Manipulatorska tehnika, koja predstavlja varijaciju dobro poznate mafijaške "Daću mu ponudu koju neće moći da odbije". Koristi se u situacijama kada jedna strana želi drugu da uvuče u konflikt, ne ostavljajući joj alternativu. Kao i originalna, sicilijanska tehnika - tako i ova predstavlja ultimatum. Ali specifičnu vrstu ultimatuma, koji nema za cilj da dobije ono što se njime zahteva, već prosto da primora drugu stranu na sukob. Strana koja želi konflikt stavlja na sto ponudu koja je za ovu drugu apsolutno neprihvatljiva i time joj, svesno i sa namerom, ne ostavlja nikakav drugi izbor, osim da konflikt prihvati. Tehnika se koristi vekovima, kao sredstvo za uvlačenje zemalja u razne ratove, mada joj to nije jedina primena...

Igra koja je svoju popularnost stekla kada se pojavio pc 1.Bila je laka za shvatanje ali teska za igranje.Oni koju su uspeli da dozive taj nivo da shvataju gde je mina pre nego sto pocnu igru postajali su najbolji gameri i postavljali sebi vise ciljeve-promenivsi tablu ili tezinu igranja i broj mina u polju.Kada bi uspeli da razrese najvecu tablu sa 99 mina uspeli su u zivotu.Nazalost, sve je to okoncano kada su dosli bolji kompjuteri i poceli sa izradom jacih i zahtevnijih igara sa boljom grafikom.Ova igra jos uvek je u paketu Windowsa i sada se retko startuje.Ipak, usla u retku vrstu igara-klasika koje ne mogu biti ponovljene 3d tehnologijom ili cime vec novim.Takve igra je i Oddworld:Abe's Oddysee i Oddworld:Abe's Exoddus

Akcija koju treba sprovesti hitno kako bi njen tiraz prosto planuo.Lepa Brena je najbolja pevacica sa ogromnim rasponom glasa koji obradjuje broj kompjutera dovoljan za tri igraonice,bilo koju vrstu muzike da peva to je vrhunski izvedeno.Same njene pesme su sirokog zanrovskog repertoara,izuzetnog kvaliteta i melodijskog i aranzmanskog,o cemu govore imena autora istih (citaj instant shit aaaa,eeee by Marina Tucakovic).Vecina tih pesama ima ozbiljne tekstove (Mile voli disko,Cacak,Ali Baba,Boli me uvo za sve,Duge noge,Snela koka jaje,Tamba lamba...)Nasa folk diva Lepa Brena odlucila je da skrati svoju dugu kosu i predje u teen fazon.Frizer je svojim vestim rukama osvezio,podmladio i jos vise ulepsao!Koliko se puta peglala i isla pod noz cudi me da vec ne lici na novorodjence.

Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.

Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.

Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.

Siromašna porodica sa mnogo dece. Koliko god skuvaš, uvek ima više onih koji čekaju u redu s porcijom nego što tih porcija ima u metaforičkom kazanu. Stoga se ustanovljuje vojna diciplina - svi učestvuju i doprinose, svi dobijaju jednaku količinu.

Ne znam da li možete uopšte zamisliti u kom mentalnom stanju mora da bude čovek koji je čuvar u logoru i koji gleda sve strahote tamo i ostaje ravnodušan na sve to. Posle smene ode jede, piše pismo kući ženi deci, kad dobije slobodno ode negde da popije pivo i to i ponaša se "normalno" kao da se ništa nije desilo. U samim logorima preživeli kažu da ih stražari uopšte nisu posmatrali kao ljude već kao "stvari" ili neku vrstu robe, materijala. Totalno ravnodušni prema ljudskoj patnji i strahotama.

Zanimljivo je da je glavni za pitanje logora Himler koji je projektovao logore gasne komore sistem železnice koja je prevozila ljude u logor samo jednom došao da vidi kako to sve funkcioniše.

I kada je krenuo u obilazak logora vrlo brzo je prekinuo obilazak i ispovraćao se od muke kakve je sve gadosti video.

