Legendarni niški Ei Color TV, uglavnom starije serije (crno-beli).
Gotovo jedina električna stvar u domaćinstvu koja decenijama odoleva tehnološkom razvoju, što zbog sveopšte materijalne situacije, što zbog samog kvaliteta izrade.
Nadimak dobio po masi koja je tu negde u rangu drvenog sanduka punog jabuka i dimanzija istog.
Čitava večnost prodje dok se uključi.
Prvi modeli su bili bez daljinskog upravljača. I pored toga što je i hvatanje frekvecija ručno, ekran ispupčen, analogna slika u 4:3 i doživljaj gledanja ostavlja utisak da je TV samo obična kutija, svima nam je jače sećanje na "milje" koje je se na njemu nalazilo, nego emisija TVB1/2.
Neizostavan je iz kombinacije sa Loga ili Tera antenom.
Vrlo je verovatno da sadašnji LCD i plazme neće dočekati ni polovinu njegovog radnog staža. To je možda i do samog menadžmenta firme. Naime, kada je smeće poput VOX-a upalo na srpsko tržište, bilo je jasno da se njima isplate servisiranja isl.
Za razliku od njihovih, naš "Color" je imao i ima još uvek svoju dušu!
Mnogi ga danas čuvaju kao oldtimer ili pak neku vrstu nostalgije za mladjim danima...
"U razgovoru uz jutarnju kafu, u svom toplom domu sa našim novinarom, g-din Koštunica je doduše prethodno vidno iznenadjen ovom posetom, pokazao i svoj televizor i to, nećete verovati, iz 1968. godine! Na programu je upravo bio emitovan animirani film "Tom i Džeri".
Na TV pored milja je i crkveni kalendar i bedž "Kosovo je Srbija", a na polici iznad drvena čuturica, kalašnjikov, zastava Srbije iz doba Stefana Nemanje, slika ispred skupštine 5.10.2000. i nekoliko neplaćenih računa za komunalije."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.