Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)

Najbolji start ikada:
Riba pluta naslonjena na ivicu bazena i prilazi joj lik sa lajnom
"Kupaš se, a? Boli te kurac"

1. Opet sam se kladio na Juventus.
2. Uknaćio si se.

1. Narucio sam komp, platiću od akcija.
2. Al ćes da se uknaćiš.

Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!

Mile: Gazda Pero, dolazi 'vamo.
Pera: Šta me zoveš, dupli vinjak, znam.
Mile: Ne, bre, slušaj da te priupitam nešto.
Pera: Ne, ne mogu da ti obezbedim krevet ovde, rekao sam ti već.
Mile: Pero, saslušaj me kad ti kažem. Ali nemoj da se smeješ.
Pera: Hajde, de.
Mile: Šta se naručuje u kafani kada se ne pije alkohol?
Pera: Hahahaha, Mile, opet si bio kod gazde Milorada pre mene?
Mile: Aman, nisam, od danas ne pijem.
Pera: Nek' ti bude. Hoćeš pivo, to ne mo'š ti škodi?
Mile: Hajd', i to što kažeš.

Ajde da idemo, dosta smo popili, koliko će to sve da košta, a ja i nemam baš nešto puno para kod sebe.

Konobar, daj još jednom sve isto, a ti ' oduzmi se malo šta si se sabr'o '
Ajd' živeli.....

Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.

- Burazeru, 'ajde sa nama večeras u klub. Idu i Srle, Tanja, Ana, Duki... celo društvo!
- Neee znaaam... Biće smaranje.. Onaj Duki će da smara. Nisam nešto... Ne znam...
- Ma, daj bre, šta tupiš? Opusti se bar jednom, ne lupaj glavu s glupostima.
- Pa najavili su i kišu..ne znam...javiću ti.
- Nemoj da mi javljaš, nego dođi.
- Videću. Nisam nešto raspoložen.
- Daj, živni malo čoveče, koji ti je? Večito izigravaš nekog mudraca. Jesi li ti čuo onu izreku: ‘Dok se mudri nadmudruju, ludi se nažive’.

Milkica: "U, kako rastu deca! Već imaš 21. Kad ćeš da se udaš?"
Neudata (uz osmeh): "Mlada sam ja za to."
(dve godine kasnije)
Milkica: "Dete, još se nisi udala???"
Neudata (drsko): "Što, je l' moranje?"
Milkica: "Moranje, moranje - svaka žena treba da se uda što pre."
(dve godine kasnije)
Milkica: "Vidi je kako je lepa, stasala za udaju. Moramo mi nešto da uradimo po tom pitanju..."
Neudata: "Milkice, ja vas molim da prekinete sa tim. Svaki put kad me vidite, k'o papagaj: "Kad ćeš da se udaš, kad ćeš da se udaš?""
Milkica: "Pa ja to iz najbolje namere, za tvoje dobro..."
Neudata (nadrkano): "Koje moje dobro? Otkud vi znate šta meni treba? I otkad je moj privatni život problem koji vi treba da rešavate???"
Milkica: "Uuu, što si neka... Je l' vidiš kako si nervozna? Ne bi bila takva da imaš čoveka, a ti kako hoćeš..."
(dve godine kasnije)
Milkica: "Ćero moja, nemoj se ljutiš, ali moram da te pitam... Je l' imaš ti nešto muško?"
Neudata: "Imala sam, više nemam."
Milkica: "Pa što se nisi udala kad si mogla? Kad misliš decu da rađaš? Crno dete, kad ćeš da se udaš, da nam svima padne kamen sa srca..."
Neudata: "Nikad."
Milkica: "Što bar ne probaš?"
Neudata: "Htela sam stvarno, al' ne ide."
Milkica: "S kim, s kim?"
Neudata: "Sa tvojim sinom. Nije me oženio, ali mi je pomogao da shvatim da, u stvari, više volim žene. Tako da, jebi ga, Milkice, ništa od udaje."
Milkica (zapanjena nervozno trepće i guta knedle): Tgm, tgm?!
Neudata (namiguje i zavodnički se smeška): "Ting, ting! Šta kažeš, Milkice, a, a? Vreme je da priznaš sebi kako stvari stoje... misliš da nisam primetila kako me gledaš sve ove godine..."
Milkica po prvi put otkriva da su joj noge ipak brže od jezika i gubi se u daljini.

Baba:Sinko,hoćeš li još jednu šniclu?
Ti(sa pritiskom od 5 Bara u stomaku):Neka,uzeću kasnije.
Baba:Neka,ne moraš...

- Kume, probaj ove kiflice, to mi je kuma dala recept...
- Ne mogu sad, kumo, možda kasnije...
- Ama, probaj samo jednu, meni za ljubav...
- Ma daj, pusti ga, ženo! Zar ne vidiš da se kumašin nameračio na vruću janjetinu, ne mož' da dočeka da je izvadiš iz rerne...

----------

- Znaš šta, matori, rešio sam da startujem Milicu pa kud puklo da puklo!
- Zaboravi, burazeru! Na nju se već nameračio Krešimir, a to ti je onda završena priča.

- 'Ajde, brate, šta siluješ više, nema šta da se igra...
- A bejzbol? A Japanci? A trčanje za sirom!?

a onda su uveli bar kodove....

Она :
-Јао, како су ти тужне очи! Јел' то због неке девојке?
(у себи) : Можда ћу ја моћи да га развеселим.

Он:
-Ма није...онако...(и даље тужан)
(у себи): Ахаха, ала сам је извладогеоргеисао!

-E Pero, znaš ono kako sam ti juče dao onog zlatnog Rolexa za keca iz "Mundijala"? (Album sa sličicama svetskog prvenstva u fudbalu - kec je obično sličica pehara);
-Daaa?
-Jao rekao mi ćale da će da me osakati ako mu ne nađem taj sat, evo ti kec nazad...
-E ne može, rekli smo tike-tike-tačke...
(Klinac odlazi pokunjene glave, tresući se, očekujući neizbežno...).