Glavna odlika naših mladih, a i starijih gastarbajtera, tatinih sinova i uopšte imućnijih ljudi koji su skloni seljačenju, a idu po kafićima. Dolaze sa prijateljem ili devojkom, sedaju i naravno, moraju da se raskomote u vidu bacanja ključeva od kola na sto, zajedno sa novčanikom, koji je narastao kao testo jer je, razumljivo, pun evra i deviza. Svim prisutnim sponzorušama dotični zapada za oko, jer svakako da nije bitno što je glup, ružan ili žešći seljak, on ima keš i auto. Uglavnom su toliko pametni da su od pića zapamtili samo Kafu, pivo i poneku vrstu soka. Sede u stavu raširene ruke i desna noga preko leve sa izbačenom kajlom, u fazonu, da se to vidi da ja imam. Svakog drugog minuta obavezna je i upotreba najnovijeg tačskrin telefona koji se vadi iz kožne futrole.

Soj ljudi koji se nalaze svuda oko nas, setaju se istim ulicam kao mi, voze istim autobusima, zive u istim zgradama kao i mi (jer su sve ludare vec popunjene).
S vremena na vreme naprave po neki ispad, jer preskoce dozu sarenih tabletica, pa se posteno izvriste na ulici, pocnu da pricaju ljudskoj civilizaciji nepoznatim jezicima, otkrivaju strane obavestajne sluzbe svuda oko sebe, Mokre u liftu, pucaju iz dvocevke na golubove koji im kenjaju po prozorskom simsu, deru se na decu (ili jos gore sa decom), kupaju u fontanama, prodaju sisarke i vode svoje intergalakticke trupe u nove vojne pohode.
Svaki kraj, ako ne i svaka ulica ima bar po jedan primerak ovih cudnih stvorenja. Vrlo ih je lako prepoznati jer se sami po sebi isticu iz mase.
Postoje dve vrste lokalnog ludaka.
Prvu cine oni dobronamerni, koji nisu sasvim poludeli, ali su vec poprilicno blesavi.
Drugu cine oni, sa kojima zbog evidentne opasnosti po zivot treba izbeci svaki kontakt.

Obavezan deo dobre kućne žurke. Negde posle ponoći se dve (pijane) najbolje drugarce zatvaraju u kupatilo ili neku slabo prometnu sobu i tu iz razloga koji ni njima nisu jasni plaču više nego što bi plakale na zajedničkoj sahrani cele porodice sa sve kućnim ljubimcima. Posle sat-dva se ponovo vraćaju medju goste sa krvavim očima i žalosno-veselim osmehom i ponašaju se kao da nisu ni imale plač partiju.

Ako žurka prodje bez plakanja onda nešto sigurno nije bilo kako treba i to je velika sramota za domaćina. Niko nije siguran zbog čega se ovo dešava, tako je i amin.

Muškarci mnogo redje imaju ovu vrstu izliva emocija i zanimljivo je da se dešava samo rutavim copinama od dva metra i sto kila.

Lako izvodljivo shodno mogućnostima, a ipak propraćeno mnoštvom komentara od strane običnog svijeta.

Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.

Lik koga toliko sere, da je postao sinonim za user bilo koje vrste.

Grupa pasa koja se sastaje na odredjenom mestu, uglavnom u parku, u odredjeno vreme, sa ciljem donosenja psecih zakona, raspravljanju o najnovijim problemima, pronalazenju resenja za iste.
Prisutni su predstavnici kerova, iz svakog kraja po jedan, da bi konverzacija tekla lakse.
Iako su ciljevi, navodno, odbrana prava slobodnih kerova svih krajeva, sprovodjenje zakona nad lutalicama i onima sklonih delikvenciji, skup se uglavnom zavrsava lajanjem, ugrizima, jurcanjem po parku i velicanjem svog kraja i svojih problema.
Cesto tako zasedaju do sitnih sati, sto jako nervira ljude koji bi zeleli da spavaju, ali ne mogu od te nepodnosljive buke. Tada krive kerove za sve svoje probleme. A svaki covek bira svog kera, svog najboljeg prijatelja, jer mu se svidja, voli takvu vrstu psa itd..

