Jezik koji se čuje u filmovima gde srbin glumi rusa koji priča engleski.
random batler:Skjuuz miiii saaa? Samptfing foo drink?
Šerbedžija: Džast glas of kold vadrr pliz.
Lik koji prica sam sa svojom kamerom!
Izraz koji se koristi za ribe koje svojom širinom i dubinom vaginalnog otvora više podsećaju na kratere nego na pičku. Da bi stupio u seksualni odnos sa ovakvim devojkama potreban je polni organ za koji koji kruze priča da je u augmentativu (pr. Kurčina). Ove devojke su uglavnom "Bundes liga" jebačice a sex sa njima pamtiš ko kad prvi put ugledaš golu Gordanu Pop-Lazic.
:penzioneri u parku igraju šah:
Žika: Mile, si čuo da Ljuba spopada Milevu.
Mile: Koju bre Milevu? Moju školsku?
Žika: Aha.
Mile: Ma Mileva je bila zmaj dok je bila mlada, što kažu ovi mali, prskali je ko ciga krastavce.
Žika: Ma ne lupaj, džaba joj to, secam se na radnoj akciji, Ljuba kad skine gaće on se opruži ko klatno pa samo kuca, čas u levi čas u desni čukalj. Nema koja može to da izdrži.
Mile: E moj ti, nemaš pojma. Šah- Šeh. Šta njoj ne uđe, ti meni u oko ubaci.
Žika: Jedi govna, zamajavaš me.
Mile: Opa, ode kraljica. Sad ni klatno ne može da ti pomogne.
Kad neko priča u slušalicu, a mikrofon stavi na uvo.
-Ništa ovaj tvoj telefon ne valja sinko moj. Jedva sam čula dedu. Ko da je otišao u Ameriku, a ne u banju.
-U redu je bako...
Priča o narkomanu koji je pokušao da zaustavi voz.
Kaže se za osobu, koja mumla umesto da priča.
Mare:”Šta je rekao Stefan, kada će da dođe?”
Goksi:“Otkud znam, treba mi tumač da bih ga razumeo.“
Mare:“Pa što ga nisi pitao da ti ponovi?“
Goksi:“Bilo me je blam da ga pitam da ponovi, posle trećeg puta.“
Mare:”Sinak, zato ja s njim komuniciram isključivo putem SMS-a!”
Zato što ni jedna dobra priča ne počinje:"Jednom kad smo pili sok..."
Kad priča počne da liči na vic.
- Jutros sam poranio, pa trimer...
- ...pa rakija?
- Jok, bre, celo jutro sam kosio.
- E, a je l' znaš neki o plavušama?
Nekada čuveni domaći gitarski duo, danas, priča za malu decu vladajuće koalicije.
Devojka koja obožava mnogo da priča o ispraznim stvarima.
A: ...i tako ja krenem dalje po Ušću i vidim sad neke nove cipelice, ali malo skuplje. I šta da radim, šta da radim, a kupila sam već one odozgo. A mnooogo mi se svidele pa kupim i njih. Ali tek kad sam uzela neku jaknicu pa mi na oboje dali popust 2%. Međutim, ja dođem kući i vidim da mi se ne slaže boja sa tašnicom, jer nije maslinasto zelena nego malo svetlija. A neću da je vraćam nema šanse, jednostavno treba mi nova torbica i onda ću da kompletiram dva dobra autfita.
B: Serena prekini!
A: Molim!
B: Srbija se raspada a ti pričaš o nekim cokulama tamo.
A: Nisu cokule, neko cipelice. Ti mene uopšte ne slušaš!
B: C c c Baš nju briga što Mađarska nema more.
Ženska osoba koja mnogo priča, ogovara. Impulsivna i bez dlake na jeziku.
Mulav lik, koji ne zna sta radi i prica..
Odgovor cure koja se upravo prisetila momka o kojoj joj drugarica priča.
- Kako bre ne znaš Miloša Pokurca? Onaj visoki kurati!
- Ijaaaao, znam ga bre iz vađenja!
- Valjda iz viđenja?
- Bre, ja sam samo gledala da l' će na vreme da ga izvadi tad, faca đene-đene...
Uvertira nakon koje sledi priča o ludosti koju je dotični učinio.
I ne budem ti ja lenj, i okrenem sve Dragane Petroviće što sam našao u belim stranama....
