Skoro sam čuo, i nisam mogo da verujem. Tako Hrvat kaže drkanje. I poneki zabludeli Srbin: dupli blud. Ok, možda sam ja raso u ruralnim sredinama pa nisam imo od koga da čujem tako nešto al brate mili, nemoj, slave ti. I ako sam imao tolerancije za sve narode i narodnosti, sada više definitvno nemam. Mislim, jebote, drkica! To mu ko dekica, mukica, mica mala. Kad čujem drkica, u glavi mi predstava nekog debelog ćosavog lika kome je stomak pojeo kurac, pa on nešto čeprka dole da nađe, draži se. Kako bre neko može za tako mušku, drkadžijsku stvar da kaže drkica! Slušaj: drkanje! Prosto se budi u tebi zagoreli drvoseča, na ruci iskače drkadžijska vena, I'll fuck anything that moves! A slušaj, drkica: budi se sećanje na hermafrodištvo ostalo od paramecijuma, oćeš da ne budeš više muško nego neki oblačić na nebu vedrome pred raspršenje.
Dobro, kada žensko kaže drkica, to ono, baš napaljuje, i nekako ide, al jebote, muško si, dlakav si, viš kakav si, međed, i ti kažeš drkica!? Pa esi normalan bre? Šta ti imaš cvet umesto kurca, latice umesto muda, perje utve zaltokrile umesto dlaka?

Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.

Požuri, jebote. Nemoj si jebeno mrtvo puvalo, nego mrdaj taj rč i radi ono šta trebaš. Oće'l to?

Instant ubrzanje za likove koje možeš po smrt da pošalješ, da bi ti doneli ili uradili nešto pre nego što ti izrade brada k'o Broju Jedan iz Alan Forda i pre nego što te zahvati Alchajmer. Jer, u protivnom, zadatak te osobe može opušteno da potraje sledećih hiljadu i kusur godina.

Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...

Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.

Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!

Ova sjajna fraza se koristi kad izadjete u grad, zajebancije radi, misljenja da cete mozda naleteti na zenu svog zivota, sto je posle litre vinjaka ravno sansama fudbsalskog kluba Zeka Buljubasa protiv Jedinstva iz Mancestera.
Ali, taman se provodite, kad ispred vas ispada omanje zensko drustvo, u veoma mladoj dobi, koje ne mozete da ocenite kojeg su godista, a znate da su verovatno tu negde duplo mladje od vas... napucane ko spajz pred slavu, gace vire, svaka ima ogledalo u ruci, smrde na neke bugarske parfeme, svako pitanje zavrsavaju sa "jebote" ... stojite pored, sa flasom piva u ruci, i onako nezainteresovani, sa poprilicnom dozom zaljenja za doticne gospo'je, gledate i prvo sto vam pada na pamet..
"izvinite devojke, jesu vam odvojili prirodu i drustvo...???"
"ajde pali majmune, idi muvaj svoju kevu, jebote!!"
(i sutra kad budu sabirali ko ih je sve muvao, tu ste i vi, pored ona dva gasterbajtera, sto samo vicu "more, more" i "ja, ja" i jednog prosecnog crnogorca koji na negativan odgovor njegovog pitanja "jel' se mi poznajemo" odgovara, "pa da, to je zato sto nikad ne izlazim iz Mercedesa"...
A vi ni krivi ni duzni, da ste imali zarac sinoc pa da ih malo procackate, ovako ispadate, kod njih neko ko ih je muvao, a u drustvu car!

Jednogodišnji ciklus svakog seoskog pijanca koji drži do sebe. Počinje negde u avgustu kada se počinje peći prva rakija i traje do oktobra kada poslednje šljive, dunje, grožđe i dudovi iz čvrstog prelaze u tečno agregatno stanje. Putnik za svaki kazančić da svoj sud, obično to bude poznato "dobra", ali može da je oceni i sa "uh, jaka" ili "svaka čast domaćine". Poznato je da nijedna domaća ne može da ima lošu ocenu. Preko zime se uz čašicu obične brlje priseća tih lepih dana i jedva čeka sledeću godinu kako bi obradovao svoju jetru pravim kvalitetom.

