Pitanje koje dovodi do toga da se digne kuka i motika, kubura, mitraljez, top (Đe ćeš dići top, bolan ne bio?) na predstavnike vlasti, despotske vladare ili osobe koje reprezentuju određeni poredak.

Veoma koristan lik zbog toga što nam je omogućeno da od malena vidimo kako izgleda pedofil iliti zlostavljač dece.Iako i dalje imamo traume zbog njegovog odurnog izgleda i još neprijatnijeg glasa znamo barem kako izgleda čovek koji kada nam pridje na ulici kazemo " nije nam dozvoljeno da pričamo sa strancima". Skoro su ponovo pokušali da nam prodaju tobogan show koji vodi on i plus dodali neko izvitopereno digitalno dete.

Jako široka grupa ljudi, ali uglavnom za svakog od njih je zajedničko da su zaludni i da im dolazi podebeo račun za telefon.
Uostalom, najkraća definicija: Najdokoniji pripadnici našeg društva. Čak dokoniji i od nas Vukajlijaša.

Balac metalik zeleni izbačen kroz usnu duplju na geografsku lokaciju trotoar ili tako neku kaldrmu đe svet prolazi. Dobar je za lice, kad nemaš jezičnih argumenata.
PU na treću potenciju.

Klizava plastika, koja se podmetne pod zadnjicu i koja nam ukaze da nam je dupe srcasto ili cvetno.

Rečenica kojom završiš raspravu. Začepiš mu usta i on zna da ne može dalje. Tu si đe si, rek'o si što imaš, sad ćuti.

Najčešće nam kažu roditelji kad nam ne dozvoljavaju nešto,a ni sami ne znaju zbog čega.

Ovo kažemo nekom ko nas sludi nekim srceparajućim filmom, pričom ili pesmom, a naročito ako nam zbog istih krenu suze i stegne nam se nešto u grudima.

Predmet kojim brišemo školsku tablu, kada ga neko baci nekom prolazniku na glavu sa sprata, i to onako natopljenog vodom, ili kada nam neko iz drugog odeljenja ukrade sunđer, po principu "Imamo matematiku kod Raše, dajte nam sunđer, vi imate kod Tanje hemiju, ne treba vam, vracamo 100 %" i onda od sunđera ni traga ni glasa.

Kad smo bili mali, pa nismo umeli da obucemo jaknu, a mama nam nabora rukav i provuce njenu ruku kroz njega sa suprotne strane i provuce nam ruku kroz isti. Pritom mi jedino moramo da drzimo rukav odece koja je na nama dok nas oblaci, da nam se ne bi povukao na gore. :)

Kazu da rec "gari" potice od Turske reci "garip" sto znaci stranac,

Kazu da potice od Francuske reci "garson" sto znaci mladic,

Kazu da jednostavno potice od DRUGAR,GAR-DRU pa kao gari,garica i sl.

Ovaj izraz se pretezno upotrebljava u Vojvodini,severnom delu Srbije,najcesce se koristi u Novom Sadu,Backoj Palanci... Uglavnom se koristi u Backoj gde su ortodoksni lalosi.
:)

Gomila suglasnika koje svako malo američki voditelji deklamuju, lomeći jezični mišić. Jebote, zar nije jednostavnije nasloviti radio ”Es”, ”Soliter”, ”202” ili čak ”Dženarika”, nego poslagati neke nehumane suglasnike?
Glupi jenkiji.

Za razliku od građe po EU standardima đe je sve cakum-pakum balkanski standard je malo drugačiji.
Stopala i ruke moraju biti golemi, kad nekoga prolomiš šakom pro leđa da misli da ga je balvan udario, a tragovi od stopala u snijegu moraju praviti rupu đe će nastati omanja bara pri otapanju istog. Brada od 3 dana ili brkovi se moraju nositi, pa nisi žena majku mu stara!
Glava mora biti golema ... obje, jebi ga takav je red!
Moraš bit' visok, i sa malo većim stomakom, trbušnjaci nisu in, a ako ih imaš znači da nemoš da piješ, a jebeš momka koji ne mož' popit'!
A glas prodoran i gub, da zaustavi međeda u trku i otrese komšijine ... šljive.

Dugo odlagan posao, najčešće marginalan, koji nam veoma teško pada.

Posao je nestrpljivo čekao i davao signale da ga treba obaviti, da mu se treba posvetiti i pošto smo sva upozorenja registrovali i ignorisali - sad nam „milu majku“ jer nam je sa kamatom nakarikao i sebe i svoje komplikacije.

Način života u Srbiji. Sve što nam ostane od slave jedemo narednih godinu dana.

Nalik simpatična, ali sa primesom prasećeg, ne debelog svinjskog već mekanog prasećeg. Dakle, simpatična ženska, u rasponu +20 do +30 kg u odnosu na svoju visinu. Svima nam se sviđa pa nam je svinjpa.

Je sinonim za seosku prodavnicu ispred koje se okupljaju seljaci radi alkoholisanja i razglabanja o dnevnim i drugim događajima, naziv ostao iz posleratnog perioda zadrugarstva u selima, zadruge su bile jedino mesto u selu gde je moglo nešto da se kupi, mada je obično bilo samo nekoliko artikla u njima. Obično se na rafu pored šećera nalazili ekseri ili sapun i sveće i to je obično činilo 50 % asortimana.

Mantra koju konstantno ponavljamo kada nam neko stane ispred televizora.

Izraz sa kojim dokazujemo koliko jako želimo nešto i koliko nam je potrebno. Od životnog nam je značaja, mora ili da se kupi ili da se crkne. A možda smo samo podetinjili pa nam želja prestiže zdrav razum a Boga mi i mogućnosti. Al svakako nije mala stvar za jednog individualnog poljoprivrednog proizvođača da se odrekne sve mehanizacije koje ima i da svoju proizvodnju vrati na nivo pre rata zarad neke obično nepotrebne stvari.

Jedna sasvim nepotrebna stvar, koje su nam nadmetnule (tj. sole nam pamet) velike korporacije da bi izvukle i poslednji dinar iz našeg džepa)