Kada se pomene ova reč odmah se pomisli na mlađu žensku osobu atraktivnog izgleda sa pozamašnom veličinom grudi i odsustovom sive materije. Baš zbog tog odsustva se većina njih i odlučuje na takvu vrstu života. Srednju skolu je zavrsila sa dobrim uspehom (gomila kupljenih i poklonjenih ocena) tako da fakultet i dalje obrazovanje otpada. I došla je na raskrsnicu života. Može ceo život da provede kao prodavačica u nekom marketu ili da peče pljeke u krajnjoj liniji i nije neki izbor. Ili, da iskoristi svoje prirodne adute i nađe sebi sponzora. Možda ima kitu nekog debelog matorca u sebi jednom u nedelju dana, ali i to je bolje od pravog posla, misliće ona. Ni to nije lak posao, biti sponzoruša, kada malo razmislim one moraju da budu dostupne 24/7, nema socijalno, nema topli obrok (ima bunda). Olajavaće je svako živi, a ona stalno mora da brine o svom fizičkom izgledu kao jedinom svom adutu. Na kraju se sve svede na zakon "ponude i potražnje". Sve dok postoji potreba za takvim devojkama biće i njih.

U starija vremena celo selo se okupljalo kod nečije kuće, na jednu vrstu mobe da bi mu pomogli da očisti klipove kukuruza od omota. To je se zvalo komišanje. Podrazumevalo se da svako zdrav i dobre volje dođe i pomogne.Ovaj događaj je vrsta spajanja lepog i korisnog, jer iako očiste kukuruza za ceo ambar, seljaci su znali da se provedu na takvim skupovima. Ko svira harmoniku, poneo bi je, ko dobro peva obavezno bi pošao(njima se obično i progleda kroz prste ako zabušavaju), momci bi išli da vide ima li koje novo devojče,a cure da bi im pokazale da ima. Puno brakova se izrodilo sa takvih susreta. Deca su uvek molila da krenu sa roditeljima, jer se komišalo do kasno uveče, a to je savršeno vreme za igranje žmurke( i valjanje u okomišanom kukuruzu), gazda bi uvek imao dobru domaću rakiju za sve. Nažalost,ovakva vrsta solidarnosti je nestala( i to ne zato što se više ne komiša kukuruz), sada kada bi neko rekao da ide da pomogne čoveku iz sela bez ikakve nadoknade, strpali bi ga u ludnicu.

Čuveni hit iz sada već daleke 1995. od repera Artisa Ajvia, poznatijeg kao Coolio. Ova pesma, koja na surov i slikovit način prikazuje život u crnačkom getu, odjeknula je kao bomba, prvo u Americi, a potom i znatno šire. Ovde je krenulo kolektivno loženje na nju, a ljudi su masovno kupovali (tada kasete) samo da bi je imali u svojoj kolekciji, iako su ostale pesme sa albuma bila čista komercijala (čitaj teško sranje). Takođe, vredi napomenuti da su se ljudi uglavnom ložili na ritam i melodiju, tj. fenomenalnu matricu, koja je skladno ukomponovana s tekstom, iako malo ko, čak i dan-danas zna prevod pesme! Ovo je Coolio-vih pet, tj. da budem precizniji, četiri minuta slave! Iz kola svakog lokalnog džibera u to vreme obavezno je treštao pomenuti hit! Ovo je stvar kojoj morate da skinete kapu, bez obzira koju vrstu muzike slušate. Štaviše, poznajem neke rokere, koji kažu da je ovo dobra stvar. Ako čak i rokeri kažu da je ovo dobro, onda svaka dalja rasprava po pitanju kvaliteta pesme, postaje suvišna!

