Skladna porodica- Porodica od 3 do 5 članova, uvek su nasmejani, drže se za ruke, ujutru čili i veseli kreću na posao a klincima dolazi baka da ih čuva sa kesama punim slatkiša, dok oni razdragano skakuću oko nje.Većina komšija ih prezire.
Razvedeni samac- Svaki dan dovodi nove žene u stan, vozi dobra kola, uglavnom je neprimetan, osim u slučajevima kad mu dolazi bivša žena da ga smara što nije platio alimentaciju.
Slatkiš- Mladić koji živi kao podstanar,lepotan,uglavnom studira neki zajeban faks. Za njim umiru sve devojke i devojčice iz kraja,ostavljaju mu ljubavna pisma u sanduče itd. itd.
Socijalni slučaj- Porodica iz čijeg se stana svaki dan čuju banalne oko toga ko je ostavio otvoren prozor, koje pojeo svo meso iz frižidera, ko će da gleda šta na tvu...
Baba- Uglavnom živi sama.Uvek sve mora da zna, kad prolaziš hodnikom ona gleda kroz špijunku, a ponekad i otvori vrata da bi bolje videla. Zna tačno po zvuku koja kola stižu na parking, jer prepoznaje zvukove svih autumobila iz kraja.
Zagađivači- Poznati su samo po tome što đubre bacaju kroz prozor, ni po čemu drugom.
Psihopata- Živi sam, povučen je, niko ne zna njegovu prošlost, uglavnom ga pustiš da sam ide liftom,a ti lagano ideš pešaka i tek kad čuješ da je ušao u stan daš se u šprint do svog.
Alkoholičar- Komšija razočaran u život, po ceo dan sluša radio "Dzenariku" i cirka pivo sa ortacima,dok mu ispred stana bleje prazne gajbe piva.
Zakon koji kaže da se devojka najbrže osvaja ostavljanjem pozitivnog utiska na neko drugo žensko u njenoj neposrednoj blizini. Ovde pod osvajanjem podrazumevamo izazivanje osećaja zaljubljenosti, kasnije i ljubavi kod Vaše izabranice.
Metod najbolje drugarice - prva i najčešće korišćena metoda, koja ne garantuje uspeh, ali predstavlja dobru potporu za dalje delovanje, čak i ako odmah ne donese željene efekte. Potpuno paradoksalno, ali šarmiranjem najbolje drugarice posredno utičete na glavnu premiju. Osvojiš drugaricu, drugarica ti drži stranu, devojka padne.
Metod posebne drugarice - velika većina žena ima tzv posebnu drugaricu, osobu koju ne smatra niti naziva najboljim prijateljem, ali sa kojom deli gotovo isključivo priče vezane za ljubav, veze, emocije, seks, itd. Metod je sličan prethodnom, ali ovde biste možda mogli više da potencirate na nekim svojim "pastuv" kvalitetima, ako ih posedujete. Devojka pada kao u varijanti 1.
Metod mame - svima dobro poznata metoda koja stupa na snagu ako dobijete priliku da joj upoznate majku. Od očeve ljubavi i poštovanja se možete odmah oprostiti, posebno ako isti prepozna sebe u Vama. Impresioniranje majke je pipava rabota, koja se bazira na dobroj početnoj proceni ličnosti uvažene, takođe treba imati na umu da su majke daleko prepredenije od ćerki. Najteži način, najbolji rezultati.
Metod bake - prilično zapostavljen i retko korišćen način, koji je izvodljiv ako je dotična bliska sa svojom bakom, tj ako je gospođa i dalje živa, što je, prirodno, vrlo bitan preduslov. Ovo je poslednji stepen osvajanja, koji relativno lako pali, jer je uglavnom najvažnije da izgledate pristojno i posedujete barem osnovne karakteristike džentlmena. Problem ove metode je u tome što će unuka baku jako retko slušati, isključivo zbog jaza među generacijama i drugačijeg sistema vrednosti.
Pratično posmatrano, manifestacija problema je sledeća:
Preko naj drugarice
-Ovaj novi ti je baš šmeker, skroz me je oduševio poznavanjem Kanta, voli Bodlera, duhovit tip, totalno te usralo sestro!
