Komad obrađenog papira pravougaonog oblika srednje veličine sa nežno-plavim nijansama. Bez obzira na izazov koji pružaju informacije u numeričkom obliku na njemu, izbegavati kontakt sa intimnim delovima tela zbog neujednačene mekoće. Najpogodniji je, deci na radost, za konfete.

Ироничан назив за ортака од којег увек можеш очекивати једну, те исту ствар. Име добио по нашој националној телевизији од које увек можеш очекивати да ће преносити неки мање важан спорт или мање важну утакмицу као и да ће репризирати серију од чијег последњег приказивања није прошло ни годину дана. Тако је после репризе серије ,,Монтевидео бог те видео" јасно било да ће после тога уследити 7 пут од 2003. године реприза серије ,,Бољи живот". Не треба помињати и да у фебруару почиње Лига шампиона па да ће љубитељи фудбала који немају тв. Арена спорт (90%грађана Србије) бити ускраћени за пренос утакмица Милан-Барса и Реал-Манчестер.
Да не заборавим и расплет у АБА лиги, тј. Јадранској лиги за кошаркаше где Игокеа и Црвена звезда одлучују о првом месту у директном дуелу. РТС се наравно одлучио да преноси нешто сасвим друго.

Razlozi zašto su mladi više na internetu nego pred TV-om.

Снимљене са намером да се наш народ још више убедачи, или да се пак у народу пробуди ентузијазам који никуд не води.

Једна од оних мелодија које се урезују у кору мозга, подсвест, буди нелагоду и врпољење у стомаку великом броју људи. Разлог је једноставан - она је прва мелодија коју смо слушали приликом устајања ујутру у школу, те се наш мозак приликом слушања у нпр. поподневном термину најежи и наређује рукама потрагу за даљинцем.

Primjenjuju se isključivo u kvizu Visoki napon. Kad igrač odgovori pogrešno , začuje se grmljavina i on odjednom "misteriozno" nestane iz studija. Sličan efekat su koristile i američke tv kuće krajem pedesetih godina.

Serijsko ubistvo na digitalni način. Isti likovi već desetinama godina ubijaju naše sive moždane ćelije.

Често се користе у изразима,којима некоме хоћемо да саопштимо да стално нешто понавља.

Садржи емисије из доба пред информатичке револуције и информације које су биле актуелне док је Мајкл Џексон био црн, Хулк Хоган био звезда америчког рвања, а Југо извозни производ у САД. Та временска дискрепанца од неколико деценија претвара овај програм у забавни и помало носталгичарски јер видиш неке предмете које ниси видео од детињства (Сега, Комодор, тетрис, модел мобилног телефона, аутомобила...)

У тренутку када вртећи канале на ТВ-у зачујете нашу химну на РТС-у 1, пропраћену одговарајућим спотом, то значи да је прошла свака нада да ћете било шта научити за сутра, а још мање да ћете уопште почети да учите, ако већ нисте до сад... Стога, преостаје вам само да се блажено препустите царству снова и спремно дочекате сутрашње понижење...
Међутим, има неких који тврде да се емитовање химне само у термину резервисаном за филмове са сценама експлицитног насиља и секса и ни у једном више, може сматрати за врсту националне увреде, али , то је већ део неке друге приче...

Veća je 3-5 puta od broja stanovnika naše planete. Minimum!

Posle toliko repriziranja i nestvaranja ničega novog nije ni čudo što su najgledanije.

jos jedna prevara siroke narodne mase,koja veruje da je ovo pravna drzava,gde se namesta sve a ne tako sitne igre na srecu,i jos jedan + za Tijanicev dzep,a - za nas sto placamo pretplatu

Jednostavna računica:

10 serija * 101 repriza * 1000 debila u Srbiji koji po stoti put gledaju iste serije = rekordna gledanost od preko 1.000.000 gledalaca.

Zanimljiva pojava pri kojoj osoba koja je upravo odgledala navedenu emisiju stekne utisak da živi u Švajcarskoj.

Redovan repertoar sadrži:
-Izjava nekog evropskog komesara/sekretara/visokog predstavnika sa švapskim prezimenom kako srbija nezadrživo srlja u progres

-Upoređivanje kvaletita života sada i pre 800 godina kako bi se videlo koliko se ovde zapravo dobro živi

-Otvaranje nove korejske fabrike šrafova i eksera koja na još uvek nepoznat način dotiče prosečnog gledaoca

-Reportaža o nekom malom proizvođaču nebitne robe koji svoje proizvode plasira u celom univerzumu a i šire

Likovi koji svojim komentarisanjem mogu da uspavaju čoveka ili da ga dovedu do predinfarktnog stanja. Njihovi komentari mogu vas naterati da razbijete vaš tv. Ponekad nas ubijaju sa potpuno nebitnim podacima, koliko je neki igrač imao devojaka, koliko je neki trener našao dlaka u svojoj supi, ko je kome tata, baba, deda, komšija. Gledajući utakmicu Lige šampiona imate utisak da gledate petu ligu Albanije. Uglavnom ljudi koji se igraju sa našim živcima i našim srcem.

Favorizovanje određenih sportista zbog kojih mi presednu uspesi onih reprezentativaca koji su nešto uradili (valjda im nije dovoljno što je sve ostalo već preselo zbog javljanja o kriminalu, ekonomiji i ostalim zbivanjima za lep san)

Komentar malobrojnih ljudi koji nisu ni na jednoj ni na drugoj strani, komentar onih koje zabole kurac za jednakost među polovim, pretplate i sigurne kuće.

Далеко у пизду материну. Ниђе асфалта, ако мораш ићи тамо, једино хеликоптером, ауто ћеш разјебати на пола пута. Ретко која улична светиљка, додуше, имају само једну улицу. Продавница, једна једина, испред које се окупљају сви грађани, њих десеторо, како би испили пиво. До центра ти треба онолико колико ти треба да отвориш капију. И ту си. Није ни чудо што се огромном брзином размножавају, телевизије нема, интернета нема, па се константно јебу.

Osoba za koju imate osećaj da ste je već videli u nakom drugom formatu.