Glupa fraza, laganje samog sebe. Iako ti je navika da svako veče legneš u 02:00 večeras ćeš leći u 22:00, nateraćeš sebe da se uspavaš, na silu ili kako već?? Vrtećeš se po krevetu, znojiti, prebrojati ovce i zvezde i posle nekog vremena ustati da ispališ pljugu i tako sve u krug do 02:00. Nebitno, sutra kad ustaneš u 06:00 a ne u 10:00 ko po običaju, bićeš oran, pun elana, ma jebaćeš mu kevu, dzaba dva dana da spavaš kad ustaneš u 06:00 bićeš umoran ko konj svakako. Zato sedi uz kompjuter do 02:00 i uživaj.

Izraz za beskonačno šetanje po naselju ili nevažno kuda nas besparičara u bilo koje doba dana.

U blaženo vreme SFRJ (DFJ, FNRJ, itd.) 1945-1990 jedna od popularnijih skraćenica bila je ZBRLj, tj. Zbor Radnih Ljudi. Reč je o nazovi instituciji socijalističkog samoupravljanja u vidu bespredmetnog sastančenja po fabrikama, školama, sportskim društvima i slično. Manifestacija se održavala u "službenim prostorijama" (krug fabrike, zbornica...) i redovno završavala tamanjenjem mezetluka i/ili popravljanjem tržišnih bilansa preduzeća za proizvodnju alkoholnih pića (npr. lešenjem "Rubinovog" vinjaka).

Prvobitno zamišljen koncept da radnici na ZBRLj-ovima "sami odlučuju o daljoj sudbini preduzeća, pravcima razvoja, truć, bla, truć...", u praksi nije zaživeo i brzo je zamenjen gore pomenutim aktivnostima.

Кретен ког срећеш сваки дан.

Pitanje poslije kojeg bi dosadnjaković mlađi trebao da prestane sa dosađivanjem. Jasno, glasno, što bi se reklo eksplicitno, vizuelno objašnjenje šta će se dogoditi ukoliko postupi drugačije. Mislim, stvarno, možeš da sviraš, i sviraš, i sviraš, ali, ponekad, treba i za pojas zadjenuti. Dok je glava zdravo na ramenima.

Кад постанеш отац па се напијеш као мајка.

Stara, viševekovna tradicija arapskih šeika koji svoj mukom sakupljeni harem ostavljaju potomcima.

Izraz koj se koristi kada nekome hoces da kazez da od onoga sto je on hteo nema nista.

Da li ste ikada videli psa koji tužan, miran i dobroćudan sedi ispred svoje kućice vezan na sajlu od stuba do stuba koja bi mu trebala dati privid slobode kretanja. A ista nije duža od par metara. A onda dodje neko pa mu skine lanac. Isti taj mirni, dobroćudni tužni pas isplazi jezik od radosti i jurne koliko ga noge nose najpre napred a potom u krug za sopstvenim repom ne znajući šta će od sreće a neretko gricne tu i tamo neku loptu, pojuri mačku ili kakvo živinče ili pak prevrne saksiju sa sveže posadjenim petunijama.

Plastican deo hardvera koji zivi vec godinama pocevsi od Sege i Terminatora pa preko Nintenda64 i Sony keca pa do dana danasnjeg na Sony trojci,Xboxu,ali i na Personalnim racunarima.Kod vecine aktivnih igraca,prvenstveno PES-a (za manje upucene Pro Evolution Soccer-legendarna simulacija fudbala) i Mortal Kombata,menjani su kao carape,uglavnom kao posledica izliva besa,ali i radosti.Kod nas,Srba,najcesce su se kupovali oni jeftiniji modeli sto potraju mesec,mesec i po dana pa onda lepimo krstice super-lepkom,a kad i to dotraje skupimo jos 300 kinti i kupimo nove...i tako u krug...

Kažu da je ponavljanje majka znanja... ili tako nešto. Kao, što više prođeš kroz neku materiju, to ćeš je bolje savladati. U teoriji da, u praksi malo teže. Evo, neki ljudi kao papagaji ponavljaju drugima jedno te isto, a ovi to ič ne registruju. I vrapci i zidovi su neke stvari doktorirali, a jedna ćuskija nema kapaciteta da jednu jedinu sivu ćeliju odvoji za to. Sve se vrti u krug: osoba "A" kazuje, osoba "B" ne daje pet para za to, te sve vodi do ishoda u kome osoba "B" nešto gadno zajebe, te se od te rabote osobi "A" digne onih par vlasi na glavi.

Survivor je zanimljiv reality show, ali ne i Survivor Serbia...
Kao prvo odabrali su neke nevaspitane i mentole za sam reality...
Prave se grupe,pola takmičara se dogovore da izbace jednog koji je najsposobniji, cilj Survivora je da se prvo takmiče po grupama, pa tek onda kasnije kad se krug takmičara suzi da se bore individualno a ne ovaj naš Show. Ovaj jedan na pitanje, šta bi želeo da ti se ostvari u životu, odgovara kako bih želeo da zameni Arnolda Švarcernegera u filmu Konan i ne samo to već i da će vredno raditi na tome..

Igra pokvarenog telefona.Igra se tako da više osoba poseda u krug.Prva osoba sledećoj do sebe šapne nešto,ova sledećoj,do zadnje u krugu,koja na glas keže šta je rečeno.
U stvarnosti to može izgledati ovako:nazoveš prijatelja i kažeš mu da se priča kako on radi protiv tebe.On ne čuje,pokvaren mu telefon.
Nazoveš ga kasnije i kažeš mu da on radi protiv tebe.On čuje i ... izgubio si prijatelja.
Sve se svodi na to:ispravan čovek i pokvaren telefon ili pokvaren čovek i ispravan telefon.

Biti u dubokom snu, spavati. Kuntač ne bi ni registrovao III svetski rat kada bi mu izbio direktno u sobi, niti registruje kada baba prdne.

Журка на којој се усереш од алкохола.

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

On je stalno zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima.
Ortak koga niste videli sto godina. Ortak koji je dobio naziv u kraju Radiša, jer kao što mu sam nadimak kaže Radiša ne staje, on samo zuji, solfeđo-kuća-teretana-cepanje drva sa komšijom-kuća i tako sve u krug!
Iliti po naški, nešto više od propalog biznismena koji se ne viđa na ulici!

Čoveče narušenog zdravlja, nikada ne guglaj svoje simptome, jer si najebo. Istog sekunda ti iskaču forumi puni doktora specijalista (imamo doktore i za naše bolnice, i za Nemačku, i za internet) koji tvog simboličnog zdravstvenog komarca pretvaraju ne u magarca, već u magarčinu, kao uostalom i tebe ako im poveruješ. Kašlješ od jeftinih cigara - H1N1. Ne prolazi ti otok od komarca - ebola. Dvogodišnje dete ti se u igri vrti u krug - autizam. Samo da ako si poznavalac latinskog kažeš De te fabula narratur ili, ako nisi, Kuku, šta me snađe!

Dan kada je obavezno lepo vreme, ako slusate prognozu na RTS.