Ovu veoma jednostavnu izreku često upotrebljavam kada se prisetim sa nostalgijom nekih davno prošlih dana kada sam voleo neke stvari i voleo neke osobe koje su mi i dan danas drage.

Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti.
1: "Dobar dan, razr.."
2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!"
1: "Ali.."
2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!"..
Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje).
1: "Profesore, ali, prvi dan škole je."
2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave)
Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..

Omiljeni dan mnogih, a najvise onih koji nisu pripadnici te nakazne grupe, jer tada mogu da prebiju nekoga a da ih panduri ne diraju ili podrzavaju u tome.Naravno ako je taj koga bijes peder!!!1

pocetak 2/3 pismenih zadataka sa pocetka osnovne skole.tema se onda grana na
1.sa drugovima sam krenuo na izlet
2.sa tatom sam krenuo na pecanje
3.sa drugaricama sam bila da berem cvece
4.................

Festival elokventnosti.

Dan održavanja demonstracija, protesta ili bilo kakvog većeg skupa u Beogradu... Cene padaju do neverovatnih 100% a oduševljena masa grabi sve sto joj padne pod ruke... Naziva se još i navijački blagdan.

Potvrda visokog kvaliteta.

Kaže se za nešto što je pomešano, a gde može da se nađe sve i svašta.

Je obavezno dan kada kiša odluči da pada. Naravno, svoju odluku donese onda kada si ti svoju već sproveo u delo.

Vokativ od imenice "Posao".

Sendvič koji se dobije posle dobrovoljnog davanja krvi.

Reči koje tvoje komšije snobovi upotrebljavaju kada im u 11h pre podne kažeš "dobro jutro", jer na taj način žele da ti ukažu na to da je već dan i da si prespavao polovinu istog. Lenčugo.

Poslije pijanke predhodne noci, kad pogledate u krevetu kakvu ste rugobu pokupili, neka vam bude jasno da ce to biti jako gadan dan. Pun mahmurluka i kajanja.

Fobični sklop reči u Srbiji.

Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.

Ko nije isto radio, ne zna šta značu umor. Izraz koji se koristi za poslednji stadium umora i iscrpljenosti. Umoran si toliko da kad se probudiš ujutru nemaš snage da stisneš pesnicu, vučeš se po kuću k'o prebijen.

Izvod iz internog pravilnika za post Srbskih patrijota.

Tako se otprilike može opisati izgled nekog posle ,,toplog'' dočeka svoje novostečene žene u ranim jutarnjim satima jer joj se nije javio,a prethodno je provevo celu noć lumpujući po klubovima/kafanama i sličnim javnim mestima.

Skupo dozlaboga.

Mesto gde će te sačekati hostesa sa šampanjcem i čokoladnim minjonima, dok oko tvog četvorotočkaša obigrava školovani kadar mehaničara iz nemačke sa leptir mašnama i ugrađuju licencirane rezervne delove.

Tamo nećeš čuti rečenice "Pa, uđi mater ti jebem!" ili "Paše ti taj deo i od Golfa dvojke jedan na jedan, nema veze što voziš Punta." Ne. Tamo nose rukavice, stavljaju folije na volan i menjač da ga ne isprljaju dok deca ne starija od 18 godina nose u rukama laptopove i efikasno otklanjaju sve moguće kvarove za koje nisi ni bio svestan da imaš dok nisi stavio auto na kanal.

Ali probudićeš se iz sna, i zagrcnućeš se onim šampanjcem sa početka priče kad budeš video račun koji ti bude servirala ista ona hostesa sa biser belim osmehom od uva do uva dok u jednoj ruci drži čitač kreditnih kartica a u drugoj skalpel da ti izvadi bubreg.

Pa ti biraj šta ti je milije.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"