Poticemo iz iste vukojebine.
Nismo nikakav rod, ali su nam se matorci druzili pa se eto znamo.
Iako ovaj kenja da je rodjeni malogradjanin, znam ga. Ko zlu paru.
A ja se korena ne odricem.

Izraz koji se koristi za ukazivanje sagovorniku da je preterao sa izmišljanjem i preuveličavanjem.

Ponoviti prošlogodišnji uspeh. Teniski sleng.

Kaže se za nekog ko ga je najeb'o k'o... pa k'o devica u slešeru iz '80-ih...

Lik koji fura odeću u jednoj boji, obavezno uparujući čak i pertle sa ostatkom autfita. Kod njega je sataraš košulja nepoznat pojam, kao i svaki komad odeće na kojem postoje dve različite boje. Ako obuče šešulju, otvoriće se za plave tike i kaiš. Izbegava crveno da ne bi izgledao kao čorbadžija. Bogatiji rendžeri znaju da svoje žuto, verovatno zarađeno švercom žutog, ukusno spoje sa žutim perjem.

Osoba ženskog pola koja dozvoljava korišćenje svog spolovila tek kada se ispune određeni uslovi nepisanog ugovora kojim ona za uzvrat dobija nešto - garantovanu monogamnu vezu, sigurnost, silikone, piće u klubu. Očigledno, međusobno se razlikuju po stepenu skupoće, ali je suština ista - prodaja pičke.

Neznam da li ste ih sretali, ali to su oni, koji se očajnički trude da budu zreli. Počeće da koriste žilet, čim ugledaju jednu dlaku na obrazu, dužu od jednog milimetra. Stalno su u nekom fazonu, kao da su proživeli 260 godina, da su videli ceo svet, i sve prilike na njemu, da su prošli sito i rešeto, i da im ništa nije nepoznato, i da su naredni svemu što biva i može biti, jednostavno, kao da su iskusniji od Boga. Oni tvrde da više nisu klinci, iako se često odaju nekim sitnicama. Našli su smisao života, njima je sve jasno, samo što im nije jasno, šta im je to tačno jasno, ali dobro. Oni su prevazišli klince koji su isfolirani, oni su zreli. Koliko god kipteli od besa, praviće se mirni, da bi izgledalo kao da su oni već sve živo videli, i da ti, i da si star više nego oni, nisi na njihovom nivou. Kad god se raspravljaju(a to je veoma često), uvek završe sa, po njima, šsh mat potezom, kažu da neće da se spuštaju na tvoj nivo, a u stvari ponekad i sami produže sa žučnim laprdanjem. Niko im još nije objasnio da nisu uverljivi u svom glumatanju, jer takvi su obično do petnaest godina, posle toga nije interesantno, i povlače se, zaboravljajući na količine sranja prosutog u ime ko zna čega.

Knjige, romani, članci, tekstovi, priče, pričice i filmovi kojima je glavna tema ljubav.
Karakteriše ih:
- sveobuhvatna zamršena radnja;
- neviđene komplikacije i tumbanja od kojih se pada u nesvest zbog neverovatne mašte spisatelja/spisateljice koji se svojski trude da ljubavne veze, koje su inače veoma često komplikovane, prikažu još komplikovanijim;
- sladunjavo-romantični limunada detalji kao vrhunac opisivanja romantičnog "idu mi suze na oči" trenutka između dve osobe;
- stvaranje osećaja da kada pročitate delove koji se odnose na raskid / rastavu / razdvajanje dojučerašnjih ljubavnika pomislite da je vaš najbolniji raskid bio ništa u odnosu na u tekstu opisane "bolne momente";
- neverovatni hepiend (u fazonu - živeli su srećno i dugovečno) koji dolazi posle takvih konflikata, tolikih ljudsko/materijanih žrtava, suza radosnica, krvi, znoja i psihološke tiranije i kada sa osmehom na licu zatvarate knjigu sa osmehom na licu.

I najbitnije: pročitao si jedan - pročitao si sve (u slučaju filmova pogledao jedan - pogledao sve).

Nekada su veoma popularni bili ljubavni časopis-romani, svake nedelje je izlazio novi broj, a bilo je više izdavača. Dosta devojaka, žena, pa čak i mlađih baka je kupovalo i prosto "gutalo" takvu literaturu. Glad nije mogla biti utoljena za takvim sadržajem. Stvaranje nekih "standarda (kvazi) romantike" realnih samo čitateljkama (ako ne i čitateljima) pored takvog štiva je bilo neminovno.

