Osnivač prosečne savremene srpske porodice, otac porodične loze, najstariji poznati predak iz još uvek turskoga vremena...
Prvi poznati predak/pretkinja o kom/kojoj njihovi potomci nešto više znaju pored ličnog imena, makar to bile samo približne godine života oca/majke svoje loze...
Rodio se u vremenskom periodu, u najboljem slučaju, između 1750. -te i 1775.-te godine, u onom malo lošijem, između 1775.-te i 1800.-te godine, što će reći da je u najbolju ruku bio savremenik sa Aleksom Nenadovićem (~1745-1804), a u najgoru sa Simom Andrejevićem Igumanovim (1804-1882)...

Bio je to vredan i sposoban čovek sa sela, koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom i znatan deo svega što je imao, sam je stvarao, sem onoga što je kupovao...
Kako su oni prvi preci koji su upisani u izvorima i bili bitni za svoje potomke, po njima prosečne srpske porodice nose imena - prezimena...
Ukoliko je taj najdalji poznati predak umro prerano ili prevremeno, ili je supruga istog bila dominantniji karakter od istog, ili većih zasluga za potomke, ona bi postala osnivač porodice...
Te generacije naših predaka behu hrabri borci za slobodu...

Od vremena kneza Miloša (1780-1860), do početka treće dekade 21.-og veka, izrodilo se 6-9 generacija potomaka od osnivača porodica...

Mnoštvo drangulija okačenih na unutrašnji retrovizor. Zaklanjaju pogled, klate se i zveckaju, odvraćaju pažnju, ponekad sežu do menjača i upliću se u komande. Zajebana stvar.
A opet, sa druge strane kad sagledaš stvari, ljudi koji provode puno vremena za volanom na taj način nose sa sobom deo života, onog porodičnog.
Neke imaju i stvarno korisnu namenu, dok neke samo emotivnu vrednost.
Zaslužuju da ih spomenemo, bar neke od njih.

-Osveživači: Oni u bočicama, jelkice, mirisne kesice, reklamni uzorci (obično od agencije koja je registrovala vozilo).
-Sportski rekviziti: Klupske trouglaste zastavice, razne lopte, pištaljka (uaaa sudija), minijaturne kopačke, bokserske rukavice (za odvraćanje potencijalnog obijača).
-Verski deo: Brojanice svih veličina i boja, raspeća (sa Isusom ili bez) ikonice porodičnog sveca, zvonce od Vrbice, neki privezak, suvenir sa Ostroga (Ostrog ide pod obavezno)
-Emotivni: Dečja prva cipelica (jedna ili obe) ženina slika (ili svajina), dedin orden sa solunskog fronta, i neka sitnica što je baka oštrikala.
-Praktični: Mini notes-podsetnik (sa malom hemiskom), naočare za sunce, rezervni ključevi otkuće, u novije vreme i elektronska cigareta.
-Van svih kategorija: Jedan jedini, obavezni, ali nikad dokazani, zaštitnik od laserskog radara, njegovo veličanstvo, stari CD.

Zajebana situacija u kojoj se nađu žene. Zemlja u tranziciji, šanse za posao male i retke, a zadržavanje istog je ponekad na sizifovskom nivou težine. Gazde kao gazde, direktni potomci turskih dahija, nemaju ni tračak ljudskosti, a kamoli obzira i razumevanja.

Mlade žene, ali i dobrodržeće dame u srednjim godinama, veoma često postanu meta gazdinog snajpera. Ima i on dušu (kakva god duša jednog tiranina bila), pa mu krenu bale na usta. Spopada svoj plen lagano, prvo izokola, a kasnije sve otvorenije i otvorenije, sve dok ne dođe do trenutka kada sve maske padaju i kada se karte bacaju na sto.

Mlada dama može da bira: da li će jedan pušing periodično, ili će jedan veliki pušing bez kamate. Veoma slična ponuda se dostavlja žesnkim osobama koje se prijavljuju za neki posao, uglavnom u drugom krugu razgovora za isti, kada generalni direktor sam ispituje kandidatkinje.

