Ili na engleskom, six degrees of separation, jeste teorija koja tvrdi da se sve osobe na ovoj planeti poznaju preko 6 drugih osoba. Tj. svako od nas je povezan sa svakim drugim putem šestoro svojih poznanika, prijatelja i rodjaka, čak i ako toga nismo svesni. Da li je to matematička apstrakcija ili sasvim realna činjenica? Svima se dogodilo da npr. na moru upoznate nekoga i shvatite da imate trećeg, zajedničkog poznanika. E, ova teorija tvrdi da u idealnom slučaju, kada biste popričali sa bilo kojom osobom sa bilo koje plaže na svetu, ustanovili biste da se poznajete preko najviše 6 drugih osoba.

Ovaj teorija može imati i praktičnu primenu, kada se koristi u logičkom zaključivanju i izvodjenju uzajamnih veza medju pojmovima i stvarima, kao što sledi u primeru.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.

U teoriji:
Jednacenje suglasnika po zvucnosti...
srb+ski
dolazi do zamene B sa njegovim parnjakom tj. P, zbog lakseg izgovaranja jetle...
U praksi:
Srpski "nacionlisti" dizu pobune tvrde da im je rezim oduzeo nacionalni identitet i strajkovace gladju dok se ne uvedu promene u srpsku gramatiku! Zasto?
"Jer smo postali Srpi, a ne Srbi, i mi SrBski nacionalisti smo oduvek bili za to, ali je novi, izdajnicki rezim nas krsio u SrPe, a ne SrBe!"
Tuzno, ali istinito, "patriote" bi da nam uniste jezik, i posle bi da Srbija ide u Evropu...

Rečenica koja se stavlja na kraju komentara na You Tube-u u slučaju da želite da vidite vaš komentar u odeljku sa najviše zelenih palčeva nagore. Nije bitno što ste sve gramatički pravilno napisali i što ni sam amer ne zna dal ste to vi ili njegov komšija, ova rečenica budi ono osećanje kod amerikanaca kojim vas sažaljevaju i daju vam palac nagore ne bi li vam učinili manje mizernim vaš život ne-amerikanca.

Antonim reči "redom" dobijen ubacivanjem negacijskog "n" u sredinu.

Izraz se koristi za neko mesto koje je izuzetno malo, bez centra, sa više stoke nego stanovnika. Takozvana selendra

Je sarkazam upucen neradniku kad pocne kukati kako je umoran,a da ni on sam ne zna od cega.

Onaj koji nazove Vladana Tegeltiju u emisiji Sos koš:

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Pojava koja nam je prešla u naviku od gledanja mnoštva stranih filmova na našim TV programima, pa ćemo da čitamo i engleske titlove koje je neko postavio na neki naš film, ili kineske titlove, u filmu engleskog govornog područja, iako se u kineski jezik razumijemo ko Mara u kriv kurac.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Crnac koji je dobar k'o 'lebac.

Dajak je vrsta čamca i koristi se samo u Banjaluci tj. na rijeci Vrbas.
Ime je dobio upravo po dajaku,a to je obrađeno drvo koje služi za guranje čamca.Ovaj specifičan čamac je prilagođen rijeci Vrbas jer je ona plitka,planinska...Sam čamac je dug oko 7 metara i širine otprilike 70cm.

Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.

Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...

Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...

Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.

I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.

Telesna komponenta čiji bol navodno sprečava seks sa Bosankama.

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

babs, BABS, baBS, BAbs, BaBs, bAbS, BaBs
to je skračenca za kod države Bosna i Hercegovina i kod jezika Bosanski
to neko može staviti uz svoj nadimak, usernejm (onlajn nalog), tag, grafit, potpis
standard za državni kod je ISO 3166-1 alpha-2
standard za jezički kod je IETF BCP 47 language tag
ova se riječ može pojaviti u vašim hederima web browsera kad posječujete internet, pa vas mogu pratiti odakle ste, u hederu "Accept-Language", i u podešenjima jezika, tastature itd, često kao bs-BA
kodovi za ostale države su: en-US (engleski, Amerika), en-GB (engleski, Britanija), en-CA (engeski, Kanada), sr-RS (sprski, Srbija), hr-HR (hrvatski, Hrvatska)