Trenutak kada nakon prvog brisanja anusa posle veeelike nuzde shvatite da je papir ostao savrseno cist.Nema toga koga ova, doduse retka situacija, ne obraduje narocito prostodusna coveka, optimistu...

Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.

Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".

U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.

Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."

Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...

Ovo na svima padne na pamet posle dva sata ubitačnog muziciranja neuvežbanog orkestra koji je naš rodjak pozvao za svadbu ili ispraćaj u vojsku. Ali posle kraćeg razmišljanja odustanemo od tog nauma, jer ljudi se ipak trude a i alkohol počne da nam obuzima čula pa se pridružujemo opštenarodnom veselju. Čak posle nekog vremena počne i da nam se svidja oznojena pevaljka koju smo na početku toliko prezirali.

Izraz iz/sa jugoistoka Srbije, sleng pirotskog, označava nešto što je često rešenje, i to najbolje moguće, za neki problem, i ma koliko tražili drugo rešenje, nemojte da se mučite, samo treba da uradite to.

Po uvreženom mišljenju naših roditelja, mističan ritual kojim od deteta-kretena postaje ČOVEK a od sina-propaliteta AKADEMSKI GRAĐANIN. U mnogo slučajeva, pak, treba uključiti i govnjivu motku kako bi se sakralni proces ostvario do kraja...

Emotivna ucena je bio čest način da se od klinaca izvuče novac u luna parkovima i fliperanama preko automata za video igre, pogotovo u "beat'em up" igrama, ili ti čuvenim "tučama".

Naime, nakon što izgubite sve živote u igrici, na ekranu se pojavljuje poznati "continue" ekran koji vam nudi da za određeno vreme ubacite žeton kako bi nastavili igru, u suprotnom, igri je definitivno kraj.

Međutim, da bi na neki način dodatno ubedili decu da ubace žeton i nastave igru, developeri su u "continue" ekranu ubacili situaciju u kojoj vi kao igrač ubacivanjem žetona spašavate svog heroja od užasne smrti. Na primer, vaš heroj je vezan za stolicu a na stolu pored njega se nalazi bomba... I ako ne ubacite žeton, ode on i sve u ... Vazduh.

Međutim, postojala je i opcija da se junaku prekrate muke, a to je brzim pritiksanjem dugmadi kako bi se odbrojavanje ubrzalo.

Mnogi od nas su se ipak odlučivali za ovu drugu varijantu, i te pare koje bi mogle spasiti heroja su završavale kod sladoledžije...

Abnormalni unos hrane u organizam. Pojedena količina pečenja se kod takvih osoba izražava u kilogramima, a ne u parčićima.

"Oni koji prošlost ne pamte osuđeni su na to da je ponavljaju" reče gore pomenuti Santajana, a ponovi toliko puta profesor istorije sa najboljom namerom, objašnjavajući značaj drage nam učiteljice života (čitaj:bolje sad da greješ stolicu nego sutra da bereš zreo bostan). Sve je to lepo i istinito ali se ujedno i manifestuje kod dole označenog tvorca ove definicije.Problem je tako da kažem fiziološke prirode, koji nikako da uđe u glavu mojoj malenkosti a zvuči tako jednostavno: "Prvo pišaj pa se tuširaj". Kako to kao što napomenuh pre ne ulazi u moju glavu, primoran sam svakog dana da perem noge toplom žutom mokraćom što na kraju i nije tako loše jer mešavina tople mokraće i hladnog tuša na kraju prouzrokuje neverovatan osećaj i stanje potpung blaženstva je postignuto.

P.S: Pošto u ovom slučaju dobijamo pozitivan slučaj ponavljanja grešaka iz prošlosti,važno je napomenuti čitaocu da se sličan ishod ne dobija tako često u drugim slučajevima tipa rata, povratka bivšoj ljubavi, upada u septičku jamu i slično.

Lagan pritisak i prelaz preko sredine otvorenog dnevnika. Osoba čije se ime nadje prilikom tog poteza će bukvalno biti prozivana čitavu godinu kada profesor nasumično otvara dnevnik. Najveća moguća kletva tokom školske godine.

Zatvor Masijahu kraj Tel Aviva, velika zgrada, vidi se, skoro obnovljena.
Lepo okrečena i osvetljena prostorija, u kojoj se može osetiti miris Mediterana i još toplog peciva, posluženog u velikoj ovalnoj činiji na sredini stola. Pored su uredno složeni papiri, jedna hemijska i dve čaše vode, za stolom dve stolice, od kojih je jedna bila zakovana za patos.
Znojavi dlanovi su odavali moju nervozu, kao i nesrećom, ubrzan rad creva. Sada mi je kasno da idem do toaleta, moraću da trpim. Ni na vrućinu nisam navikao.
Otvaraju se vrata i div u čuvarskoj uniformi uvodi izrazito sitnog čoveka, ne starijeg od 30 godina. Setih se priče iz Prve Knjige Samuilove.
Pružih sitnom čoveku ruku pa napravih kriv i veštački osmeh, kada videh da je u lancima i da ne može da uzvrati pozdrav. Čuvar mi se samo cinično naruga, veže momka za stolicu i reče da ga pozovem ako nešto ne bude uredu.
Izvadih nesigurno diktafon iz džepa, stavih ga na sto i priča poče:

"Nesalomiv & neumoljiv"!
Nesalomiv tehnički, neumoljiv u potrošnji goriva.