Stara narodna priča kaže: "Ko uzme - kajaće se; ko ne uzme i on će se kajati!" Samo, priča ne kaže da li obraz mora biti kao đon, niti kako sa tim kamenom živet.

Frajer (u slučaju da ste devojka ili gej) ili devojka (u slučaju da ste frajer ili gej devojka) koji preteruju sa pitanjima na prvom dejtu.
Prvi dejt gestapovac deli se na:

Geek gestapo: Dosta česta pojava, mnogo češće muškog roda(98,4% slučajeva) na prvom dejtu pitat će vas koju grafu imate, koji su vam RPGovi najomiljeniji, koji FPS najčešće igrate, znate li da pređete syberiu bez walktrougha i još mnoga smaračka pitanja. Takvim likovima prvi dejt je ujedno i zadnji osim ako se ne nameri na sebi sličnu osobu a verovatnost za to je 1 u milion. Jako mala.

Roker gestapovac: Prvo će da vas pita top 10 klasičnih rok albuma. Pa ko je po vama najbolji gitarista na svetu. Pa će da počne priču o svom gitarskom umeću, o svom bendu koji je odličan ali eto, nikako da se probiju, kakvog će on telekastera nabavit kada se proslavi i bla bla. Uslov da sa rokerom uopšte odete na dejt je da nosite starke i nirvana/iron maiden/the doors majicu.

"Volim da guram svoj nos u tuđe živote" gestapovac- Češće ženskog roda. Voli da pita svakakve gluposti, od pitanja tipa gde ti roditelji rade do koju marku televizora imaš, kolika ti je babina penzija i šta slušaš i gde si kupio taj sat, baš ti je lep, koliko imaš braće i sestara, kako si prošao na polugodištu u trećem srednje. Često se događa da su te osobe zapravo sponzoruše koje traže novu žrtvu ali češće su jednostavno iritantno znatiželjne.

Nervozni gestapo: Ova osoba nervozno se ponaša, ima tikove, grize nokte a ispituje samo da prekine tišinu i da ne mora da priča o sebi. Nervozni zaslužuju i drugu šansu jer znaju da budu ok ako se opuste.

Gestapo intelektualac: Voli da pokazuje svoju intelektualnu superiornost ispitujući vas nepotrebna pitanja iz svih oblasti. Kao da s vama igra trivial pursuit ili neki kviz. Ispituje vas pitanja u rasponu od Jesi li čitao/la Šopenhauera, gledao/ la Andaluzijskog psa do vašeg mišljenja o ceni barela nafte i opadanja broja pčela pa do analiziranja Platonove države. On previše voli samoga sebe i vama samo traži mane kako bi opravdao svoj tužan život.

Još jedan old skul izraz za cinkaroša, drukaru, tastera.
Postoje dve osnovne vrste pevača.
1.Onaj koji postane pevač pod pritiskom tj propeva.
2.Pevač koji to već dugo radi za policiju iz hobija, osvete, ili za neku kintu.

Gola, prljava, gadna istina, od reči do reči.

Samo nisam očekivao ovakvu reakciju, tako da sad moram iskopati neku instant ublažujuću laž ne bih li se iskopao od posledica te istine.

Nasumičnog primerka najstrašnije zateći sa serijom pitanja na koja isti ne da nema ideju kako da odgovori već ih jebeno nije ni očekivao. Izbombardovati ganglije strane od prekoputa tako da ista ne zna kako se zove. Majndfakovati, što bi rekli hipsteri.

Uglavnom, metoda kojom se najfrekventnije i najprljavije služe lica koja sa nama lokacijski dele ili su delila naše godine školovanja, možda baš i zbog te, obostrano bolne, činjenice. Jebiga - mora neko da radi u obrazovanju...nju...nju...nju...nju...

