgovor za sve ono što ne znaš i što ti je nepoznato, poučen saznanjem i iskustvom iz detinjstva slušajući mudre reči nindža kornjače pod imenom Donatelo.

Pro - starosti od 20+ godina, vise niko za njega ne govori da je no-lifer, jer cak i zaradjuje na svom iskustvu, igra u najboljim klanovima, glavna je inspiracija slabijima, obicni smrtni no-liferi svakog dana gledaju njegove replayeve i zele da jednog dana igraju kao on, hara svetskim turnirima, na misu i tastaturi je virtuoz.

No-lifer - starosti 10+ godina, pokusavaju da za kompjuterom budu vise od 24h ali ne ide, osim toga jedino jedu, piju, idu u skolu(gde na velikom odmoru trce u igraonicu). Mrze lifere iliti neigrace, kada idu na more drugarima no-liferima lazu da su teze bolesni pa nece biti tu(sramota ih je sto idu na more jer je to isuvise liferski). Imaju jedan isti neispavani izraz lica celog zivota, cak se ni ne smeju, nego govore "lol", ako je jako smesno mozda jedan kratak kez i nezbezni "roflmao". Po znanju u igram jako zaostaju za pro-ovima, ali napreduju stalnu, ulizuju se jacima da bi usli u bolji klan...

Noob - Neodredjene starosti, igra ili pomalo ili ozbiljno a da pritom ne zeli da izgubi svoj life, i zbog toga nikako ne moze da bude uspesan u igrama. Kada preraste igrice, postaje normalan covek, i prelazi u klasu "lifer"

Newbie - Pocetnik kojeg ne stavljaju u noobove da mu ne bi ubili moral na samom startu. Nakon nekog vremena prelazi ili u no lifere ili u noobove ili nazad u lifere.

Lifer - Keva i cale no-lifera pogotovo, a osim njih non-gaming svet

Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.

Grupa precvalih kuronja koji se međusobno oslovljavaju sa batice a ujedno su i ekipa kad pikaju fudbal sa klincima iza zgrade.

Oni nemaju vermena da idu na fakultet, pravi posao je za njih bespotrebno cimanje, al zato su uvek spremni i na broju kad treba da se pika fudbal.

Oni su bili tu dok su na tom terenu još rasli maslačci, bele rade i paprati, a jedino osvetljenje su bili svici kojih je bilo u izobilju, zato nemaš šta ti njih da učiš!

Oni ne žive od kusura što ostane kad idu ćaletu po pivo, ne, oni su glavni snabdevači vutre za ceo kraj, doduše izvare više nego što zarade al jbg jednom se živi.

Oni znaju poentu igre, ne, prevarili ste se, to nije da igraš fudbal, nikako da uživaš u tome, poenta je ko može više da se dere i ko će više da se iznervira na saigrače, protivničke igrače, klinca koji dodaje loptu, kevu što ga zove i dedu sa trećeg sprata što je izašo na prozor da posmatra.

Oni ne trče, to je za budale, oni biju jer ne igraju balet, nema faula jer tako on kaže, ali i go ne važi jer je prethodno bio faul!

I kad daju go to se ne slavi, jer uvek jedan nije hteo da doda drugom da ovaj da go!

Kad završe tekmu premoreni piju pivo i uče klince, koji su inače prvotimci lokalnog kmf-a, gde greše i zbijaju duhovite šale na njihov račun.

Diler koji se isključivo bavi trgovinom tableta. U ponudi obično ima eksere, spid, met i esid za nezaboravan provod, bendžose za nervčike i steroide za široka ramena i muda malena. Vaše zadovoljstvo mu je na prvom mestu...

Muve bez glave :u blizini pekare ili bilo kakve brze I jeftine hrane kidišu navodjeni mirisom peciva. Opasni su čak i kada stoje, jer ako krenu, to je 200 s mesta.

Ležeći policajac : pešak koji zapreči jedini slobodan prolaz za biciklistu.

Ber Grils bi im pozavideo: u blizini autobuskih stanica trče iz petnih žila. U stanju su da preskoče svaku prepreku.

Bomeština : pored birtija je biciklista siguran jer odatle ljudi ne izlaze nego ispadaju ili bauljaju.

Brižni : pored škola je najbolje ne voziti, ne zbog đaka (lako je usporiti), nego zbog histeraljki od majki i baba koje zbunjuju decu arlaukanjem PAZI BICIKLA.

U svom svetu : likovi sa slušalicama su nesavladivi. Taj ne reaguje ni ako ga očešeš. Nastavlja u svom ritmu i navodjen svojim mislima.

Gomile : ekskurzije. Valjda je isto kao kad se upadne u stado. Sabijaju se, otvaraju ostvro za biciklistu i ostavljaju minimalan prostor za manevar.

Nisu svoji : Prilaze bolnicama i pijacama izbegavati.

Kupoholičari u najavi : Pored izloga je pravilo jednostavno. Udalji se od istog i svi problem rešeni. U suprotnom se kupoholičarke naprosto bacaju na bajs dok preleću sa isloga na izlog.

Dežurni "saobraćajci" u civilu: opominju da se ne vozi po trotoaru, duž pešačkog prelaza ili izvan bici staze. To obično začine i psovkama. Ponekad im smeta im čak ako se vozi po bici stazi.

Deca "brižnih roditelja!" na bici stazi: roditelj vozi ispred njih. Mališa ne drži pravac.