Smešteni u idiličnu atmosferu predgrađa jedne od američkih metropola, prate priču bivšeg policajca/marinca/pilota koga izdaje šef ili nadređeni i smešta mu neko sranje zbog čega on sledećih 5-10 godina provodi u zatvoru, a porodica mu biva masakrirana od strane istih onih koji su ga zajebali. Posle izlaska iz zatvora odlučuje da se svima koji su ga ispalili najebe keve. Nalazi starog partnera koji mu pomaže u lociranju gamadi, a zatim odlazi daleko u planine/budistički hram da bi se mentalno i fizički pripremio za obračun sa šljamom. Meditira, radi jogu, udiše tamjan, diže balvane, udara drvo. Na kraju uzima pištolj u ruke, napuškara se sa majmunima, sve pobije osim glavnog negativca, koga raskrinka i preda policiji, jer bi bilo previše lako ubiti ga.

Ovo je recenica koja ima tu moc da svakom normalnom coveku toliko digne pritisak da ga je nemoguce izmeriti i neverovatnom brzinom dovede do ivice nervnog sloma..

Da radi.

Glumim prevarene muževe u pornićima.

Tržište ogromno. Konkurencije nema. Para prelaka i dobra.

Jer poslodavac ide s mišlju da će teško naći čoveka za to.

I da niko to ne uzima iz straha od zajebavanja drugara.

Ili nekog osećaja ličnog integriteta

Nemam nijedno.

A ja samo treba da se uspavam na stolici.

Il’ da odem u kujnu. Il’ na posao. Tj. posao u scenariju. Ne moj posao.

Moj posao je da mi jebu kobajagi ženu.

Sad više nema ni "caught" kategorije. Gde bi morao glumiti konsterniranost. Jer ne-moj penis u mojoj ženi. Samo "oblivious" kategorija. Jebu se preda mnom a ja ni ne primećujem.

Za deset godina kad ostarim, glumim stroge ćalce.

Teži pos'o, al se bolje plaća, moraš i da potrčiš nekad za jebačem.

Lik ošišan na za'ebano, nularica.

Najsebičniji deo tela

Sve što roditelji nisu htjeli da diramo.

Teze od skidanja sa heroina!
Iako ne izaziva fizicku zavisnost koja je toliko jaka i bolna kao kod heroina,psihicka zavisnost je mozda i gora,zato sto je pusenje dozvoljeno i stimulisamo od drzave,koja od duvanske industrije uzima ogromnu lovu.Cigarete je moguce kupiti svuda,cak i u nekim prodavnicama zdrave hrane,tako da je tesko da ih izbegavate,a jos teze je izbegavati pusace.
Volja i trud koji moraju da se uloze u odvikavanje od duvana ,nisu nista manji od volje i truda koji moraju da se uloze za penjanje na Everest.
Onaj koji uspe da se resi ovog zla,brzo moze da primeti efekte nepusenja.Nervoza,razdrazljivost...su neki od losih efekata,ali i izostanak kasljanja,izbacivanje "delova pluca" u jutarnjim casovima,povecanje kapaciteta pluca i sl.

Pitanje koje se najčešće postavlja profesorima, doktorima, policiji, političarima i sl.

Greška koja je veoma česta kod teniskih reportera.

Jedna od teza koja se najčešće uzima zdravo za gotovo.
A zapravo je teza koja je absolutni dokaz da ne postoji radnja koju svako, ali baš svako može da radi.

Svako može da igra fudbal. Može kurac. Šta če ljudi bez nogu?
Svako može da diše. Prc. Koliko se beba uguši momenta kad se preseče vrpca?
Svako može da misli. A-ha. Ljudi u komi ispadaju iz kategorije, zar ne?

Sitnice, misli koje tvom mozgu pobegnu ispod tezge, izbegavajući razmišljanje o njima. Možda je to samo moždana samo-odbrana od samo-destrukcije od pravog razumevanja sveta i načina na koji on parazitira i koegzistira sa jedinkama koje su dovoljno nesvesne njega, da su u dobru ruku još i srećne.

Sve što danas kompjuter obavi za tri sekunde, nekad je radilo trideset žena po 8 sati dnevno! Od njih 30 u prosjeku na radnom mjestu bilo je 5-6. 10 je bilo na bolovanju, 7-8 na odmoru, 2-3 nijesu došle jer ih boli glava a 3-4 su po gradu, kupuju na rate!
Ove što su ostale takodje boli glava i non-stop kukaju... Kada se pojavite, morate da sačekate da one završe medjusobno da pričaju. Kad vas napokon pitaju: Šta je!? Vi vadite smotuljak papira i dajete im. Sad jedna ustaje uzima papire i odlazi. Vraća se za pola sada i kaže da TO nije kod njih i čudi se ko vas je posalao! Zatim vas šalje kod Ruže iz poreskog jer je to NJEN posao uz opasku da ju je pozdravila Milanka iz katastra i da više za OVO ne šalje ljude kod nje.