Pojava koja se često dešava kod ljudi koji do kraja nisu upoznati sa sadržajem svog frižidera, već uvek uzimaju samo ono što im prvo padne pod ruku. Davno ostavljena plastična kutija sa 4 sarme od prošle zime ili komadom pečenja od pretprošle slave postaje Pandorina kutija iz koje vreba stravičan prizor, ali i potencijalni izvor velikih količina penicilina, s obzirom da je vremenom količina buđi nadmašila količinu sarme.

WC šolja.
Mesto na kom uživate kao kralj.

Jedan od načina, možda i najlepši način, za konzumiranje domaćeg sladoleda. Onog sladoleda na kugle što nam ga prijateljski nastrojen komšija servira u slatkom kornetu, a mi sačekamo par minuta, odlomimo onaj deo korneta koji se ne jede i, kroz otvor tako nastale slatke trubice, posisamo sav sladoled pa na kraju pojedemo i kornet.
Uh, što volim kad vidim mlađahne strine i tetke kad vode nećake ulicom i tako jedu sladoled, a obrazi im dobiju rupice kao da su čiodama priheftani...

Heh. E, moj prijatelju. Kastriran do kraja. Žena mu došla glave, ako me razumeš.
Ovakav tip muškaraca je gori od onih koji se pojavljuju u reklamama za omekšivače, onih koji se maze posle seksa i plišanih medveda. Pa, jebote, o čemu više da ti pričam kad i sam vidiš da je digao dasku pre pišanja... pradeda mu se u grobu okreće...

Usrao se u gaće od straha. Često se desi u ne tako bezazlenoj situaciji, ali isto tako srećno završenoj. Kao da razloga za strah i paniku nikad nije ni bilo.

Na spisku predmeta sa kojima se nije preporučljivo zajebavati zauzima izuzetno visoku poziciju. Za mnoge je i na samom vrhu, što je opet čisto individualno, zavisi od ličnih interesovanja i nije isto za nekog Ekaterinca, recimo, i za nekog ljubitelja lakih šlagerskih notnih zapisa. Izazivaju osjećaj nevjerovatne nelagode i ponekad je samo pomen dovoljan da se cijelo tijelo nakostriješi i ospe najiskrenijom jezom i strahom dostojnog Karpenterovih noći vještica, petka 13. i sličnih horora iz vremena kada su horori to zaista i bili.

Zato nije ni čudo što je taj motiv žestoko i raubovan u filmskim ostvarenjima te vrste jer i sama pomisao... Uh.

Zavrsavanje ragovora, izmedju dva poslovna coveka koji ugovaraju posao u vrednosti do 5000 dinara ili jednostavno zavrsetak razgovora koji niste zeleli da vodite, ali niste mogli da ga izbegnete, poslednji napor je upravo ova recenica posle koje ide psovanje ili jednostavno par momenata tisine da dodjete sebi. Koristi se i u javnosti za skretanje paznje uz obaveznu razdaljinu izmedju ucesnika, kako bi i drugi mogli da cuju i mozda pomisle "Jebote ovi imaju plan u zivotu, a pogledaj mene"

Imali ste neki ekstra provod, verovatno uz obilno bludničenje i preljubu u abnormalnim količinama, a mene ste iz nekog razloga izopštili. Iskreno, ne zanima me iz kog razloga. E, sad to izašlo na videlo i debelo će da vas zvizne po sred njonje. A vi još imate obraza da mi se obratite za pomoć da vas povadim odatle! E, sad ću ja da jebem! Dobro, možda seksualnih aktivnosti i nije bilo, ali nema veze, ne praštam da me neko tako odbaci k'o usrane gaće, a ja da mu još i pomažem.
U svakom slučaju, poenta je- Ko vas jebe! Niste hteli da delite. Snalazite se sami, kad ste već u sve to sami i upali. Ionako nemam nikakvu vajdu od toga. A i da imam, neću iz inata i osvete!

