LE dioda na monitoru ili TV-u koja služi kao orjentacija prilikom kasnonoćnih (ranojutarnjih) poseta klonji.

Nešto najgore za dječije uši. Sa njima odlaziš i ti. Znači, kraj. To je to. Kijamet. Apokalipsa. Raspad sistema. Nema ti više spasa. Što si igr'o basket, igr'o si. Što si krao trešnje, krao si. Nema više gledanja sisate komšinice. Tvoje je otkucalo.
Ali ipak, trošiš zadnje atome na zadržavanje gostiju. Igraš domina sa deda Gocijem, predeš vunu sa babom Minđom. Samo da ostanu. Al onda shvataš, moraće i oni da odu. Suze, jedna za drugom liju k'o znoj na čelu kosača semberijskih polja.
Povlačiš se u sobu i očekuješ sile tame da se pojave na vrata. Kiša vani, grmljavina strašna. Gavrani udaraju u prozor. Tristo konjanika juri prema kući, dok te stariji brat veže za stolicu u čošku sobe. Što si mu krao erotike?

Fu! Gosti odlaze! Čuješ kevine teške korake kako lome parket. Dolazi prema sobi.
Krstiš se.
Vrata se otvaraju...........

Mala stoličica sa 3 nogara.

Trag hemijske olovke, flomastera ili markera na bilo kakvoj podlozi koja apsorbuje mastilo, počevši od papira, lopti, balona, pa sve do odeće, kože, pa čak i dlaka na telu. Manufakturni rad vredan vrištanja, cijukanja, padanja u nesvest, sobaljivanja na najbližu stolicu od prekomerne treme i uzbuđenja. Potpis na koji se čeka u redu pored stadiona, prolaza do svlačionice, fanpit odeljcima i kojekakvim manifestacijama gde se ta potpisivanja odigravaju. Žvrljotina koja podseća na projekciju kretanja muve zunzare u nekom vremenskom intervalu od T1 do T2, razvučenu spiralu na dužinu od 3-5cm, neuspešan pokušaj crtanja klupka od vune.
Ipak, zvanično, najbolji suvernir koji se može dobiti od zvezda koje se barem, za razliku od nekih drugih, potrude i odvoje koji minut da posvete svojoj publici.

ili teorija zavere, ponekad nemaju smisla, ponekad su te noge na saklenim nogala ali su uvek zabavne.

Elvisov ćale je poreklom iz Soko Banje, al FBI krije tu činjenicu da ne bude da je pravoslavac najpoznatiji pevač ikad, dok KGB tvrdi da mu je otac iz Leskovca, ah da i živ je danas.

I sam Da Vinči je bio žena, poput sv.Jovana u kodu, al se o tome ćuti jer bi bilo neumesno da žena ima onoliku bradu.

Papu čuvaju Srbi, jer je potajno na našem platnom spisku, eto gde ide novac naših poreskih obveznika...eto ko je pozlatio zlatnu stolicu!!!

zbog ovoga moram sakriti svoj identitet.

pozdravlja vas pseudo-sve-sam-osim-pravog crjz.

Karpiska plaža, sunce te greje, oko tebe tvoji dragi prijatelji, ti upravo krećeš na surfovanje.. Kurčina. Upravo si ušao u gradski prevoz, u autobus prepun ljudi kojima je hajlajt dana da uspešno postave dupe na stolicu za trudnice ili invalide, dok dual-vilduju kese sa pijace i putničke torbe veličine Džeja.
Ali, ti nisi običan, prosečan putnik koji će se time zadovoljiti. Iako si osudjen na stojanje, ti ćeš da odigraš ovaj tango smrti. Vreme je za GSP surfovanje! Svi ostali se drže sa one ružne šipke ili užad, ali ti si pustio muda, balansiraš samo svojim telom i umom protiv prezajebane G sile.
Koliko stanica, krivina i naglih kočenja možeš da izdržiš?

Mit, legenda ili tako neka pička materina koja se prepričavala davnih 80tih. Sem što je potvrđeno da je ima u beloj kući, priča se da je postojala policijska stanica u Srbiji koja je posedovala istu ali problem je bio što su svi pričali o njoj a niko nije mogao tačno da kaže gde je ona. Kažu da je ispitivanje u njoj bio fetiš svakog inspektora. Ispitivanje u njoj je bio luksuz koji su samo retki kriminalci mogli da priušte sebi jer je omogućavala praznik za sva čula.

Kako priča kaže, ceo enterijer se sadržao od jedne drvene stolice na koju bi srećnik sedao gde bi se uz pomoć enterijera i pomoćnih sredstava istina bila izvlačena iz njega. Kažu da je sam oblik sobe bio zaslužan za neverovatnu moć izvlačenja istine iz čoveka. Proces ispitivanja bi se sadržao u tome što posle dva-tri sata dobrog prebijanja, ispitanik bi bio upitan da stane u ćošak, kada bi ispitanik rekao da u sobi nema ćoška onda bi dobio jos jednu dozu lomljenja kostiju zato što zajebava službena lica u obavljanju dužnosti i ne izvršava zapovesti.