KOJI JE GLAVNI GRAD AMERIKE???

Ćutanje kao prećutno pristajanje na sve i svašta. Ćutanje kao netalasanje. Lepo ti je, boli te kurac za druge, ne interesuje te, neće tebe. Ne pravi budalu od sebe, nećeš promeniti svet. Ćuti.
Prvo ćutah kad su hapsili ljude jer su ispričali vic o Titu i partiji. Što bi me to interesovalo, ja viceve protiv vlasti ne pričam. Ne petljam se u politiku. A i onog malog cviku iz šestog A kad su tukli- ja gledah bez talasanja, ne tuku mene. Onda me nije interesovalo kad su mahali nekim zastavama, meni tuđim i nepoznatim. Šta ima tu da pričam, ne interesuje me politika, rekoh već. Ćutah i kad je komšija bio ženu do smrti. Njihova porodična stvar, zašto da se petljam u tuđe stvari. Onda su neki ljudi tukli neke ljude. Ljudi su imali slična imena i prezimena kao ja, ali nije me interesovalo. Da nisu nešto skrivili ne bi ih sigurno tukli. Onda su naši tukli njihove. Što da se bunim zbog njihovih, neće mene, normalno. Onda su došli i okupatori. Nisu to makar kakvi okupatori, što da talasam, ovi su fini, kulturni. A i daleko je to dole. Što da se oko tog cimam i skrećem pažnju na sebe, neću, proći će. Jebeš zemlju, jebeš kuću, idemo dalje. Nole pobeđuje, sezona je rijalitija, ima se o čemu pričati. Ne pričam ja ništa ni kad kradu i otimaju, šta me se tiče, samo neka je meni dobro.
A onda su jednog dana došli po mene. Više nije bilo nikog da kaže nešto.

Reklame koje začinju hipika u tebi. Lagana hipisterajska muzika , lepe devojke , zraci sunca i naravno obavezno produkt koji se reklamira.Najviše ih ima na televiziji B92 pošto je ona , onako najevrospkija i LGBT style , ali polako počinju da okupiraju i AVALU , PRVU i RTS. Normalni ljudi ih mrze kao i svaku drugu vrstu reklama , dok ovi malo plašljiviji iliti pičkice što bi reko naš narod , obožavaju da ih gledaju u pauzama Hičkokovih filmova.

Veoma česta borbena formacija kod ženskog roda pri večernjim izlascima.
Obe polovine ovakvog tandema imaju fiktivnu i stvarnu korist.
1. Drugarica-lepotica - zna da je bolja riba, ali za slučaj da joj opadne samopouzdanje, uvek pored sebe ima živi primer koji pomaže da dotično povrati. Tipovi mnogo češće nju startuju (sem u situacijama pomenutim pod 2), a u periodima između izlazaka može da služi svojoj drugarici-lopatici kao rame za plakanje, i pri tom hrani svoj ego. Ili da se takmiči u pričicama koja je perverznija, dok misli "šta se ti luzerko utrkuješ sa mnom, kad kurca nisi videla sem na razglednici".
2. Drugarica-lopatica - njeni motivi su upravo suprotni, ali podjednako sebični. Družeći se sa svojom lepšom polovinom, ima prilike da upoznaje tipove (koji, zbog tandemskog delovanja riba, takođe vode wingmana koji mora da zabavi lopaticu). Takođe, trudi se da što više oponaša ovu drugu, i pri tom se tripuje da je podjednako riba. U specifičnim situacijama (vidi pod Priđi ružnijoj) tipovi prilaze prvo njoj jer se ukazuje kao lakša lovina, što je najčešće tačno - kako bi dokazala sebi i drugarici da je bolja/podjednako dobra riba, mnogo brže i lakše će da da, mada postoje i kontra-primeri (u tom slučaju pokazuje kako je mnogo zajebana riba, tvrd oraj, i sl.).

