On je rođen u Zemunu, a pre toga je živeo u Nemačkoj.
A u Srbiji su sve učestalije pojave klimatskih ekstremiteta.
U najnovijem zemljotresu koji je potresao Kraljevo, nažalost niko nije poginuo.
Dobar dan, poštovani gledaoci. Sledi da vidite, šta je to sve u Beogradu, dan posle jučerašnjeg dana, ono što je oko nas tu. A mi znamo ili ne znamo, a treba da znamo, jer nas se tiče ili nas se ne tiče, a treba da nas se tiče. A zašto nas se onda ne tiče? - Radmila Đurić, Beogradska hronika, RTS.

Док из друге тј супротне перспективе то изгледа овако:

Ма боле ме јаја да журим ионако је срање пре поноћи а и морам да видим хоће ли Гојас доћи из икса...могао бих и да променим гаће јебига, нисам од прошлог петка а и нешто мирише у кухињи у пичку материну. Да није она мала на фејсу сада...јеботе чим је се сетим дрка ми се а дркао сам пре пола чуке...морам још једном, не вреди...ау, ала касним јеботе, ма боли ме курац, боље да ме чекају него да их чекам!

- Ćale, što si se vratio tako rano?
- Majkeimgalopovske! Nabiše sav 'leba u kese, ne mo'š proveriti koji je friški!
- Ćale bre, idi ponovo do pekare i uzmi bilo koji, taj u kesi je uvek svež...
- A što ti mene ponovo šalješ?
- Imam jedan friški u kesi da dam ženi, 'ajde prošetaj pola sata, evo ti i za lozu...

- AU! KONJU JEDAN!
- Šta je sad bilo?
- Šta šta je bilo? Ako sam rekla da može zornjak, nisam mislila da mi ga udariš ko letvaš ekser! Polako bre, još spavam!
- Dušo, znaš da moram na posao, ako idem sporije onda ne stignem da skuvam kafu...
- Smućkaj triujedan, a ovde lagano, samo po vrhu dok ne prokuva...

- Šta radiš to?
- Perem noge.
- Pa što noge jebote, valjda se posle pišanja peru ruke!
- Sećaš se malopre kad sam te pitao za zornjak?
- Da, pa?
- Pa si me odbila.
- Jesam, dodijalo mi da prekineš u pola svako jutro...
- E, vidiš, ja logično zaključim da je vreme za pišanje, pošto ne mogu da podignem šolju uvis, ja spustim sebe dole i sednem na šolju.
- Logično.
- Kurac logično, kako sam seo on se uspravi ispod daske i upišam noge do kolena...

Pucanje po svim šavovima. U glavi mi zavijaju sirene, misli i dalje bauljaju praveci brazde u lobanji, kasneci za realnim vremenom. Spotičem se o samog sebe, otvaram prozor, grabim vazduh. Prebiram po memoriji, slažem djelove mozaika. Uzimam telefon.. 'Nemate dovoljno novca na pripejd računu..' Idi u pičku materinu. Kafa, voda, šećer, čekaj.ČEKAJ! Voda. Flešbek.Trk u kupatilo.
Jašta, kurac, cijev. Pukla. Otkrio sam izgubljeno Panonsko more.. Kafa vec kipi, ko je jebe.
Stiže Sms. Sinoc, tj. jutros, Maja, zornjak, kondom, nokat.. U kurac.
U džezvi odavno nema kafe, sva je po šporetu, parketu, tepihu. Čistim mrlje sa tepiha i onu iz glave, bezuspješno. Kucanje. Ustajem, ušinem kicmu jer sam klečao 15 minuta pokušavajuci da oslobodim tepih braon nijanse kafe, i teturam se do vrata.
Maja. 'Znam, procitao sam sms, pukao je, otkud ja znam kako je pukao, jedva umijem i da ga stavim..Ček, ti si! Tvoj nokat, tvoj kurvinjski nok..'
Šamar. Pa još jedan. Koljeno u testise. Lakat u tjeme. Puca sa svih strana. Na podu sam. Kraj veze batinama. To. Onako ležeći, spazim kako je voda pocela da mili ispod vrata kupatila. Super. Bože, pucaj i ti!
Ponovo čujem kucanje, pridižem se, očekujem Majino lice i makaze
u vratu, ili njenog oca/brata/druga/bivšeg kako mi zavrću šiju. Ili pljačkase, da uzmu to što mi je ostalo, e ti bi se fino zajebali. Ili teroriste, možda prezentere kirbija..
Tako maštovit i polusvjesan otvaram vrata i ugledam nasmijanog čovu pedesetih godina kako mi pruža ruku.
'Dobar dan, ja sam Marfi. Biće bolje. Da vidimo te cijevi..'

