To su oni automobolčići koje smo nenormalno voleli i kupovali na kilo. Njima smo uspeli da sastružemo parket i uz njih smo proizvodili zvuke koji se danas mogu čuti samo kada je bolid u pitu. Bilo je izdržljivijih, većih i manjih, šarenijih, ali nekim čudom smo ostali verni Burago autićima koji nam danas stoje u prašnjavoj kutiji u podrumu. E, da, imali su one prepoznatljive felne i još prepoznatljivije pakovanje.

Ako setate ulicom u 23h i pored vas projuri prvi auto koji na svakom metru ispusta zvuke jednake pucnjima iz lovacke puske teca Miloja,a za njim i drugi koji kao da dahce,budite sigurni da ce sledeca tri vozila koja prodju pored vas imati zvuk zavijajuce sirene(tinu ninu ninu ninu)
i najverovatnije ce to biti hitna pomoc,vatrogasci i policija....

Stručnjak čiju ziku u civilizovanom svetu ni u birtijama ne čuješ, cigani sa njegovim diskovima pokrivaju čerge, izvitoperene,neartikulisane zvuke koriste u mentalnim ustanovama za eksperimente, pišu se peticije za njegovo zatvaranje u te iste ustanove. Takav čovjek se i rođenoj mami gadi. Otac ga prezire. Slušanje njegovih uradaka, makar i kratkotrajno, dovodi do dugoročne mentalne retardacije. Pa i kanta u kojoj završi njegov CD se reciklira od muke.

Uvek te oda kad treba da sprečiš ubistvo u filmu. U stvarnosti obično probudi roditelje kad se vraćaš pijan iz provoda.

Crne i vrlo duboke cipele ili čizme koje su simbol svakog metalca u njegovom prvom koraku prihvatanja novog načina života koji čini besumočno ispijanje piva, headbangs - drmanje glavom napred-nazad uz ritam divljeg ritma i besumočnog vriska muzike do daske uz zvuke kidanja gitare, puštanje kose do poda, mrgodnog izgleda i nošenja crnih kožnih jakni. Dobro nešto se može preskočiti al' metalac mora da stavi do znanja okolini da nema zezanja sa njim...

Lepa ptica solidnih dimenzija. Kažu da je meso ukusno (nisam probao). Ispušta pomalo neprijatne zvuke koji podsećaju na rad neke mašine (jutros video i čuo).
U neformalnom govoru ima nekoliko značenja
1. Gušter u vojsci, ili da se manemo faune - regrut, onaj kome je još mnogo ostalo.
2. Epizodni lik u filmu "Maratonski trče počasni krug". Scena na groblju.
3. Glavni lik u pesmi Kad fazani lete, Džonija Štulića.

Veoma stari, razdrndani lift u veoma staroj, oronuloj zgradi, koji pravi zvuke iz horor-filmova dok se kreće, sa polomljenim staklom na vratima i bez svetla ili sa strob-neonkom. Svaki put kada uđete u njega, imate osećaj da ce vam biti poslednji. Pitate se šta tačno znači i od kada je obaveštenje "Ovaj lift je prošao poslednju sigurnosnu inspekciju".
Jezivo, dok se ne naviknete.

Sve zastupljenija pojava u ženskadije, prilikom đuskanja uz zvuke narodnjaka. Sastoji se u naglom bacanju dojki u jednu, a ramenog pojasa u drugu stranu. Po dostizanju maksimalne amplitude oscilovanja, radnja se ponavlja u drugu stranu. Što je kadenca veća, replovanje je bolje. Ruke su nalaze horizontalno u visini ramena, povijene u laktovima pod pravim uglom nagore, a pokretačka snaga se dobija iz kante. Što je kanta veća, start je lakši.

Čest stanovnik domaćih i poprilično izanđanih stranih automobila, naročito ukoliko su u startu bili predviđeni za naše tržište pa u njihovoj unutrašnjosti preovladava jeftina plastika. Posle tretmana koji četvorotočkaš doživi na našim putevima, naime, ta plastika se rastrese i počinju delovi u enterijeru da se taru i ispuštaju cvileće i škriputave zvuke koji podsećaju na primerak ovog iritantnog insekta koji se uvukao u, recimo, spavaću sobu i tu otpočeo svoj celonoćni koncert.

Kineski digitron. Ali ne onaj lep, od tlistapeteset dinala, sa sinusom, kosinusom, logaritmom i prostorom za puškice, već onaj ordinarni, za maksimalno sto dindži. Poseduje ga svaka prodavačica, ali ako ga kupi neko u vašoj okolini, e onda nastaje problem. Ispušta zvuke kao tempirana bomba, ili ako više volite, kao aparati u bolnici. Obično ponosni vlasnik ne zna ili neće da mu isključi ton.

Kada neko krene nešto da radi što iritira sagovornika (čitaj da kreše upaljač, lupka nogom o pod i sl. u svakom slučaju, nešto što proizvodi neki visoko ili niskofrekventne zvuke koji idu na živce), ovaj to izgovara u nadi da će prestati sa bukom. Naprotiv, mi Srbi kakvi smo, iritator će nastaviti to da radi samo mnogo brže i mnogo glasnije uz zloban kez dok ne popije šamarčinu od iritiranog.