Nekad bila prva pička filma i televizije, kome se na nju nije dizao taj je garant bio mrtav. Čak su i gejevi osećali neobično treperenje u donjem delu kičme pri pogledu na njeno savršeno telo.
Glumila je u sjajnim filmovima, sa fenomenalnom kostimografijom čija karakteristika je uvek bila da je u većini scena otkriven po neki deo njenog tela, a barem jednom se u filmu pojavljivala i potpuno gola. Žene, po prirodi otpornije na tu vrstu magije, često su primećivale da je zid iza nje neokrečen, da se u ogledalu vidi odraz kamermana i da sa vrha ekrana visi mikrofon. Muškarci su videli samo da se boja njenih usana savršeno uklapa sa bojom njenih bradavica.
Sad joj te iste grudi koje su prkosno gledale u nebo tužno posmatraju vrhove cipela, a nekad čvrsta guza je lagano lupka po zadnjem delu butina. Sitne borice pored očiju i uglova usana na nekad savršenom porculanskom licu daju neslućene mogućnosti ekspresije, a garderoba ne otkriva ništa osim šaka.
I po prvi put u njenoj karijeri, verovatno i po prvi put u njenom životu, muškarci zapažaju boju njenih očiju i savršenu dikciju njenog govora. Postala je karakterna glumica.

Osoba koju sve živo u životu mimoilazi, jer ide "pravim putem". To je osoba koja na vreme završava školu, fakultet, pa, pošto traže Master, na insistiranje roditelja upisuje isti. Sve se nada zaposlenju, sluša bajke od strane poslodavaca i ostalih oko njega svih zaposlenih normalnih ljudi koji se na vreme poženili,poudali i sad imaju buljuk dece, dok je on,od silnog učenja, ostao sam, jer su mu svi govorili da ide u školu da uči,a ne da se druži. Sa setom se priseća dana kada se družio u srednjoj školi sa nekolicinom istomišljenika i izražavao znake života kroz određenu vrstu bunta. Da, tad je bio živ. Sada ga svi ljudi, pa i sam život, mimoilaze i pored njega se zapošljavaju sa daleko manjom stručnom spremom i iskustvom, mahnuvši mu veselo u prolazu, zarađujući više nego što će on to ikad moći. Ali njega bodre svi, on je taj na koga svet čeka, iako je već napunio 26-27 godina i već je umoran od života i knjige. Ni posla, ni života, ni porodice...

Sveto trojstvo srpske trpeze! Sluzi se samo za vreme verskih praznika i ostalih svetkovina (Svadbe, rodjendani i sahrane). Samo se sluze tad i skoro nikada vise tokom cele godine znaci 4-5 puta godisnje. Jako su ukusna i stvaraju veliku zavisnost toliko jaku da domacin uvek mora spremiti visak hrane da bi podmirio svoje potrebe i potrebe rodbine kojoj ce dati odredjeni deo. Posle sledi pauza od 3 meseca pa opet jovo nanovo.

Narodni vidar sa naglašeno gustim obrvama i usukanim brkovima kojima se pripisuju nadprirodne moći. Naročito su mu karakteristične obrve koje konstantnim trljanjem proizvode neku vrstu elektromagnetnog talasa i dovode momentalno do izlječenja bilo koje boljke. Kao istaknuti vidar bio je veoma aktivan krajem 80-ih godina, kada je izlječi'o mnoge đetiće sa raznoraznim falinkama koje su ih morile. Međutim, nakon izvjesnog vremena počeo je da gubi moć, najviše zbog tog što su mu zbog prevelikog napora od trljanja njegove guste obrve ogolile. Pokušavao je sve ne bi li ih oživjeo, ali bez uspjeha. Teška srca pomirio se s činjenicom da više ne vrijedi kurcu. Taman kad je pomislio da su mu sve lađe potonule, u jednom momentu je osjetio onaj njemu dobro poznati osjećaj da mu se vraća moć, ono nešto .... pogledo se u ogledalu i spazio da sada, samo titranjem trepavica postiže isto ono djelovanje ko nekad sa čuvenim obrvama. Nakon toga ušao je u istoriju kao legenda Ogulin Oglo Ćulibrk.

