Pitanje koje matorani postavljaju klinkama, čisto da znaju da su zaobišli godine za zatvor pa da nastave dalje.

Metoda kojom se srpski klubovi koriste prilikom dovođenja igrača tokom letnjeg prelaznog roka. Neretko se primenjuje i tokom zimske pijace ukoliko prethodna isporuka nije zadovoljavajućeg kvaliteta. Ova metoda u praksi znači dovođenje velikog broja igrača iz raznih krajeva sveta, po mogućstvu slobodnih agenata, kojima stoji minimalno vreme na raspolaganju da dokažu svoj raskošan talenat i neosporan kvalitet na šta ukazuje video materijal koji je pregledao skaut, koristeći metod Žike Pavlovića prilikom odabira buduće mlade.
Šleper metodu primenjuju oni koji veruju da kvantitet rađa kvalitet, odnosno ako od petnaestak novajlija bar njih dvojica pokažu da su sposobni za oranje nasih terena to je pun pogodak. Ostala trinaestorica padaju u zaborav, klub pokušava na sve načine da ih se ratosilja, da pripremi teren za novu isporuku, i tako u krug. Posle pet- šest takvih isporuka stvori se kostur tima, ostatak je nadogradnja.

Ultra-mega-giga kretenska rečenica koju obično izgovara neki tek ispileli random govnar iz Granda ili Siti Rekordsa posle svog prvog nastupa na Pinku, naravno posle pozdravljanja svoje porodice (naročito požrtvovane majke), bliže i dalje rodbine, drugara iz škole, Muse-menedžera, Bucke-frizerke i svih ljudi koji su danonoćno radili na njegovom novom projektu.

Ozloglašene čike koje žive po kamenjarima najveće svetske vukojebine - Afganistana. Bave se batinanjem žena i silovanjem koza, a u slobodno vreme ratuju sa Amerikom. Pošto žive po pećinama, tekovine civilizacije su im nedostupne, tako da verovatno neće gledati Svetsko prvenstvo u fudbalu ove godine, neće gledati Avatar sa 6D efektima, nisu čuli da je preminuo Michael Jackson, i ne znaju da je Partizan pobedio PAO u Atini. Priča se da žene u njihovom getu moraju da nose one čaršave, jer to tako rade "tru" muslimani. Oni se inače ne brijaju, verovatno i ne kupaju, tako da desmr na kilometar.
Ratna taktika im se sastoji da iz zasede gadjaju marince, a odgovor USA je da po staroj dobroj SSSR školi sravnaju ceo region sa zemljom, pa ko preživi-preživi, ko ne-jebiga.
U ovim akcijama poginuli su: 2 marinca, 16 talibana, i 459 civila. No dobro, to je kolateralna šteta.
Posle akcijanja USA, talibani niču iz pećine kao pečurke posle kiše i sve opet u krug.

Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.

Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.

Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...

Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!

Srpski nacionalni instrument,od pamtivjeka koriscen u trenutcima psihickog rastrojstava lokalnih guslara "bacaca rime"(obicno je prethodno izvrseno nabijanje na kolac nevinog stanovnistva) koji uz jos nedefinisanu frekvenciju ovog legendarnog instrumenta , pozivaju na klanje i otpor glavnom neprijatelju svih Srba(od Bosne pa do Srbije)zna se na koga mislim.I tako usijanih glava narod pokaze otpor ali opet najebe , i tako u krug 500 godina.Za mene predstavlja fenomen cinjenica da kada cujem te zvuke , imam neopisivu zelju da se naj...m majke nekom na nacionalnoj osnovi(iako sam prilicno hladan po tom pitanju), pa zato nije ni cudo da i poslje 200 godina slobode od Turaka ovaj instrument i dalje budi zelju za krvlju.

Nevjerovatno je i to da uz zvuke ovog instrumenta nije moguce provuci neki ovovremeni tekst a da nije u vezi sa nekim od ljudi sa Haske optuznice, a ako se to i pokusa , bice odbaceno pod obrazlozenjem da nije dostojno gusala.

Arno gu, merak gu, 'oce gu se, more imponuje joj!