Ova definicija ne mora obavezno da se odnosi na fizički izgled - povremeno se odražava samo na mentalni sklop, pogotovo ove druge (lopatice).

Prosecnog golubara cete prepoznati po zapustenom izgledu, specificnom mirisu, da ne kazem smradu (kombinacija golubijeg izmeta i prasine) i po pogledu konstantno uperenom ka nebu. U stanju je da vam satima prica o nekom odredjenom golubu (iako ih ima na stotine), kako izgleda, koliko je dugo leteo, a odrice se cesto i bukvalno poslednjeg zalogaja hleba za svoje ljubimce. Takodje, tom istom ljubimcu ce bez ikakve milosti zavrnuti siju ako ne ispuni odredjene standarde...

Pagani su ljudi koji veruju u više božanstava odjednom. Uglavnom imaju vrhovno božanstvo, ali i ti ''manji'' bogovi su skoro podjednako važni.

Kako u verskim krugovima, tako to postoji i u muzici.

Klasična prepucavanja čiji je bog jači, moćniji, veći, zlobniji, dobrodušniji, blagodarniji, vuku se od pitaj boga kada (ironija li je), uvek će biti prisutna u svakodnevnici.

Od kada su prošli svi ti verski ratovi i štatijaznam, situacija se malo smirila, nema više pokolja, i ljudi vremenom naučiše da žive sa braćom drugim ljudima koji ne dele njihovo mišljenje.
Onda je jednoga dana neko vrlo pametan izmislio muziku isto tamo negde davno, i ona se lagano razvijala, onda je skontali neki Bah, Šopen i kompanija, posle tu naleteo Čak Beri, eno negde i Kurtis Lov, razni ljudi, i svaki je imao neku svoju teoriju i viziju te muzike, i tako se ona podeli na mnogo pravaca.

Današnji muzički pagani se (uglavnom) ne kolju i ne ubijaju oko muzike, ali redovna prepucavanja se mogu čuti svakodnevno oko toga čiji je muzički bog valjaniji, koji je više odgovorniji za destrukciju jetre, koji za napušavanje do kome, koji za hedbengovanje dok ne dobiješ frakturu lobanje i tako dalje.

Sve u svemu, paganizam je jedna vrlo zajebana stvar.

Znate onaj osećaj kad vas prolaznici posmatraju?Prva misao koja ti proleti kroz glavu brzinom ispadanja Partizana iz Lige Šampiona,je ta da imaš nešto na licu.Možda si se zamazao jedući jutros babinu poparu,a nisi skapirao da si se umazao.Možda su ti oči krvave kao u Stivena Sigala kad se sveti neprijateljskom nindža klanu.Strašan lik,slomio je vratova negativaca,više nego što je Šešelj knjiga napisao.A šta tek uradi kad nadje kuglu za bilijar i krpu...
''Možda prolaznicima smeta moja frizura'',pomisliš ti.
''Ošišan sam normalno,frizura mi izgleda kao da ju je odbrao Đelo Hadžiselimović.A i zalisci su normalna stvar.Čika doktor mi jedared reče da je to do gena.Zajebana stvar,nisam ga skontao najbolje.Prestao sam ga slušati čim je počeo spominjati izraze kao sto su ''molekularna struktura gena''.Uglavnom je ćale kriv što sam proćelav.
Ako nije ni kosa,šta je onda.Zašto me prolaznici gledaju kao da sam upravo stigao iz Tadžikistana.''Da mi nos nije balav?''Pređem tandemom kažiprsta i palca preko surle,kad ono ništa.Čist je kao dosije Eve Ras.Zašto me onda ovaj bludni narod gleda?Zašto se njihovi pogledi uprti u mene?Na kraju shvatim kakva sam budala...
Pa gledaju me zato što sam lep.