-Ma znam, ali ono, ponekad je sav u dubiozama, zna da me smori, zapušila bih mu usta pikslom kadaa krene pred svima da priča svašta...Preko posebne drugarice
-Uuuu, matora, oldskul, pravo muško, reci ti meni jel "čekić" u krevetu, ili šta a?? Hihihihihiii!
-Pa nisam nešto impresionirana, veličina na mestu, radnja na mestu, ali nekako, nikako "one" zvezdice da vidim i osetim "onaj" zanos, kada mi se orosi čelo, a nebo se spusti tako da ga mogu dotaći...
-Ti si idiot, ljubavi.Preko mame
-Fin momak, vidi se da je vaspitan, jel to ozbiljno?
-E kevo, ajde mani me te priče, htela si faks da mi odabereš, sad ćeš i za tipove da mi sufliraš.
-Dobro, majka samo kaže...e da, usput, ćale je rekao da misli da je on neki mangup, pa je planirao sam da ga dočeka idući put, ali vidi da se to ne desi, ok? I nisam ti ništa rekla!
-Ahh, tatica mooooj cmoki cmoki!Preko bake
-Joooj siiine, što ti je galantan onaj mladić! Maniri, lepo vaspitan, začešljan "na pristojno" milina da ga gledaš! Nego, jel nam to zet budući, reci ti baki?
-Ma kakvi bako, malo gubim vreme.
-Sine, nemoj tako, pa danas je teško valjanog naći! U moje vreme..
-(naglo prekida) Naravno da valja baba, pa ja manje ne zaslužujem, ajde pričaćemo sutra o tome ok? Laku noooć!
Pitanje koje, na kraju školske godine, snađe skoro svakog učenika osnovne škole. Postaje još iritirajuće ako si odličan učenik kome sada prvi put preti manji prosek, a pitanje ti postavi bolji po proseku (ubeđen da ćeš početi da psuješ sve redom zbog jedne četvorke).
A: Kako prolaziš?
B: A imaću čet'ri iz fizike, pizda li mu materina, samo mi to fali za sve petice.
A: Ma zaključiće ti pet, ako ti samo to fali...
B: I iz matematike sam najebao, matora neće da da pet zbog prošlog polugodišta.
A: Eeeh... ja ću biti odlična 'pet nula nula' *kul faca*
B: Ma blago tebi.
-----------------------------
C: Kako prolaziš?
D: Kroz prozor prolazim, eto kako prolazim.
Tri tačke kada su događaji u pitanju. Dakle, nastavlja se kako je i započeto.
Balavurdija: Kume, kume, izgore ti kesa kume!
Kum: Cigani! Tri metera somota!
Cigani:
Tri metera somota,
zar te nije sramota,
da ti ljubiš mlada momka
matora devojka!
Nevesta: Eto ti tvog kuma, tek smo izašli od matičara, a on opet naglašava da sam starija od tebe!
Mladoženja: Ma on se samo šali. Opusti se.
Cigani: Šta sad, kume?
Kum: Samo nastavite u tom duhu!
Po mišljenju većine muške populacije Srba, glavni razlog dolaska strankinja u Srbiju. Po rečima Srba, Guča i Exit su samo jeftini izgovori, strankinje hrle u Srbiju da zaborave svoje impotentne i hladne zemljake i dožive seksualni vrhunac.
- Jelena Rozga: Radujem se svakom dolasku u Srbiju.
- Šta je bilo sestro, ne jebu Hrvati,a? Si' video, osetila srpski ku*ac pa non-stop kao neki koncerti. Ostrvila se samo tako, vidi kako se smeška, zna šta je čeka!- Tereza Kesovija ponovo u Srbiji!!!
- Vidi matora, uželela se srpskog ku*ca, jedva izdržala sve te godine bez njega. Podmladiće se ta čim stigne ja kad ti kažem!
Rečenica koja potvrđuje da nasuprot onim "moram da probam sve novo i ako ne znam čemu služi", postoje i ljudi koji naprosto ne žele to i još uvek su zarobljeni u XX veku. Rečenice po kojima ih možete prepoznati, između ostalog: "Golf je golf", "Nokia je nokia", i "Budva je Budva".
