Budiš se premoren.
Osećaš ustajali bolnički vazduh obilato obogaćen smradom iz toaleta. Brže-bolje zarivaš lice u jastuk i miris Lenora te vraća u tvoj lepi život.

To je samo za trenutak dok se ne zapitaš ko je još pretek'o.

Onaj lik što je jaukao, onih nekoliko žućkastih staraca čija su vremešna deca sita reanimacija, zamena zapušenih katetera, guranja napuklih kolica i ostalih vesnika bliske smrti.

Jedino jedro i zdravo su bili rekreativci sa otečenim skočnim zglobovima kojima su društvo pravili ortaci sa utrnulom facama i razrogačenim očima. Verovatno im je to prvi kontakt sa raskršćem zvanim Urgentni centar.

Proučavao si medicinsko osoblje i tražio znake zdravlja i živosti na njima. Nisi ni ti naivan, empatiju nisi očekivao...Neke sestre su bile utegnute pa ti je bilo lepše, neke otromboljene ali su sve imale identične folirantske maske kojima su se zaklanjale od pogleda.

Zarekao si se da nećeš ni da pipneš alkohol kad sedneš za volan jer si video...i svojski se potrudio da odagnaš te slike iz glave.

Javlja ti se prizor bose lelujave žene u kupaćem kostimu koja je ogrnuta belim čaršavom. Telo joj je prekriveno peskom i blatom. Pramenovi kose su se pretvorili u mišje repove. Svaki put kad je poskočila sa kolica i krenula niz hodnik, sestre su je uzimale pod ruku, vraćale i uvek isto:
-Sa kim ste došli?
-Sa krevetom.
-Dobro, idemo do kreveta i nemojte više ustajati.

Pretek'o si: na raskršu si ubacio u rikverc i eno te kako člavrljaš sa ženom dok ispijate juratnju kafu.Prebiraš po lekarskim izveštajima i urolani skenerski snimak svoje glavudže uredno stežeš gumicom za kosu.
Daleko iza tebe ostaju žuti starci i lelujava blatnjava žena.

Ubacuješ u prvu, stavljaš ključeve od auta u džep, u dva koraka si na izlaznim vratima i opominješ ženu da pogasi sva svetla.

Zaključavaš vrata svoje kuće...iz prve si ubacio u treću jer samo tako možeš da obaviš sve planirano.

I tada čuješ šapat jednog od žutih staraca:
-Gde žuriš?

Kada se okupi ekipa za ispijanje piva iz birtije na poligonu za fudbal.

Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.

To je jedan veoma redak dan u svačijoj karijeri.
Sve ukazuje na takav razvoj događaja : kasnite na posao, ne ide vam od ruke, još manje "od pameti", sve što radi na struju počinje da otkazuje i čini vam se da čak i promaja ima nešto neraščišćeno sa vama.
Na kraju dana se osetite kao boks vreća, svako je mlatnuo, šutnuo ili opsovao...
Svima je bolje, samo ste vi ulupani sa svih strana.
Nema veze, sutra će samo da pirka vetrić...nije uragan za svaki dan!!

Momenat u kojem sarma i generali zablistaju.

Počeci zajedničkog života sa lepšom/ružnijom polovinom.

1. Dan:
doručak: prebranac
ručak: sarma + riblja čorba
večera: riba

2. Dan:
doručak: riba
ručak: prebranac + riblja čorba
večera: sarma

3. Dan:
doručak: sarma
ručak: riba + riblja čorba
večera: prebranac

Jedna od češće korišćenih vremenskih odrednica u Srbiji.

Javlja se nakon prvog sastanka sa devojkom koju ste upoznali na zurci predhodne veceri i koja vam je tada izgledala savresno...Kada se nadjete s'njom u tom trenutku nastaje razocaranje jer shvatate da nije ni blizu tog savrsenstva koje ste stvorili u glavi verovatno zbog unosenja velike kolicine alkohola u organizam.

Kada vidiš šta si p'jan k'o majka priveo veče pre.