Sve situacije u kojima niste sigurni šta da radite sa svojim jezikom...

Događaj koji obilježava prekretnicu u životu svakog čovjeka. Mali korak za čovječansto, a veliki za čovjeka. Onaj momenat kada pređeš sa tute na šolju, kad se odvojiš od sise, kad ga baciš prvi put, popiješ prvo pivo, kad ti kurva uzme 50 eura da ti skine junf. Poletiš kao soko da dosegneš visine o kojim nisi ni mogao da sanjaš da tad, a jednostavno te je uvijek nešto sprečavalo obično neke sitnice.

U prevodu u naš džep. Takođe jedan od najpopularnijih marketinških trikova za zarađivanje dosta novca.

Kružna formacija najpogodnija za bratsku podelu jedinog džointa a ime je dobila po mitološkom zmaju koji grize sopstveni rep. Prva, i kod nas daleko rasprostranjenija varijanta ovog skupa je 'Kineski zmaj' koji je, jelte, dugačak i tanak pa simbolizuje slučaj kad je trave malo a učesnika odviše pa bi u toj situaciji efekat mogao da oseti eventualno kinez, a možda ni on. Druga podvrsta formacije naziva se 'Debeli zmaj', i može da se uoči na skupovima diplomatskog kora i visokog društva gde se ne štedi. Kod nas je poznata i pod imenom 'Ivica' a tokom njenog izvođenja peva se 'Balada o debelom zmaju' čuvenog japanskog putujućeg pesnika Ria Asandžija.
Dok varijanta broj dva nije previše restriktivna i obezbeđuje pun užitak svakom učesniku o efektu prve odlučuje niz faktora, tako da od kvaliteta preparata i pozicije u krugu često veoma zavisi ko će da vidi zmaja a ko da grize sopstveni rep.

Ne volim miševe, plašim ih se, jebeš mu mater, nikad ne znaš šta će da urade, mali, brzi, vamo tamo, KRK eto ti ih zavrat očas posla. Kapiram da bi se tad komirao. Osim njih u suštini volim sve životinjske jedinke, ipak su i to Božiji rabovi, sa jednim izuzetkom. Kulturalnom tvorevinom dvadeset prvog veka, preuzete mahom sa zapada, a to su Fifike. Osećanja su mi pomešana i mislim da mi se odbojnost prema malim sićušnim stvorenjima projektovala direktno preko gazda dotične sorte. Šta su Fifike? Fifke su male,male,male, male slatke kuce koje svoj životni vek, dok ih ne zatrpaju negde u Milovoj bari, provedu u naručju ili torbi medijskih ličnosti, obično starleta. Paris Hilton, časna sestra Kardašijan, Zvezda Granda, nekak'a na ulici, sve nose po jednu Fifiku, ili dve, kol'ko ko mož da zavati. E PA PIČKA MU MATERINA!!! Nisu dovoljni silikonski implanti u sisama i guscama i gospodar prstenova što voza u Osmici, nego moraju i jebene male tute da vire iz novog Luj Vija, jer je to jebeno moderno! NADUVATE MI SE KURCA! Metabolizam im je verovatno kao kod činčila pa su Armani i Guči puni minijaturnih govana. Nema veze, važno je da Paparaco uslika. MRŠ!

Tačka pucanja je u stvari jedan mali trenutak u vremenu u koji se slije sva muka, svako razočarenje, svaki bes, svako loše osećanje i sve ono što se iz teško vidljivih razloga gura u sebe. Kada nastupi tačka pucanja do tada mirna i povučena osoba postaje zver i prirodna sila koja ruši sve pred sobom ne obazirući se na svoju okolinu.
Tačka pucanja je uvek uvek posledica ogromnog duševnog bola. Nivo bola potreban da se stigne do tačke pucanja je individualan, a srazmeran je dužini vremena tokom kojeg se taj bol krije i zavlači u ljudsku dušu.
Što duže traje tiha, ali razarajuća patnja to je eksplozija bola i erupcija gorkih reči jača i nanosi više štete onome kome je upućena. Ipak, to je samo delić beskonačne borbe koja će se nastaviti i narednih dana do neke nove tačke pucana i neke nove erupcije osećanja.
I to će tako trajati sve dok se ne prekine začarani krug negiranja stvarnosti i straha od promena.

