Lice prekriverno puficama i rupama koje su ostale kao trag istih. Kao golf loptica.

Pljuvačka.

Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.

Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.

Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''

''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.

Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.

Nekadašnji reper i čovek. Pojavio se sa malim ambicijama i velikim tekstovima koji mu munjevitom brzinom donose popularnost. Borio se za hip hop više nego feministkinje za pravo glasa. Izbacuje čuveni album Hiphopijum i hit ''Keš kolica'' koji je čak pevušila i srećna bakica kad dobije penziju i lagano okreće svoje točkove do prve Pekabete. Obećavao je.

Dugo se vrtela njegova ploča na mikseti a onda je bez objašnjenja skinuo finu iglu i stavlio ekser za potkivanje konja. Naravno to je izazvalo čuđenje i prve osude ali nema veze, eksperimentiše što i nije bilo toliko strašno dok na kraju nije promenio i ploču. Turbo folk braćala.

Šta se deslio sa Ivanom Ivanov... i sam pomen tog imena izaziva gađenje ali ne zato što asocira na kepeca kursadžiju sa Prve nego što je pljunuo na sve. Krenuo je da snima turbo folk. Šta je ovo, gataj mi gataj, ti si moja vila. Snima pesmice sa svim živim šljamovima, kao jebeni Pit Bul i ko je uopšte Slađa Guduraš, odakle vadi ta imena? Sad mu je najveći hit ''Silikoni i kubici'', svaka čast, pravi old skul nema šta. Toliko je nisko pao da je ušao na Farmu sa Prokom, Ekremom i tim munjama. Kontam da je razlog taj što se kao teško živi od repa, ali ako je toliko loše nek se zaposli kao nastavnik ili u trafici Future Plus, doduše plata mu dođe na isto. Verovatno bi mogao sad da pogleda u oči Moskrija i da se pohvali kako je uradio pesmu sa Sekom Aleksić. Slino.

Tetovaže nakon dosta godina kada se tijelo omlohavi i izgleda kao razlivena tinta. Tetovaže su dovedene do stanja neprepoznatljivosti i tada svaki pojedinac s obzirom na svoje kogntivne asocijacije nagađa što te tetovaže predstavljaju.

Najgori ljudski mučenik. " Kome nokat ili dlaka nisu urastali ne zna šta je bol. " - Kaže naš narod.

1. Urastanje nokta: Najčešće nokat uraste na nozi, i to uglavnom na velikom prstu. Boli k'o u oku Zagnoji se, krvari, a ako odete da operišete kod doktora, iseče vas tako da svaki put kada pomislite na bolnicu osetite bol. Dok svi igraju fudbal u sali, vaše društvo vi pičite PES na kompu ili soniju. Taman kada pomislite da vas je prestalo, posle 3 mjeseca se opet vrati i udri Jovo na novo.

2. Urastanje dlake: Dlaka koja uraste na zadnjici, iliti dupetu. Veoma bolan proces, otvori vam se rana, krvari tako da vam ni always ultra ne pomaže. Ne možete da sedite k'o čovek 2 meseca, još ako vam u tom trenutku hirurg bude na godišnjem ili zauzet, onda ste tek u belaju. Dok hodate izgledate kao da vas je napala grupica maloletnih, napaljenih crnaca, biseksualaca. Uglavnom nastane kad se brijete na "određenom delu tela", ali može biti i samo od sebe. Izlečivo.

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

- Najebati preko fejsbuka. U načelu, svodi se na formiranje grupe-stranice na fejsbuku, na kojoj nalupate svašta o :
- bivšem dečku/ribi
- bivšoj firmi
- radnji koja te je zavrnula za garanciju i sl.

Naravno, ovako formirana stranica pošalje se svima koji imaju (i nemaju) veze sa objektom nefejsbučenja u cilju maksimalnog efekta blamaže

Žalopojka svih onih koje život nije mazio, barem iz njihove perspektive. Stoji da nisu imali sreće i da su im loše karte veoma često bile uvaljivane, ali tako to ide kada sam čačkaš mečku i kada šteluješ rulet, a tome nisi vičan.

Eto, desi se nekad nekome da je zavaljen u stolici za ljuljanje, da mu blag povetarac u vrelom letnjem sutonu 'ladi jajca i da mu je sve potaman, ali mu neki đavo ne da mira, te naprosno odlučuje da se preseli u neke 'ladnije krajeve, jer je, tobože, svežije i lakše se diše i nema sparuštine.

Lepe su planine i lep je sneg, ali grudva veoma lako postane odron ako je dobra visina ukombinovana sa još boljom kosinom i ubrzanjem. Sa fizikom nema zezanja. I sa karmom. Ono, brate - š'o si morao da prčkaš ekvilibrijum? Š'o si morao da guraš ekser u šteker, da vidiš šta će da se desi? Jes' srećan sada?

Malo morgen si srećan! Samo kukaš kako si nekada imao stolicu za ljuljanje, a sada žuljaš pedu na tronošcu. Da li te je neko terao na to? Nije - sam si 'teo sve to što ti se desilo. Sada možeš samo da se jediš na sve i svja, da pospiruješ teorije zavere o tome kako ti svi živi rade o glavi iako je to suvišno. Ti si, brate moj, sam sebi najveći krvnik.

Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.

Varijanta bicikla (najčešće "sportskog") koji ima toliko usko i tanko sedište (sic) da vam se isto uvuče u dupe čim sednete na njega.