Krvoproliće u susedstvu. Sankcije. Industrija utihnula. Obezvređena valuta. Plate zamenjene bonovima za hleb, džakom brašna i šećera, kartonom kokošjih jaja, kojom flašom zejtina i možda povremenim litrom mleka, ako se posreći. Kvarcovano tržište cveta. Snalažljivost, podmitljivost, dovitljivost, prepredenost, lukavstvo, vrline koje prerastaju u moral. Hvatanje odraslih za glavu je sve učestalije. Neko jednostavno nije prilagodljiv. Davno zapuštena seoska imanja predaka počinju da liče na spas. Put u nadi da je nešto ostalo. Ali Srbija... Tvoje prazne krošnje, tvoje puste njive, rumen obraz prvoga komšije. Tu se ne prolivaju suze, samo RTS1 i proklinjanje dojke ustaške. Stomak gradske pridošlice cvrči. Nedelom se uzima natrag oduzeto. Sa plodonosnih zaplanjskih padina ubiraju se, ko zna čijim znojem zalivene voćke i povrćke. Glad je zaobišla stid..
Roditelji se vraćaju. Dan je bio vreo. Ljube nas i govore - „Bili smo u kupovini!“ Prašnjavi su, dugo su hodali tragajući. Naivnost bi pomislila da nije ni čudo, samoposluge su prave pustinje. Baba im izlazi u susret. Uzima tri bele kese u svoje trošne ruke. Nešto je crveno u njima. Otac preko poda vuče dva praznjikava džaka u ostavu. Izgleda visok, možda zato što sam ja tako mali. Moje dve seste opominju da su gladne. Mati vadi brašno, uzima nekoliko jaja, lomi ih kao da su zlatna. Vruća pogača na stolu se puši. Gnezdo... Vrapčići razapinju kljunove, čekaju da im mati spusti crva u grlo.
Te godine došla je zima. Dnevnik objavljuje dinar = marka. Neki lakoverni slave. Meni su ruke promrzle od grudvanja. Pogodio sam sestru u glavu. Psovala me je. Utrčao sam unutra. Miris obgorelog drveta i toplina. Baba prvi put te zime vadi teglu slatkog od višanja. Otvara je drhtavim rukama i stavlja ispred mene. Tako sam zbunjen. Dugo nisam jeo čokoladu, a ovo je bolje. Baba mi daje kašičicu - "Kusni, pa zatvori teglicu, da ima za Sanju i Anu." – kako samo komično zvuči. Zahvatam kašičicom koliko god mogu. Radost! Višnje se tope u ustima, slatko je. Baba ostavlja teglu u zastakljenu vitrinu. Gledam u teglicu. Ne mogu da trepnem. U njoj ušećerene, ukradene višnje. Tako bih ih rado ukrao! Voda mi teče na ustima, suze mi teku iz očiju. Ne znam da li je to plač. Možda su mi oči osetljive od dima koji curi iz peći. Legao sam da spavam.
Kako sam samo bio mali. Poznavao sam samo snove. Sećanje me sada upoznaje sa prošlošću i njenom javom. Seljaci su se verovatno pitali ko im je ukrao višnje. Ja se pitam gde je nestalo moje detinjstvo? Ko ga je ukrao od mene?

Svečano odelo se kupuje ili za matursko u srednjoj, ako si prerastao ćaletovo, ili ako se neki bliski rodjak venčava, pa na svadbu idete i ti i ćale. Pošto se odelo kupuje uz parolu "K'o da ću svaki dan da ga nosim, obući ću ga sad pa za 5 godina" , kada odlazi u butik, svaki naš prosečan čovek poštuje odredjena pravila kupovine odela :

- U ovom odelu ću se sigurno i ja ženiti, otići na mnoge svadbe, a u njemu će me na kraju i sahraniti..

- Kupuje se sako, dva broja veći, i slučaju naglog rasta.

- Pantalone tri broja veće, kako bi mogle da se zakopčaju i u četrdesetoj godini.

- Daj neko crno, kažu crno muže sa svim bojama da se kombinuje.

- Uvek se radije uzima neko sa etiketom nekog italijanskog kreatora, koliko god on anoniman bio.