Bila je to jedna od najboljih zanimacija na casovima informatike pre pet-sest godina...aplikacija pravljena za DOS sistem u potpunosti je odgovarala tadasnjim skolskim kompjuterima, a moze se naci jos uvek u nekoj osnovnoj skoli ili ako iza ormara nadjete staru disketu sa igricama.Koristi vas maili zvucnik u kompu koji ne moze da se iskljuci, i ispusta neke pistave zvuke...
----
Osmisljen je tako da odgovara na vasa pitanja.preteca vestacke inteligencije.

Tradicionalan srpski domaćinski poziv.Cena ovog poziva je 0 dinara.Cena izgubljenih živaca usled nesnosne buke neprocenjiva.Predstavlja sredstvo kojim se uspostavlja veza između starijih generacija, koje ga bezrezervno koriste za svaku sitnicu i mladjih naraštaja,nas velikomučenika koji smo osuđeni da trpimo zvuke koji su nacisti i komunisti koristili u svrhu ispiranja mozga nad svojim protivnicima.Ovaj poziv se koristi uglavnom za pozivanje na ručak,a može se koristiti i u druge svrhe(na pr. alarm za školu).

Kulturno-umetničko društvo ili skraćeno KUD je organizacija koja pored uloge da sačuva stare običaje pesme i igre ima aktivnu ulogu širenja raznih spolno-prenosivih bolesti.
Naime duge i pijančenjem vesele turneje često se završavaju žestokim seksualnim aktivnostima ,koje proprećene uz zvuke harmonike i tamburice podsećaju na srednjovekovne svingeraje. Retko ko odoli ovim pošastima, pa čak i koreografi,treneri i direktori. Jednostavno etno-sekso kombinacija ima neki svoj šmek i ne može joj se odoleti. Zato postoji ona stara : "Samo jaši,svi smo naši"

Pošto je kečap u takvim bocama kakvim jeste,uvek izgleda kao da ga ima dosta,ali mnogo puta se u tome pogreši,i kada se uzme kao prilog pici ili špagetama,tek tada se ustvari vidi da ga nema,zatim slede razni pokušaji da se sav kečap iz boce izbaci na odredjeno jelo,poslednji i najčešći pokušaj je pritiskanje iz sve snage,osim što ima posledice kao sto su povrede a rukama,on i sa sobom nosi i ne tako prijatne zvuke...

Plastična flaša pričvršćena za biciklu tako da žice od točka udaraju u nju, praveći zvuk sličan skuteru ili vespi.

Naravno, klincu, koji je izmoljakao svog ćaleta da mu instalira flašu, njemu će ovaj zvuk delovati kao zvuk nekog čopera, zahvaljujući njegovoj živopisnoj mašti

Više neće morati da proizvodi zvuke ustima, time sprečavajući da ne ispljuje samog sebe. A i zvuk motora neće biti prekinut zbog potrebe da se udahne vazduh.

Možda jedino neće moći da replicira zvuk menjanja brzina.

Čuvar tradicije. Zabava miliona. Haotični, mešoviti skup jedinki koji funkcioniše kao organizam prateći zvuke, nasleđe naših predaka.
Kolovođa – sveznalac vrti maramu dok samouvereno pokreće noge ozbiljnoga lica. Ili, pijanica koja ne dozovoljava drugima da iko stane pred njega i povede. On je prvi! I on će svima vama pokazati kako se igra! Da! Gledajte! Nearitkulisani pokreti i čudna faca. Pravi kolovođa!
U nizu su štikle, bosonoge, jedni igraju uzdignute glave, drugi pognute, uče korake jer nekada su govorili da je folklor za seljake. I da, sise! Nezaobilazne. Očaravajuće u mlade čeljadi. Klik-klak devojka. Gore dole. Zabava miliona. Ah, ta divna tradicija.

Može se videti u popularnom rijaliti šou programu u liku prljave ciganke koja po ceo dan nosi plastične flaše sa zaledjenom tekućinom (uglavnom sokom) koji životinjski ''glodje'', uz užasne zvuke, obaveznu cigaretu i glupavo prepucavanje sa ukućanima. Kad na to dodamo nošenje istih čarapa po tri-četiri dana, ne puštanje vode sa sobom, cedjenje oprane plišane igračke na pod i doručak - musli sa kokakolom, dobija se istinsko čudovište u liku štrokave ribe koja bi da bude ziljava. E, pa ne može!

Ono što svaki muškarac postaje posle konzumiranja malo veće količine alkohola

rusofili, skoro po definiciji, ljudi koji vole da čitaju i to naročito književnost koju su napisali ruski državljani. naravno, po njima, čim ruski državnjanin napiše dva slova zajedno to je književnost. postavlja se pitanje kako da prepoznate rusofila. pa jednostavno, rusofil je pročitao bar jedan tekst koji je napisao neki rus, od rusaofila u poodmaklom stadijumu je čuo sve najbolje o ovoj vrsti napisanih slova, suze mu niz lice krenu kad čuje umilne zvuke muzike ruskih muzikanata i nipodaštava svakog onog koji nije inficiran rusofilstvom