Iako su ova dva zlikovca pobila brdo naroda, sto svojega, sto tudjega, mora im se priznati da su imali cvrstu ruku i da kod njih nije bilo trte-mrte. Sva sranja u drzavi su resavali po brzom i kratkom postupku. Pravo zalbe nije postojalo.
Negde metkom, negde vesalima, negde prinudnim radom...
Od prilicno ruiniranih vukojebina su napravili super sile, koje su dobro drmale svetom u svoje vreme.
Nas prosecan covek, to jest Srbin, cesto ce se pozvati na tu njihovu cvrstu ruku, kad vidi kako mu je sranje danas u drzavi...

Бежи из ове вукојебине у пиздулепуматерину. Израз који се употребљава у неурбаним срединама, тамо где су куће разбијеног типа и где се крава тели трактором. Користи се када студент дође у родно село са студија а комшије и ужа фамилија му за време тешког физичког рада и након њега, док му зној лије са чела, говоре како треба да рже на књигу јер ако остане на селу има да се мучи као они што се муче.

Original: do krivutu krušu (pirotski).
Ultimatum. Suma sumarum sume sumarum. Kraj sveta. Vukojebina gde se jebu vukovi pederi. Kada stanete pred nju za vas više nema povratka, a nema ni puta dalje. Ako u razgovoru čujete ovu rečenicu znajte da ste stigli do kraja vašeg životnog putovanja, ovde će vaše kosti ostati zauvek tačno ispod dotične kruške, zajedno sa kostima mnogih drugih. Ako pak vidite ovakvu krušku na svojim putešestvijama, prekrstite se i pomolite se bogu da vas što bolje primi, jer se od krive kruške ne može pobeći.

Verovatno najpoznatije mesto za sastajanje ljudi u nasem gradu,a mozda i najpoznatiji orijentir za sve koji ne poznaju Beograd dovoljno dobro.Za mnoge je jedini uspeh u zivotu to sto imaju srece da zive u blizini tako "vaznog " spomenika i razdaljinu odredjuju tako sto mere udaljenost od njega.Za njih je sve sto je udaljeno vise od pet stanica od Vuka,vukojebina,iako zive kao poslednji skotovi u kucama gradjenim pocetkom proslog veka,gradjenim uglavnom od slame i blata i zive u nadi da ce placeve na kojima se nalaze te stracare da uvale za milione....

Iako su danas horor flmovi sve veći hit, neke stvari u ovom žanru se ne menjaju:

1. Kad je osoba u opasnosti i pokušava da zove pomoć telefon je bez signala ili nema bateriju.
2. U slučaju da pobegne od ubice/čudovišta, automobil neće da upali. (Isti taj kojim je došla do određenog mesta)
3. Ukoliko pobegne u neku kuću, u toj kući kao za inat nema nikoga.
4. Ukoliko sretne još neku osobu usput i traži pomoć, ispostavlja se da je ta osoba saučesnik ubice.
5. Gde god da žrtva pobegne uvek bude neka šuma ili vukojebina u kojoj nema žive duše.

Vapaj muškarca nesrećnog u ljubavi inspirisanog činjenicom da se sve više muškaraca iz dalekih sela (vukojebina) ženi Albankama za kintu zbog toga što fensi ribe iz tih područja ne mogu da žive na svežem vazduhu, a asfalt im je u krvi. Cene se kreću od 1000 evrića pa nagore, mladoženji lepo, oženio se, platio odmah sve (a našu bi uzeo džabe i onda plaćao ceo život), mladi lepo, pobegla iz još veće vukojebine od oca manijaka, porodicama lepo, jedni dobili dugo priželjkivanu snajku, a drugi kintu i skinuli s grbače jedna gladna usta, i tako onda svi žive dugo i srećno do kraja svog života.

Vukojebina. Zapizdina. Mesto gde ljudi žive ali na koje čak ni poštanska kočija u vidu Lade Nive 4x4 ne može da stigne. Neka zbog težine terena a neka što joj dotle ne bude dovoljan rezervoar goriva pa se poštanski službenici i ne upućuju na takva mesta da dodele broj kuće.Jedino gore od BB može da bude da živiš negde gde je adresa ZP (zadnja pošta). Kako naći nekog ko živi na adresi "ulica ta i ta BB"? Pa po GPS koordinatama jer tu signal navigacije piči ko lud jer nema ništa 5 km u krugu da ga ometa.

Obavezna firma svakojakih vukojebina. Nije moglo da se desi da zeljeznicka stanica, makar i najmanja, nema pored zgrade vrt sa ogradicom i klozet "muski" i "zenski" koji je po smradu uspevao da pobedi onaj u vagonu. Iza tog zvanicnog kompleksa, bila je ulica od jedne kuce - kioska. E, tu je bila poslasticarnica "Pelivan" ili, izvedeno iz toga - "Sport". A na moru je bio lokal "Jadran" na glavnoj promenadi i, ukraseno plasticnim cvecem i skoljkicama ogledalo sa "zabranjeno cesljanje". Kako su tu bile dobre baklave i sampite! Prosto da covek zaboravi sluzbeno lice koje cudno izgovara pojedina slova, narocito "l" i njegovu belu bluzu, poslednji put opranu 1953. godine.