Тако је госн Џереми једног јутра оран стигао на посао и после лаганог петинга почео тршење доајенке ове индустрије, госпођице Џејмисон, својим пнеумтаским чекићем марке ''ко нов'', док је казаљка на барометру показивала оптималних 2,4 килопаскала. Ништа није указивало на драму која ће се касније одвијати. У исто време, господин Сифреди, видно нерасположен после јутарње свађе и не добијања зорњака од стране изабранице срдашца његовога, свом силином залупи врата при уласку у студио, тако да се холшрафи у росвајним шаркама одврунше за круг и по. Гђица Џена се прену од буке и плашљиви карактер јој натера жмарце према завршетку дебелог црева, као да нешто предосећа, те се тргну. Доброћудни брка Рон, процени овај нагли трзај као знак да стисне квачило и пребаци у трећу, што он неодложно и учини. Госн Роко, пролазећи надомак ове сцене, угледа крушколики стас драге му Џене како прекрива мрски му космати торзо најљућег ривала Рона. Не говорећи ништа, засуче рукаве, опљуну алтаку, те свог домаћина пристави Џеници у двојку. Режисер само махну руком да се снимање настави одушевљен неочекиваном импровизацијом, не обазирући се на болни израз умилног лица Џениног. Преко рамена ове богиње, сикташе бесни Роков поглед који Рон исправа није разумео, те се наивно обрадова посети колегиној, умал' му кафу не пристави. Тераше се бели дан до подне, нико сузу из пениса да пусти. Видевши да враг односи шалу, продуцент се уплаши за здравље омиљене му штићенице те нареди трудбеницима да сместа поваде плугове. На то се јунаци оглушише, те настивише дељати још силније јер ни један не хтеде ником поникнути и из мрачне тмине извадити.
Арбитража Милке Цанић и Кофи Анана беше неминовна. Док је полемика трајала, Кофи уграби прилику те га суну на брзака Џени у стау, на шта ова, иако грла дубокога, поче душу своју напаћену да испушта. Времешна госпођа Олбрајт, која беше спремана за доги стајл позу на табуреу у близини, и узалудно чекаше да извесни Цобе надигне мочугу свесрдно мислећи на свој једини фетиш (црвену ружу), одмах затражи од Кофија да јој пружи прву помоћ и пристави га где год би јој коју рупу нашао на салом прекривеном телу. Но, да не дигресишемо превише, на крају, приватним чартер летом, на ову парницу без преседана, стиже, од брзе хране подгојени и од блејања у монитор задригли, господин Гејтс лично. Прикупљајући све податке по реду, он се реши да на случај примени ФИФО правило: први уЂену - први изЂену, те пресуди у корист господина Сифредија! Покуњени гдин Џереми напусти бојиште и од тада су га ретко виђали, углавном у клиповима од 30 секудни са неафирмисаним партнеркама, изразито велике трбушине услед одавања алкохолу, тј. пиву (које се баш и не сматра у алкохолне напитке у развијенијим земљама попут наше).
Ипак, касније, у својој анализи овог случаја за Свет компјутера из септембра '93-ће, тада мало познати, а сад већ почивши, господин Џобс је објаснио да се на овај случај врло лако могло применити и ЛИФО правило (ласт ин - фрст аут), али авај, каријера господина Џеремија је већ била неповратно руинирана. На основу ове студије, Милка Цанић, иако тада претендент на место ректора филолошког факултета Универзитета у Баточини, могаше да добије само посао у Слагалици, а Кофи беше смењен са функције у УН и сада свакодневно задовољава потребе пензионисане баке Мадлен, док је ова на апаратима респираторних органа.
ФИФО или ЛИФО? Па све је до процесора...