Emotivna ucena je bio čest način da se od klinaca izvuče novac u luna parkovima i fliperanama preko automata za video igre, pogotovo u "beat'em up" igrama, ili ti čuvenim "tučama".
Naime, nakon što izgubite sve živote u igrici, na ekranu se pojavljuje poznati "continue" ekran koji vam nudi da za određeno vreme ubacite žeton kako bi nastavili igru, u suprotnom, igri je definitivno kraj.
Međutim, da bi na neki način dodatno ubedili decu da ubace žeton i nastave igru, developeri su u "continue" ekranu ubacili situaciju u kojoj vi kao igrač ubacivanjem žetona spašavate svog heroja od užasne smrti. Na primer, vaš heroj je vezan za stolicu a na stolu pored njega se nalazi bomba... I ako ne ubacite žeton, ode on i sve u ... Vazduh.
Međutim, postojala je i opcija da se junaku prekrate muke, a to je brzim pritiksanjem dugmadi kako bi se odbrojavanje ubrzalo.
Mnogi od nas su se ipak odlučivali za ovu drugu varijantu, i te pare koje bi mogle spasiti heroja su završavale kod sladoledžije...
Jedan od posebno morbidnih je imala igra Ninja gaiden: http://www.youtube.com/watch?v=LVz9__a8x-I
Vreme kada je sve bilo bolje nego sad. Nebitno da li je Titovo, Slobino, Karađorđevo ili car Dušanovo, predstavlja sinonim za blaženo stanje društva i države.
Fraza ulazi u upotrebu kada subjekat navrši određen broj godina i raste proporcionalno sa godinama sve do kraja života. Predstavlja žal za prošlošću i kritiku sadašnjosti i može da se koristi za svaku sitnicu koja zasmeta subjektu.
-Kasne plate, kasne penzije, eee živote....Znaš kako je nekad bilo za vreme Titove Jugoslavije, znao se bre neki red, nije moglo ovako da se zajebava sa narodom.
-Kad sam ja iš'o u školu, znao sa neki red, a ne ko ovi danas što se ubadaju nožem po školi.
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš.
-E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Hipergamija potiče od reči hiper što znači prilično i gamija od grčkog gama. Označava tj. opisuje pojavu traženja partnera višeg društvenog statusa. Na primer ako noću kopamo tunele od podruma radnje sa aktovkama do trezora sa sefovima za nas nema zime ako naša supruga ima imunitet. Sasvim neretka pojava među našim ljudima u rasejanju koji jedinu šansu vide u pravnom obavezivanju sa starijim damama višeg platežnog položaja. U ljudskoj prirodi je biti hipergamičan, pogotovo ako nam je poreklo sa siromašnog tla. Takođe postoje i ljubavni motivi. Džek kad je oslikavao nag portret Rouz. Vođen bujicom emocija seksualne prirode Džek se upleo u živote bogatih ljudi a Rouz kao primer hipogamije je išla sa vodom do kukova da sekirom razdvaja karike od licica na cevi za grejanje. Ili onaj film sa Edi Marfijem koji je princ Zamunde, Edi je radio u mekdonalsu samo da bi upoznao devojku višeg statusa a on se spustio nisko među najniže slojeve kako bi testirao snagu njihove ljubavi.
Uradio sam zadatak doktore puštajte me.
Objesiti se štrikom za veš.
Primjer 1.
Jeste mi sve dosadilo, oštrikaću se, majke mi.Primjer 2.
Osoba 1: A zašto ne voliš Karleušu i Seku Aleksić, pa super su im pjesme.
Osoba 2: Joj živote, idem se oštrikati. (Jer fejspalm nekada nije dovoljan)
Ljudska glupost ponekada, pardon, često prelazi granice. Kao i vulgarnost. Ljudi neretko ispadaju debili, kao i tarzani. Prosto počnete sto posto da verujete u teoriju da je čovek postao od majmuna, jer vidite par primeraka koji to dokazuju.