A: Au matora, odakle ti PS3?
B: Pa uzela malo od brata da se igram! E znaš kakve su igrice, kakva grafika. Ima jedna igrica, kao film, sve što radiš određuje šta će dalje da se desi, ti sam kreiraš dešavanje...vodiš par likova, a ima odličnu krimi priču...
A: Aha, a jel imaš Super Maria, znaš ja samo to gotivim da igram, mene smaraju ove nove...Mario je bre najbolja igrica svih vremena!
Pojava koja se sve ređe može sresti jer uvek je sutra bolje nego sad i uvek čekamo neko bolje ''posle''- ''posle'' koje nam neumorno beži i puni nam usta prašinom prošlosti, ostavljajući nas iza sebe da čamimo ne čineći ništa povodom toga. Nalazeći se na pokretnoj traci, osuđeni smo trčimo u mestu, svi do jednog, osim onih bogatih ljudi koji znaju kako da siđu, sednu na travu i žive.
-Kad ću više da krenem u prvi razred? Kad će više da zvoni? Kad ću da krenem na jebeni faks? Kad ću da se zaposlim? Kad ću da se oženim? Kad će više ta penzija?... Eh, da mi je dvadeset godina... Prokleti prošli, neproživljeni, trenuci.
Izraz koji pokazuje da i nad glupošću ima još veća glupost.
otac: Sine, oćeš li ti da diplomiraš, mislim odužio si ga, prošla su tri svetska prvenstva u fudbalu, evo i kvalifikacije za četvrto su još malo pa gotove.
sin: A ćale ja sam napustio faks, nisam ti rekao?
otac: ŠTA!????
sin: Pa ćale, da ga nisam napustio, nikada ga ne bih završio.
Oksimoron. Jedan od najvećih mitova današnjice, naročito ako još ideš na lokalni fakultet, pa još živiš sa starcima. Vjeruje se, da otkad imaš svoj vlastiti sobičak, da će ti krenuti u životu. Hoće, ali nizbrdo. Uvjeren si da ćeš naletiti na ženske koje će se udariti kao štuke, a završiš s izležavanjem do podne i šiljem druškana. Uza sve obaveze ili čisto zbog lijenosti, jedeš u menzi od koje sereš tolike brokve da bi mogao otvoriti veleprodaju. Ako imaš slabu izolaciju u sobi, nastupa Raskolnjikov scena gdje ideš na faks s veseljem samo da se malo ugriješ. Jedino što te grije u toj ledari je trenutak kad ćeš se vratiti nazad u topli dom i zamamni miris kuhinje koji iščezava. Radno vrijeme je fleksibilno, učiš cijeli dan, lupaš prekovremene koje nitko neće platiti, osim tvog duševnog zdravlja. Odlična priprema za realnost u kojoj živimo i s poslodavcima s kojima ćemo se sretati. Tvoj rad, unatoč najboljim pripremama, izostane često nevrednovan jer imaš sreće kao ljudi bez zdravstvenog u SAD-u. Vječito podcjenjivan, s rijetkim užitcima, pitaš se zašto zanat nisi završio. A onda se sjetiš da imaš tri lijeve i da bi osvojio Supertalent sa svojom šeprtljavošću. Zbog zamora materijala, pamćenje ti je sve gore, a usprkos tome što redovito aktivno sudjeluješ, na kraju se svede na jedan zaborav i začudni izražaj lica da si uopće prisustvovao predavanju. Što odmičeš više s godinama, ne možeš ni nabrojati predmete s prethodnih.
Nekako doguraš do kraja fakulteta , a onda mučno tražiš posao kojeg nema kao i tvojih snova. Od podcjenjenosti do prekvalificiranosti, a isti osjećaj se proživljava.
Ima ih na svakom koraku, na granama porodičnog stabla, u parkićima, vrtićima i svim mogućim mjestima na kojima si ikada popio pivo ili zavario buksnu.
Obično ti zapadnu za oko dok nevino igraju lastiš ili češljaju Kineske kopije barbika koje izgledaju kao da imaju šmajsnaest metastaza karcinoma na grliću plastične maternice.
