Milf.
Nije zvezda, nije starleta.
Sa srednjom turistickom ili daktilografskom skolom, zavrsenom (pod sumnjivim okolnostima) u nekoj pripizdini. Uglavnom svetle puti, plave kose. Prepoznatljive su po lapsusima, besmislenim recenicama, gramatickim greskama i dugim nogama. Apsolvirale su "holivudski osmeh" dok najvaljuju zemljotres u Kraljevu, rat u Siriji, broj poginulih u Egiptu. Generalno najbolje sto znaju je da prekrstaju noge u stilu "Seron Stoun" u ultra kratkim haljinicama dok su u krupnom planu. One sa vise srece, a jos manjom inteligencijom uspevaju da se presaltaju na "zornjak" suparnicke im roze televizije.
Prosecan Srbin fetisista, ipak ne bi voleo da ih vidi bez prethodne "molerske adaptacije" strucnih ruku pet sminkerki i dva frizera, 7-8 rasvetljivaca, i 4-5 vrhunskih snimatelja. I ne bi voleo da ih slusa da im tekst ne priprema 10 reportera, i 5 lektora. Iza kamere uglavnom nadrkane, nezadovoljne svojim zivotima i fizickim izgledom. Dominiraju jutrom i hronicno. Tvojih 5 plata je priblizno jednoj "zvezdicinoj" plati. Ali ti za to ne maris jer ne placas pretplatu (i jebe ti se, i nemoj i nek nisi).
On je rođen u Zemunu, a pre toga je živeo u Nemačkoj.
A u Srbiji su sve učestalije pojave klimatskih ekstremiteta.
U najnovijem zemljotresu koji je potresao Kraljevo, nažalost niko nije poginuo.
Dobar dan, poštovani gledaoci. Sledi da vidite, šta je to sve u Beogradu, dan posle jučerašnjeg dana, ono što je oko nas tu. A mi znamo ili ne znamo, a treba da znamo, jer nas se tiče ili nas se ne tiče, a treba da nas se tiče. A zašto nas se onda ne tiče? - Radmila Đurić, Beogradska hronika, RTS.
U ljudskoj prirodi, bar u domaćim prilikama, je da stvari dele na dobro i loše, naše i njihove, domaće i kupovno, zvezdu i partizan, istok i zapad, Ameriku i Rusiju, narodno i zabavno, egzit i Guču, selo i grad, lekara i babin lek, četnike i partizane, demokrate i nedemokrate i još zilion drugih stvari oko kojih moraš odlučiti na kojoj si strani.
Takva je stvar i sa vremenom-stižeš na vreme(ili malo ranije) ili kasniš, opet dve strane, nema između jer je i "akademsko kašnjenje" opet kašnjenje makar ga nazvao i "Bogovskim kašnjenjem".
Stalna prepirka i čest povod svađa je činjenica da su neki ljudi organizovani i sve stižu na vreme neretko se odričući raznih zadovoljstava poput zornjaka, obroka pred polazak, šestog špricera u kafani jer žure, razgovora sa tek upoznatom devojkom na ulici, dremke, završavanja misije na igrici, zadnjih 15 minuta utakmice i ostalih čestih razloga kašnjenja da bi stigli na vreme i da ih neko ne bi čekao. Lepo od njih, ali da li je i korisno?
Em što su se odrekli sitnog(ili ne tako sitnog?) zadovoljsta em još moraju nekoga da čekaju. Nekoga ko je rešio da npr izdrka još jednom jer će možda večeras umočiti pa da se ne obruka. Da li je to nagrada za organizovanost i etiku? Jeste, kao što je devojci nagrada da je posle čoko moka zaliješ zlatnim tušem.
Dok iz druge tj suprotne perspektive to izgleda ovako:
Ma bole me jaja da žurim ionako je sranje pre ponoći a i moram da vidim hoće li Gojas doći iz iksa...mogao bih i da promenim gaće jebiga, nisam od prošlog petka a i nešto miriše u kuhinji u pičku materinu. Da nije ona mala na fejsu sada...jebote čim je se setim drka mi se a drkao sam pre pola čuke...moram još jednom, ne vredi...au, ala kasnim jebote, ma boli me kurac, bolje da me čekaju nego da ih čekam!
Diverzifikacija u okviru proizvodnog programa. Napraviš 'leba, dođu penzosi i ispipaju ga - ostane za sutra pa prodaš upola cene ili melješ u prezlu. Ovako napraviš 'leba, isečeš mašinski na jednake kriške, spakuješ u najlon kesu i staviš na policu. Em ne mogu da ga pipaju, em može duže da stoji, em ga kupuju japiji za tople sendviče jer ne gube vreme na sečenje.
- Ćale, što si se vratio tako rano?