Ljudi nasrću jedni na druge, daju sebi pravo da se mešaju u tuđe živote, nameću svoje mišljenje bez ikakvih argumenata, prete da će vam jebati prvi red na sa'rani... I to bez ikakvog razloga. Jer su nezadovoljni svojim jadnim i mizernim životima i žele da se i vi osećate isto.
To im dođe kao neka duševna hrana, ko će ga znati. A onda kada iscrpe jednu žrtvu, likuju jako kratko, shvate kako su bedni i mizerni i prelaze na drugu. Hrane svoj ego. Svoj jadni, bedni ego koji je toliko jadan da jedva postoji.
Plaše se svog odraza u ogledalu, jer mrze ono što vide unutra. Žele da iskoče iz svoje kože. Ali ne mogu. Pičke su pred tim ogledalom. Ali, ne žele da to drugi saznaju. Jer bi ih to dokrajčilo. Jer je jad i beda ono što teče njihovim venama. A to ne mora svako da zna.
Laza: Aloooo, eno je Bojana u kolima do nas! Čije dete nosiš Bojana, Bojanaaaaa?!
Mika: Lazo, ne deri se, majmune!
Laza (otvara prozor i izbacuje glavu): Bojanaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! Čije dete nosiš Bojanaaaaaa?!
Mika: Lazare, majmunčino, ulazi u ta kola, da ti ne jebem mater sada! Pero, reci mu.
Pera: Ma, ne zanima me, kad ga spiči nešto, videće on.
Laza: Ćuti bre i vozi. Bojanaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
Mika: E, slušaj, sad idemo do jednog lika koji je Hrvat, taman da popričate vas dvojica.
Pera: Što mu to pričaš?
Mika: Pa da bi se smirio, ne znam ni jednog Hrvata, taman da mu skrenu misli sa Bojane. Sa amebama mora da budeš paramecijum.
Termin koji se koristi kad neko sporo radi svoj posao.
Na pumpi:
-Ajde, pa požuri više!
-Evo, pa nije do mene, već do crijeva, benzin se sporo toči.
-Jebote, čekam već pet minuta, još minut i otići ću, a neću platiti!
-Evo, gotovo!
-Ti si kao indijska serija, u ponedeljak otvoriš vrata, a u petak ih zatvoriš.
-Evo račun gospodine!
-35 maraka, pa jesi ti normalan, pa nisam uzeo 15 litara goriva?
-Niste 15, ali jeste 14!
Joj, jebem te živote, ajd evo ti i vrati kusur!
Prvi korak ka pocetku “ostatka” vaseg zivota.Naravno u bezuslovnoj ljubavi I razumevanju dok vas smrt ne rastavi.
…eh,a da sam ga samo malo ranije izvadio,puuuuu zivote!!!!
Pitanja kao sto su brak,njegova socionalno eticka uloga,kontracepcija,abortus i ostala kompleksna pitanja nisu uklopiva u ovu definiciju.
I tako se zivot prekida u dvadesetoj...tuzna,surova prica....
Neko ih obožava, pa uzme po dva. Neko ih iz dna duše prezire, pa ode lepo, k'o čovek, na banjalučki ćevap. Međutim, ovo nije priča vezana za takve ljude - ovo je priča o ljudima iza "pozornice".
Politika Mekdonaldsa je da se, barem u jenkilendu, sve što je spremljeno, a ostane neprodano, baci u đubre. Stoga mnogi ulični vagabundi žljno iščekuju kraj radnog vremena da dobiju hladne burgerčiće i sparušeni pomfrit, da ubiju žalostan jauk utrobe svoje. Radnici se sada ne smeše kao idioti, pošto je radno vreme prošlo, ali i najmanji osmeh prilikom davanja hrane u ruke onome ko ništa nema, iskreniji je, topliji i srdačniji. Jedan poen za humanizam...
