U Bugarskoj: Gospodaru, da li želite da vam popušim kurac?
U Crnoj Gori: Nemamo vode za tuširanje posle 12...

-Hoces da kupimo dvolitarku i odemo do parka malo?
-Necemo, sad ti je pijacni dan, imam bolji stek, idemo tamo…
-‘Ajde.

- Sinak, daj otvori još jedno ladno da iznivelišem ove merdevine, kanda mi se malko klate.

- Evo ga, ladno kao leš Vasione... a majstore jes ti čuo da su dali Nobela za pronalazak krioterminacionog modela ekspanzione Vasione?

- Ma mogu oni da pronalaze šta oće, ništa im to ne vredi. Na kraju će sve da ode u kurac krasni... slušaj šta ti kaže Žika-keramika - samo će ovi žuti da prežive.

Red na šalteru:
-Evo, doneo sam i babinu svedočanstvo iz trećeg osnovne i dedinu
muštiklu na uvid, možete li konačno da mi overite zdravstvenu knjižicu?
-A šta je sa tetkinim viklerima?
-Molim? Nemoj da ti dodjem bre tamo. Koga bre ti zajebavaš ?! Pa nisi
bre ti nezmenljiva, šta bre ti misliš ?! Pa i posle Ostoje se našao Goran.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Spavaća soba
-Lutko imam jednu poslasticu za tebe oćeš da je staviš u usta?
-Nije ti dosta što sam ceo dan na poslu, a onda dodjem kući da kuvam
i čistim, pa bi sad još i to, pa to bre nigde nema, stavi ga u usta sam.
-pa nećemo tako, nisi ni ti jedina, i posle Ostoje se našao Goran.
-ne lupetaj i začepi, oću da spavam!
-------------------------------------------------------------------------------------------
RTS1 Tomslav Karadžić daje izjavu:
-Moramo biti realni i priznati da neuspeh reprezentacije leži u lošem igračkom kadru,
a ne u lošem rukovodstvu, kao što tvrde razni laici.
Dnevna soba nekog ljubitelja fudbala:
-Idi bre Tole u p** materinu više, pa doćiće i tebi kraj uskoro, i posle Ostoje se našao Goran.

Posle dvadeset sekundi na čekanju upitaš se koliko će te razgovor na kraju koštati, posle trideset već razmišljaš o prošlom računu za telefon koji još nisi platio, a posle četrdeset upadaš u nedoumicu da li da prekineš razgovor dok ti kuća nije završila pod hipotekom. I sve to vreme slušaš onu laganu stvar, koja sad već polako počinje da te nervira..Posle šezdeset sekundi, bes i neverica, padaju ti razne gluposti na pamet - možda je operater pao u nesvest, možda su ga kidnapovali, ili je u medjuvremenu već otišao u penziju..Posle minut i dvadeset sekundi:
- Halo gospodine, još ste na vezi?
- Naravno da sam na vezi, familiju ti jebem! Pa ti misliš da ja imam poslaničku platu? Tetku u mobilnoj telefoniji Srbije!? Ili možda misliš da mi je vaš fakultet na opciji omiljeni!? I šta ste mi koji kurac pustili tog izdrkanog stinga, hoćeš vene bre da prerežem..

- Markoviću, šta si ti radio danas?
- Pa, prvo sam jutros razvezao radnike iz treće smjene kućama. Zatim sam kamionom robu prebacio u drugo skladište. Istovario sam viljuškarom ono što je stiglo iz uvoza. Nabavio namirnice za kuhinju. Proknjižio račune ulaznog materijala. Proknjižio izvode. Napravio i poslao ponudu strancima što su zvali juče. Napravio i poslao PDV prijavu. Odvezao na previjanje onog što mu je mašina otkinula pola prsta. Instalirao antivirus na svih pet računara. Odgovorio na mejlove...
- Fino. A, jesi li sravnio šiktarice i napravio obračun plate?
- Nisam stigao, gosn direktore!
- Pa, dobro... Ima i sutra dan.
- Ali, sutra je nedelja!
- Pa?
- Ništa, ništa...

Vidjećeš ti posle škole ko je majmun!

