Raano jutro, zvoni prokleti mobilni koji te zove da krećeš na faks iako si u potpunom autu jer si lego pre samo par sati. U sobi jos mrak jer je napolju vreme užasno i pada neka odvratna, hladna kiša. JEDVA nekako ustaneš, tražiš neku svesku koja kao da je u zemlju propala, shvataš da ti je sve što možeš da obučeš izgužvano, nema više paste za zube, a o toploj vodi za umivanje i da ne pričamo. Vreme već radi protiv tebe i već kasniš. Ne znaš gde su ti pare, pa tražiš neke kusure po svim pantalonama i jaknama. Onda tražiš kišobran, a kad ga najzad i nađeš pokaješ se jer je to uvek onaj kineski u stanju raspadanja, opasan po okolinu, pa kreneš bez njega. Pritom obavezno nešto zaboraviš a setiš se tek usput.
Prolaznici, uglavnom stariji ljudi, sa kišobranima, koji obožavaju da se bude rano, gledaju te sa čuđenjem jer si neobrijan, čupav, u izgužvanoj odeći i izgledaš kao alkos. Put do faksa je posebna priča. Bara ima toliko da se ne mogu promašiti i obavezno te neki bus ili auto poprska dok stojiš na semaforu. Već na pola puta proklinjes i vreme i faks i prolaznike i sebe što si uopšte krenuo! plus te boli glava jer si verovatno sinoć pio s nekim društvom koje sada spava jer nije ludo ko ti ili je na nekom faksu gde ne traže glupe potpise.
Vidiš da već kasniš i da će profesor da pravi od tebe budalu pred svima kad uđeš posle njega, pa zato kreneš i da trčiš, već potpuno mokar i blatnjav...Stižeš pred faks gde vidiš neke "kolege" tatine sinove koji pristižu u novom Pežou ili Audiju iz koga trešti neka opuštena muzika, i što je još gore, vide oni tebe...
U tom trenutku izlazi iz zgrade faksa neki poznanik kolega i saopšti ti da danas nemate predavanja..
E TO NIJE SKRIVENA KAMERA, iako je ti tada pogledom željno tražiš!
Drevna samurajska taktika kojoj pribegavate kada se nalazite u wc-u na nekom javnom mestu (škola, faks, poso, kafić, diskoteka...) koji nije zvučno izolovan, a u njega uđe još neka osoba NN. Prvo se trudite da pritajite riku i urlike iz svog anusa, što se trudi takođe i osoba do vas.
Trenutak napetosti povećava zvuka kucanja poruke na telefonu, ali nezadrživa lavina uskoro kreće. Najpre se čuje jedan pljus! pa drugi i onda kreće sporadična rafalna paljba i svaki stid je pao u vodu.
Pritajeni tigar i skriveni zmaj se sada razotkrivaju u svom pravom svetlu.
Upisivanje hleba se uglavnom radi u vecernjim satima pre zatvaranja prodavnice.Upisivanjem hleba obezbedjujete hleb za sutrasnji dan posto u selu ima samo ta jedna prodavnica u koju hleb stize iz obliznjeg grada naravno u manjoj kolicini nego sto bi trebalo tako da ako niste upisali hleb moracete da padnete u hibernaciju sledeceg dana,uz napomenu da cetvrtkom uvek upisete gajbu hleba posto prodavnica vikendom ne radi.
Baba:sinko idi upisi 4'leba za sutra ljubi te baka.
Ja:sta bre da upisem?!?!gde?!?!
Ljudi koji se koriste kao paravan kada pokušavaš da eskiviraš druženje sa osobama koje ne mirišeš previše. Ono kao fin si sa njima, džakate zajedno povremeno, ućariš se za koji pljugu, daju ti skripte za faks, štreberi od kojih prepišeš nešto ponekad, ili ljudi s posla koje iscimaš da ti kupe nešto za jelo kad te mrzi da izlaziš na pauzu. Svi su okej, nema tu loših likova, ali brate, pivo je pivo, zna se s kim se pije.
"Miloše, e, čekaj. Idemo ja i Maki do grada posle, hoćeš s nama na pivo?"