No, korporacija uzvraća udarac i to ispod pojasa. Može im se, potplatili su sudije. Ne tako mali broj mekovih ispostava nalaže da radnici pod nadzorom obezbeđenja bacaju neiskorišćenu hranu pravo u kontejnere. Jer, ako već Mek nije zaradio na tim burgerima, zašto bi onda neki beskućnik bilo šta dobio bez da plati. Ni kod babe nema džabe. Eh, živote - lutalico!
"Stajali smo u povećoj grupi u uličici, na obodu iza glavnog šetališta. Čekali smo da se završi radno vreme i da radnici posle radnog vremena iznesu ono što pretekne, a ne proda se. Tako smo se povremeno prehranjivali, kada se nije moglo isprositi nešo siće.
I dođe taj tren dugo očekivani. Ali, videsmo da su prvo izašla četiri uniformisana lika, stali su kao zid između objekta i nas. Trojicu radnika je pratio namršteni lik u odelu i pratio da sve što iznesu, bace pravo u kontejner. Zanemeli smo svi. Bilo smo gladni, bili smo umorni, bili smo poraženi. U lice da su nam pljunuli, manje bi bolelo.
Po završetku ove šarade smo polako krenuli ka "noćnom boravku" - ispod mosta. Tamo smo ispričali ostalima šta smo doživeli. Jedan novopridošli nam je lazao da je jedan od radnika sličnog restorana brze hrane, dobio otkaz jer je svoju dnevnu porciju dao nekom beskućniku, umesto da je pojede. Snimila ga kamera obezbeđenja.
Ta je noć bila tako duga i tako tiha. Prokleto tiha."
Reč presuljati dolazi iz srca Šumadije, izvedena je iz glagola suljati se pa ću prvo njega pokušati da opišem. Suljanje je neželjena i svakako neplanirana vožnja nizbrdo guzicom po neravnom tlu pored kakve stazice ili puta i tom prilikom dolazi do direktnog bliskog kontakta guzice suljača (onaj koji se sulja) i neravne zemljane podloge protkane travom, grančicama, lišćem, kamenčićima i raznim drugim samoniklim kurcobocama pri čemu se javljaju i - ni malo zanemarljive, sile trenja. One se manifestuju u zavisnosti od telesne težine suljača, podloge, distance i ugla suljanja kao glavnih uzročnih faktora brzine suljanja. Ovako nastale sile trenja svojim intenzitetom dovode suljača u nimalo prijatno stanje – naime, guzica suljača, po narodnom izrazu, počne da BUČI, a obično se i tegetNE pantalone (u zavisnosti od sakoa – ako je sako braonSKI onda su pantalone tegetne, ili obrnuto – nikako isto) skroz izderu a isfronclane gaće okićene čičkom se same navuku do ispod plećki. Neretko se na putu suljača do konačnog zaustavljanja suljanja u nekoj vrzini - uz neizbežni čičak - nađe još poneka bodljikava travka a oće i kopriva da mu se dogodi i to obično na kraju suljanja. Posledice suljanja bi bile znatno blaže kad sam suljač ne bi, iz urođene navike, jednom podignutom rukom balansirao, a drugom čvrsto prikivao kapu ili šeširče na glavu do potpunog prestanka suljanja, umesto da rukama pokuša da koči. Suljanje najčešće nastupa usled omašivanja čvrste podloge puta nesigurnom nogom suljača (u najavi) na putu kući, nakon desetak brzih ljutih s nogu kod komšije Živote sa još par lokalnih konzumenata našeg najomiljenijeg domaćeg tečnog proizvoda od šljive.
Sasuljati se je izraz za svršeno suljanje, dakle, onaj koji se suljao na kraju se i sasuljao.