Golubovići
Porodica Golubović se i dalje stiska u poluraspaloj kući u Miklošićevoj ulici. Aranđel i Ostojić nisu već neko vreme među živima, pa su se Vukašin i Ostojin sin, Prcko, nagodili da familija može slobodno da koristi celu kuću, osim kada on tu navrati jednom u 5-6 godina. Ovom dogovoru se jedino donegde protivila baba Riska, koja se još uvek drži u životu, no to je upravo dobar opis- jer se taman jedva drži u životu. Lola je više puta insistirala da joj se sverkrva prebaci u neki starački dom, čemu se Vule protivi, jer "neće njegova majka da provede nedostojnu starost", pa sad takva izlapela i prgava sedi sa njima i jede im ono malo živaca što im je ostalo. Sam Vukašin radi svašta i snalazi se, a u sebi jedva čeka da prođu još 2-3 godine, pa da ode u starosnu penziju. Slično je i sa Lolom, koja i dalje džodži u onom podrumu, s tim što se pređašnje "Jezičko odeljenje" zove sada "Kancelarija za polilingvistički menadžment".
Đurđina je u Portugalu na Izboru za Mis sveta upoznala "onog pravog", Pedra, foto-reportera iz Španije. Posle mesec dana su raskinuli. Posle je otišla u Grčku da pozira za "Pežoov" kalendar. Tamo je upoznala onog pravog, Janisa. Posle dva meseca su raskinuli. Onda je otišla u Švedsku da se slika za reklamu za sladoled. Tamo je upoznala onog pravog, Bjorna. Posle mesec dana su raskinuli... Na kraju se vratila u Srbiju, posle 10 godina studija završila medicinski fakultet, zaposlila u Bogovađi i udala za onog pravog: velikog gospodina, mesara Đorđa. Jeste da je odalami tu i tamo, ali inače žive u skladnom braku, a imaju i dva sina, koji predstavljaju budućnost mesarske industrije u Srbiji.
Neca je donedavno živeo sa roditeljima, a onda je shvatio da kao diplomirani filozof ne može da se zaposli. Zato je sa svojih trideset zapalio u Francusku gde popravlja šahtove i odatle pomaže svoju familiju.

Popci
Doktor Popac je već uveliko redovni profesor, a i dalje tu i tamo ševi poneku studentkinju, čisto da očuva reputaciju. Žena to zna, krišom mu ne ostaje dužna, ali je se ne meša u njegove prljavštine, dokle god on redovno donosi velike pare. Vesna je šutnula Necu već u petom osnovne. Kasnije je završila književnost, shvatila da od toga nema kinte, pa se udala za jednog od braće Mitrović. Tu i tamo objavi poneki feministički roman.

Ranč prokletih
Garac, Smiljka i Ilija su poumirali, a Marinko alijas Konte Mario Marko del Tintoreto je odlučio da se vrati u Medveđu, gde ga nisu naročito srećno dočekali, jer znaju da je bio mangup.
U velikom finalu su ostale Cana fontana i Veliborka, tako da je prava šteta što se ne snima nastavak serije, pa da vidimo kako će se višedecenijski sukob ove dve periferijske bivše ne-ribe završiti.

Šćekići
Da li zbog strogog pristupa ili čega, tek Zaga je uspela da ukroti svog nestalnog muža i pretvori ga u tipičnog matorog crnogorskog papučara. Naterala ga je da batali duvan i viski, tako da od rekreacije može samo da gleda televiziju i psuje političare. Pod njegove stare dane, rodila mu je sina i kćerku, koji će uskoro upisati Pravni fakultet.

I na kraju, naravno...

Popara
Dok je bio iza brave, žena se razvela od njega, a sin otišao u nepoznatom pravcu. Izašao je iz zatvora nekoliko meseci pre 5. oktobra i razočaran u sistem, finansirao je opoziciju. Kada je opozicija postala vlast, nije mu se naročito odužila, mada mu je omogućeno da pokrene svoju televiziju. Stoga je rešio da samostalno izađe na naredne predsedničke izbore, a napravio je i listu za parlamentarne. Kako je poražen, a njegova lista ostala u opoziciji, vlast je rešila da se obračuna sa njim, pa je pobegao iz zemlje u nepoznatom pravcu.

Kupac:Jel imate Andol?
Apotekar:Nemamo, ali imamo ovaj karbamazepin,to je zamena za Andol.
Kupac:Ali ovde piše da je ovo lek za epilepsiju?!
Apotekar:Ma daj decko, i ti u svašta veruješ,pa i na autobusu pise rajfajzen pa ne mozes unutra da podigneš pare.

- Znači, pala sam?
- Zar to nije jasno kao dan?
´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´´
- Jasno je kao dan da neću u drugo kolo!
SK 2016

-Mala, nadam se da sam ispunio tvoje zahteve, mislim da je deset minuta sa moje strane i više nego dovoljno. 'Ajd, laka ti noć, nadam se da si zatvorila kokoši, ako mi lisica makne onog petla, pakuj polako stvari.
-Ne seri, stoko... rođen si u gradu, kokoške si video samo na televiziji, a o petlu i da ne govorim...
-Ja sam seljak u duši, kuš!
-'Ajd da se malo mazimooo, nemoj biti takav... aaaaa... okreni se, stoko...
-Nikad! Moj deda da me vidi sa nebesa kako mazim žensko... kukala mi majka.
-Dobro! Ne moraš! Crkni!
...............
-Malaaa...ksss, ksss...
-Jesi rešio da mi se izviniš?! Znala sam da ti mene volišššš...
-Ma, jok. Uvukle mi se gaće u dupe, a lepo sam se namestio, pa ako ti je na ruku...