Sinonim za svinju od čoveka koji jede isključivo svinjetinu.

Nije vezana za posjedovanje velikog kurca. Niti nužno mora imati seksualnu konotaciju.

Energiju velikog kurca ima alfa. Onaj dominantni lik prema kome se svi ostali ophode sa poštovanjem. Kao kad u krdu divljih goveda imaš jednog rogatog, glavnog, on jebe sve pičke, njegovo potomstvo se čuva, on prvi doručkuje i bira đe će se na pojilo. Tako i čovijek koji posjeduje energiju velikog kurca dominira nad ostalima u svojoj grupi.
On prosto zrači, ima jaku harizmu i samopouzdanje, ne mora biti fizički najdominantniji ali se prosto nameće svojom energijom. Energija velikog kurca je bitna, predstavlja neku vrstu prirodne hijerarhije u društvu, dokazujući da mi u suštini nismo mnogo odmakli od nekog krda bizona u Keniji. Čovjek sa energijom velikog kurca je sposobniji od ostalih, smatra se pametnijim i pouzdanijim u svakom pogledu, ne samo da će rasturiti pičku nekoj ženi bolje od mene ili tebe. Vjerovatno hoće, ali nije to poenta.
Žene su naučno dokazane vrlo podložne uticaju energije velikog kurca, i na osnovu njenih očitavanja prave razliku između svog ploditelja i svog samo-drugara.

U jugoisočnoj Evropi, na poluostrvu Balkan, u brdovitom rezervatu Srbija, živi ugrožena i nezaštićena (sebi prepuštena) vrta čoveka, po imenu Homo-Srbijens. Ukoliko je za verovati rečima homo-srbijensa, on verovatno vuče korene sa Afričkog kontinenta, jer u predelu međunožja, u smislu veličine, često se mogu primetiti karakteristike identične onima kod homo-afrikanijensa (kolena im miluje ud). Takođe, ukoliko je za verovati homo-srbijensu, on barem tri puta dnevno upražnjava svoju reproduktivnu funkciju, MINIMUM. Međutim, homo-srbijens od davnina baštini paradokse, i to iz pukog hobija. Nigde većeg uda, nigde više seksa, nigde manjeg oploda. Nije ni čudo. Uvek su kvaliteti bili rariteti, pa tako i homo-srbijens - raritetna sorta. Sledstveno reproduktivnom deficitu, homo-srbijens je počeo da manjka krvnim srodnicima. Nenaviknut na takav nedostatak, on je pronašao srodstvu valjani supstitut, te je otpočeo da se upušta u specifičnu vrstu vankrvne relacije, poznate kao „kumstvo“. Kumstvo je vrhunac prijateljstva, važnije od roditeljstva, cenjenije od bratstva. Kumstvo je najspecifičnije u slučajevima kada nije predmet izbora, već se prenosi s kolena na koleno. To je tradicionalno kumstvo. U takvoj vrsti vankrvne relacije, vladaju vrlo specifični odnosi, koje je moguće dočarati na jednom kraćem primeru.

Starocrnogorski sleng kojim se čašćava licemjerna osoba.

Nova vrsta šabanizacije, ne znam za ostala mesta, ali u Rumi (Srem, Vojvodina) već poprilično učestala. Cilj svakog šabana je uzeti mobilni telefon, pustiti svoju omiljenu pesmu, pojačati je do makimuma i izaći na ulicu kako bi svi čuli tu do jaja muziku koja njemu svakodnevno para uši. Za ruku je poželjno da bude uzdignuta do nivoa glave, jer su valjda ubeđeni da se zvuk na većoj nadmorskoj visini uspešnije širi u prostoru. Ovaj metod najčešće upražnjavaju poklonici metala i hip-hop-a, mada se mogu čuti i najnoviji hitovi svima nam dragog Granda. Istina,svi mi ponekad volimo da slušamo muziku dok hodamo ulicama grada, ali za tu vrstu hedonizma postoji jedno čudo tehnike po imenu 'Slušalice'. No ipak , dotični jednostavno umiru od želje da sa ostalim meštanima podele svoj prefinjeni muzički ukus u nadi da će i ostali poći njihovim stopama i slušati upravo ono što su kod njih na telefonu čuli, i, iz meni nepoznatih razloga, smatraju da ih baš ta muzika koju slušaju čini pametnim. Mislim da su zaboravili onu najbitniju stvar: ukusi su različiti.

