Napisano u Višegradskoj 26 za Fantastično takmičenje.

trep: Zdravooo kolege, jao kako ste mi divni danas trep trep trep, jel tu direktor ? Aha...(ulazi kod diše)
dir: Šta ti opet treba ?
trep: Jao direktore, pa ne dolazim ja samo kad mi nešto treba (trepće brzinom svetlosti )
dir: Ahaa...
trep: Pa kako ste ? Baš vam je divna ta košulja ( seda na stolicu i izbacuje butku )
dir: (ćuti čovek šta će)
trep: (treptreptrep - butka seva, prelazi rukom preko nje - pruža direktoru fakturu koja ispada)...neka neka - ja ću da vam podignem...
dir: Opet da platimo nešto jel ? Hitno, kao i uvek ? ( u sebi psuje i sebe i studenta generacije i sudbinu što ga dovede na to mesto )
trep: Pa ako može, znate stvarno je hitno... ( samo što ne padne sa stolice koliko se peči )
dir: Da, da ... hajde platićemo ...
trep: Jao divni ste treptreptrep ( ustaje vrc vrc i tutanj u nove radne pobede )

Njegovu sestru je jurio pijani komšija, potom udario u stub i fatalno završio.

U kasne večernje sate, komšija narkoman od njegove keve tražio malo sirćeta za dop, ona mu dala pola litra da se predozira.

Njegove komšije lupaju u lim. Odvaljuju oluke sa lokalne osnovne škole.

On zna kako je pogodjen NATO avion iz Čaira (park u Nišu) tako što je protivavionska odbrana bila sakrivena u žbunju.

Zna kolika je cena butne kosti Bronhiosaurusa na crnom tržištu.

Devojkama prilazi samo pod uglom od 30 stepeni.

Mora da ispuni dnevnu kvotu za laganje.

Svi lažu, samo on izmišlja.

Može da trči 6 sati bez prestanka.

Prica istinu kolko je i ćosav, a ćosav je samo na jagodici (Čubaka u malom).

Muva devojke lyrics-om: "Njiva, njiva je za tebe. Da ti se kičma savija za parče leba."

Životni moto: "Lažem, dakle postojim."

Ovu osobu ne šalju na detektor laži, već na električnu stolicu pošto jedino tamo instalacije mogu da izdrže.

14:02
Kasnim u školu,a imam pismeni iz matiša gde treba da dobijem 2 kako ne bih imao 1 na polugodištu...
Prelazim ulice,ne gledajući da li će nešto da me odnese.Stižem u školsko dvorište,vidim neku prelepu,samu devojku kako plače.Krenem ka njoj...U pola puta se setim da moram na čas,ona vidi da se okrećem ponovo,i brizne u još veći plač.Osećam se kao najveći skot,ali ipak hrabro,brzinom Bolta ulećem u školu.U tom žestokom naletu obaram domara koga nisam ni video.Izvinjavam se,i pitam kako mogu da pomognem...Domar mi zada da promenim sijalicu.Smoren,bacam ranac,grabim neku obližnju stolicu,penjem se,brzo menjam sijalicu,i ponovo Bolt brzinom krenem ka učionici.Izvinite što kasnim,jel mogu da prisustvujem času???Pitam,spuštene glave ne gledajući šta se dešava u učionici.Podigavši glavu vidim tetkicu i drugog domara kako se žvalave kao životinje,i koji me ne primećuju...U tom trenutku mi zvoni telefon,oni se trgnuše i pogledaše me crvenih lica...Kažem im da IDEM DA POSADIM BOR,izlazim i javljam se na mobilni,na drugoj strani drug kaže Ajde spremi se,krećemo za 10 minuta,baš full što smo gubili matiš...