Pored u narodu standardnog i odomaćenog mišljenja da je to devojka, ili žena, koja bez mnogo, ili sa nimalo, razmišljanja stupa u sexualne odnose, postoji i jedan malo naivniji i blaži ugao gledanja.
Sledi primer:

Međunožje obraslo dlakom.

Za razliku od TNT, ovo nikakve veze nema sa eksplozivom, osim u toliko što je bitnost ove osobe za bilo kakva socijalna dešavanja eksplozivna kao kosa na Palminoj luster ćeli. U svom punom značenju: totalno nebitan lik. Povučena neprimetna osoba u prvoj klupi koja dok kroz dotičnu gledamo tražeći način da od predavanja napravimo resnički vašar, mirno i tiho pokušava da slušanjem istih doputuje do nekakvog obrazovanja vrednog pomena. Uglavnom ima tek nedovoljno izrasle brčiće koji nas teraju da pomislimo da je gurao nos u furunu, a celokupnim izgledom podseća na Lurča iz mlađih dana.

Proces tretiranja zidova ili plafona, rastvorom gašenog kreča, u cilju otklanjanja tamnih mrlja i vraćanja nekadašnjeg sjaja. Ponavlja se periodično, svake treće ili četvrte godine, u zavisnosti od mogućnosti.

Lik čija snaga počiva u njegovoj kosi. Neko ko sve svoje muvačke sposobnosti može da položi u te vlasi na glavi i njihovu opčinjavajuću moć nad devojkama, naročito onim emo-metal-blek-dark fazonu.

Samson ima jasno definisanu ciljnu grupu. Napada žensko čeljade dok još fura martinke, bodeže na ruci i maže taman kreon na svoje svetle i naivne okice. Takoreći, ceo onaj period puberteta koji zahvate devojke pre nego što shvate da od svega toga nema 'leba i da je bolje posvetiti se Nedi Ukraden i sličnim kultovima.

Samson ima divnu kosu. Ne zna se još uvek da li stavlja pakovanje, koji balzam koristi, ili je to jednostavno njegova šauma. Kada je vezana u rep - njegova kosa podseća na rep moćnog pastuva, momentalno izazivajući poplave u ženskom srcu koje pulsira među preponama. Kada je raspuštena, asocira na grivu (gle čuda!) tog istog moćnog pastuva, nešto što u bi svaka od njih u svojim fantazijama prosula po svom licu, grudima, butinama...

Samson je itekako svestan svojih sposobnosti. Ne da svoju grivu ni za živu glavu. Govori sebi da će se smiriti jednog dana i pošišati na kratko. Do tada, pastuv nad pastuvima u ženskom svetu u kome su pastuvi najpoželjniji oblik muškog roda. Ostali mogu samo da kukaju ili pletu kikice čekajući da im griva poraste. A šta' š.

On živi svoj fazon, za njega se kaže da je uvek bio lik, njegovo regrutovanje u vojsku se pamti sa posebnom pažnjom, da nebi otišla u zaborav njegova uredno podašišana kosa ostaje zapisana u nekom provincijaliskom ormanu, na video kaseti. On je masnikosa, usled nedostatka frizerskih salona u manjim mestima, masnikosa neće u ženski ići, ima dugu kosu al zato jelte peder nije, par zamazanih gelom frizerčića nestručnih naravno, ne mogu zadovoljiti zahteve njegove po metra duge crne kose, te se on davno pomirio sa činjenicom da će sam sebi prolaziti prstima kroz nju, utrljavajući avgustovski znoj po glavi. Kosa mu je sve, zamenila je nedostatak diplome, poslovnog uspeha,
ene, on nema ništa a opet ima sve, jebenu kosu. On je u fazonu , mlađi adolescenti cene ovo čeljade, on unosi nove dimenzije, staromodnim običajima malog grada.

Njegov nastanak neki vezuju za premijere filmova Stivene Segala, a neki kažu da je nastao u nekoj pekari, onako valjda kada se pekao hleb. Upeca po koju mladu i naivnu devojčicu, naguzi je, sve dok ne rascveta, dok joj oči ko u pudlice budu, zapali cigaru, zabaci svoju masnu kosu i odvoza se na nekom teškom tripu niz prašnjav drum, naravno peške.