Kalup je posuda određenog oblika u koju se sipa određeni materijal u tečnom stanju koji se vremenom stegne i na kraju izvadi iz kalupa da bi bio upotrebljen.
U kalupe se stavlja puding, beton, metal i još mnogo toga, ali ono što nikako ne valja u kalupe se stavljaju ljudi.
Ovu vrstu kalupljenja po planu sprovode sve države sveta od trenutka kada saznamo za sebe pa do smrti.
Kalupljenje ima za cilj stvaranje tačno određenog tipa ljudi čija razmišljanja neće izlaziti iz zadatih okvira.
Ljudi ne smeju razmišljati slobodno i ne smeju biti podsticani na kreativnost u razmišljanju jer je to privilegija koju vladari iz senke čuvaju za sebe.
Svima nama se nude već odavno gotovi odgovori na pitanja koja postavljamo sebi tražeći smisao života.
Škola, religije, sekte, mediji, a najviše političke vođe žele samo jedno, vladavinu bez problema.
Čovek mora biti poslušno biće inače ga neće biti.
Planovi sa new age dikaturom su uveliko već ostvareni, a da li će biti ostvareni u potpunostizavisi samo od nas.
Pod nas svrstavam sve one koji su u sebi zadržali sebe.

Hitle®

Legendarni niški Ei Color TV, uglavnom starije serije (crno-beli).
Gotovo jedina električna stvar u domaćinstvu koja decenijama odoleva tehnološkom razvoju, što zbog sveopšte materijalne situacije, što zbog samog kvaliteta izrade.
Nadimak dobio po masi koja je tu negde u rangu drvenog sanduka punog jabuka i dimanzija istog.
Čitava večnost prodje dok se uključi.
Prvi modeli su bili bez daljinskog upravljača. I pored toga što je i hvatanje frekvecija ručno, ekran ispupčen, analogna slika u 4:3 i doživljaj gledanja ostavlja utisak da je TV samo obična kutija, svima nam je jače sećanje na "milje" koje je se na njemu nalazilo, nego emisija TVB1/2.
Neizostavan je iz kombinacije sa Loga ili Tera antenom.
Vrlo je verovatno da sadašnji LCD i plazme neće dočekati ni polovinu njegovog radnog staža. To je možda i do samog menadžmenta firme. Naime, kada je smeće poput VOX-a upalo na srpsko tržište, bilo je jasno da se njima isplate servisiranja isl.
Za razliku od njihovih, naš "Color" je imao i ima još uvek svoju dušu!
Mnogi ga danas čuvaju kao oldtimer ili pak neku vrstu nostalgije za mladjim danima...

To je ono kada se da je pravo glasa narodu da odlučuje o bitnim stvarima. Pošto odlučuje većina, znači da će biti dobro, znači da će biti bolje. Ali koja je to većina, i koji je to narod. Ne znam da li ste primetili ali narod je glupav. Ali odmah da naglasim, ako si inteligentan, ne znači da si i pametan. Čudno zvuči, ali je tako. Čak šta više, veći je broj glupavih inteligentnih. Neko jeste možda inteligentan i može da me popiša sa dvaes razlike na IQ testu, ali suva inteligencija bez socialnih sposobnosti je go kurac. Često je Bog, kad je delio osobine, dao inteligentim ljudima onu debilnu vrstu dobrote. Tu vrstu dobrote, da misle kako ne postoji zlo na svetu samo zato što oni ga ne čine. I džaba inteligencija. Ali nisu toliko problem ovi glupaci. Nego ovi drugi.