Presuljati je opet, malo kompleksniji pojam, ima više tumačenja. Provući se nekako, svršiti neki teži posao uz dosta muke, u svakom slučaju ostvariti cilj - ali na jedvite jade i uz dosta sreće usled nekvaliteta ili nemogućnosti, opet, u čestim slučajevima i usled lenjosti. Neko ko je rešen i fokusiran da uspe u nekoj oblasti, još više doda gas na kraju i naprosto proleti kroz ciljnu liniju, neko protrči, neko prošeta, neko prođe četvoronoške a neko na najbedniji način - tek da prođe, eto, jedva da presulja guzicom preko linije i to isključivo zbog vrhunske lenjosti i nezalaganja – a ima potencijal da uz samo malo truda može ladno da prošeta kroz cilj, k’o gospodin čovek...
Ima nažalost i onih nesrećnika koji su uložili mnogo više truda a nisu jadni mogli ni da presuljaju.
Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!
Izbacivač definicija na Vukajlili. Takodje znano i kao "defkaroš".
Moćni Definicijator: "Klanjajte mi se vi obični smrtnici, strahujte za svoje živote!!! Vaše duše su sada moje, niko vas ne može spasiti!!! Moja moć je sada na vrhuncu jer JA SAM UBO DEFINICIJU DANA!!! "(strašnim glasom)
Mlada ženska nada. Dostojna naslednica dejtonke, uskoro i kumanovke, rođena Leta Gospodnjeg 2003. godine.
Beograd, 2020. godina
Tebra, dobre ti one klinke od pre neko veče! Koje su godište?
- Matori, đinđićevke su...
Nemoj da zezaš?! E, zar je već toliko prošlo od kad nam Zorana ubiše, seme im se zatrovalo! Kako vreme leti, živote...
U visećem foto-kalendaru na kojem piše OD "Đuđa i drugovi" ima 12(ili 6 ako se ciganio naručilac istog) listova sa slikama različitih pičaka koje iz nepoznatih razloga grle traktorske gume, cevi od auspuha, uživaju koristeći svoj novi Blekendeker ili jednostavno raširenih nogu, uz nevešto pokrivene sise i pizdu udaraju čežnju. Ali od tih 12 samo jedna, i to u trajanju od mesec dana, završi u pogledu majstor Brke kada praveći i te kako zasluženu pauzu setno podigne svoju umornu glavu. Tada naviru sećanja na samoupravljačko doba, druga Titu i onu Radicu iz Foče rumenih obraza i nabreklih sisa kako ju je prčio na radnoj akciji u Đevđeliji sedamdespete.
Majstor Brka ugasi strug, sedne na masnu plastičnu stolicu i pomisli: "Eh, moja me gadura čeka, u mom iznajmljenom stanu, bolje reći sobi, sa neplaćenim računima od pre Hrista i iskrenim željama za sretan odlazak u majčinu. Jebem te živote!"
Zatim ponovo pogleda u svoju ovomesečnu jebačicu i žmureći je teleportuje u wc gde je dobro isprangija i srećno se vrati za svoju mašinu ne misleći o trivijalnim problemima svakodnevnice.
On sebe ne smatra životinjom. Ali šta on zna. Kad umreš i spuste te u zdenac ,neko uvek jedva čeka da budeš zatrpan, jer mu je to u opisu radnog mesta, sa lopatom kao osnovnim sredstvom, dok drugi liju suze ko da prvi put gledaju Titanik i nadaju se da će Leonardo preživeti. Opet sa druge strane on je samo crv. Želi da te gricka, jel to je u njegovom opisu radnog mesta, čak i ako toga nije svestan.A ti? E ti si sklopio neki tajni pakt sa njim, pa si i donekle zadovoljan što je tvoj život bio neuporedivo duži od njegovog. Sa druge strane, nadživeo te je, pa te još i jede. Ali ne očajavaj, jer si i ti jeo pre vremena okončane živote, u vidu ribljih štapića , pilećih grudi i onog slatkog praseta što se kao balerina vrtelo na onoj šipki, i zamišljalo da je striptizeta u noćnom klubu. Eto. Podareni život sa sobom nosi i neminovnu smrt. Ako to još uvek niste shvatili, vretite se slobodno na početak teksta i onda jednostavno mirno spavajte.