Lik koji uvek ostaje nedorečen. Uvek složi priču, objasni kako treba, ali zaboravi ključni detalj, i tako produži agoniju rasprave sa nekom osobom. Naravno, rasprava dobije novi epilog, pa rasplet, pa opet epilog, pa rasplet, i tako u krug. On se onog ključnog detalja koji bi stavio večni katanac na dotičnu raspravu seti kasno, i prezentuje ga, ali je taj detalj izgubio svoju ključnoću.

Veliki problem nastane kad se sretnu Nedorečenko i Nedorečenka. Tada njihov nedostatak talenta da objasne sagovorniku sve što im je na umu dolazi do potpunog izražaja. Tada njih dvoje upadaju u nedorečenu kolotečinu koju karakteriše gomila razgovora kojima kraja nema. Objašnjavaju jedno drugome šta im je u mislima i na srcu, ali nikako da se sve završi.

Kada jednog dana Nedorečenko reši da postane Dorečenko, dolazi u situaciju da shvati da je zapravo ceo život zakovan za Nedorečenke, i da biti Dorečenko i nije tako lako.

Devojka namenjena zadovoljavanju širokih narodnih masa. Svako je ima a opet je niko nema.

Poziv na buđenje. Šut u dupe uspavanom parazitu koji je zabo kod roditelja i ni ne planira da odleprša odatle. Trideset i kusur godina u dupetu a u džepovima i tintari samo prašina. Ništa nije ostvario u životu, u novčaniku nema ni centa jer je poslednji posao napustio sa 19, kada je skapirao da je preveliki potencijal da bi se trošio kopajući kanale, pa je riješio da ode na faks i izgradi karijeru. Od faksa je odustao sa 25 kada po ko zna koji put nije uspio da uhvati uslov za treću godinu, a svoje odustajanje od statusa akademskog građanina je pravdao željom za osnivanjem porodice. Upoznao je ljubav svog života, koja je prestala to da bude kada je na njegov dvadeset osmi rođendan nestala. Otišla je za cigare, usput srela đubretara i otišla sa njim u zalazak sunca, jer je i đubretar imao svjetliju budućnost od njenog dragog.
Začarani krug, sad mu je i kopanje kanala nedostupno pa dane provodi na ćaletovoj grbači, a noći u kafani, dok roditeljima ne prekurči pa ga razapnu, baš kao i Isusa.

Valjanost upakovana u crnu, plišem iznutra, postavljenu, kutijicu, koja se otvara i zatvara baš kako treba, precizno, onako kako se nekad pisala tehnička slova, kako se nekad peglale pantalone na ivicu, kako se nekad... i tako to...
Tu je šestar i njegova žena (ono što služi za razmer) i neki mali šestarčići, govna, njihova deca dokona. Samo se otac upotrebljava i izgibe radeći a ovi lade svoju hromiranost u crnoj kutijici u ladovini iza naslaganih rokovnika i bole ih ono dole šrafče na zglavku i žirafče u akva parku.
Pa tako i kad vratiš tatu šestara da leži tu među njima, primetna je razlika, on se jadan ofucao, počeo da se ljušti sjaj, odvrće mu se stalno glava a gospođa šestarka ne može ni ono koleno da savije onako nepodmazana pa ne da međukračje časnom šestaru. Pa on šta će mučenik mora svoje normalne šestarske potrebe da zadovolji onda sa nekom bednom uglomerkom kurcolomkom il da se spanđa sa štrokavom rapidografkom što svuda ostavlja mrlje...
A i on, sve teže iscrtava sve šire i šire godove, dok mu jednom ne bude kljoknula glava, tu, na panju, pokušavajući da obuhavti osamdeseti krug...

Klasifikacija džokavaca po veličini koja isključivo zavisi od toga da li duvamo solo u duetu ili pravom krugu.

Pušenje dzointa sa drugarima s tim da ne smes da ispustas dim iz sebe dok ne dodje ponovno red na tebe da pusis.

Epidemija gripa.