Ides da tuzis komsiju Milorada zato sto je njegova krava presla u tvoj kukuruz.

p.s Nek komsiji crkne krava!

Budim se. Lagano otvaram oci. Jutro predivno, ptice cvrkuću, sunce sija. Lagano se protegnem, stanem na noge, a onda osjetim tup bol u predjelu desne pete i čitavog lijevog stopala. Pogled na dole, kad ono lego kockice koje su moji maloljetni rodjaci iskopali iz nekog sandučeta u kući. Sa blagim šepanjem dolazim do kupatila, i okliznem se na vodu koju je veš mašina pustila u toku noći. Dobro ugruvam tintaru, ustanem i prilazim lavabou. Obavim većinu jutarnjih radnji. Vratim se u sobu, nađem neke krpe, uvučem se u njih. Sat pokazuje 6.15. Koji ću moj tako rano, upitam se. Ulazim u kujnu, vidim, tamo sat pokazuje 10.30. Mašala, okasni se na predavanja. Na brzaka krenem, odem do stanice, i čekam bus. Prolaze autobusi, a nijedan koji meni treba. Stade jedan, iz njega izlazi lik i kači papir da bus koji meni treba danas ne saobraća. Elem, sačekam nekakav bus koji staje na 20 min od faxa, i to je najbliže moguće. Na satu 13.30. Stižem na fax, čujem bio nekakav testić, lak ko papir na kom je napisan. Bonus od 10 poena. Aj jeiga, kažem, život ide dalje. Još samo 2 sata predavanja. Profa nešto ljut, ja rek'o, aj se smirim, da me ne izbaci. Međutim, zivka me kolega iz drugog reda iza mene, kao, nešto bi da me pita. Okrenem glavu, prozborim nešto, profa me vidi, i naravno, sa slašću izbaci. 'Bem ti usran dan, velim u sebi. Izađem ispred amfiteatra. Telefon zvoni, mala zove, kaže ne može večeras, dolaze joj gosti. Aj nema veze, kažem joj, vidjećemo se valjda nekad. Pogledam napolje, a ono se naoblačilo, i kiša prokapava. Taman da izađem, a ono udari pljusak. Lijepo, od ovog ne može gore, pomislih. Na satu 16.00. Pod pljuskom krećem prema onoj stanici od 20 minuta. Stižem tamo, naravno sve puno pod onim limom iznad klupe. Skontam da sam trebao da uplatim obroke. Naravno da je sad kasno, kojmoj, kad oni rade do 2. Nema veze. Bus konačno stiže, ja ulazim, i krećem. Vozim se tako, kad na trećoj stanici, vozač kaže, ajmo napolje, motor se pregrijao itd. Opet kisnem. Na satu 17.00. Da idem u menzu na večeru, ne ide mi se.Sačekaću drugi bus. Vraćam se u zgradu, vidim poštu, stigli računi. Krenem u lift, pritisnem 7, i ide lift, prvi, drugi, treci sprat, kad stade između četvrtog i petog. Super. U to na satu 18.34. Ja skinem sat i lupim ga o pod lifta što sam jače mogao. Isti se raspadne. Pritisnem ALARM, kad za oko po' sata stiže ekipa, izlazim iz lifta. Taman da uđem u stan, kad me sretoše stranački odvratadovrataši, te i s njima kao da prozborim. Odjebem ih, uđem u stan, pogledam u frižider. Prazan, niti piva, niti hrane. Pogledam na sat, vrijeme za večeru, 19.30. A zajebi, odo gledam TV. Upalim TV, on radi dobro nekih pola sata, odjednom počne da zuji, zuji, zuji i eksplodira. Pukla katoda, mamu joj njenu. Sati 20.30. Zovem nekog pajtosa, velim, ajmo u grad, a on se ko pikica nećka. Ja mu kažem, buraz, 'oćeš nećeš, nećeš, goni se. Odem u obližnji kafić, naručim Staropramen, kad poče i konobar. Te ne mogu da ti dam pivo, te daj isprave, te ovo, te ono, i odjebem ga, sa dodatkom da u tu kafanu više ne svraćam. Nazad u stan, koji moj, odo' da spavam. Legnem u krevet, opet se blago protegnem i udarim o zid. Sa tupom glavoboljom, zaspem, u nadi da od ovog gore ne može.

- Sine, opasno ćelaviš ...
- Znam ... imam kose za još dva pranja.

Ide dete sa mamom negde i sretne njenu prijateljicu ili komšinicu, a ona u'vati odma' da smara:
" jaoj kako si porastao, baš si sladak, a gde si to krenuo ? "
dete ćuti jer se stidi i najradije bi da krene pravo kući
a mama kaže: " ajde sine, kaži teti dobar dan "