- Majkeimgalopovske! Nabiše sav 'leba u kese, ne mo'š proveriti koji je friški!
- Ćale bre, idi ponovo do pekare i uzmi bilo koji, taj u kesi je uvek svež...
- A što ti mene ponovo šalješ?
- Imam jedan friški u kesi da dam ženi, 'ajde prošetaj pola sata, evo ti i za lozu...
Klasična turska kafa se kuva tako što se na vrućoj plotni, u praznoj džezvi, zagreje mlevena kafa pa prelije kipućom vodom iz druge posude. Za razliku od te, klasična srpska kafa se kuva tako što se u kipuću vodu doda kašičica kafe pa se džezva vrati na plotnu da provri još jednom.
Poznavaoci procesa kuvanja jutarnje kafe svesni su problema koji tom prilikom nastaje. Naime, mlevena kafa pliva na površini vode i potrebno je da se promeša kašičicom. Međutim, kafa nije spanać s belim lukom pa da možeš mešati kako želiš. Ona reaguje sa vrelom vodom tako što krene da kipi.
Rešenje se nametnulo iskustvom, kašičicom se lagano meša samo po vrhu tečnosti tako da se kafa polako sjedinjuje sa vodom i lagano uzdiže do površinskog ruba džezve. Uspešno skuvana srpska kafa ima zadovoljavajući nivo pene na površini tečnosti, a nije prekipela pri mešanju.
- AU! KONJU JEDAN!
- Šta je sad bilo?
- Šta šta je bilo? Ako sam rekla da može zornjak, nisam mislila da mi ga udariš ko letvaš ekser! Polako bre, još spavam!
- Dušo, znaš da moram na posao, ako idem sporije onda ne stignem da skuvam kafu...
- Smućkaj triujedan, a ovde lagano, samo po vrhu dok ne prokuva...
Situacija u kojoj savršen sled razmišljanja i zaključivanja vodi do logičnog rešenja čijom primenom se dobija potpuno neželjen rezultat.
- Šta radiš to?
- Perem noge.
- Pa što noge jebote, valjda se posle pišanja peru ruke!
- Sećaš se malopre kad sam te pitao za zornjak?
- Da, pa?
- Pa si me odbila.
- Jesam, dodijalo mi da prekineš u pola svako jutro...
- E, vidiš, ja logično zaključim da je vreme za pišanje, pošto ne mogu da podignem šolju uvis, ja spustim sebe dole i sednem na šolju.
- Logično.
- Kurac logično, kako sam seo on se uspravi ispod daske i upišam noge do kolena...
Opis jutra kada iskusiš demo verziju pakla. Kada svijet stane, odvoji se, i počne da se ruši, sam od sebe, i sam za sebe.
Pucanje po svim šavovima. U glavi mi zavijaju sirene, misli i dalje bauljaju praveci brazde u lobanji, kasneci za realnim vremenom. Spotičem se o samog sebe, otvaram prozor, grabim vazduh. Prebiram po memoriji, slažem djelove mozaika. Uzimam telefon.. 'Nemate dovoljno novca na pripejd računu..' Idi u pičku materinu. Kafa, voda, šećer, čekaj.ČEKAJ! Voda. Flešbek.Trk u kupatilo.
Jašta, kurac, cijev. Pukla. Otkrio sam izgubljeno Panonsko more.. Kafa vec kipi, ko je jebe.
Stiže Sms. Sinoc, tj. jutros, Maja, zornjak, kondom, nokat.. U kurac.
U džezvi odavno nema kafe, sva je po šporetu, parketu, tepihu. Čistim mrlje sa tepiha i onu iz glave, bezuspješno. Kucanje. Ustajem, ušinem kicmu jer sam klečao 15 minuta pokušavajuci da oslobodim tepih braon nijanse kafe, i teturam se do vrata.
Maja. 'Znam, procitao sam sms, pukao je, otkud ja znam kako je pukao, jedva umijem i da ga stavim..Ček, ti si! Tvoj nokat, tvoj kurvinjski nok..'
Šamar. Pa još jedan. Koljeno u testise. Lakat u tjeme. Puca sa svih strana. Na podu sam. Kraj veze batinama. To. Onako ležeći, spazim kako je voda pocela da mili ispod vrata kupatila. Super. Bože, pucaj i ti!
Ponovo čujem kucanje, pridižem se, očekujem Majino lice i makaze
u vratu, ili njenog oca/brata/druga/bivšeg kako mi zavrću šiju. Ili pljačkase, da uzmu to što mi je ostalo, e ti bi se fino zajebali. Ili teroriste, možda prezentere kirbija..
Tako maštovit i polusvjesan otvaram vrata i ugledam nasmijanog čovu pedesetih godina kako mi pruža ruku.
