Fenomen novog doba. Ponekad se zapitam da li je moguće da smo toliko zagazili u Orvelovu 1984. da smo postali copy-paste-without-thinking klonovi. Ovaj fenomen je kod nas zaživeo početkom 2009. kada su se javile prve fan grupe javnih ličnosti ("Mi volimo Micu Trofrtaljku!!") ili filmova. Međutim, vremenom su evoluirale do grupa u koje se učlanjuju "Svi oni koji vole osecaj kada im se MUDA ODLEPE OD BUTINA" ili one koje "Mrze devojcice sto iskoriscavaju pijane muskarce". Posebna kategorija grupa na FB je ona u kojoj maloletne devojčice izjavljuju kako mrze svoje "suparnice" preko stihova pesama poznatih folk pevača (stihovi sa kojima se identifikuju najčešće od njih prave ribe i po, sa life stylom Paris Hilton). Takođe, mučkoj populaciji su najzanimljivije grupe tipa "NAJLEPSE DEVOJKE FACE-A!(TAKMICENJE)" gde mogu videti fotografije slatkih malih maloletnica kako napućene izbacuju svoje tek propupele sisiće i male koščate guze.
Iako vam može zazvučati idiotski da neko javno objavi kako voli da mu se genitalije odlepljuju i da se u tome saoseća sa nekoliko hiljada ljudi, to je realnost u ovom virtuelnom svetu. Da li su ljudi sve gluplji ili je jednostavno prosek godina članova grupa 12 godina ne bih vam znala reći. Smisao za humor se gubi čitanjem naziva (i opisa) ovakvih grupa.

U svetu muzike, najozbiljnija od svih veština.
Kompleksna disciplina, bez koje ne bi postojala neka od najvećih dela muzike, od Bahovih kompozicija, pa do "Bitlsa", "Pink Flojda", pa čak i pojedinih srpskih narodnjaka (barem onih komercijalnijih, gde aranžmane rade ljudi koji su kontrapunkt slušali makar u srednjoj muzičkoj školi).
Nekako se dopunjuje sa srodnom disciplinom- harmonijom, u čijem svetu dominiraju akordi, ali dok njih pomalo može naučiti i poslednji seoski harmonikaš, sa kontrapunktom nema zezanja. Različite melodijske deonice u kompoziciji su potpuno nezavisne, a moraju da zvuče skladno. E, za to treba znati znanje.
Zapravo, ne zna se da li je više odbojan klincima u muzičkim školama, ili nastavnicima, koji kada već mogu da biraju koje će predmete predavati, kontrapunkt nastoje da zaobiđu u najširem luku, uglavnom zato što ga ni sami ne znaju.

Pristalica, arhaično, koja ipak nekako vuče na ustaše jebiga. Kako god riječ je zaista lijepa i zaslužuje da se više koristi, te ovim putem propagiramo pristašu kao takvog.

Pristaša je ustvari blagi simpatizer ili naprotiv vrlo vatrena pristalica ne znam više ni ja umoran sam.

Takođe popularno lično muško ime u nekim krajevima bivše Jugoslavije

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

Škomrak je bosanska utvara koja nas vrijeba iz mraka i čini nam zla. Može skočiti zavrat i sisati krv (što ga svrstava u red, jelte, vampira), može nas plašiti svojim svijetlim očima (što ga svrstava u red babarogi), može nas glasovnim navođenjem natjerati da skrenemo sa puta dok idemo šumom pa da završmo u kakvoj jami (što ga ne stavlja u red Garmin navigacionih uređaja, ipak je ovo utvara). Znači, planinski narod u Bosni je napravio jednu ultimativnu budibogsnu kojom će se plašiti dječurlija i poneki plašljivi komšija.

U današnje doba škomrakom se proglašava onaj koji zna sve puteve pa nas na kraju navede na onaj pogrešan.

Ženina odluka da ti uskrati sex svaki put kad napraviš sranje.

Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.

Varijacija je mnogo:

... Cigan

Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.

...Grobar

Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".

...Hrvat/Šiptar/Peder

Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.

Oblast u Kanadi čiji su prvi posetioci iz Starog sveta bili upravo Bosanci, kako bi izbegli teror i nasilje od Turaka.

Reko mi daidža da mu je reko amidža da je on bio prvi čoek na mesecu.

Preteča lirike jugoslovenskog S&M-a.

Ovim nagovještavamo naše prejedanje posle studentske dijete.

Ultimativni stepen mešanja ljudske persone u socijalna dešavanja.

Kao što se kokoške u zoološkom vrtu ubacuju u kaveze sa lamama, bivoima, emuima, žirafama, jelenima, pa čak i slonovima, živeći u simbiozi i skladnoj zajednici sa svakom ovom jedinkom, tako i čovek na koji se ovaj izraz odnosi uživa društvo različitih pripadnika socijalnih slojeva.

Ujutru pije kafu sa poštarom, popodne bleji sa intelektualcima, predveče bilduje sa krimosima iz kraja, dok ga u periodu između provoda sa gradskim kurveštijama možete videti kako zbija šale sa cigama kod semafora. Potpuno i apsolutno umeće nametanja svakom društvu, bez ikakvih tegoba ili misli o neprihvatanju ili nekompatibilnosti. Vrhunac druželjubivosti i ekstravertnosti.

Ono sto nikad nece da ostane jedno na drugom…

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Svima dobro znani početak bajke, u kojoj, jelte, sve izmišljeno, od likova, pa do mesta i vremena dešavanja radnje. Bile one braće Grim ili laži.

Napitak za sirotinju kojoj se zinulo dupe da se bahati, al' nemere u potpunosti. Naslednik Kokte kao piće za raju, nešto najbliže or'ginal Koli što se može kupiti za cenu ispod 2 marke. Upitnog mesta flaširanja i još sumnjivijeg sadržaja, sa kofeinom ekstraktovanim od toza užegle C kafe, gazirana uz pomoć vulkanizerskog dizel-kompresora napičenog na pešest atmosfera, ali ipak ukusa kurvanjski dobrog da ti pređe u naviku i da se navučeš. Uz šljivu i lozu, najčešće neoficijelno piće srpskih slava, ispraćaja u vojsku, zadušnica i srodnih daća. Krajnji cilj opklade u dečijoj fudbalici, napitak koji baba uz sarmu iznosi kad dođeš u goste. I popijena, i dalje je korisna: nastavlja posthumni život kao surogat flajka za nošenje rakije u njivu ili kao izgovor za iskanje... mleka od napupelih komšinki.

Jezik koji je poželjno znati radi sopstvene sigurnosti i izbavljenja iz tržnog centra Delta Sity na Novom Beogradu. Zapravo je to jedan izmišljeni jezik koji je mešavina kineskog, romskog, crnogorskog, hrvatskog i bosanskog jezika sa srpskim akcentom tu i tamo.

T.Zdravkovića, Luisa, Tošeta ili nekog drugog upokojenog estradnog umjetnika. Fraza kojom se stavlja do znanja nekom da se svojim postupcima prema osobi koja frazu izgovara opasno igra sa životom.

Najgluplji mogući izraz kojim te neko teši.Zvuči kao odobravanje a ustvari taj ti želi da te zaboli gde mnogoooo boli.Jebeš podršku.

Šifra koju upotrebljavamo kada želimo nekoga izdvojiti iz mase kako bi mu saopštili neku vijest koja nije za svačije uši.