U slengu južne Srbije, označava razbijanje nekoga od zajebancije, iako u nekim drugim krajevima ima drugačije značenje. Potrebno je naći žrtvu, povod za zajebavanje iste i, naravno, poveće društvance raspoloženo da tu žrtvu uhvati u mašinu k'o čarapu centrifuga. Osim toj jednoj osobi, svima je urnebesno smešno i uživaju. Doživljaj koji je povod rastrćivanju se u priči često "malo" modifikuje i začini gomilom komentara koji imaju za cilj da izazovu buru smeha. Dešava se da prilikom vršenja te radnje bude izliva gneva, pa i fizičkih nasrtaja ukoliko se pređe individualno zacrtana granica psihičke izdržljivosti pojedinca, mada se sve obično završava privremenom ljutinom. Bar dok se ponovo ne nađe taj u većem društvu i na nekog drugog bude red da bude rastrćen. Tad se zaboravlja dok se krug ne zatvori.

Statusni simbol u detinjstvu. Svako ko je iole držao do sebe, imao je rodbinu u inostranstvu koju naravno nikad nije video. Služila je u trenutku kad neko od ortaka dobije nešto što ti očajnički želiš, a ti naravno imaš govno. Odličan izgovor za svaku bedu ničim izazvanu.

Izgovor za sva govna koja smo napravili.
Niko neće imati srca da pita kakve to traume iz detinjstva imamo.
Ljudi ćute kad im je neprijatno.

Pored goluba sa maslinovom granom u kljunu, najpoznatiji simbol mira je ovaj sa slike.

Osmisljen je u Engleskoj za potrebe pokreta za nuklearno razoružavanje a šezdesetih stigao u Ameriku gde ga je popularizovao hipi pokret.
Od tada se nalazi na svemu i svačemu (ogrlicama, majicama, naocarima...)

U nas, kod određenog broja vernika postoji ubeđenje da je taj simbol antihrišćanski i da je nastao lomljenjem kraka krsta na dole. (pa mu je verovatno posle dodat krug okolo)

Kad zagledate simbol, vidi se da bi se mogao dobiti samo lomljenjem strana plusa jer krst ima dužu donju stranu.

Nije li lakše da razumemo da je neki Englez to nacrtao za marketinške potrebe a crkva koja nije odobravala način života i vrednosti hipi pokreta, okarakterisala taj simbol kao antihrišćanski iako ga oni nisu izmislili (i to nije bio simbol pokreta), nego su ga samo metali na šta su stigli.

Udarna igla marketing industrije, najniži oblik privlačenja mnogog potrošača da kupi tvoje govno koje mu treba koliko i ono koje prodaje konkurentska firma preko puta. Kupovinom ovog proizvoda činite svet boljim, spasavate pande od izumiranja, lečite decu od cerebralne paralize, pomažete žrtve poplava u Laosu ili gradite sigurnu kluću u nekom delu svoje otadžbine. Iako je procenat koji se donira apsolutno beznačajan, iako će i ta beznačajna suma na kraju završiti na nekom privatnom računu, zahvaljujući prostoj logici i jeftinoj psihologiji stvari dolaze na svoje mesto i krug biva zatvoren : market privukao kupce, frižider napunjen, a tebe ne grize savest što si u frižider spakovao pedes kila pašteta i salama, dok negde u Sudanu deca potežu nož za parče hleba. Sa druge strane, ako odbiješ da kupiš proizvod humanitarnog karaktera, loš si čovek, i jednom ćeš zbog toga trpeti večni oganj i strašne muke.

Kada stignete do tog jubileja, mozak stane, i moz' ga jebati. Odjednom se osecate kao clan Metalike posle 1991., i automatski postajete svesni da ste napisali najveci fejl u vukajlijaskoj karijeri.