Vremenom barbike izgube i to malo plastične kose koju je neka njena vršnjakinja iz Kine nestručno pozabadala u plastičnu smjesu koja asocira na ljudsku glavu, guma za lastiš se preradi u prve ručno izrađene tange a ti izvališ da si matora skotina i da si uz gajbu piva dočekao još jednu generaciju napucanih klinki koje su parkiće i ostala mjesta za igranku zamjenile VIP ložom u lokalnoj diskoteci ili udobnim kožnim sjedištima u automobilu novopečenog ratnog profitera koji najviše voli da teško zarađeni keš investira u silikonski podmladak.
Gledaš ih krajičkom oka dok se pijane i urađene vraćaju sa cijelovečernje jebačine i shvataš da ti sve te scene djeluju kao neki sjebani dežavu.
Onda se sjetiš odakle ti sve to izgleda poznato ispiješ poslednji gutljaj piva i zaputiš se do obližnje birtije.
Tamo te čeka lokalna udaraljka, samohrana majka petoro djece koja radi kod gazda Miće na dnevnicu, koja iako nema blage veze o ugostiteljstvu može odjednom da puši tri do pet kurčeva. Bar takve glasnie kruže kada se lokalni đilkoši hvale svojim zavodničkim poduhvatima.
Sjedaš za šank naručuješ pivo i promuklim poderanim glasom govoriš cjenjenoj radnici:
- Jebeš ga stara izgleda da ćeš i ti uskoro u penziju, bolje traži nekog paćenika da se udaješ što prije, evo sada sam vidio čopor potencijalinih naslednica kako se prevrću ispred ulaza zgrade prva koja rodi dolazi kod Mićka da te mijenja.
Kompletan higjenski servis pred izlazak u grad koji se u mnogo čemu razlikuje od svakodnevnog užurbanog rutinskog wash and go zapiranja pred faks/posao (plah ispod miške, vadjenje krmelja noktom malog prsta, a zube ko jebe).
Započinje se minimalno dva sata pre polaska. Prva faza, tuširanje sa naročitim fokusom na sapunjanje mačora. Uspešno završeno tek kad sa vićgla možeš da vidiš sopstveni odraz, jer čistoća je pola zdravlja, a nekima je ovo i jedino kupanje u nedelji. Sledeće na redu je kresanje kanži, Wolverine možda izgleda cool sa njima, ali kod bilo koga drugog služe samo za skupljanje crnine. Ovde može da se desi da je potreban dodatni par ruku i ćaletove makaze za lim. Zatim sledi brijanje. Naneti penu, a potom ispuštiti jednu pljugu i čekati da štroka omekša, jer inače i mach 3 otupi posle tri zamaha. Posle face dolaze šiške ispod miške, a ko voli da mu jaja šljapkaju taj uklanja i šiške oko Miška. Prelazimo na uho-grlo-nos. Džem iz ušiju izvaditi štapićem, ako imate sreće, nekad i sam ispadne u vidu kuglice tokom tuširanja. Obavezno makazama saseći korov iz nozdrva, a zatim se usredsrediti na kljove. Špahtlom sastrugati grubi sloj, konac upotrebiti za ostatke krmetine medj zubima od (prošlo)nedeljnog ručka i tek onda aplicirati četkicu. Axe Summer pod pazuh, Davidoff Hot Water za vrat i tortura je skoro gotova, fali samo garderoba oprana Lenorom Spring-om i Orbit Winterfresh u ustima, pa da mirišete kao sva četiri godišnja doba. Gaće obavezno jebačke, znači a)čiste b)bez rupa c)sa nerastegljenom gumom. Isto važi i za čarape, nećeš valjda kad se skineš pred cavom koju zbariš večeras da izgledaš k'o Alija Sirotanović? Cipe + šulja + lone = i sad komotno možeš da kažeš "Gde ste pičke? Stig'o Brendon Volš!".