Jako zajebana ribetina. Ona nije mačka niti mačkica, nego čkoma. Neka ženska verzija Kize. Ona je prepička koja vrti i cedi. Uzor ilegalnim ribčićima i tiha patnja školskih drugova, bubuljičavih pičkopaćenika iz odeljenja u srednjoj. Nju ne poseduješ, već ona poseduje tebe, a kad krene da te poseduje, istog momenta postaješ papučarski mulac koji se, hteo - ne hteo, mora javiti u generalštab čak i za vreme gledanja tekme sa ekipom u stanu, pre poluvremena. Srećni su oni koji nisu okusili njenu oštru kandžu, iako toga nisu svesni.

Uvek namontirana, neodoljivog izgleda i opuštenog ponašanja, otvoreno o svemu sa tobom razgovara. O globalnom zagrevanju, pravljenju ajvara, Mahmudu Ahmadinedžadu ili večitoj lošoj formi Niklasa Bendtnera, čini ti se da uvek imate temu, što samim tim daje zeleno svetlo za korak dalje, pripremu terena za bosiljčenje sa velikom dozom samopouzdanja. Ako si joj ortak i znaš je malo duže, sigurno će ti u nekom trenutku izbrisati svaki trag postojanja mudoblokatora i promeniti mišljenje o potencijalnom kvarenju drugarstva, ali budi muško i ne daj sebi prejak for.

Ponavljanje i silovanje jedne te iste teme letnji dan do podne. Obično kad je svađa u pitanju, ili pak priča oko kupovine ženine obuće što opet dovodi do svađe. Konverzaciju može da prekine samo pogoršano zdravstveno stanje jednog od sagovornika, možda.

Dokaz da Ajnštajn i nije baš dobro ukapirao ono što mu je tast rekao u šetnji Marićevom baštom, a rekao mu je: „Sve je relativno moj Alberte.“ I još ga potapšao po ramenu.

Opšte mesto, jedan nadasve nadahnut, promišljen i odmeren zaključak jednog napaćenog, prevarenog, poštenog i dostojanstvenog građanina grada, jednog Starosedeoca tog carskog grada, te srpske Atine, te nove srpske Venecije. On je utučen, poražen, jer jednog dana samo su se ni iz čega pojavili ti prljavi varvari u obojcima jedva, čudnog izgleda i govora, koji, eh čuda, ne znaju kulturni značaj Savamale, KST-a, SNP-a, Limana i slično, koji ne znaju da gradski ide na svakih deset minuta i da pare možeš i na bankomatu da uplatiš, da je najbolja pica kod Bucka, a indeks sendvič kod Mirjane, i slično, da ne drobim dalje. Eh, ti prljavi varvari, bez novčića u džepu, dođoše u moj lepi grad, grad kulture i umetnosti, sišli s neke čuke, i potrudiše se da iskoriste svoju jedinu šansu, upisaše škole i završiše ih bolje nego moje dete lepo starosedelačko krvi čiste kao dunavska voda, koje voli malo da srkne na nos i da pravi probleme u gradu, ali je dobro dete u duši, onda dobiše posao odmah u struci jer su se učlanili u stranku, tu prljavu stranku što nam je uništila grad, eh šta je bitno što je naftaški smer završilo to kopile varvarsko i što ima prosek 9,72, znam ti ja tačno ko je njega zaposlio, onaj Sarić što je tu već trijes godina. Kako misliš ko je asfaltirao ovaj grad?! Ma neki bre Lukić, Marić, Brkić, Nikolić, Kovačević, dobri, pošteni, radni ljudi (prosečna bosanska prezimena - prim. aut.). Kad sam rođen? Pa u leto 1972. tu dole odmah ispod Fruške, u Staroj Pazovi gari.