U početku samo poželiš da te pogleda. Kada ti uzvrati pogled želiš još jedan, pa još jedan, i još jedan... Zatim iznova začarani krug, ovoga puta sa osmesima. Više te ne zadovoljavaju osmesi, sada želiš da razmeniš neku reč... polako se zapričavate- teme variraju od testa iz sociologije do Garfilda... Zatim poželiš da sedne pored tebe. Pitaš je i ona pristaje... Osećaš toplotu kojom ona zrači- ali sada te ta toplota svakodnevno greje. Napališ se svaki put kada joj ispadne olovka, jer se tada oboje sagnete i pogledi vam se ukrste. Stara fora, ubrzo smori... Pomažeš joj na svim časovima, k'o mlad majmun joj pišeš puškice, domaće... Želiš nešto više, možda da je dodirneš- pali te njena vrlina na +35 u zagušljivoj učionici... Sasvim slučajno je dotačinješ i tuki se diže. Osećaš se blaženo, produhovljeno...

Klinački metod ubeđivanja, koji predstavlja poslednji vapaj pred sagovornikom, koji u tom trenutku drži sve konce u svojim rukama, ali odbija da izađe u susret našim željama. Veoma dobar način izbegavanja poniznog moljakanja.

Autentična narodna igra,koje se gradjani stide,i time postaju malogradjani,jer svi ostali narodi neguju sopstvenu tradiciju,ali ne i mi,mi je gledamo sa ruganjem.Kolo se moze smatrati i magijskom igrom,u kojoj dominira zatvoreni krug,kao suština verovanja u jedinstvo i celost jedne grupe ili naroda.Držanje za ruke,i akumulacija energije,kao i samo prenošenje iste putem ritma harmonike,i uskladjenosti ekstremiteta,to su osnove kola.Ne treba ga se stideti,vec na njega gledati kao na nešto autentično i istinski naše.Treba ga čuvati kao što na tome rade stotine kulturno-umetnikih društava širom Srbije.Meni lično smeta veličanje koje-kakvih došljakih budalaština,i nipodaštavanje onoga što nas čini posebnim,na jednom nacionalnom nivou.Jebeš sambu,salsu,tango i keš,to je za izdajnike,na svadbi se igra kolo.Dole 48 sati svadba.

Neprestano izživljavanje jedne odvratne drogirane aždaje nad ovim narodom. Aždaja je sastavljena od sedem osam politickih partija, čiji se predstavnici već dvadesetak godina vrte u krug na vlasti po principuslučajnosti, i poput najobičnijih narkomana rasprodaju blaga ove zemlje. U početku kao i svaki normalan narkoman, uzimali su samo zlatne predmete i doštampavali novce kupujući tako tople osmehe i harizmatične nastupe, jer jeltee, kokain se mora dobro platiti. Jahali su nas povećavajući svoje apetite, lagajući svoje roditelje , zaduživali se , ti mali narkomančići su počele sve više da prodaju sve dok nije stigao ON. A onda je sve bilo lepo, neustrašivi je na lakšim drogama, malo mu treba da se razvali kao slon. Sada nas jaše polako, jer je u neko čudnom tripu. Ćuti sve je dobro samo dok nas ne ubijaju.

Beznadežno pitanje za nas beznadežne.

Primer kako bi Apple trebalo da reklamira svoje proizvode. Većina njihovih korisnika ima bolove u predelu prezimena folk pevača Mileta što je Apple uveo Inel-ove procesore, što je procesor Ajfona 4g brži od procesora Ajfona 3gs... Tako da ću ja registrovati ova, i sledeća imena kao robnu marku, pa ću posle da odeljem Apple za njihov otkup.

Par filmova kojima prosecni Srbin zna scenario bolje nego scenarista.

Izraz koji je rezervisan samo za najveće šmekere, samo za ležernije i moćnije od ostalih. Univerzalni odjeb. Govore ga prava gospoda koja u društvu žele da ispadnu još veća muda nego što jesu.

Kako i nad šefom ima šef, tako se i ovaj izraz svuda koristi i u svim klasama društva, jer svako može da nađe nekog za koga je klasa i galantan. Služi i kao odgovor ortaku na njegovu preteranu zainteresovanost o nekoj osobi, a tebe boli tukson da mu sada objašnjavaš šta i kako, pa kažeš da mu se jednostavno, može. Najbolji osećaj je kada ti se može, ti si ta osoba koja odlučuje, viša sila, nema moćnijih od tebe.