Odjeb čoveka koji trenutno ne može da priča jer je zauzet seksom sa jednom ili više mladjih žena.
-'Ej matori, slušaj, trebaš mi nešto...
-Ne mogu sad da pričam, javim ti se čim otkinem mladež!
-Slud?! Od toga možeš rak da dobiješ!
-Ma jok, eventualno robiju ili triper, ali rak nikako!
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Nekad, dok sediš sam, u tišini, i ispijaš jutarnje pivo ili večernji špricer, ako si osobito dobrog pamćenja prisetiš se priča koje su ti kao švrći pričali otac, majka, deda, baba ili omiljeni rođak kojeg valjda svako dete ima. Te priče su, strpljivo i s ljubavlju smišljane, bez izuzetka nosile neku svoju mistiku a osobit doživljaj davao im je trenutak u kojem su ispričane. A pričale su se u društvu obično, što većem to boljem, i dok vi deca slušate razrogačenih očiju i otvorenih usta odrasli bi se zagonetno smešili dok kartaju šaha, baš kao da iz tih istih priča izvlače neke svoje, vama još uvek neispričane i neshvatljive.
Imo sam strašnog pevca...
- Mama, ispričaj mi opet kako si na radnoj akciji našla pitona u šatoru.
- Opet? Pa pričala sam ti je prekjuče.
- Moolim te, mama, evo biću dobra.
- Dobro kad si zapela, eto, priča kaže sledeće... bilo je vrelo letnje veče a u šatoru vlažno i zagušljivo, u tišini se čuo samo hor cvrčaka s obližnje livade. Kako sam se silno umorila od celodnevnog posla zaspala sam blaženim snom, kad li u neko doba osetih blago komešanje pored sebe...
- Jao!
- Pa šta ti je sad? Pričala sam ti ovo to puta i znaš šta će da bude.
- Znam, ali ovaj deo je uvek tako uzbudljiv.
- Kako da ne, i tako kao što rekoh osetih neko komešanje, otvorih oči, kad ono - ogroman piton pored mene, ukrutio se i gleda. Od silnog uzbuđenja nisam mogla ni da pisnem pa niko nije ni došao da proveri šta se dešava, bila sam mu prepuštena na milost i nemilost.
- Pa šta si onda uradila?
- Prvo što mi je palo na um, ščepala sam ga obema rukama što sam jače mogla, tako sam ga stisla da je zastenjao.
- I onda?
- Onda smo počeli da se rvemo, piton je još uvek bio neiskusan ali oboje smo zato bili mladi i puni snage, bila je to borba do poslednjeg daha. Rvali smo se tako i tumbali naokolo dok u neko doba ne videh da sam ostala bez spavaćice, nekako mi se zakačila za neki klin i ostadoh ti ja tako gola ko od majke rođena.
- Au, strašno!
- Ipak, bila je to srećna okolnost jer mi je spavaćica samo smetala, čim sam mogla normalno da se krećem, ugrabila sam priliku, objahala ga i čvrsto stegla nogama, više nije mogao da mi umakne.
- I šta je onda bilo?
- Videvši da se našao u nebranom grožđu počeo je da se grči i đipa ali to su bili njegovi zadnji atomi snage. Bio je moj, drmusala sam ga nemilosrdno sve dok mu na samom kraju pena nije krenula na usta, a onda je klonuo i umirio se.
Borba je bila svršena.
...
- A, mama?
- Reci, dušo?
- Šta da radim ako ja jednog dana isto nađem pitona u šatoru?
- Samo opušteno i pusti da sve ide svojim tokom, snaći ćeš se već.
Rečenica kojom počinje svaka druga priča o saobraćajnom skenjavanju.
- Čujem slup'o si rešoa? Si bio cirke?
- Ma, jesam bio pijan, al' nisam nešto brzo vozio... kad iz suprotnog pravca, traktor u punoj brzini...i kažem ja njima, par piva...i na sudu...bio tamo neki Mile stari robijaš...al' eto, prođe i to.
Ma to se koristi kao kontra kad lik prica gluposti
LIK 1:Ja sinoc sa zenskom koju prvi put vidim,kad mi ona turi ruku dole i poce da ga...
LIK 2:A sta je bilo kad si se probudio!!!
Priča koja je, zahvaljujući Grand produkciji, izgubila svaki smisao.