Ova Van Gogova slika, kako se već zvaše, nemog' se setim, predstavlja jedno sjajno umetničko delo... Zašto? Kako zašto? Pa zato što je nacrtao Pikaso(gleda u papir) ovaj pardon, Van Gog. Pa vidite na primer onu tamo stolicu u uglu slike. Ona predstavlja želju slikara da nam dočara smrtnost ljudskog roda. Tako čvrsta i postojana, ali ipak se na njoj vide tragovi godina, kao na svakom od nas... A opet, ovaj prazan prostor pored stolice predstavlja ljudsku glupost da ne vidi svoju smrtnost, jer je glupost, eto, prazna. Figura žene u desnom uglu predstavlja piščevu, ovaj slikarevu ljubav prema majci. Lampa pored nje to mnogo bolje izražava. Naime, lampa koja svetli predstavlja njegovu sjajnu ljubav prema majci... A onaj prozor iznad lampe predstavlja prostor u koji beži svako od nas kada je u emotivnom škripcu. Sjajna, sjajna slika, sa tako mnogo skrivenih motiva...
P.S. Samo ne znam da li oni stvarno veruju u to što kenjaju (da li im je zaista IQ na nivou retardirane amebe) ili pokušavaju da ispadnu pametni (mada im, jebiga, ne uspeva)?

- Domaćine, čestitam! Vreme je da častiš za rogove.
- Naravno. Ženo, donesi onu domaću i postavi majstorima ručak!
- Da ti majstorskim jezikom objasnim šta smo ovde radili.
- Ma, ne treba. Vidim ja da je sve kvalitetno odrađeno.
- Nisi video sve, sigurno. E, hvala vam, divna gazdarice. :ispija domaću:
Pazi, ovako. Prvo smo ti ovu tvoju kvalitetnu i dobro stesanu venčanicu pričvrstili armaturom i našim debelim i najdužim mertekašima zakovali jako za tvoje rogove. :smeh radnika: Tišina tamo! Šta je smešno, majmuni?!
Zatim smo ti ovu kvalitetnu raspinjaču oslonili na stolicu i naravno, još jače i dublje tim istim mertekašima pričvrstili za rogove, čime smo celu konstrukciju osigurali i naravno, overili za nizanje crepa. :opet smeh:
Izvinite, molim vas, na neozbiljnosti mojih radnika. Mladi su. Tišina tamo, bre!
- U redu je, majstore. Gde su mladi tu je i šala nego, kada ste već ustali, očistite se pošto imate troje na dupetu. :padanje mladih radnika:

Šema emisije je predvidiva, da ne kažem uvek ista.
Početak: Draga Lea govori Dobar dan! (suprotno od onog od Milke Canić) i predstavlja svoje nove goste: Džeja, Đošu, Isidoru Bjelicu...Reklame

2.deo emisije: Predstavljaju se dva restorana(uvek ista), gosti se dele u ekipe i kreće ludilo. Đoša i Ajdemi(iz Kursadžija) pričaju nebulozne viceve i hasaju hranu iz onih restorana. Reklame.

3.deo emisije: Milan Stanković peva, Isidora Bjelica reklamira novu knjigu, neko seda na onu stolicu istine i ostali ga bombarduju pitanjima. Reklame.

4. deo emisije: Rada peva, Bojanić se smorio, Džej se isto smorio, Đoša i Ajdemi još pričaju viceve( još gluplje neg' na početku), Lea deli poklone gostima i odjavljuje emisiju. Konačno kraj.

Jedino dobro, koje ja vidim u ovoj emisiji su one igračice iza kad neko peva.

-Zatim kinou pomešamo sa amarantom, heljdom i kuzuom i ostavimo da se lagano krčka na tihoj vatri postepeno dadajući pirinčano mleko...
-Šta opet koji moj gledaš ovog fićfirića nemačkog?! Vidi ga kakav je sav se usukao od ovog njegovog zrnevlja. Bar ima redovnu stolicu govno pedersko.
-To nije zrnevlje to su organske žitarice i moram da gledam ovo zato što nam je dete bolesno! I sam znaš da ima celijakiju i da mora da se hrani zdravije i da izbegava gluten!
-Pa u prasetini ženo nema gluten! Ima tajo da ga hrani da bude ko naš Nole, a ne ko ona pederčina švapska!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ana dete kad ćeš da počneš da jedeš normalnu hranu?! Kidam se, pile bakino, ništa ne jedeš. Samo to zrnevlje.
-Bako to nije zrnevlje! Jedem speltinu kašu sa sojinim mlekom i ovde ima sve što mi je potrebno za normalan rast i razvoj.
-Bla, bla, bla, bla! To je tebe sve ona tvoja majka pomoderka naučila! Ako mi je sina uništila tebe neće! Sad će tebi baka da spremi...

