To je najčesća reklama na televiziji, dok ti i tvoj matori gledate neki strava film u kasnim večernjim satima.

Начин који користе лекари да изваде новац од родбине пацијента којег лече.

Sarkastična izjava razvedenog lica nakon razvoda od homoseksualne osobe.

Dežurni komentatori svega i svačega čiji se brojevi telefona nalaze u "žutim redakcijama".
Poznatiji su po tome da su začin koji se u sve meša i ničemu ne daje ukus.

Recenica koju cesto cujemo od raznih majstora koji dolaze u vasu kucu sa ciljem da urade neki posao u vasoj kuci/stanu i uzmu pare.
Inace kad god ih nesto pitas kako ce da odrade il kad ce da bude gotovo oni kazu kako su radili Arkanovu gajibu, pa valjda onda svi misle " Hmmm ako su bili dobri Arkanu valjda ce i meni"

Izaz kojim počinje svako porodično okupljanje jedne prosečne romske porodice.

Nekada floskula koju su koristili učenici, danas bolna konstatacija sa kojom profesori u osnovnim i srednjim šolama odlaze da rade svoj posao. Jebiga - ničija nije do zore goriela...

Odličan izgovor da sačuvate živu glavu ako ste sa "ekipom" napravili neko sranje, a ustvari niste popili ništa, već ste dovoljno pametni da procenite da je ona druga "ekipa" jača i brojnija

Prva pomisao koja prođe kroz glavu kada odemo na njihove forume i čitamo komentare o nekoj od utakmica koju su Srbi dobili!

Može komotno da bude treći predlog za natpis na autobusu naše reprezentacije. Pored ona dva predloga imao bi veliku šansu za pobedu.

Највиши ниво познанства некога и пријатељства са њим/ом у Србији.

Izraz kojim saopštavamo nekom da smo se mnogo ugojili, s obzirom na činjenicu da ona uvek smatra da smo mršavi.

Ne govna kao izmet, već kao zajebani i nadasve kvarni igrači, sa iskustva koliko ti duša ište.

Mala grupa ljudi koja se suprostavlja ogromnoj većini koja ih ne uzima za ozbiljno i vidi ih kao lak plen za "pojesti". No, ta mala grupa je, kao što piše na početku defke, veoma iskusna i veoma "prljava" - ne libe se nijednog jedinog sredstva zarad pobede.

Izazovi ih, pozovi deset puta više ljudi i kreni na njih, ali znaj da su takvi mali odredi ludaka dovoljni da ti pruže jedinstveno iskustvo - punu snagu armagedona na tvojoj faci, stomaku, preponama i bubrezima.

Ултимативни начин убеђивања рођеног гадљивог брата или сестре, да попију мало чамотиње, после тебе.

Pitanje koje nam upućuje sagovornik nakon što smo mu sve rekli i nakon što je shvatio šta smo hteli da kažemo, ali ipak postavlja pitanje u nadi da stvari nisu onakve kakvim se čine.

Легендарна изјава, већ више од двадесет година приписивана покојном Патријарху Павлу, која и дан-данас међ' свеколиким народом небеским представља предмет расправе око тога шта је писац хтео да каже и изазива опречна мишљења, а покаткад и макљажу у кафани "Љуц", у Скопљу. Ух.

У свему томе - а како то обично бива када човек око нечега закрви и заборави о чему се ту, с почетка, уопште и радило - из етра јавног мњења потпуно је скрајнута она реална прича, прича о томе како се наводна изјава омиљеног српског верског вође и заправо догодила. А било је то деведестих година, у време масовних студентских протеста у Београду, када се Патријарх Павле обраћао студентима код Теразијске Чесме а цело обраћање је на радију Б92 (тада можда и једином бастиону слободне мисли у Србији) преносио и коментарисао, испоставиће се и каснији директор Студија Б, хомо-новинариус по имену Александар Тимофејев. И онда се то догодило. Паја је у једном тренутку, позивајући на мирне протесте, рекао "Будимо људи!" а Тимофејев је на то (у изливу инспирације на мозак, штали) преко радија додао "...иако смо Срби."

И то је цела заборављена истина. Можда је добро да посстоји исписана негде, историје ради.
А људи требамо бити увек...колико год да је понекад тешко бити Србин.

Каже онај ко алудира да је положај његов и саговорников такав као да су они већински део једног експеримента у кавезу, оивиченом државним границама а ми нека врста лабораторијских мишева.

Najiskrenija pohvala za dobar ginekološki i analni pregled.

Prvo što vozači izgovore kada napuste teritoriju Srbije.

Nema dalje, zaseli su i nameravaju da pomru za stolom. Ostaju kao Turci. Ne pomaže ni da zoveš policiju, kakve si sreće strpaće tebe u bajbok. Prvo će ti pojesti sve sa stola, onda će krenuti prema frižideru, a kad očiste i njega moraćeš da prodaš decu da bi se prehranio.