Dan, neki, ne znam koji. Poremetio mi se centar za kalendar u ušima otkad me je debeli oteo iz naručja majke stare. Opet se vraćam sa svojim sunarodnicima nazad u katakombe za spavanje. Iako je polarni dan, nama se već odavno smrklo. Već dva mjeseca smišljamo kako dedi da kažemo da i nama treba odmora. Radimo svi ko crnci, a elfovi iz Afrike samo optužuju za rasisitičke komentare. Planiramo da štrajkujemo, ali svi znamo kako je bilo, bješe devedes devete, kad se dedica vidno iznerviran vratio sa Balkana. Ne pamtim da me je iko ikad tako šibao korbačem preko leđa. Jeb'o mater i Rudolf i svijetleći nos i PVO! Tri dana smo sastavljali proklete sanke. Sreća pa su bile rezervne. Nego, kad pomenuh Balkan, čudni su tamošnji elfovi. Ili se kolju oko poslova ili rade bolje od svih nas zajedno. Al dobri su, znaju da se vesele. Donesu neke vatrene vode, pa popiju po dva litra i ništa im ne bude, a nas ostale, sem ruskih elfova, u'vati od prve čašice. Nego... A da, dedica mora da padne večeras. Smučilo nam se da živimo pod tiranskim režimom debelog! Dosta je više pravljenja igračaka, ionako ih sve manje proizvodimo na polovima. Sva proizvodnja otišla u Kinu! A šta mi jadni elfovi da radimo? Dobro, ja pamprčim elficu iz kancelarije za međunarodnu saradnju, meni je lijepo, htio bih i prsten da joj stavim, ali nemam odakle! Žene... Uh, već pola deset, a sutra je nova godina. Jebem ti ženo dan i kud me rodi da budem Deda mrazov elf, pa i za Novu godinu moram da radim, a od beneficiranog radnog staža i penzije ću kurac da vidim. U jebote, evo ga deda, sad će da nam jebe mater. Opet je pio sa balkanskim elfovima...

Dobro dete od finih roditelja dođe iz svog malog mesta u veliki grad i postane moderator. Kako se ne bi primetilo da je dete sa sela on vrlo brzo krene da oponaša one za koje misli da su kul ili one za koje su mu drugi rekli da je kul. Tako lakše prebrođuje komplekse malog mesta iz kog je poteko i stvara sebi iluziju da je baš "ono" kul jebote.

Buđenje sa osećajem griže savesti. Još jedan izlazak i potraga za one night stand_om je neuspešno okončan, sve što imam u ovom sumornom usamljenom jutru je crna rupa od tekile,memorija prazna, put do dzezve je dug, stavljam kafu, trčim da povratim, na izlasku mi se javljaju fleške, mala grupa ružnjikavih tajlanđanki maše rukicama, uh, sad razumem, to znači "odjebi", zubata plavuša od metar i žilet stavlja šaku na usta i brani se od mog vatrenog nasrtaja, lagana diskusija sa ful našminkanim muškarcem dok čekam taksi.... u jebo te, dobro je da sam se probudio sam. Nikad više neću da pijem.

Jes' ovo naziv za jednu vrstu pasa, ali, ovde nije to slučaj. Samojed je u modernom društvu ona osoba, a znate je svi, spremna da vazda udari po tužbalicama, da sjebe psihu drugih, a sve zbog toga što njoj nije sve po volji i ličnim zamislima. Samu sebe jede (a, i jebe - da se ne lažemo) večitim parastosima nad sudbom svojom, ubogom i nad snovima svojim raspršenim. Tuga, jebote.

pol: dečak
uzrast: od 13 do 19 godina
obrazovanje: krajnje diskutabilno
mesta okupljanja: lokalni parkić
dreskod: airmax (najčešće fuš), treša (šuškava), brze naočare (ne skuplje od 350din), šarplaninac torbica, kajla (najčešće srebrna, što deblja), brza frizura
najčešće upotrebljavane reči: brate; razumes; ono; kao; aaaaaa; jebote; mojne;

ostale karakteristike: na FB-u ima sliku sa pištoljem (parama, kolima, sećerom u prahu...); kada govori ima potrebu da se dere; sinoć se iznervirao zato što mu neka glupača nije dala, redovan je na utakmicama voljenog mu kluba;

Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.

I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.