'Dobar dan, ja sam Marfi. Biće bolje. Da vidimo te cijevi..'
Jednostavni obrazac procesuiranja binarnih zapisa: podaci se obrađuju redosledom kojim pristižu, frst in - frst aut. Pravilo se obilato primenjuje u svakodnevnom životu (u redovima po samoposlugama, na birou rada, kod doktora), ali se isto tako od njega lako odstupa usled raznoraznih (ne)očekivanih spoljnih uticaja (kumovskih veza i plavih koverata).
Primer nije potreban, ali ajde...
Tako je gosn Džeremi jednog jutra oran stigao na posao i posle laganog petinga počeo tršenje doajenke ove industrije, gospođice Džejmison, svojim pneumtaskim čekićem marke ''ko nov'', dok je kazaljka na barometru pokazivala optimalnih 2,4 kilopaskala. Ništa nije ukazivalo na dramu koja će se kasnije odvijati. U isto vreme, gospodin Sifredi, vidno neraspoložen posle jutarnje svađe i ne dobijanja zornjaka od strane izabranice srdašca njegovoga, svom silinom zalupi vrata pri ulasku u studio, tako da se holšrafi u rosvajnim šarkama odvrunše za krug i po. Gđica Džena se prenu od buke i plašljivi karakter joj natera žmarce prema završetku debelog creva, kao da nešto predoseća, te se trgnu. Dobroćudni brka Ron, proceni ovaj nagli trzaj kao znak da stisne kvačilo i prebaci u treću, što on neodložno i učini. Gosn Roko, prolazeći nadomak ove scene, ugleda kruškoliki stas drage mu Džene kako prekriva mrski mu kosmati torzo najljućeg rivala Rona. Ne govoreći ništa, zasuče rukave, opljunu altaku, te svog domaćina pristavi Dženici u dvojku. Režiser samo mahnu rukom da se snimanje nastavi oduševljen neočekivanom improvizacijom, ne obazirući se na bolni izraz umilnog lica Dženinog. Preko ramena ove boginje, siktaše besni Rokov pogled koji Ron isprava nije razumeo, te se naivno obradova poseti koleginoj, umal' mu kafu ne pristavi. Teraše se beli dan do podne, niko suzu iz penisa da pusti. Videvši da vrag odnosi šalu, producent se uplaši za zdravlje omiljene mu štićenice te naredi trudbenicima da smesta povade plugove. Na to se junaci oglušiše, te nastiviše deljati još silnije jer ni jedan ne htede nikom poniknuti i iz mračne tmine izvaditi.
Arbitraža Milke Canić i Kofi Anana beše neminovna. Dok je polemika trajala, Kofi ugrabi priliku te ga sunu na brzaka Dženi u stau, na šta ova, iako grla dubokoga, poče dušu svoju napaćenu da ispušta. Vremešna gospođa Olbrajt, koja beše spremana za dogi stajl pozu na tabureu u blizini, i uzaludno čekaše da izvesni Cobe nadigne močugu svesrdno misleći na svoj jedini fetiš (crvenu ružu), odmah zatraži od Kofija da joj pruži prvu pomoć i pristavi ga gde god bi joj koju rupu našao na salom prekrivenom telu. No, da ne digresišemo previše, na kraju, privatnim čarter letom, na ovu parnicu bez presedana, stiže, od brze hrane podgojeni i od blejanja u monitor zadrigli, gospodin Gejts lično. Prikupljajući sve podatke po redu, on se reši da na slučaj primeni FIFO pravilo: prvi uĐenu - prvi izĐenu, te presudi u korist gospodina Sifredija! Pokunjeni gdin Džeremi napusti bojište i od tada su ga retko viđali, uglavnom u klipovima od 30 sekudni sa neafirmisanim partnerkama, izrazito velike trbušine usled odavanja alkoholu, tj. pivu (koje se baš i ne smatra u alkoholne napitke u razvijenijim zemljama poput naše).
Ipak, kasnije, u svojoj analizi ovog slučaja za Svet kompjutera iz septembra '93-će, tada malo poznati, a sad već počivši, gospodin Džobs je objasnio da se na ovaj slučaj vrlo lako moglo primeniti i LIFO pravilo (last in - frst aut), ali avaj, karijera gospodina Džeremija je već bila nepovratno ruinirana. Na osnovu ove studije, Milka Canić, iako tada pretendent na mesto rektora filološkog fakulteta Univerziteta u Batočini, mogaše da dobije samo posao u Slagalici, a Kofi beše smenjen sa funkcije u UN i sada svakodnevno zadovoljava potrebe penzionisane bake Madlen, dok je ova na aparatima respiratornih organa.
FIFO ili LIFO? Pa sve je do procesora...