Sledeće jutro budiš se u svom krevetu... sam. U sobi kiselost atmosfere prelazi normalne ph vrednosti, u ustima ukus k'o da se nutrija okotila i crkla. Kosa ti smrdi na duvan, a ti smrdiš sam sebi. Ustaješ jer ti je loše i rigao bi, a onda shvataš da si to već sinoć radio, lepo se vidi po cipelama. Čiste bele gaće imaju napred žutu mrlju koja se vidi od spolja, jer si išao da močaš jedno milion puta, a već posle destog si bio toliko pijan da kitu više nisi ni tresao. Garderoba ti smrdi na pivo koje je više nespretno nego slučajno prolio po tebi neko od drugova. Farmerke krasi masna fleka za koju si sam kriv, jer si morao još da jedeš pred polazak kući, pljeca 300gr sa kečapom, urnebesom, kupusom, majonezom, šampinjonima u pavlaci, paradajzom, susamom... Sad znaš i zašto si povraćao. Kroz veo alkoholne izmaglice prisećaš se da si startovao neku ribu, ali većina neurona koji su skladištili tu informaciju su odumrli. Istina je da si pogledom serijskog ubice blenuo u jadnu devojku i zamišljao kako bi je pocepao k'o svinja masan džak. Kad si konačno sastavio u glavi prosto proširenu rečenicu s kojom bi joj prišao, krenuo si prema njoj, ali avaj, u ta tri koraka već si i zaboravio šta si hteo reći. Ona te zbunjeno gleda kako stojiš pred njom, ti to tumačiš kao "želi me". Iskusno stavljaš svoju zemljoradničku šaku na njen umetnički izvajani gluteus maximus i 'fataš je ko parče krmetine na slavi. U milisekundi sledi njen odgovor, njena mala bela ručica (a prsti k'o dirke) se nadzvučnom brzinom lepi za tvoj obraz. Sreća pa se ne sećaš toga... još. I tako, uveče momak, ujutru dronjak.
Lik u godinama, koji je potpuno ispao iz trke sa životom, a glumi da je ’u fazonu’. Jako tužno izgedaju njegovi pokušaji da bude ono što više nikada neće moći da bude, a ruku na srce, nikada i nije bio. (Čak i da je bio Noris).
U tami kluba, kroz razuzdanu gomilu mladih koji djuskaju, provlači se samouvereno tip sa tamnim naočarima na licu i kajlama oko vrata. Kad god bljesne reflektor, pojave se skriveni odsjaji kroz njegovu periku i krateri od bora. Ipak, on samouvereno jezdi kroz gomilu sa cigarom u jednoj i koktelom u drugoj ruci, sve dok ga ne opomene krik neke cure:
- Budalo matora, pazi kuda ideš, opekao si mi leđa tom cigarom..
Postoji nekoliko koraka koje vecina kompjuterskih (ne)znalaca primenjuje:
1. histericno mlataranje misem,
iako ne postoji nijedan razuman dokaz da bi gore navedena radnja mogla da ima ikakvog uticaja, "znalac" smatra da ce to mnogo da ubrza resavanje problema.
2. X u gornjem desnom uglu(blagosloven bio),
ako nesto ne vidis nije se ni desilo (sindrom nojeve glave),
3.Alt + F4 ,
ako iksic nije upalio, prvo jos malo histericno mlataramo misem, pa onda pritisnemo spasonosne tastere ALT i F4, koji lece rak , a kamoli kompjuterski problemcic.
4.Reset-dugme,
ako Alt+F4 ne pali, onda je prema shvatanjima kompjuterkog znalca to zaista veliki problem, pa bi trebao resetovati komp u nadi da ce svi kvarovi nestati ko rukom odneseni.
5.Power on taster,
nemogucnost resetovanja kompjutera stvara neobuzdanu paniku i samo jedno pada na pamet"ma , "Iskljucicu ga rucno,sta moze da se desi!". Secanje na nastavnika informatike iz V osnovne koji govori da se racunar nikako ne smeje tako iskljuciti biva odlucno potisnuto.
6.Uticnica, zasto da ne?,
Komp je i dalje blokiran , gutamo pluvacku, zabranjene misli ponovo naviru "Uradi nesto pametno, uradi nesto pametno,uradi nesto pametno..... uradi bilo sta.... uradi nesto glupo, samo uradi nesto! Uticnica, o moj Boze , hocu , necu, hocu, necu, HOCU, HOCU, HOCU....