Lokalni budzovan je resio da ulozi "posteno" zaradjenu kintu u klub iz svog sela, koji se takmici u srpskoj ligi, i konacno ispuni nedosanjani san mestana-druga liga! Angazovao je pojacanja, novog trenera, kupio dresove i nove kopacke, i poslao ekipu na pripreme u neko drugo selo, sa druge strane brda.
Naravno, usput poznaje nekog iz SOS kanala, i pozvao ih je da naprave zivopisnu pricu o tome kako se i van Beograda igra dobar fudbal.
Na put u selo "negde u Srbiji" krecu : riba-voditeljka, snimatelj i Nebojsa Stefanovic, naravno.
Tokom dvocasovne reportaze koja se emituje u udarnom terminu u pola 3 ujutro, moze se videti kako ekipa trci po stadionu koji se previja na centru, tako da se sa jednog gola ne vidi drugi. Ali, zato su tu krave, koje pasu, pa sisanje trave nije ni potrebno. Dok buduci drugoligasi trckaraju i rade sklekove, Nebojsa Petrovic nas uverava kako se medju ovim momcima sigurno nalaze novi Dzaja i Bobek, samo ni jedna stanica sem SOS kanala nema muda da to objavi.
Na kraju reportaze, riba-voditeljka povede najvecu facu ekipe u setnju, gde ce mu postavljati razna zajebana pitanja, a snimatelj ce sve to zabeleziti.
Tokom razgovora, saznacemo svakojake zanimljive stvari od buduceg Dzaje: omiljeni kreator mu je Armani, Ceca mu je mnogo gotivnija od Seke, u horoskopu je Jarac, i veoma je uporan, podznak jos nije izracunao, ali planira da nazove Milana Tarota da to ucini umesto njega, pravi je Srbin, omiljeni svetac mu je Sveti DJordje, i obozava da ide na slave, sujeveran je i plasi se grmljavine....i jos mnogo toga je hteo da kaze, medjutim, snimatelj se sapleo o kamen i upao u kravlju balegu, pa su prekinuli intervju.

Hvatati džadu iliti nestati u maniru junaka iz crtanog filma sa sve podizanjem magle koja služi kao diverzija. Izgubiti se bez ostavljanja ikakvih tragova. Može još i da se koristi i u kontekstu protivzakonskog prisvajanja tuđih dobara.

Skraćenica za Vlaha, nije Vlah, nego je Vla', može i Vlau da se kaže, dok su u množini Vlasi.

Elem, etnička grupa koja živi u severoistočnoj i istočnoj Srbiji, uz Dunav,uz granicu sa Rumunijom.

Kroz denecije su malo evoluirali. Ranije su išli svi u "Haustriju" i kada se vrate sagrade dvorac u svom selu, ali ne zato što im je potreban nego da ga zavuku komšiji. Posle komšija sagradi veći dvorac itd. Kasnije su počeli decu da šalju u škole, pre svega žensku decu, koja završe medicinsku školu i odmah idu u inostranstvo. Sada su se već poprilično emancipovali tako da neki čak i zbog uske povezanosti sa Rumunijom dobiju stipendiju za neki fakultet u Temišvaru ili Bukureštu.

Ipak dobrodano se zadržao seljački mentalitet, pošto su većina uglavnom u selima, tako da svadbe traju po 3 dana, mlada ima žutu venčanicu, ponekad je promeni i u roze. Što se ličnim imena tiče variraju od Aristotela, preko Afrodite do Napoleona, a nije isključeno ni da postoji neki Piksi, Maradona, Ronaldo itd (mada ima i tipičnih srpskih). Prezimena im takođe variraju, tako da ima i od Jovanovića ali i do Frunzarelovića i Trandafilovića.
Nije do kraja definisano njihova nacionalna pripadnost, a to verovatno ni oni ne znaju, da li su Srbi, Rumuni, Vlasi ili Indijanci, a i šta im je to bitno kada imaju dvorce u svakom selu.
Inače autoprevoznici Vlasi vole da povežu rodno selo sa nekim velikim evropskim gradom tako da možete videti ili čuti da se prevozi od Velike Jasikove do Kopenhagena, ili od Šarbanovca do Minhena. Imaju svoj jezik, ali nemaju pismo. Imaju naravno i svoje vudue, vračeve i magije.