Kad bi se završilo to lomljenje, ispitanik bi opet seo u stolicu (ako bi mu trenutno stanje dozvolilo) i posle par minuta bi opet bio upitan (pod uslovom da još nije progovorio o svojim zlodelima) da stane u ćošak. Pošto je znao šta ga čeka ako ne stane, on bi stao pored zida u nadi da će se spasiti. Posle takvog dela, opet bi bio upitan zašto zajebava službena lica u obaljanju dužnosti jer je očito da ta soba nema ćoškova. Posle toga bi sledila još jedna porcija po rebrima i kičmi a ako ni onda ne progovori proces bi se resetovao i krećao od početka sve dok ispitanik ne progovori i reši sebe ove bezizlazne situacije.

Čvrsta, nepokolebljiva namera da se posle mnogobrojnih frustracija izazvanih neuspesima u školi, društvu ili u ljubavi situacija promeni na bolje dok još ima vremena za to. Često je propraćena pravljenjem planova na parčetu papira i obično se javlja u kasnim večernjim satima kao rezultat griže savesti zbog izgubljenog dana protraćenog ni u čemu. Trenutak u vremenu kada se kreće sa okretanjem novog lista u najvećem broju slučajeva je "sutra".

Krevet i stolica.

Posao kojim će se baviti svako ko je u prvom razredu dobio keca.

Osoba koja menja pregorele sijalice i izmiče nameštaj kad odluče da okreče stan.

Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.

Naziv sa neku stvar koja je u prošlosti bila superlativ.

ima dvojako značenje:
1.sranje
2.suptilniji naziv za trpezariju

Za neki izum,otkriće i slično.

Džeparenje.

Igrica koja je u stanju da te dovede do poslednjeg stadiuma nervoze da psujes samog sebe i sve oko sebe, igračima pokolenja sve na kup i mrtvo i živo. Pretiš da ćeš otići u grad iz kojeg je ista ekipa i zapaliti ih. Dzojstik uviješ kao dzoint u rukama. Nešto kasnije počneš ispuštati neartikulisane glasove, stiskaš zube, udaraš monitor pesnicom. Peckanje svakako počinje od strane našeg protivnika. Glavni krivci za poraz su igrači koji su sa sivom strelicom na dole poznatiji kao pokojnici. Gubitnik odlazi da sedi na trosed ili stolicu mesto poznatije kao klupa za rezervne igrače. Tokom istog dolazi sledeći mušterija na mestu istog "majstora" koji je pogunte glave otišo. Ujedno posle toga slede provokacije od strane gubitnika na račun njegovog večnog protivnika.

Skripa kreveta pri ustajanju, trapavo sunjanje bosih stopala do kuhinje, otvaranje frizidera uz otpustanje gume na vratima, kontakt rebara polica i boce mleka pri vadjenju istog, odvrtanje poklopca, glb-glb, brisanje brkova od mleka uz kratak smrk, brisanje ruku o majicu, zatvaranje poklopca, ponovno komesanje na polici, prilegnuce gume na vratima frizidera, otvaranje fioka u potrazi za keksom, preturanje po fioci rukom uz dodir raznih suskavih ambalaza, nezno izvlacenje kesice iz fioke, sustavo otvaranje kesice, gresno zavlacenje priblizenih kaziprsta i palca u potrazi za kesom, pobedonosno izvlacenje keksa, hrskanje pri zvakanju, pa jos jedan keksic, jos jedno hrskanje, savijanje kesice i neuspeli pokusaj tihog guranja nazad u fioku, sunjanje nazad u pravcu sobe, udarac u stolicu (jer bi klik prekidaca bio preglasan) uz priguseni bolni jauk, stenjanje, opipavanje zidova uz skakutanje na jednoj, nepovredjenoj, nozi, skriputavo ususkavanje pod jorgan uz bolni, ali zadovoljan, uzdisaj.

Narod keltskog porekla sa severa Evrope. Po mentalitetu jako slični Slovenima, kao i Škoti i Velšani. Zagriženi za fudbal (kao i mi), dobru hranu (kao i mi), pivo (kao i mi) i dobar provod (opet kao i mi). Takođe su jako ludi (kao i mi). Poslednji narod u Evropi koji je prihvatio katoličanstvo i danas se smatraju među "najzadrtijima" po tom pitanju, sa tom razlikom što imaju svoju verziju, tj. papu i Svetu Stolicu ne zarezuju baš previše. Jedini narod u EU koji je odbio ustav EU na referendumu iako za to nisu imali neki očigledan razlog (malo liči na ono "E sad baš neću da glasam za...") Nacionalna boja im je smaragdno-zelena i drugi naziv za Irsku je Smaragdno Ostrvo (Emerald Isle). Upoznao sam par njih pre nekoliko godina i mogu da tvrdim da su nam po mentalitetu zaista jako slični.

Najtopliji predmet u mojoj kuci tokom leta.