7.Telefonski poziv,
kada smo uveliko zeznuli stvar, zovemo ortaka koji se malo bolje razume u kompjutere nego mi:
"Hej, cao Mario, nismo se culi dugo, pa da vidim sta ima kod tebe?
"Ae... sta ti treba , da ne duzimo stvar..."
"Pa, ovako, dok sam pravio seminar za faks(?) , odjednom je bez ikakvog razloga se ugasio komp i vise nece da se upali, ne znam sta radim...
"Pa , sigurno je nesto pisalo.."
"Ae...........pa............mozda jest..."
"Sta?"
"DO YOU WANT TO DESTROY YOUR COMPUTER?"
"I..."
"Sta i....?"
"Pa, sta si ti odgovorio"
"Ne secam se najbolje....mozda....YES."
"Idiote"
" A, da probam desni klik + Refresh?"
tu, tu , tu , tu....
Izraz koji pokazuje da je neko odradio preterano lak posao.
- Juće, na bendžu sam digo 15 kg!
- U jebo te, smuvao si kurvu!
-----------------------------------------
- Ubio sam Boga u njemu!
- Koje je godište nesretnik?
- 2001.
- Pa budalo jedna ti si kurvu smuvao!
-----------------------------------------
- Ja sam završio fakultet u roku!
- Koji faks je u pitanju?
- Zaštita na radu, Prištinski Univerzitet.
- Težak fakultet, svaka ti čast kao da si kurvu smuvao.
Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao.
Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš.
Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak.
U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš.
Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.
Upišeš faks koji si oduvek želeo, al si do tad toliko izmrcvaren, isti tip ljudi, isti tip profesora, iste fore. Ne možeš više da slušaš priče u klasi, priče u autobusu, pitanja kod kuće. Celo školovanje se sastojalo od vrtenja u krug.
Konačno upadneš u vezu koju si toliko priželjkivao sa osobom u koju si ludo zaljubljen i nisi više ljubomoran na svaki par na ulici. Možeš da upališ tv i odgledaš bilo koji patetični film u kom ljudi sa pola mozga bleje u srećnoj vezi, jer ti si u srećnoj vezi i boli te kurac.
A onda ukapiraš koliko je veza jedno veliko cimanje, možeš da imaš seksualne odnose sa tom osobom koliko hoćeš, može ona da bude divna, ali ti i dalje ne osećaš sigurnost i misliš da će sve da se raspadne. Pa upadnete u rutinu, pa se povede pitanje o ortacima i ortakinjama pa pažnja-nepažnja.
Nije ti bukvalno više ni do čega.Nikad nisam misila da ću želeti da se vratim u vreme kada nisam imala ni dečka, ni faks ni ortakinje. Samo sam blejala i crtala, i mislim da nikad više nisam dostigla tu vrstu smirenosti i stabilnosti, od kada sam počela da težim ka opštim ciljevima.
Vrlo gadna i dosadna pojava našeg odrastanja.Odlikuje je mrki pogled i čuveni komentar.
-Imaš 6 godina i bereš trešnje u tudje dvorište, onako slasne momente prekida dolazak poznanice naših roditelja uz dobro poznati komentar: CCCCCCCCC. Crveniš se ko sama trešnja i preseda ti svaka sledeća.
-Imaš 19 godina i posle pijanke valjaš se ispred ulaza zgrade, sada već matori smor ali bez gubitka cinizma opet cevči: CCCCCCCCCCC SRAM DA TE BUDE.
-A ŠTA CUCLAŠ MATORA DRTINO. POZDRAVI SVOG SINA NA MARDELJU TAKO GOVNO JEDNO.
Nenadjebivo glup lik. Glup k'o tri kurca, čuj kurca, k'o tri močuge. Bosanci mu se smeju, deca predškolskog uzrasta ne veruju da tako nešto postoji.
Mare: Položi li tebra?
Cane: Rasturio, matori. Napokon, izlazim već šurnaest puta. Nego, žao mi Coe, opet pao, a učio mukica dva meseca.