"E, stvarno ne mogu, čeka me neka ekipa iz kraja, dogovorio sam se već nešto".
"Ali ti živiš na 5 kilometra od železničke stanice, u tvojoj okolini nema ništa osim tri štale i kućice za otpravnika vozova u kojoj se skupljaju narkomani."
"Pa to ti kažem, neko staro društvo. Aj' drugi put".
To je onaj koji zavrsi osnovnu skolu, zavrsi srednju skolu, zavrsi faks i stekne svoju diplomu, a posle svog tog truda, za svo to vreme gde nikog nije zajebao, nije cesto varao po testovima i uvek bio dobrih ocena, neobavezno uzornog ponasanja takodje, dakle, nakon sto je stekao diplomu, moze samo da se ceska po glavi zasto nikako da nadje posao, iako komsija Marko ima 40 godina i diplomu od pre 3 meseca, koju je postenim radom stekao, jelte, sada radi u gradskoj administraciji.
- Jeli komso, sta bi - sto nisi na poslu?
- Ma nema posla, trazi se, ali iako idem na razgovore i raspitam se i sve, i znam da sam najbolji kandidat za posao, isti dobije neko drugi... Desilo mi se jednom da sam JEDINI dosao na intervju a opet je neko drugi dobio posao...
- Jebeno je to komso.....
Kasnije, komsa br1. sa komsom br.3
- Sta bi sa ovim, sto nije na poslu.
- Ma, Posten covek...
- Aha... Steta... A bio je i ambiciozan i pametan... Steta...
Sprdnja na račun osobe koja samo baca spiku o poslu koji radi ili o školi ili faksu u koji ide. Okej, skapirali smo da ideš na dobar faks i da imaš dobro plaćen posao, možeš slobodno da prestaneš. Idi grli sekvoju.
To su, inače, krajnje iritantne osobe kojima ni bleja uz pivo ili dobru domaćicu, već moraju da se konstatno penju na kurac svojim pričama sa posla ili iz škole. Neka otpišaju više.
-E, naručite za mene jedan rubinštajn, pa da vam pričam.. Nego taj lik Krle što idemo na isti smer prosuo jogurt nekoj ribi po kosi, hahahaha.. I onda naša debela razredna u fazonu odavde se beči i sere mu kako je idiot i pita ga koja mu je dijagnoza.. Znaš koje pišanje, gubili smo matu i fiziku, hehehehe. I Mile Šrafciger došo onda naduvan na hemiju i sedne hemičarki na kadetru i dođe "Deees brateeeeee?"... Hahaha, žešća koma bratinjo!
-Joj jebote, ko o čemu, kurva o kurcu. Smaraš, svaki dan nam pričaš banderaške fore sa mašinskog smeram jebala te škola da te jebala škola. Glupi humor u tehničkoj školi.
Fraza koju koristimo kada se budimo u ranim jutarnjim casovima:pred faks/skolu/trening (u mislima ili naglas) .Uglavnom nekako pritisnemo neko dugme na telefonu,ili ga jednostavno bacimo na pod tako da se on ugasi i prestane da nam narusava san.Budimo se nakon pola sata-sat i pitamo se kad pre proslo 5 minuta.Palimo mobilni,gledamo na sat i imamo sta da vidimo...
Tada krecemo da psujemo tehnologiju,mobilni,drzavu,GSP,krevet,film koj smo sinoc gledali,zurka na kojoj smo bili,papuce...
"Osećam kako mi otkucava biološki sat,matora sam već.Kad ću rađati?"
Žena koja trideset prvi rođendan dočeka bez burme na ruci ,postaje liberalna biseksualka koja preti da uništi suštinu (našeg) nacionalnog bića.Žene uglavnom imaju taj starinski model biološkog časovnika i njegovo kucanje,u kombinaciji kucanja dokone familije u glavu,dovodi do braka.
Muškarci uglavnom imaju dikitalni biološki časovnik pa i ne čuju kucanje i ne obaziru se na njega.Sat je tu da ti kaže koje je vreme a ne šta da radiš u koje vreme!