- О, матори, па где си ти? Па месецима те нема.
- Па, брате, нема вас да се јавите. Идете на редовно гајбу код Мине и њених другарица. Њих је 4-5, а вас само двојица. Кад је мука, ту је Ђука. Кад јебете Ђуку не зовете.
- Па јбг, кад имаш превише узан оквир, па се често понашаш као да си крштен код приватника. Прогањао си Мину као блесав да ти следећи пут не гине судска забрана приласка. Него, шта радиш иначе?
- Мало сам и ја кренуо у штету, хехе.
- Е?!
- Па, да... Стартовао пре пар недеља на Фејсу једну ликушу, нека студенткиња, није одавде. Четовали онако баш дуго, па смо се договорили да изађемо. Иашли смо увече, осванули смо заједно сутрадан. Ево већ трећи викенд одлазим код ње да јој дам следовање, хехе. Даје у све три рупе.
- Ееее! Еехееееј! Еј! Немој нама да сервираш ту ловачку паштету, да те сад не налупамо, не варимо ми те бућкурише. Него реци ти нама да ли си коначно престао викендом да премешташ дупе са столице на столицу и да између два блејања у Минине слике са лажног профила, на смену гледаш Звезде Гранда и Парове и зашто ниси?

-Gde si Stano sto godina? Šta rade tvoji? Mala je završila dva fakulteta do sada verujem, ona moja lenčuga još se bakće sa ovim jednim! Zamisli koja je to propalica, obnovio godinu na ovu bedu, ne mogu živa da se nadižem kredita za školarinu... A ova tvoja, sigurno dobila fotelju u nekom ministarstvu, a?

-Khm, ma ne... malo odmara od učenja, radi u Maksiju znaš, privremeno!

-Oho, nisam znala da se preorijentisala na ekonomiju, pa lepo! Gde je, jel u upravi?

-Paa, ne baš, u prodavnici, za kasom, ali to joj je za neko istraživanje!

- E, komšija, 'oćeš da mi pomogneš oko ovog drveta, 'oću klincima da napravim kućicu?
- Pa, šta znam, ozbiljan si ili 'oćeš da me popneš gore pa da mi tvoja Mira pokolje piliće kao onda kad ste me zavrnuli za ćurana?
- Ma mrtav ozbiljan, evo i plan sam napravio, skicirao sve, radio na tome već dva meseca, čak sam i neke grane posekao, al' ne mogu sve baš sam. Ajde, moći će i tvoji klinci da borave, ne baš svaki dan ali će moći. A to za ćurana se obrati Radetu, taj je opasan mnogo.
- Dobro komšija, neka ti bude, samo ja bih da pregledam prvo to što si crtao, nije da ne verujem u tvoje stvaralačke sposobnosti, al' sećam se kad si običnu stolicu pravio, trebalo ti je mesec dana a polomila se čim sam seo na nju. Dobar si ti čovek, al' uvek ti nešto ne štima.

- Ćale, treba sutra da ideš u školu.
- Šta ću tamo? Davno sam je završio.
- Ne zajebavaj, nešto zbog mene.
- Šta si sad napravio?
- Polomio sam stolicu.
- Pa, dobro, desi se to i slučajno, što sad ti prosvetari izvoljevaju?
- Ovaj, polomio sam je o leđa onom štreberu iz prve klupe, a jedna nogara odletela pa još i prozor razbila, pa staklo poseklo i onu pegavu gusku iz druge klupe. Onda sam lepo popsovao profu koji uleteo da vidi šta se dešava i razdvojio nas, pa i lekare iz hitne kad došli da odvezu onog cvikeraša.
- Kuku meni! I šta ja sad da radim?
- Pa, ono, idi tamo i nekako me opravdaj. Čuo sam da sad ima i pravilnik o zaštiti maltretirača, pa burgijaj nešto tu. Ja već kenjao kod psihologa kako imam nekih teških porodičnih problema i tako to,kao, ti i keva se stalno lemate, ja osetljiv, revolt i te šeme, pa vidi i to iskoristi.
- Jao, majko, što me rodi da izrodim debila! Dal' da te ubijem sad ili kad se vratim iz škole? Vala, bolje da sam platio abortus nego što sam se ženio!