Mare: Žao ti Coe? I neka je pao. Dala mu matora greškom zadatke iz sledećeg semestra, on nije ni provalio. Čist dokaz da je glup k'o plavušino govno. Ma bre, plavuše pričaju viceve o njemu već, neću da ih vređam.
Prošlo je dve i po decenije uzornog života. Jedine slobodne trenutke između škole, tenisa, časova baleta, klavira i francuskog, koristila je za čitanje Dostojevskog. Tako su mama i tata hteli, a i njoj je bilo lepo da živi u svom aristokratskom životu sa roze satenskim baletankicama i šljokičastim klizaljkama. Sve po planu, programu i ambiciji oca vojnog lica i majke Svetlane Bojković. Uljuljkana u svet roze leptirića, njeno je bilo samo da uči i bude slatka mala uzorna pametnica, a zauzvrat bi sve dobijala na tacni.
Završila je farmaciju i muzičku akademiju. Njen život obećava i brojne mogućnosti su pred njom. Ipak, uvidela je da joj nedostaje "to nešto". Ona nikada nije upoznala tog zlog čiku koji ti na žurci sipa drogu u piće, nikada nije iskočila noću kroz prozor da se cmače sa Pajom Lopovom, nije bežala sa časova, nije krila cigare u oluku... nije, nije i mnogo toga nije! Osetila je tu prazninu. Rešila je da je popuni iako su njeni vršnjaci već sve to prerasli, davno, davno. Mora i ona da preleži te dečije bolesti. Jeste da je krajnje glupo propušiti u tim godinama, valjati se u separeu u rođenoj povraćki, đipati u kavezu sa deset godina mlađim devojčicama... Uzalud, tečna četiri jezika koje govori i tri instrumenta koja svira ne mogu da nadoknade njen žal za adolescentskim uzbuđenjima koje nije proživela.
-Brate, ko je ona dronfulja u ćošku što se poliva pivom i zašto liže onoj maloj sise? Malo pre je razbila sebi flašu o glavu kad je krenulo "Tebi moja mazo"... a posmatram je, samo kalemi cigaru jednu o drugu! Koji ološ, ne verujem!
-E moj ti, ćale joj tek pre neki dan odvezao lanac! Inače, ona je bila đak generacije i u osnovnoj i u srednjoj, a faks je otkinula! Od kako je podigla diplomu, ne da se smiriti!
(Svaka sličnost sa stvarnim osobama i situacijama je namerna)
Kratkotrajna konfuzija koja te pogodi umesto olakšanja nakon polaganja potpuno beskorisnog a jako teškog ispita, nastaje kada shvatiš da si bespovratno izgubio deo života, da nisi spavao 3 noći i da te je 2 dana bolela glava, samo zbog formalnosti, podatka u racunaru, broja u indeksu, a da pritom ničim nisi obogatio svoje znanje osim nizom besmislenih rečenica koje ćeš zaboraviti čim napustiš ispitnu salu.
Obično se radi o jednom od onih ispita koji su silovali psihu mnogih generacija studenata, koje svi prenose i čija opravdansot postojanja u programu nije jasna ni samom dekanu, ali ne sme da uradi ništa povodom toga, zbog uticajnosti profesora u političkim krugovima.
-E šta ima, si položio anaerobnu mikroelektrometrologiju?
-Ma jesam, dve nedelje se koljem s time, i položih, ali ništa nisam naučio, pojma nemam šta je to i koj će mi kurac, pametnije je bilo da sam se organizovao da nekako prepišem.
-Ma daj, pa ti li oćeš nesto da naučiš? daj molim te faks ti je da dobiješ diplomu, posle kad počneš da radiš tad ćeš da naučiš, eto moj ćale je isto završio elektroniku, sad radi u ovlašćenom servisu bojlera i kaže da mu ništa sa faksa nije potrebno.
Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom?
Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem.
Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red.
Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak?
Stanislava: Ne, hoću pire.
Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red.
Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom)
Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe.
Stanislava: Eto, jel bilo tako teško?
Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput.
Stanislava: Molim???
Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara.
Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas!
Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