- I daj neko da nije više od šest, sedam hiljada, trebaju mi pare na sve strane.

Avatar slika banovanog Vukajlijaša, silueta ljudskog oblika sa ogromnom deformisanom glavudžom. Iznad nje stoji opis, koji je postavio grobar, o tome kako je pokojnik skončao svoju egzistenciju ovde.

Žena koja posle razvoda od đubreta od čoveka sa kojim je provela najbolje godine u braku kreće da živi drugu mladost, ovoga puta lišenu grešaka koje je preživela u prvoj mladosi. Često joj je jedina ambicija u životu da se sveti ogavnom muškom rodu koji joj je taj isti život upropastio, kao i da obrazuje decu, koju je sud dodelio njoj, da mrze svoje partnere kako ne bi došla u iskušenje da ih zavole jer će ih iovako ostaviti i slomiti im srce. Pored ovih aktivnosti koje joj oduzimaju značajan deo vremena često uzima i da se bavi aktivnostima kao što su: ispijanje kafe sa (isključivo) razvedenim drugaricama, voznja bicikla u prirodi, povećavanje iznosa alimentacije, lažno svedočenje na sudu protiv bivšeg muža i cele njegove familije, kao i posećivanja salona lepote i otvaranja izložbi.

Oduvek sam mislio da je glavni mafijaš tu neki baja, kavgadžija iz kraja. Uzimao nam je klikere, užinu, tu i tamo pokoji dinar. Kasnije sam uvideo da postoji i starija organizovana grupa omanjih tipova koja njega maltretira, uzima mu sličice. Tada sam pomislio „E to je mafija, oni su glavni“. Vremenom sam spoznavao da postoje ozbiljnije i ozbiljnije „mafijaške“ grupe, doživljavao sam ih kao glavne u ulici, kraju, gradu... Od njih svi strepe, plaćaju im, na neki način, zaštitu i na neki način je dobijaju, ili ne. Ponekad neko bude kažnjen. Mafija je to.Dok ih jednog dana nije pokupila policija. Onda sam ukapirao da je glavni baja u kraju u stvari država, odnosno vlast. Oni određuju ko će koliko da se pruži, ko će koliko poreza da plati ako neko zabrlja, biva kažnjen, a bogami i nekakvu zaštitu pružaju.

Proždrljivac koji na slavama, proslavama i veseljima tolikom brzinom trpa hranu u usta da ne stiže ni da progovori, a hranu žvaće na obe strane vilice odjednom.

Izraz koji se koristi kada neko za koga se smatra da je žestoko najebao u potpunosti preokrene situaciju u svoju korist tako što otkrije da je od početka imao keca u rukavu kojeg je čuvao za pravi i ujedno/ili najdramatičniji trenutak.
Kao ono kad se ponadaš da ćeš poslije ko zna koliko vremena da matiraš đeda u šahu. Već se spremaš da mu kažeš kako više nijesi klinac kojeg može nadmudriti forama iz parka, a onda snimiš njegovog pješaka kako dolazi do kraja tvoje polovine table. Shvataš da si se zajebao (da ne kažem da si u govnima), ali kasno je jer matori već uzima kraljicu sa groblja, i uz lukavi kez je stavlja na tablu umjesto pješaka i kaže: "Šah mat."... kao da neće.

To je muškarac koji probuši kondom ne bi li devojka zatrudnela sa njim i samim tim- da ga ne bi ostavila.
Naravno, uvek može da mu se obije o glavu data situacija, pa ga devojka i tada ostavi, a posle toga se stvari najčešće završe u crnoj hronici u novinama.
Svoje probleme u vezi možeš da probaš da baciš sa mosta sa kamenom oko vrata, ali problem je što ta govna plutaju.

Ne, to ne mora biti muškarac homoseksualne orijentacije.
To je onaj lik koji je isuviše flafičast da bi se mogao nazvati pederom.
Jednostavno nema taj minimum oštrine koji treba da posjeduje svaki muškarac, pa i omega mužjak.
Previše nježan i fin, odaje sliku osobe kojoj se testisi nikada nijesu spustili u skrotum pa predstavlja suštu suprotnost od Brzog
On traži čašu kad pije pivo, puši samo light cigare, od priloga uzima jedino blagi kečap, sklanja sve masno sa pečenja, nerijetko koristi bezbroj kozmetičnih preparata pod izgovorom da ima osjetljivu kožu, presvlači se duže od 5 minuta i iz kuće ne izlazi dok mu se ne osuši kosa (fenom).
Obično nema izgrađene političke stavove ali ako ima onda je ljevičar.
Idol mu je Boško Jakovljević.