Ne znam da li ste ikad imali osećaj da kada pričate sa nekim da se prosto čudite kako neko može biti tako glup. Način na koji razume stvari, i način na koji razmišlja kod nekih ljudi su za mene fenomen. Treba mi pola sata da shvatim način na koji ta budala razmišlja. A onda. Onda počinjem da pizdim. U sebi. Ne znam da li sam to samo ja, ali ja jednostavno ne mogu da podnesem glupave ljude. Možda sam prestrog misliš? Jebi ga, takav sam. Šupak. Ali neću dozvoliti da mi neko oduzima ovo zdrave pameti što imam. Neću. I ne dam. Nekada se prosto zaprepastim, ali baš zaprepastim KAKO NEKO MOŽE BITI TAKO GLUP!?!? Ta vrsta gluposti me već fascinira. Budem omađijan njenom veličinom. Ali, ni ovi glupaci nisu najgori. Nego ovi. Treći.

Ovi, treći, e to su one galamdžije ako mogu tako da se izrazim. Dakle, on je u svom malom mozgu, pošto veći ni nema, stvorio neku teoriju. I on je iznosi. I što je najgore on misli da je upravu. Što je još gore, ovi prvi i drugi takođe misle da je on upravu, jer hvala bogu ovaj je rečit. E sad ti njemu pokušaš da objasniš da nije upravu, ali crvc. Stara dobra kaže : "Glupom ne možeš objasniti da je glup." I šta se onda dešava, ti ispadneš glup. A taj treći samo pojača svoj ponos, i svoju snagu među slušaocima. Ne znam da li ste primetili, ali ovi treći, to su oni za koje glasamo. To su političari.

Postoje četiri grupe ljudi. Četvrti smo mi. Šačica razumnih. I ubrajam se u njih bez imalo osećaja arogancije. Jer, video sam kakvih ima. Ja sam definitivno u ovoj grupi.

A sad, glasanje... Demokratski... I neka mi neko kaže kako je većina upravu. Aham. Ali juče.

Smatram da kada nekoga poznaješ preko tri hiljade godina,definitivno imaš pravo da kažeš par rečenica o njemu. Pa ću ovom prilikom da vam napišem par stvari o po mom mišljenju najzanimljivijoj vrsti koju smo otkrili u svemirskim prostranstvima. Da krenemo polako...

Nakon slučajnog otkrića plave planetice koja je na sebi pokazivala jasne tragove uveliko razvijenog života poslali smo i prvi brod sa posadom da detaljnije istraži površinu i podnese nam detaljniji izvještaj. Sve je bilo kao u bajci,flora i fauna u savršenom balansu činili su ovaj sićušni planet jednom od najživljih oaza u svemiru. Jedini problem je bilo nepostojanje inteligentnih vrsta , pa smo nakon kraćeg razmatranja odlučili da jednu vrstu nagradimo i tim darom. Izabrali smo sićušna bića koja su nam mnogo ličila i tako započeli svoj eksperiment. Ozbiljnije šanse za uspjeh dobijamo tek nakon istrebljenja nekoliko miliona predatora koji su nam nemilosrdno jeli zamorce. Sada vidim da je planeta bila mnogo inteligentnija od nas i od samog početka pokušavala da nam kaže kakvu to grešku pravimo. Od dana kada smo tim jadnim bićima dali trunku savijesti i parče mozga kome ne bi pozavideo ni prosječni kućni ljubimac na mojoj planeti počinje propast koju i danas bezuspješno pokušavamo da zaustavimo. Čovjek, kako smo nazvali vrstu trebao bi da bude oličenje svih dobrih stvari koje ova planeta nudi. Međutima pacovi među njima su preovladali i od samog početka poslednji atom svojih mozgova troše da rade gnusne i odvratne stvari za koje nismo vjerovali da postoje bilo gdje u kosmosu. Od prve vatre do prve atomske bombe svaki korak vodio je u sve dublji i dublji ponor, a svaki pokušaj komunikacije od strane nas protumačili su na neki svoj način koji su nazvali religija a nas kojekakvim bogovima i svecima. Te su od te religije stvarali povode za još odvratnije stvari koje čine i jedni prema drugima. Svaki pokušaj ubacivanja naših naučnika u to društvo okarakterisan je kao dolazak nove budale koju su vrlo brzo i na vrlo svirep način lišavali bilo kakvog statusa u zajednici i tako još više ukopavali svoju već odavno zakopanu rasu koja svakim danom sve više truli i smrdi zagađujući ovu divnu planetu poput najgoreg đubreta.