Može se sinu bivšeg dilera nafte da privlači vruće vagine, može se šmekeru koji je obrnuo krug da kaže curi da neće biti jebana, može se fudbaleru sa inteligencijom pračoveka da ima 893 puta veću platu od tebe, iako je bežao iz škole i igrao fudbal sa ortacima, dok si ti učio.

Može se devojci da ne daje pičnu membranu svom dečku po par meseci i da ga kažnjava za svaku grešku koju je napravio, jer je paćenik koji ne zna šta je pička. Može joj se i da ga vara sa najboljim ortakom.

Može se i Seki Aleksić da bude snob. Može se Jenifer Aniston da snima očajne filmove i zarađuje milione, kad joj je otac režiser. Može se i Viniju Džonsu da glumi ludake u svakom filmu, kad ima najjezivu facu ikad viđenu.

Može se i mom ćalcu da mrzi Federera i budi se u četiri ujutru da gleda njegov meč i pljuje ga. Može se Stefani Majer da posle tri odlične knjige napiše neku sramotu od knjige i nama Srbima prodaje za 1500 dinara. Doduše, može se i meni da sa sestrinom karticom dignem tu knjigu iz biblioteke i iz principa je nikad ne vratim.

Opis preteranog radovanja u prolećnim danima koji potpada pod ''igračka - plačka''.

Napredniji oblik izreke ko kosi, a ko vodu nosi koji se koristi kod kuće dok je ćale na krovu i vrti antenu, a sin priča da li je na televizoru dobra slika.

Izraz koji koristimo kada nekoga nonšalantno iskuliramo ili mu kulturno i sa osmehom spustimo na neku njegovu uvredu.

Takmicenje na svetskom nivou. Svi su ucesnici . I svi su vec odavno izgubili.
Ko je pametniji ,lepsi,bogatiji,pijaniji,bolji,kulturniji,mudriji,... jedne su od brojnih disciplina u kojima svi ucestvuju.
Sudije nema ,laktanje dozvoljeno,gazenje preko zivih ljudi takodje.
Kvalifikacije se prolaze samim rodjenjem.
Svi su dovoljno glupi da od malih nogu krenu u zacarani krug.
Zvanicni pobednik jos ne postoji ali svako ima pravo da sebe proglasi pobednikom u odredjenoj disciplini sto gluposti daje jos veci sjaj.
Nagrada sledi svim gubitnicima ,lepi leze pored ruznih,bogati pored siromasnih,glupi pored pametnih ....
Buduci gubitnici ne leze...sad ce jos malo...oni lepi vise nisu lepi,oni ruzni su jos ruzniji,bogati misle da su pobedili, mudri ne znaju da li su dovoljno mudri.....

Pozurite po nagrade jos malo pa nestalo.

Lik koji kad uđe u kružni tok ne izlazi iz njega.

Interplanetarna psihološko-mentalna displina u kojoj pojedinci veoma lako sagledavaju tuđe brige i probleme sa odličnim savetima kako da se te brige reše.
Naravno, uvek je lakše da se beru tuđe nego svoje brige pa tako dolazimo do priče o trunu i balvanu gde bi svi da vade trunje iz tuđih očiju umesto da vade balvane iz svojih.
Na žalost ne postoji efikasna protivmera kojom bi sprečili delovanje amaterskih berača briga jer ako uđete u začarani krug objašnjavanja svojih briga drugima završićete u najboljem slučaju pod sedativima, a nisu isključene ni drastičnije opcije kao što su samoubistvo ili ubistvo onih koji bi da rešavaju vaše brige.
Savet.
Ignorisati sve pokušaje zalaženja u vaše probleme sa poluprijateljima, a sa širom familijom duplirati ignorisanje.
Poveravati se isključivo dokazanim prijateljima i roditeljima ako su normalni, a ako nisu i njih ignorisati.