Nekada su vrhunac dostupne pornografije u medijima bili filmovi iz serije "Žikina dinastija" koji su se masovno gledali čak i po improvizovanim bioskopskim salama u domovima kulture raznih mesnih zajednica.Start, Pan erotika ili kasnije Sex Klub, su čuvani kao najveće blago i kao najskrivenija tajna. Razmenjivani su u strogoj konspiraciji u zatvorenom krugu proverenih ilegalaca. Na ceni su bili primerci koji nisu imali slepljene stranice... Pojavom interneta, i njegovim ulaskom u naše živote, pojavila se tiha, ali vrlo brojna grupa redtjub ljubavnika. Nemoguće je identifikovati ih, jer se po svim osobinama nimalo ne razlikuju od ostalih ljudi. Radna pozadina ekrana, obično nema veze sa devojkama, u bukmarksu nema ni traga od sajtova sa pornografskim sadržajima, ni među slikama, ni video zapisima ne može se naći nikakav xxx sadržaj... Ne posećuje sajtove za upoznavanje, a ponekad ima i ozbiljnu i dugu vezu sa devojkom ili čak srećnu porodicu sa ženom.
Jedino, što nepogrešivo otkriva redtjub ljubavnika je uredno izbrisana istorija pretraživača, čak i na kompjuteru kome niko drugi nema pristup osim njega.
- Mogu li malo na fejs? Treba nešto da proverim.
- Slobodno.
- Neću ništa da ti prčkam po kompjuteru, samo da vidim fejs.
- Ma slobodno. Ja ništa ne krijem. To mi je firmin lap-top.
- Pa ti nemaš fejs u bukmarksu?
- Pa nemam. Ja to slabo koristim.
- A nemaš ga ni u historiju?
- Pa kažem ti da slabo koristim fejs.
- Ali ti nemaš ništa u historiju?
- Pa možda se nekako obrisalo?
- Obrisalo se? Samo? 'Oće to. Znači ti si redtjub ljubavnik?
- Ma šta ti pada na pamet? Obrisalo se, i šta sad. To ništa ne znači.
- Jesmo li se mi rukovali kada sam došao? Jesi li dirao miša? Jesi li bar prao ruke?
Karaće te život kad tad, nema veze što si ti muško.
Oj živote bar jedared deder
budi čovek, nemoj da si peder.Izjebaše me za stan, za posao, za ratne dnevnice...
Jebem ti život!https://www.youtube.com/watch?v=NyapSRQnlZs
Jebem ti život!
Prijateljstvo je pojam koji je, moglo bi se reći među ljudima prisutan otkako postoji čovečanstvo. Svako od nas ima nekog prijatelja s kojim provodi određeni deo vremena, dok za one koji nemaju nikoga za prijatelja, obično kažemo da su to usamljene osobe. Prijateljstvo je veoma bitna stvar u životu. Prijateljstvo može uticati na naše živote u tolikoj meri, da mnogi provode sretan i ugodan život zahvaljujući prijateljstvima koje imaju. Zanimljivo je da to jeste definicija prijateljstva.
Ali mi danas živimo u turbolentnim vremenima, u kojima ni prijateljstva nisu što su nekad bila. Često smo puta prekinuli prijateljske veza, dok one koje još traju nemaju svetlu budućnost. Ljudi su toliko postali teški za komunikaciju, da stalno slušamo o nekim svađama u društvu.
Nestalo je solidarnosti, humanosti, iskrenosti i ostalih osobina bez kojih je kvalitetno prijateljstvo, gotovo ne moguće ostvariti. Kako su samo lepa bila ona nekadašnja prijateljstva, koja su sklapana iskreno i koja su dugo trajala, skoro do smrti. Nekada je parola prijateljstva bila ''U dobru i zlu'' ali je danas spala na onu staru narodnu izreku ''Dok je bilo para bilo je i drugara''.