Kristalno jasan pogled na neke stvari, ljude ili događaje.

Koristi se kad se pijedestal nedodirljive i nepresušne muške želje drma pod jakim naletima vjetra trivijalnosti. Pod trivijalnošću se ovdje smatra sve gdje nema pičke, odnosno sve što prkosi opštem mišljenju rangiranja, rušeći upravo pijedestal ustaljenosti.
Pička je ovdje poredbenik, sasvim bezopasan, osim ako je u pitanju snimanje filma u komunističkoj Jugoslaviji.

"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.

Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.

Слава.
Позвано је петнаестак одабраних гостију спремних да направе лом. Све је у најбољем реду све док они у ствари не треба да стигну до вас.
А како би стигли кад живите у вукојебини за коју сте чули само ви и онај дезертер у Аустралији што му и на сам помен тог мјеста пуца слијепо цријево.
Луњају, скрећу лијево, скрећу десно, враћају се, питају шест баба на путу до вас од којих су три глуве, двије су шашаве, а једна ни сама не зна да се врати кући.
Улица обично бива не тако далеко као што су гости помислили, него још троструко даље, тако да им пресједе и пиво и печење.

Kic-covek. Poseduje belu kucu, sa grckim stubovima. Cela ograda je ispunjena figurama lavova, orlova, konja i kojekakvog drugog zverinja. Nosi karirane kosulje i siljaste cipele. Ako na sebi nema vise od cetiri boja ne izlazi iz kuce. Ima satelitsku antenu, mini-liniju, i najnoviji tosiba video rekorder. Obozava da se krece po svadbama i vasarima. Svoje racune placa iskljucivo u devizama. Muzika koju slusa se ne moze cuti ni na radio-stanicama vukojebina. Glavni cilj u zivotu mu je da sinu napravi najvecu svadbu u selu i da mu kuca bude veca od komsijskih makar mu sused ziveo u empire state building-u. Deo vrste je izumreo u blizoj proslosti, a deo mutirao i evoluirao u kvo ti ne.

Jebeno bezizlazna situacija, a muka pritisla. Gde pobeći, skloniti se a da se ne zajebeš i da se izvučeš iz govana. Gore ne može, visoko u pičku materinu, a još te tamo čeka onaj bradati master baja. Dole isto, jebeno tvrdo i puno troglavih kerova. Pa ‘oćeš nećeš, kad već nema gde ostaneš tu gde jesi. A gde si? Prema naslovnoj umotvorini, logično, u vukojebini negde između neba i zemlje. Znači živi si. Dobro je, jer ni gore ni dole ne bi valjalo. I jedno i drugo bi značilo da si među blaženopočivšima. E sad, upadanje u pliću ili dublju komu bi možda moglo da dođe u obzir kao neka kompromisna varijanta za izbegavanje dalekog neba, tvrde zemlje i ovozemaljskih zajebancija. Samo veselo i opušteno, nebo je visoko a zemlja je tvrda.

Najbolji način za opis nekog mračnog, zajebanog i negostoljubivog mesta u samo pet reči. Takav jedan krajolik sveta, koji se nalazi najverovatnije Bogu iza tregera, je vukojebina vukojebine u svom najobskurnijem obličju.

Stariji brat Sodome i mentor Gomore. Bermudski trougao zdravog razuma i zona sumraka logike. To je mesto gde su smeh, zabava i radost rekli: "zbogom okrutni svete" i brže bolje popili po čitavu bočicu cijanida, za svaki slučaj.

U Teksasu je to najverovatnije rodno selo nekog lika koji ljude golica motornom testerom. U Japanu je to postojbina ljudi koji se bave prodajom korišćenog (i neopranog) ženskog donjeg rublja i koji u slobodno vreme po metroima dele besplatno sarinske osveživače vazduha.

Afrička savana, stepa, džungla ili tako neki kurac gde žive neki doktor Džon iz UN-a, pedeset okrečenih golih crnaca u simbiozi sa hiljadu pirsinga, lav u grmu i Ingela iz Švedske koja je došla da se kara sa deset izabranih crnaca za dva džaka brašna i Ibrahimovićev dres koji će poglavica nakon Ingele navući.

Konstatacija gosta koji ti je prvi put došao u kuću, a ti živiš Bogu iza nogu, pa je teško našao istu.

State of the art craftsmenship... Prepoznatljiv umetnički dodir koji karakteriše delo umetnika koji će svojim radom nastaviti da fascinira auditorijum svakim sledećim remek delom... Nežno ali precizno usukan palamar posred prkna, isprva neprimetan, dok ne krene da ispravlja kičmu i širi zenice...

Prva konstatacija na koju normalan čovjek pomisli nakon nečijeg "bisera".