Skoro svaki dan u godini se obeležava za nešto, što veliki broj ljudi savršeno ne interesuje, o trošku države (iz budžeta za koji mi plaćamo porez) i uz obavezno prisustvo pojedinih organizacija iz nevladinog sektora i nekih javnih ličnosti koje nisu imali nešto pametnije (profitabilnije) da rade u tom trenutku..

Дан када су подварак, сарма и пуњене паприке најбољи за јело.

Potpuna rečenica glasi: "Ovo je pravi dan za samoubistvo".
Izgovarate je kada se probudite ujutru, otvotite prozor i vidite da je vreme još gore nego prethodnog dana, da kiša lagano sipi, da je oblačno kao da vetrovi Mordora duvaju u vašem pravcu, da je hladno kao da je trenutno prelazak iz jeseni u zimu. Ma, nema ni jednog jedinog znaka a ni daška proleća. Uz blagi kašalj, polu-zapušen nos i povišeni nivo smorenosti zatvarate prozor, stavljate kafu, sedate na stolicu i naslanjate glavu na ruku. Pogled gleda negde u neku tačku na zidu, bezvoljan i izgubljen uz blage treptaje koji su dugi kao godina. Još jedan oblačan dan...

Dan koji obično zaboraviš i pojaviš se u školi kao klošar.

Дан кад би више волео да си мртав,боли те глава од алкохола а одраслима не смеш да кажеш узрок главобоље. Спава ти се пошто си за две ноћи спавао само два сата (ако си штребер,или ако нико не гледа јер би ти онда сасули пола кила шлаг пене на лице). Сви други су сморени јер је и њима исто. Ако питаш некога како је било на ексу одговориће ти добро али требало је мало да смањимо са алкохолом и мало да спавнемо, мада ти знаш да тако нико неби урадио.

Odjeb odgovor zakletog neženje na dosadna pitanja kada će se oženiti.

Ako ste se mnogo dobro proveli, verovatno cete se npr. probuditi popodne na nekom seoskom putu dok vam psi kake po faci, buljicete poput zabe sa zestokim rupama u memoriji jer ne znate ni koja je godina ni ko ste zapravo!
Mozete pomisliti da ste Lidija Vukicevic, da je 1986. i da ste na meksickim visoravnima i da je u toku SP u fudbalu a da vas to ne zanima jer se palite na mrezaste carape, ali, eventualna erekcija po budjenju moze ipak pokrenuti stvari u pravcu da se mozda zovete Esad i da ste smoreni jer morate u subotu ujutru na posao u obucarskoj radnju u Novom Pazaru jer se radi popis...

Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.

Sudnji dan je je dan kada će doći kraj svim našim mukama, patnjama, sreći i životima...
Sudnji dan je dan koji je toliko puta opisan u bezbroj knjiga, prikazan u bezbroj filmova, prevaljen preko usta silnih gatara, veštica, proroka, magova...
Sudnji dan je dan kada će ovu našu planetu Zemlju pogoditi do sad ne zapamećene katastrofe, apokalipse...
Sudnji dan je dan kada če stati život na planeti Zemlji, kada če sve postati pepeo i dim.
Sudnji dan (u zavisnosti od verzije:) neće niko preživeti, ili oće neki (ko što rekoh u zavisnosti od verzije:)

Дан када домаћини српских села погођених огромном кишом, градом и поплавама реше да све то троструко да наплате од државе и осигурања. Ту постоји пар неписаних заповести - како се што боље окористити елементарном (не)погодом.

Уколико је нешто страдало, учини да изгледа горе. Уколико нешто није страдало, а могло је, учини тако да изгледа да јесте; На пример, ако ти је ветар однео пола црепа с куће, а ти скини и другу половину и сакриј то лепо у амбар, па од општине наплати све црепове, пола стави на кућу, а пола продај да би могао себе да частиш разним згодама, нпр. може да падне неко лавче за капију. Ако ти је вода дошла до улаза у подрум, а ти узми црево и напуни подрум водом, можда се огребеш за још који динар од осигурања. Уколико су ти се сви чланови породице извукли живи и здрави, а ти узми и чукни деду каменом по глави, па кажи да га је погодио град величине јајета.