Pošto se naši političari u skupštini i onako ponašaju kao u nekom reality show programu, trebalo bi ih strpati u kuću Velikog Brata, barem da narod zna šta da očekuje. Prosečan dan bi verovatno bio po fazonu:

Boris Tadić sedi na sred dnevne sobe i blene gde su kamere dok Dačić cupka oko njega i šapće mu "Još samo par dana mi treba da provalim ko je Veliki Brat, pa ćemo onda da ga namestimo i postavimo nekog našeg..." Velja Ilić priča Koštunici "Ma daj da ti ne nominuješ mene ni ja tebe, pa da nominujemo Bokija zajedno, evo i Čeda i Pop Lazićka i Nataša će, pa da ga šutnemo, ko mu *biiiip* majku *biiip biiiip* smrdljivu" na šta će Voja "Jao Veljo, uuuhh, nije po pravilima da raspravljamo o nominacijama, daj da, ovaaaj, bude sve legalno..." Nataša se dernja "Da se svi razgovori u ispovedaonici prikazuju na plazmi da svi vidimo šta se dešava i da srpski narod vidi..." a Goca će "Ćuti Nataša znaš da imamo tajni zadatak od Velikog Brata, ako to bude provaliće nas ostali..." Mlađa računa nedeljni budžet i šapatom priča sebi "Ako maznem ove ćevape i kečap i pri kraju nedelje kada nestane hrane lepo to izvadim, moći ću lepo da kažem da sam se ja za to izborio, a onda će narod da glasa za mene i ovi neće da me nominuju..." Čeda priča Pešićki "Ne znam ko je Veliki Brat, ali sumnjam da Goca i Nataša imaju tajni zadatak. I nekako mi njegov glas poznato zvuči, ali ne mogu da se setim..." Utom se sa razglasa začuje "GOVOVI VELIKI BVAT..."

Znate, to je ona mala korisna stvarčica, koje je već boje, oko vaše ruke sa kojom ulazite na festival, spavate u šatoru na pesku u sred Novog Sada, kupujete šta ja znam već...
Ali nije poenta u kupovini i spavanju. Naime, široko rasrostranjeni sindrom u srpske omladine, ne znam dal' je i ovijeh stranaca što dođu ovde da se leše od života i da skrnave do iznemoglosti, da posle ovog kulturnog događaja kako ga osnivaoci zovu, nose narukvice još jedno cirka dve nedelje.
E sad... šta je problem... problem leži ako niko ne primećuje da ste vi, zamisli koji luksuz, bili 4 (slovima: četiri) dana na prestižnom Exit festivalu,busate se u grudi ko da ste išli na rafting rekom Kolorado,ili na Madridsku koridu,a ne na Exit, gde je lakše pokupiti sifilis nego u bugarskim selima južno od Varne, i da ste se tako ludo proveli, da vam je žao da skinete istu sa ruke, ko da je Swarowski pravio svojoj unuci u miraz lično.
Sledeća stavka je čekati pitanje prijatelja, poznanika, tetke na šalteru studentske službe da li ste bili na tom veleleponom događaju. Odgovor mora početi mimikom očiju... pogled negde u levo ili desno, ne pod velikim uglom, podizanje ruku u fazonu ''ako nisi bio, bolje 'si se ubio'', i žaljenje sagovornika ko da je propustio ekskurziju pijanih, sisatih Šveđanki, koje čim bi ga videle, digle bi nogu preko glave.
Svaka čast majstore, samo skini to govno sa ruke, molim te... počeće još iz guče da donose listove kiselog kupusa.

Prava, muževna brada. Garant da ćeš te subotnje večeri odvojiti dobar komad u gradu. Nose je samo istinske mačo muškarčine, vrhunski jebači i alfa mužjaci. Recept za četnikaru: prekid svake komunikacije sa ličnom higijenom i patološki strah od brijača u trajanju od minimalno 6 meseci, potpuno zapostaviti vođenje računa o spoljašnjem izgledu ( boli te kurac, bitno je da furaš četnikaru) i, naravno, preduslov je imati sazrelu bradu. Nikakve paperjaste i mlečne paučine po faci ne dolaze u obzir. Četnikara mora da se presijava i cakli, tako da ju je preporučljivo svakodnevno timariti parčetom slanine. Kroz istoriju su je furali mnogi, počev od onog luckastog Grka što se ložio na krugove, trčao go kroz grad i vikao " Eureka" , preko Džizusa, cara Dušana, pa sve do Čiče i Draškovića Vuka. I Čedica je kao nešto pokušavao, ali on je suviše urban za istu. Vehabije su samo očajni plagijatori. Takođe, četnikara je i uzročnik Šešeljevih kompleksa i izvor njegovog besa, kaže Šeki da je postao toliki hejter onoga dana kada je skapirao da je ćosav i da nikada neće moći da fura bradicu k'o kumić. A četnički Vojvoda je. To mora da boli.. O njenom poreklu postoje mnoge kontroverze, neki tvrde da ju je u modu uveo Bog lično, dok drugi kažu kako je nastala na ravnogorskom fashion week-u jesen- zima '41/ '42. Kako god, opštepoznato je da četnikara dobro stoji samo jednom narodu- Srbima. Samo Srbin ume da je, bre, iznese na pravi način.