I danas ih obiđemo u nadi da će napokon da prihvate dar koju su dobili i da im je dosta patnje i agonije koju sami sebi prouzrokuju. Čini se da je i dalje sve uzalud i da nam samo ostaje žaljenje za prokockanom šansom i još jednom uništenom planetom. Jer koliko god riječ čovjek imala divno značenje u praksi se uvjek pokaže totalno suprotno.

Ljudi koji se iz raznih razloga parkiraju na vratima u javnom prevozu, zbog čega često izgledaju kao da baš tu zarađuju za hleb. Dolaze u više vrsta.

Neravnopravnost. Iako obe osnovne računske operacije, množenje će uvek imati prednost naspram sabiranja. To se dešava i u životu nekih ljudi.

Dok jedna potpuno jednaka ili slična jedinka ljudske vrste, u odnosu na drugu, pridobija svu pažnju, sve mu se daje i sve ima, ova druga iako ista ili slična je uskraćena od strane ovog podlog sveta u svemu tome. Jednostavno jedan će uvek imati prednost u odnosu na tebe. Bio ti bolji ili jači, prvi ili poslednji, onaj jedan množitelj će uvek imati neku vrstu prvenstva u odnosu na tebe, sabirka. Uvek ćeš biti tiši, uvek ćeš biti drugi, uvek će neko biti ispred tebe, uvek će biti on, a ne ti. Život nije fer. Uvek se pitao on, a ne ti. Na malom fudbalu si bio drugi najbolji, u razredu si bio drugi najbolji, na faksu si položio sve ispite u roku osim jednog, a taj neko je bio onaj jedini koji je sve u roku položio i koji je bio prvi. Ne zato što si ti gori od njega, nego zato što je tako odlučeno od strane sveta i društva.

Švalerske gaće za brzo dejstvovanje su u osnovi obične gaće iz kolekcije "tri komada sto dinara" ali uz male izmene može da im se smanji vreme praznog hoda i tako poboljša borbena gotovost i efikasnost u švalerskim akcijama gde je vreme vrlo bitan faktor.

Postoje dva stepena ubrzanja, do prvog se dolazi kad se posle nekoliko pranja rupa oko onog dugmeta napred toliko poveća da dugme počne samo ispada a vrlo često ga prati i kompletan alat za polno opštenje tako da je spreman za delovanje čim se pantalone skinu. Ovaj metod nije uvek pouzdan pa se zbog toga posle još nekoliko pranja gaće unapređuju na drugi stepen kod koga pod dejstvom tople vode elastični delovi gaća prestaju da budu elastični i u trenutku skidanja pantalona i gaće kreću na dole zajedno sa njima i štede dragoceno vreme. U slučaju da se kombinuju oba metoda može da dođe do zaglavljivanja gaća tako da je posle aktiviranja drugog stepena ubrzanja potrebno zašiti veće dugme.

Za potrebe pozadinski orjentisanih korisnika postoji mogućnost da se pri vezivanju perti ili sličnoj aktivnosti gaće same od sebe pocepaju na šavu po sred dupeta i tako omoguće još jednu vrstu ubrzanja.