- Dobar dan izvolite.
- Treba nam gospodin Jovanović.
- Nije tu, na sastanku je trenutno van grada. Sačekajte, gde ćete, stanite, ne možete unutra.
- Beži bre!
- Mileva, ko se to dere, u čemu je problem?
- Jovanoviću pičko jedna gde su moje pare. Što se ne javljaš na mobilni mamu ti jebem a?
- Ajoj Pajo, pa ovaj nisam video propušten poziv a bio sam u WC-u, i ovaj onda sam radio nešto, pa...
- Zvao sam te tri'est dva puta u zadnja dva dana, 'oćeš da mi kažeš da si dva dana bio u WC-u?
- Ma ne nego...
- Sada ćeš da vidiš zašto mene zovu Paja Gips. Đole daj sprave za mučenje.
- Zaboravio sam gazda, ostale mi kući.
- Kako si ih zaboravio, konju jedan kako sada da mu palicom lomimo časice i čekićem lupamo prste a?
- Nemojte ljudi....
- Ćuti bre! Šta sada da radimo idiote?
- Pa gazda bre, nema frke pogledaj oko sebe. Ima bre šta god poželiš da ga maltretiramo. Možemo heftalicom da mu priheftamo jaja za stolicu.
- Bravo Đole, oduvek si bio maštovit. Možemo i da ispravimo spajalicu pa da mu zabadamo pod nokte.
- To gazda bre. Možemo i vrelom vodom iz ovog aparata za vodu da mu ošurimo facu.
- Joj što mi se sviđa ova igra Đole. Možemo i rasheftivačem da mu bušimo rupe na nožnim prstima.
- E gazda a možemo i da napravimo maštoviti kombo i još da se sprdamo. Pazi sada ovo. Zaheftamo mu jaja za fotelju, onda ih rasheftivačem odheftamo, otvorimo fioku, ja mu stavim jaja u fioku i naglo je zatvorim a pre toga mu ti markerom nacrtaš brkove da se smejemo.
- Ahahahaha bravo Đole nego Jovanoviću jel imaš ti pare ili nemaš i što si se upišao, zar nisi dva dana bio u WC-u?
- I....i....i....imam pare.
- Odlično, al' sada mi malo krivo što imaš, baš bi bilo dobro zezanje.

Rafovi u marketu su suviše blizu, jedva prođeš. Obavezno nešto potkačiš i srušiš (i, naravno, oboriš još dva artikla u pokušaju da podigneš onaj prvi).
Ne izlaziš više strahujući od stolica (da se ne desi što i poslednjeg puta: da poneseš stolicu sa sobom).
Isto tako, loža na 2. galeriji u Narodnom pozorištu je tako uska da su ti se kolena izlizala prošlog puta (osim što si iskrivio vrat), pa više ni tamo ne ideš.
Kad se zaduvaš jer si se popeo na 3. sprat, bez lifta, podsmevaju ti se zbog kilaže; kad se iz istog razloga zaduva tvoj mlađi brat, zabrinu se za njegovu krvnu sliku.
U buticima za ,,elegantno popunjene" prodaju kreacije pobesnelog klovna (kragna do vakcine, modeli iz ,,Burde" za jesen/zimu 1966).
Dolaskom Kineza na Balkan, ova pojava dobija interkontinentalni kontekst (čitaj: nijedne pantalone ti nisu taman, pa makar da su s one strane sveta).
U društvu si često jedinica zapremine (-Znaš kol'ka je ogromna - pa, bar dve tebe! - Kakav je motor kupio, i tebe bi bez problema mogao da provoza!).