Mađioničarski trikovati atmosferu.

Dozvati konobara, naručiti piće. Mladoj dami za šankom poručiti ''Dođi 'amo''. Pojačavati efekat magije čitave noći... puc-puc - muzika počinje...
Probuditi se u blagi suton i na isti signal devojke kod koje si završio skočiti na noge lagane, obući se i napustiti njen stan. A i njeno biće...
Na ulici - ponoviti gorenavedeni postupak pri stopiranju taksija. Ući i štimovati taksistu dok špiluješ keš iz zadnjeg džepa kao u igri karata.
- Vozite do kazina Monte Karlo - kažeš mu...
Ulica je pozornica. Točkovi dremaju priljubljeni uz felne.
Stižete, taksista je dobio pravu kartu, poklanjaš mu još par detelina i žandara, da ga pop ne urekne... Maše ti zadovoljno...
Izlaziš. Penješ se uz stepenište, na vratima ponavljaš igru palca i srednjeg prsta, pozdravljaju te sa ''Cenjeni gospodine'' uklanjajući se pred tobom...
Iiii ... za stolom si ...
Špil... Dim... Jedna, druga... žetoni... Buka... Taj prigušeni omamljivi zvuk saksofona... još lepih žena i škotskog viskija ...
Fleš!
Punih džepova napuštaš kazino... Oči ti klicaju. Klataraš se... Preko puta ugledaš psa... opet pucoprst... Kucan ti priđe... Nazivaš ga Stil... Hitate obojica on u svom, ti u tvom fazonu ka VAŠEM luksuznom stanu... Nasmejani, lajete na zvezde koje vam lebde oko glava.
Dolazite. Sumrak preklapa dan, veče ...
Opet pucneš prstima ...
Padne mrak.
Pada zavesa.

Jesu tri reči, ali svaka zaslužuje analizu. A tek celina, ma knjigu da napišeš. A još kad čuješ ko ovo izgovara dođe ti da se zapitaš ko je ovde na LSD-u, ovaj što se cmače sa Bogom ili ti koji gledaš scenu. Nego pođimo redom.

BOGA (ti) POLJUBIM. Što baš Boga da ljubi. Zašte neće tebe ili mene da poljubi, mi bi baš voleli da nas ON poljubi. Bilo bi to kao da nas je sam Bog poljubio. A da li ste se pitali zašto ne kaže: “đavola ti poljubim” E pa nije budala da se ljubi sa đavolom kada je možda i ON đavo, pa bi ispalo nešto kao sliku svoju ljubim ili čak neka đavolska homoseksualna veza. Zato, neće ON ni nas ni đavola nego hoće baš Boga da ljubi, a možda je i sam umislio da je Bog pa, ono, u fazonu Bogovi se samo međusobno ljube a boraniju ko jebe.

(Boga) TI (poljubim). Čijeg Boga? Pa tvog boga hoće da ljubi, a ne svog. Sad je samo pitanje da li on neće da se žvalavi sa svojim Bogom iz nekih, možda samo higijenskih razloga, ili bi malo, onako promiskuitetno, da “proba” tvog Boga pošto mu ovaj njegov već dosadio. Ko zna, vidite i sami kolika pitanja se ispiliše.

BOGA TI POLJUBIM. More to znači da nema zajebacije. Gazda je ljuti. Podvijaj rep, gmiži, puzi, izmisli petu kolonu, podmetni brata rođenog i spašavaj živu glavu. A NJEGA pusti nek se cmače sa Bogovima, tvojim, mojim i njegovim ako ih ima. Mada, čisto sumnjam, jer zašto bi neko rekao “Boga ti poljubim” kad bi imao svog Boga.

Po istom principu, po istoj logici.