Osoba A: Vidi onog lika što se majmuniše...

Osoba B: Ma idiot. Bolje da je stavio zvonce oko vrata, em što bi ga ljudi lakše primjetili, em što bi bio zanimljiviji. Vidiš da ga ionako niko osim nas dvojice idiota ne gleda...

Konobar -Gazda, jel pocinje standardna procedura?
Gazda -Neka se iznapijaju jos malo da se i ne sete kad su dobili batine i od koga. Na moj znak zamandari vrata, odvrni muziku do daske i vadi one stapove za golf da im jebemo milosnu majku.

Milaneeeee, Milaneeee, pa dobro bre dete jel ti znaš koliko je sati? Ulazi u kuću odmah, ručak se skroz ohladio.
Ali mama , još samo 5 minuta da dovršimo partiju košarke!?
More ulazi unutra da ti ja ne sialzim dole!!!!
Drugari; "A pičko šta je? Mora da ideš?"Milanče mora da nam ručka .Buuu mamina maza..."
Milan pognute glave odlazi ka ulazu...

Za ostala objasnjenja procitati vecinu definicija javnih licnosti na vukajliji...

- Evo ih Petrovići!
- Đe?
- Sad se mimoiđosmo...
- Još ne odosmo kod njih na čestitku?
- Ne... Samo da nam mala ne otvori vrata. Ako bude u dubku manje ćemo se obrukati.

Po Vojvodini i danas ima mesta gde domaćini puštaju krupnu stoku na ispašu u okolini sela. U jutarnjim satima, krave iz celog sela se same upute ka pašnjaku, vodeći i svoju telad uz sebe, gde provode ceo dan i gde ih čuva plaćeni čobanin. Uveče se, takođe, same vraćaju nepogrešivo nalazeći svoje dvorište, gde ih čeka otvorena kapija. Ima i kuća koje nemaju krave i u to doba ne otvaraju kapije. Upravo te kapije zbunjuju teliće koji još nenaučeni na ‘svoju’ kuću, zastanu ispred njih, zbunjeno blenući u vrata. Ponekad se od njih odvoje tek kada im mama-krava daleko odmakne i počne da ih doziva, a ponekad se i vraća po njih da ih njuškom pogura dalje.

Pubertetlija stoji kraj kioska i gleda kao omađijan u naslovne strane pune golih devojaka. Drugar ga zove, ali ovaj nema pojma i ne čuje ništa. Zinuo i zuri k’o hipnotisan. Drugar se vraća do njega, klepi ga po leđima:
- ‘ajde, zakasnićemo! Šta bleneš, k’o tele u šarena vrata!

Dolaziš iz škole umoran, ali kao i uvek napaljen i spreman da ga baciš jer si na 6. času onoj novoj, mladoj nastavnici engleskog nepomično gledao u bulju dok je pisala po tabli...
Uzimaš časopis ispod kreveta i krećeš u akciju.
Kad je ćale prilegao jer se tek vratio s posla, a keva ti sprema ručak, čuje se poznati zvuk sa vrata. Da, neko je zvonio!
Razmišljaš da l' da siđeš ili ipak imaš vremena da dovršiš započeto...
Kao i obično opredeljuješ se za on drugo (jebi ga, fizološke potrebe su fiziološke potrebe)!
Polako krećeš da prskaš po ruci dok čuješ nervoznog ćala kako te viče iz kreveta. Boli te tuki - zaključao si.
Završio si posao ali ti je sada i iz kuhinje počelo jebanje majke lenje...
Hvataš maramicu sa stola, brišeš ga ne obazirujući se na ruke i užurbano strčavaš dole gde ti ćalov drug, smarač sa vrata pruža desnu ruku uz reči "Zdravo momčino"!

- Znači sutra u pola sedam, čekam te ispred zgrade
- Nadam se da me ništa neće omesti, tebra
- Slušaj, neću da čujem izgovore nikakve. Kucat ću ti kundakom na vrata, ne pojaviš li se.

Ti, maher, cepaš neku malu, škripi krevet, stvari padaju po podu i razbijaju se.. Stan urnisan.
Čuje to komšinica iz susednog stana, umire od želje da vidi šta se dešava, upada u stan i zatiče dvoje mladih, i bez stida ili osećaja krivice i sa onim pobedničkim osmehom na licu progovara: "Izvinjavam se, čula sam neku buku a vrata su bila otvorena, pa sam se uplašila da se nije nešto desilo."
Okreće se i napušta stan.

Kopi/pejst sa jednih takvih vrata:

"Sine, doručak ti je u rerni, trenerka na žici."
"Hvala, mama!"
"Da li je neko video moje slušalice za mobilni? Tijana"
"Pokidao ih Garov, igrajući se, bacio sam ih. Tata"
"Stevane, creva su ti se usmrdela u frižideru!"
"Suzana, plati struju, račun i pare su ti na vrhu frižidera"
"Stevane, našla sam samo račun, koga ti zajebavaš?!"