Jako bedan i mizeran lik koji se trudi da ne izgleda tako jer za sve krivi druge. Nje završio faks, ne traži posao, ćale mu daje kintu za izlaske, od keve se žicka za cigare, a ne radi ništa da bi to promenio. Mlađu sestru ucenjuje da će matorcima reći za keca iz matematike da bi mu i ona davala deo džeparca. Uvek ga neka viša sila koči u rešavanju problema, večito se žali, a ne mrda ni malim prstom ni za šta.
: Aj' na pivo.
: Nemam kinte matori, znaš da ne radim, nema posla, država duradi nešto.
: Ne serendaj, očiju ti, je l' tražiš posao? NE! Je l' te boli kurac zbog toga? BOLI TE! Tako da ne glumi organizam, majke ti. Ja čokoladiram, polazi!
: Fala ti matori, znaš da ću da ti vratim...
: Aha, da, Bog će da mi vrati.
Internet stranica B92: "Zvezda dobila Hajduk iz Kule". Komentara:234.
Navijač1.: U kako smo pre tekme izlemali neke lokalne grobare, aaaa grobarčići dee stee pičkiceee!!!
Navijač2: Brate ne seri koliko vas je došlo, samo 1000, nas je protiv Sevojna bilo 1500. Ciganske pičke!
Navijač3.:A ovi grobari koje pičketine, juče smo nekima iz-te i te grupe- oteli 2 šala i 3 duksa!! Jadni ste groblje!
Navijač2: Ma oni su se sad podmladili, videli bi vi da je matora ekipa bila tu, koje ste vi pičke cimate klince!
I tako u nedogled, a Zvezda pobedila Hajduk iz Kule...
Jedini razlog zbog kog neko ne voli Cigane. Svi oni koji ih ne simpatišu uvek tvrde kako ih ne vole zbog toga jer su prljavi, smrde, neobrazovani su, kradu, prose, neće ništa da rade..
No to je samo izgovor. Postoje i oni koji su vredni pa šljakaju na gradjevini, kao i oni koji su završili neki faks (do duše retki) pa nastoje da u životu rade nešto normalno. Oni koji mrze ove prve, podjednako mrze i ove druge. I kad je doteran, čist, opeglan, obrazovan..Opet je nekako Cigan, zar ne?
- Pazi ovu Ciganšturu, džepari!
- Vidi onog mandova, mlad, zdrav a prosi!
- Gledaj onog šabanskog Cigosa, fura Djan Franko Fere od glave do pete, čak i miriše..Mora da je klepio u Beču.
- Hehe gledaj Cigu, lopata na gradji! Ko ih jebe kad ne uče školu!
- Majke ti! Vidi ga Ganci, odelo, cipele, taška, da nije advokat? Ukrao diplomu sa faksa, a? Mrš u kontejner karton da skupljaš, tu ti je mesto!..Priznaj, ne voliš Cigane, rasista si i gotovo.
Zgrabi dan. Iskoristi trenutak...
Uhvati još par sati sna, jer ko zna kada će komšija, iz susednog stana, opet početi da buši nešto. Zapali još jednu cigaru, jer ko zna kada će doći taj autobus koji čekaš. Otiđi još jednom na fejsbuk, jer ko zna kada ćeš drugi put moći da napišeš kako misliš da je napolju lep dan.
Idi na posao, na faks, u školu.... jer sutra možeš umreti, pa će ti biti žao što nisi išao.
Napiši još jednu definiciju....
Amalgam miomirisa koji se nađe u momačkoj sobi nakon celonoćnog pijančenja koji svoj zenit uobičajeno dostiže oko 8:30 - 9:15 izjutra kad majka uđe da te upita da li spavaš i šta ti se više jede, kačamak sa suvim rebrima i roštilj kobajama ili gibanica sa istim svinjskim derivatima. Najpoznatiji sastojci pomenutog amalgama su mirisi duvana, lučenja nakon 'lukave' pljeke, isparenja etanola, smrdljivih čarapa 3-za-100 nakon trodnevnog nošenja na trijatlonu fudbal-gradski prevoz-faks i neretko od sasušenog izbljuvka pored uzglavlja kreveta.
Keva ulazi u sobu:
- Mirko sine, tata ide do prodavnice pa da te pitam šta ti se jeeeeeee....