"Čovek je čoveku vuk".
- Kume, imam molbu za tebe!
Molim te, hocu da kupim kucu na kredit za nas troje, ali mi treba neka stambena jedinica da je stavim pod hipoteku...ti znaš da ja to nemam, inace ne bih ni kupovao kucu! Pa te molim 'el ti nije problem da na tvoj stan stavim hipoteku? Ti znaš da ja imam firmu pa ću sve redovno plaćati, nemaš potrebe da brineš!- Znam bre kume, može bre! Pa zašta kumovi služe?!
Prođe par godina ovaj što mu kuća pod hipotekom se razveo, dao stan da se prodaje, da bi podelio imovinu. Zove kuma da prebaci hipoteku sa njegovog stana na stan kumove rođene sestre.
- Alo kume, kako si? Šta radite ti i tvoji?
- Evo kume, dobro smo! Svi smo zdravi i dobri! Kad ces do nas da ti pokažem kako sam firmu proširio? Nego jesi li hteo nesto kume?
- Jesam kume! Hocu da te pitam kad ćes hipoteku sa mog stana da prebaciš na stan od tvoje sestre? Znas i sam da sam se razveo pa i da prodajem stan... Nece ga ni pogledati kad je pod hipotekom...
- Kume, pa kad prodaješ stan kad ti se bliži slava? Gde ces slavu da proslaviš ako si već našao kupce za stan?! pita on cinično..-Pa kume u svom stanu ali kao sto ti rekoh skidaj hipoteku sa mog stana, jer ga neću ni prodati! ..molećivim tonom kaže on
- E kume, moras malo da pričekaš znaš firma mi loše stoji, para nemam da plaćam papirologiju, a i znaš da sam kredit uzeo u švajcarcima.!!- besno će ti on
- Dobro kume čekaću, ali ubrzaj malo!
spusta slusalicu i pomisli , e koja sam ja budala bio , učinim nekom najboljem drugu- kumu, pa jos ovde ispadnem kriv i lud ...E moj KUME!!!
Jebena reklama. Neće je sigurno pustiti do kraja,u najboljem slučaju samo refren. I još će je toliko pokvariti tom istom reklamom da ćete svoju dotad omiljenu pjesmu da zamrzite.
Radio: Ej živote, umrijeću noćas, od ljepote, zaspaću noćas, ja zbog nje da nikad me ne probude...
Ja: Jaooo pjesme, čovječe!
Radio: Da vam kosti iz groba ne vire, kupujte sanduke kod Pušikarić Mire!
Ja: E jebi ga!
Trenutak spoznaje koitusne suštine prosečnog intelektualca, dostiže vrhunac uporedo sa dostizanjem najviše tačke u kojoj nos para oblake. Međutim, izostanak vrhunca u užem smislu utiče i na prvog među intelektualnima, te ovaj gnomski izraz postaje žal za propuštenim prilikama i ostajanjem suva kurca usled seksualnog snobizma.
Maja, frizerka, vokabular 1267 reči, voli dobra kola i brze momke, čita Skandal.
Knele: Au Majče Majče, hehe.
Kornelije: Kakva blasfemična pervertiranja ženske ljupkosti kao prerogativa. Zgađen sam.
Kn: Jebo sam je, dobra.
Korn: Ah živote, silogizme gorčine!
Dočekati dan da se i poslednje dete odseli iz kuće, da bi konačno sa suprugom uživao u neometanom seksu. I tad spoznaš koji si baksuz, tukidid je odslužio svoje.
-Ženooo otišli su, odselili se konačno sa sve decom, konačno sami, sad ću da te jebem od kuhinje preko kupatila pa sve do spavaće sobe....ajde skidaj se...
-Evo, evo, već sam....
-????? O jebem te živote, ovome ni viagra neće pomoći.