Ima ili je makar zreo za dijagnozu. Ali ne bilo kakvu. Dijagnoza mora da je takva da se mora klinički tretirati. A ako se u medicinskim krugovima pod ovim pojmom podrazumeva svaki slučaj obrađivan na bilo kojoj klinici, van stručnih krugova, zna se da se misli na određenu vrstu klinike i vrlo konkretno odeljenje. Lečenje je najčešće obavezno a sloboda izbora se svodi na princip: upoznaj Srbiju da bi je više voleo, pa može da se bira između Toponice, Kovina, Laze i još par turističkih destinacija (vaučeri za pospešivanje domaćeg turizma, na žalost ne važe).
U kolokvijalnom govoru, argument diskvalifikacije sagovornika.

Predstavlja vrstu oduška osobama koje su veoma isfrustrirane.
Karakteristično je da ovu metodu opuštanja živaca najviše koriste gojaznije osobe koje se smiruju kada mršaviju koja je uzrok nervoze stegnu ispod pazuha.
Veruje se da je dovoljno otprilike jedan minut držanja 'uzroka nervoze' ispod pazuha da se iznervirana osoba kompletno opusti.Otuda i sam naziv.
Savremena 'gradska' deca često primenjuju ovo u igri sa drugom decom kada im nešto nije po volji i relaksiraju se na taj način.
Primena ove metode opuštanja živaca često prouzrokuje pojačano lučenje podpazušnih znojnih žlezda pa se može desiti da uzrok potpuno nestane kada se utopi u znojave dlake.
Zato treba voditi računa kome se daje kazneni minut ispod pazuha i u kom periodu godine.

Oh ona je ponosna vlasnica pičke tog manipulativnog praznog organa kojim zaluđuje tupavu mušku vrstu, oh ona je žena i to joj je jedina vrednost ali crpi iz te vrednosti, vuče, arči je, zna da je unovči, zna jednu samo fintu al padaju pred njom, uklizavaju na tu jednu foru, dižu se odma na bananu (sic!) i tako na jedan prostoproširen trik sa nestajanjem goluba pod njenim šeširom (goluba, koji simboliše blagost, mir i mušku mudrost - dakle nepostojeću) pobi tolki pametan svet i uskovitla muške umove i udove ta ponosna vlasnica pičke odnosno jedno ponosno ništa premazano sjajevima, sladunjavim mirisima, lepkom, turskom farbom, svinjskim salom i mašću u kojima uvaljane muče se, viču i ištu milost i pederluk zarobljene ljudske, odnosno muške, duše; pa se srkom iz tučka brzo smire i zaspu.

Tradicionalno desavanje kod nas. Po zakonu izbori su svake cetvrte godine medjutim kako je nesloge u Srba od vajkada bilo taj dogadjaj je skoro godisnji. To je doba godine kada se drze mitinzi, obecavaju radna mesta, investicije i mozda ono najkonkretnije potkupljuju se biraci upaljacima, hemijskim olovkama i slicnim predmetima. Ako je sudeci po dosadasnjim obecanjima dragih nam politicara o smanjenju nezaposlenosti, Srbija bi do sada trebalo da uvozi radnu snagu. Naime nasi gradjani dolaze zatim u drugu vrstu neprijatnosti kada u tolikoj ponudi radnih mesta ne mogu da zaposle dete a da ima platu vecu od 20 000 eura. Naravno, od toga nema nista, sve to pada u vodu i prestaje da radi kao i oni upaljaci i hemijske koje smo dobili pre kako se uvek navodi "Istorijskih izbora".

Često po izlasku iz kafića ili kafane nastaju rasprave ko je pijaniji ili ko je više popio.
Da bi se izbegle nepotrebne rasprave i svađe to pitanje treba rešiti naučnim metodama, to jest iscrtavanjem krivulje pijanstva.

Osoba sklona padanju u vatru prilikom dokazivanja svojih stavova, najčešće na internetu.

U raspravama ove osobe nekontrolisano zapjene, a svi pokušaji smirivanja (prizivanjem u realnost ili zapušivanjem usta objektima različitih vrsta) ostaju beskorisni.

Proces koji se u našem telu dogodi kada vidimo izuzetno ružnu , ogavnu , nazovi je kako 'oces "ribu" .