Štipanje za oči, hiperventilacija, nesvestica, pridržavanje za dovratak:
- Pobogu mrcino jedna belosvetska otvori jedared prozor kad se vratiš sa bahanalija, oćeš da pocrkamo svi k’o riba u Timoku, vidiš da su i tapete počele da se odlepljuju!
Cifre koje osim tebe moraju da nauce i tvoji drugovi sa faksa.
-Brate upisi me danas mrzi me da dolazim znas mi broj indeksa!
-E kurac, dokle mislis vise da te upisujem?
Jako čudan predmet. Kada krenete na neki duži put ili na faks, obično vam je spakuje keva, devojka, sestra ili neka druga ženska osoba, i tada u nju komotno staje stvari za mesec dana. Međutim, kada pri povratku pokušate da sve te stvari vratite nazad u torbu, shvatite da je to za vas nemoguća misija, pa morate da kupite bar još jednu torbu ili 2, 3 kese. Zbog toga ću se uvek diviti toj sposobnosti pripadnica ženskog pola i biću im zahvalan do kraja života.
Osnovno platežno sredstvo na Balkanu kako u trgovini tako i u kafani.
"Care,daj dva Heinekena,litar vodke,suhovine i 300 gr sira..."
"I ako nije problem upisi me u teku vracam do prvog."
Ako ste se spremili da čitate još jednu pljuvačinu na račun "Megatrenda" i sličnih institucija, preskočite ostatak teksta. Ovde je, zapravo, reč o državnim ustanovama.
Iz mnogobrojnih razloga- pre svega malograđanskih kompleksa spram toga gde će učenici iću u školu, za šta će se osposobiti i kakvo će zvanje steći (jer je, jelte, sramota ići na neki pošteni zanat, a nije sramota 20 godina guliti neki faks), stare dobre škole dobiše nekakve fensi (nakaradne) nazive, koje će u ušima građanstva i očima poslodavaca delovati elitnije. A u suštini, ništa se ne menja.
Stari naziv
OŠ "Aleksa Šantić" i OŠ "Slobodan Princip Seljo"
Novi naziv
Ogledna osnovna škola "Vladislav Ribnikar"(napomena: gotovo je 10 godina kako sam je završio, a ni dalje mi nije jasno šta je tu toliko ogledno)
Stari naziv
Srednja mašinska škola "Petar Drapšin"
Novi naziv
Vazduhoplovna akademijaStari naziv
Srednja birotehnička škola
Novi naziv
Srednja poslovna školaStari naziv
Drvno-prerađivačka škola
Novi naziv
Tehnička škola "Drvo art"Stari naziv
Viša elektrotehnička škola
Novi naziv
Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studijaStari naziv
Srednja škola za ometene u razvoju "Petar Leković"
Novi naziv
Srednja zanatska škola "Petar Leković"
Ne to nisu Superman-ovi roditelji, već su to roditelj jednog prosečnog adolescenta. Oni su svojovremeno, istovremeno studirali, švercovali po Italiji, čuvali goveda, okopavali njive, išli na radne akcije, bili uzorni studenti, završili faks na vreme, spasili plave kitove od izumiranja, doprineli miru u svetu itd. Dok mi današnji adoloscenti na valjamo ništa, po ceo dan zevezečimo po "Brkajliji", komiramo se po kafanama, družimo se sa raznim šalabajzerima, jer oni jednostavno ne žele da prihvate, da su ustvari i oni bili kao mi.
Već pri samom rodjenju i udarcu doktora u tvoju guzicu, možeš da zaključiš da će zivot da bude veoma bolan. Dok si mlad sve je lepo. Možeš da završiš osnovnu i srednju školu. E, onda upišeš faks i temeljno ga studiraš godinama, diplomiraš, završiš vojsku (ako si sposoban), vratiš se iz vojske, ne znaš šta da radiš sa svojim životom, dugo se mučiš tražeći i nekako uspeš da nađeš posao, digneš kredit ili nekako skupiš pare za automobil, i onda skontaš da je došlo vreme da se napokon osamostališ i odvojiš od ćaleta i keve i oženiš se jer već imaš 50 godina!