- E brale, ne mogu napolje, čekam ćala da mi dođe sa roditeljskog, imam 4 keca, raspoloviće me. Ma reći ću mu da sam se zaljubio, jebi ga, na nešto ću se vaditi.
- OMEREEEEE!
- U jebo te, evo ga, moram da palim, čujemo se kasnije. U sobi sam ćale!
- A tu li si. 4 keca, a? Jesi ti lud bre? Alo kretenčino, najgori si! Dobro, onaj tvoj pegavi ima 7 komada, ali boli njega kurac, ima 5 krava, ej bre, to je zalog za budućnost. A šta ćeš ti nesrećo?
- Ćale, tek je tromesečje, popraviću do kraja.
- Popravićeš ti moj kurac. Pa popravićeš na dvojke, a i to teško, znajući kakva si lenština, jebem li ti ja majku besposlenu! Pa čemu ovoliki kečevi?
- Ma... Zaljubio sam se.
- Aha... Slušaj sine, znam kako je to. Prva devojka, pa onda hormoni divljaju, udaraju u glavu, ali u donju, a ne u ovu koja ima sposobnost razmišljanja. Jebi ga, mlados' ludos'. Pa bio sam i ja mlad.
- Aham... Kul... Nego, mogu li do igraonice?
- Ne, kažnjen si dok ne popraviš bar 2 keca. Zagrej stolicu i preusmeri tok misli sa donje ka gornjoj glavi.

- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam.
- Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka.
- Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate.
- Id... idem, neka ti bude.
.....
- Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj....
- Ne. Imam dečka.
- Hm, pošteno. Ćao.
---
---
Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.

- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu.
- Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve...
- TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.

Nedelja 9:45 naostrio sam se da igram Mass Effect 2.
Ding Dong na ulaznim vratima.Ko je sad da mu .....em Majku.
Komsinica:Cao komsija,kako si,nisam te probudila,a?
Ja:Ma jok.Izvoli sta ti treba?
K:E mogu li da pogledam nalog na Facebooku meni telefon nesto neradi.
Ja:(Razmisljam da joj rascopam glavu nadzakom koji je na dohvat ruke)Ajd.
Upadaj.
Ulazi i smara me pricom zasto ne otvorim nalog na Fejsu,da se druzimo,upoznam nove prijatelje chatujemo itd.
Seda za komp i ukucava www.facebook.com
Klikce,kuca po tastaturi salje medvede i srca dok ja gledam Zikinu sarenicu na RTS1.
Posle 15 minuta nema nameru da se skine a mene Zika smara.U glavi mi se mota misao kako bi bilo lepo da postoji blackhole gun pa da je liferujem u nistavilo.Kafu i sok necu da joj nudim znam da ce onda da zaglavi jos jedno 2 sata.30 minuta kasnije je saljem kuci uz obrazlozenje da imam posla.Odlazi u bedaku jer je pocela da chatuje sa nekim likom iz Subotice koji je strasno sladak,a koji meni izgleda kao Geth.
Odlazi,zakljucavam vrata,zakucavam eksere i podupirem stolicom.Vadim osigurac od zvona i sedam na stolicu.

Mass Effect 2 je konacno moj.

Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:

- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!

Nastaviće se...
(III)

Prilaz br. 1:
- Dobar dan, ja sam Vaš gradjanin, da li biste bili ljubazni da priložite neki dinar, imao sam operaciju srca, i treba mi novac za lekove iz inostranstva (od tog dela čuješ samo bla bla bla)...
(Daješ deset dinara samo da ode... )
- Khm, ovaj, a da nemate još koji dinar, mislim ti lekovi su stvarno skupi... (Pokazuje levu stranu grudnog koša sa izlepljenim flasterima, inače u predelu ispod pazuha)
- More m'rš u pizdu materinu, vrati pare!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 2:
- Jel' imaš neki dinar, samohrana majka, dvoje dece otac alkoholičar (izgovara u jednom dahu, pokazujući neke slike)
- Ajde nemam.
- Dooobro, ne bi da smeeeetam (tužna, sažali se faca).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 3:
- Prilazi ti baba od še'set i kusur godina, hoda sa štakom, jebem li ga šta je već, i s' teškom mukom progovara: Jel imaš kh, khhhhhhhh neki kh kh khhhh, dinar, khhhhhhhhhh bolesna sam bla bla jedva idem bla bla...
- A što ti meni ne daš neki jebeni dinar!?!?!?
(odlazi pridržavajući se za stolicu, kako bi osetio taj miomiris ustajalog prdeža, posle čega ideš da uplatiš prijavu za fakultet).