Klasična turska kafa se kuva tako što se na vrućoj plotni, u praznoj džezvi, zagreje mlevena kafa pa prelije kipućom vodom iz druge posude. Za razliku od te, klasična srpska kafa se kuva tako što se u kipuću vodu doda kašičica kafe pa se džezva vrati na plotnu da provri još jednom.
Poznavaoci procesa kuvanja jutarnje kafe svesni su problema koji tom prilikom nastaje. Naime, mlevena kafa pliva na površini vode i potrebno je da se promeša kašičicom. Međutim, kafa nije spanać s belim lukom pa da možeš mešati kako želiš. Ona reaguje sa vrelom vodom tako što krene da kipi.
Rešenje se nametnulo iskustvom, kašičicom se lagano meša samo po vrhu tečnosti tako da se kafa polako sjedinjuje sa vodom i lagano uzdiže do površinskog ruba džezve. Uspešno skuvana srpska kafa ima zadovoljavajući nivo pene na površini tečnosti, a nije prekipela pri mešanju.

11-o nepisano pravilo. Nepisano iz razloga što za njega nije bilo mesta na prednjoj strani kamene ploče, a na poleđini bi bilo isuviše neprimetno, pa je stoga prenošeno kroz generacije usmenim putem, iliti s kolena na koleno.
Elem, ono što je karakteristično za 11-u zapovest jeste njena sveopšte primenjivost na sve i svja, kao i to da se ona, kroz vekove, prilagođavala razvoju civilizacije, išla u korak s vremenom, pa se i danas odlikuje izuzetnom konciznošću. Takođe, može se reći da je u jedanaestoj zapovesti sadržano i prethodnih deset, pri čemu nijedna od njih nije izgubila na svojoj sadržajnosti i značenju.

Sredovečni željnik za kafom. Šparta komšilukom procenjujući kod koga može da se uvali na sat-dva da popije šoljicu vrućeg napitka od zrnevlja koje je jedanaestogodišnji Rodrigo pobrao na pauzi između pakovanja dopa i fudbala.

Neko se uvek zajebe pa Tozovca pusti u dnevnu sobu, počasti ga ratlukom od oraja, saspe mu jednu ljutu niz jednjak i prinese visoko iščekivani objekat: amanet naših baba, njihovih baba, baba njihovih baba i možda Turčina koji je plodio neku od tih baba u prošlosti. Takoreći, iznese mu fukicu na astal pokriven potamnelom girlandom.

Matorom su gladna nepca, pa srče kafu intenzitetom srkanja koje za male novce nudi sveže uvezena Moldavka. Srče, dolazi do dna šolje, ali neee, nije tu kraj. Pa nismo mi oksfordski krem sa tekućim računom u dupetu arapskog šeika pa da se razbacujemo, on diže šoljicu u vis, nagib alfa jednako pi/2, i pušta da mu ono malo preostale dragocene tečnosti sklizne u usnu duplju. Naravno, usput je progutao pet kubnih centimetara gustog toza, nalik blatu, sa dna šolje, ali ne mari. Cilj opravdava sredstva.

Dobar deo naših poslovica, poređenja, zagonetki i drugih narodnih umotvorina zvuči kao solidan sinopsis za horor roman ili film.
Jako tešle za prevođenje, svedočanstvo su još teže istorije!

Izraz dobijen modifikacijom termina buržuj, verovatno pogodan zbog bržeg izgovaranja.

Novi ekser u mrtvačkom sanduku tvoj života. Jebt do sada si čuo sve moguće izgovore, i od sebe i od drugih, zašto ne bi mogao sa nekom devojkom uspeti. Te nemaš love, ružan si za nju, nemaš ti tu spiku i šta još ne, ali nekako sve si se tešio kako se svaka ta stavka uz malo sreće, truda i Božanske intervencije može ispeglati u imaćeš šanse. Samo ovo ne, samo ovo Bože moj ne, ovo ni ti Gospode ne peglaš! Kada prvi put dočekaš ovu situaciju, da ti se svidi normalna, lepa, punoletna devojka a shvatiš da si mator za nju, strefiće te takav šok da ćeš ga pamtiti celog života. Mlada... je... ona... za... tebe... odzvanja dubinama tvog uma... To se ne pegla, to se ne leči, taj jaz se ne premošćuje dok si živ jebote.

Shvataš da dolaze neki novi klinci, puni ega, lepote i šarma. Ako si neoženjen okrećeš sve bivše čije brojeve nisi izbrisao, pa kad te odjebu vraćaš se najboljem leku, alkoholu koji ti je kao najbolji drug, sve lepo sa tobom jedan dan a posle te izda i ostavi u povraćki. I tako, pijan, odjeban i omamljen skapiraš koji si zajeb napravio... Jebt, prođe život... I spontano ti kreću iz usta iste one reči koje si čuo da ćale stalno izgovara: "Eh sad da su mi one godine ja bih..."

Izraz se koristi za žensku populaciju na raspad žurci pred jutro, čije pripadnice, sve skrndelj do skrndelja, zalutale sa prethodno završenih žurki, izgledaju kao poslednji neprodati primerci iz magacina rashodovane pičetine.

Osoba koja je ''Muž'' među svima... Najhrabriji,baja...

Inicijalna kapisla blama. Korak u provaliju neprijatnosti iz koje ćete izaći ranjavi i zadihani pokušavajući da se povadite, pod uslovom da uopšte uspete da izađete. A vrlo je lako pasti sa ove ivice, čak su i na tastaturi jedno pored drugo znaci za "tačku zarez" i "dve tačke" što dodatno otežava situaciju.
Glavni zajeb predstavlja to što "namig smajli" odnosno ";)" nosi sa sobom dozu tajnovitosti ili pak aludiranja na neko drugo značenje ispisane poruke od onog osnovnog. Sve sa ciljem dobronamernosti i stavljanja znakovnog osmeha na kraj teksta sve može očas posla da vam se olupa o glavu.