Motor i transmisija:
Otkriva nam pravo malo remek-delo ruku vrednih kovača srednje Rusije i zapadnog Sibira.
Nema delova koji su lakši od 50kg i nisu od metala. Takođe, konstruktor je predvideo da onaj ko održava mehaniku na UAZ-u ne mora da ima IQ veći od 28.
Realno nemoguće pokvariti, osim ako nešto ne slomite na silu.

Ubrizgavanje goriva:
Nedvosmisleno nam daje do znanja da fabrika koja proizvodi karburatore, takođe proizvodi i najbolje vodokotliće u celoj Rusiji, koristeći se istim patentom kao i za karburator.

Unutrašnjost:
Veoma originalna. Naime, uopšte nema plastičnih delova, sve je gvozdeno, osim volana. I sedišta su gvozdena, doduše sa malko sunđera preko. Od instrumenata ima kilometar sat, lampu za ulje i struju. Ručica menjača začudo nije gvozdena, nego ovaj put za promenu čelična i kraća je od metar.

Spoljašnost:
Nema ničega što može da se na bilo koji način polomi.

Dodatna oprema:
Lanac za izvlačenje trupaca, čekić od 5kg, pajser i rezervni točak.

Rečenica koja se obično izgovara na kraju opisivanja nekog veoma smešnog događaja.

Kviz u kome takmičar mora da odgovori na mnoštvo glupih pitanja Dejana Pantelića ,a da za to ne dobije nikakav novac,a ta pitanja gorepomenuti voditelj postavlja pre samog kviza.

Imaš 20 godina i boli te palamar za sve na ovom svetu, vučeš se kroz obrazovne ustanove, čekaš na diplomu pa da počneš da živiš, ali oprem! Nije sve tako sjajno, čak šta više zardjalo je i čeka da te zarazi nekom boleštinjom od koje ćeš celoga zivota imati facu šutnute džukele. To je realnost, oblikuje ti jebeni um, i ispere ono malo mozga što dobiješ... Posle deset godina jedva nadješ neki pos'o, i to preko neke jadne veze, jer, gle' čuda, sad u modi nije engleski jezik nego turski! Vučeš se svaki dan kao na električnu stolicu, nebitno u kom smeru ideš. Nasmeješ se samo kad vidiš nekog goreg od sebe, jer nisi svestan koliko je moguće nisko pasti... Sedneš i razmišljaš kad si zadnji put čuo smešan vic i shvatiš da ga upravo živiš... Posle toga si sine, dobar samo kao materijal za trač partiju neke babe, kad kaže: " Šta li je s' onim bilo, kad je onako izbledeo, senka od čoveka..."

Proces sedenja za radnim stolom u kome ti je vise stalo da nabijes prosek na ConQUIZtadoru nego na faksu!

Varijacija na temu "Mogu da mu jedem burek s' glave". Osoba koja je mnogo niska zaslužuje ovaj epitet, prvenstveno jer se on govori onim najtežim slučajevima.

Dete koje ima neizdrživu želju da gletuje nešto, ali dok ne poraste i ne ostvari svoje snove, lepi sline ispod i iza namešta i sl.

Zabrana odlaska na more ili planinu sinu koji obnovio godinu na fakultetu.

Kada neka osoba, koja inače nije gadljiva, čak, teško je zgaditi je, čuje i odreaguje sa :jao, fuj! znači da je to baš ružno, gadno, i neprijatno.

Najiritantnija pojava za ljude u blizini. Siguran znak da je pravo vreme da promenite mesto na tribini i odete što dalje. Ukoliko se pak odlučite da ipak ostanete, biće to idealna prilika da obnovite gradivo vezano za sportska pravila, jer ćete gotovo sigurno do kraja utakmice slušati o istim. Usput ćete, nakon svakog postignutog koša/gola imati priliku da ih vidite kako se ljube, a u pauzama će vas obavezno pitati da ih slikate, da jelte, ovekoveče trenutak kada je gospođica posetila “spektakl”.
U 99,9% slučajeva znači jedno od dve mogućnosti:
1) Da je devojka, totalni neinteresant za sport, koja loptu nije videla ni na tv-u imala neopisivu želju da vidi šta je to njenom dečku zanimljivije od vremena provedenog sa njom, te je on poveo iz najbolje namere, da joj dočara atmosferu, ne bi li ga idući put “pustila”, ili
2) Da je devojka udarila ultimatum, taj dan moraju provesti zajedno, a on ni u ludilu ne bi propustio utakmicu, te je on mučenik primoran da je povede.