Rečenica koju lenje osobe koriste kada ne stižu da urade nešto na vreme ili kada kasne.

Koristi se kod prodaje raznih aparata, i predstavlja poslednji pokušaj prodavca da posle dugotrajnog ubedjivanja ubedi mušteriju da pazari proizvod

Fensi način da u pripadajućem kafiću naručiš ortodoksnu domaću fuka a da se prisutne ljušture pritom zapitaju "Šta je sad pa to, koji kurac?!"

Stara, mudra rečenica kojom se možda i najslikovitije objašnjava pojava da ćeš bez obzira koliko si dobrih stvari uradio nekada, uvek ostati zapamćen po onome što si zasrao jednom, i to debelo.

Neka si i sto riba spavao, dovoljno je jednom da kresneš u bulju i automatski si peder. Nema ti spasa.

Posledica preteranog podjebavanja, drkanja, karanja. Figurativni izraz za novi anus, koji god pol da je u pitanju.

Kad nema dogovora, kad svako tera svoju priču, kad svako vuče na svoju stranu.

Koristi se za veoma tvrdoglave osobe.

Najveća moguća uvreda u današnje vreme.
Može se koristiti za nekoga ko je lažov, lopov, prevarant, sve u svemu jako mutan lik.

Jebiga, da bi uspeo kažu treba ti 5% talenta, 5%sreće i 90% rada, to ti je opštepoznata stvar. E, sad samo retki je slede i zato od njih nastaju veličine.

Dok mnogi bleje, trućaju, oni veliki rade, nerviraju se, ali zato sve to dolazi na naplatu, tako odjednom, ali sa razlogom kao posledica onoga što su činili u prošlosti. Oni postaju lavovi, zvezde, mnogi im se dive iskreno ili lažno, nije bitno, mnogi ih vole, jer su oni zvezda vodilja...

Sa popucalog betona, možda nekog seoskog druma stigli su do cilja, ali i dalje guraju napred, ne znaju za strah, uzimaju sve što se uzeti može... oni su pobednici koji ne znaju za poraz, reč luzer nije im poznata!

I onda u tom pobedničkom nizu desi se slučajna greška koja ništa ne znači, neće ih izgurati sa tog puta...ali ne lezi vraže...frustrirana, neostvarena masa koja im se lažno divila time sada zadovoljava svoju sujetu...Naravno veliki nastavljaju dalje jer njima taj jedan pad ništa ne znači, dok oni neostvareni takođe nastavljaju dalje zadovoljni što je i onaj kome zavide i lažno se dive pao bar jednom!

Kao da je Bog želeo da zadovolji sve, da svima pomogne...pobedniku je dao sve, a onima koji nisu uspeli dao je bar mrvicu o kojoj će da pričaju narednih xyz godina.

Očajnički pokušaj muškarca da se izvuče iz nezgodne situacije u kojoj je brzina baš onda kad ne treba rešila da bude njegov najveći adut.

Umro sam noćas. Nisam ni slutio smrt, niti su mi rekli da sam bolestan. Lekari ponekad baš umeju da budu nemarni, eh... I tako ja ugledam sebe kako se u gluvo doba kroz širok snop svelosti uzdižem ka nebu. Trans ekspres za nebesa. Za samo par trenutaka nađoh se u raju (čovek bi pomislio da je oduvek bio tu, na dohvat ruke). Na ulazu prođoh kroz detektor greha i kako nije zapištao zvukom jačim od 53Hz, ubrzo se nađoh na oblaku koji su mi dodelili kao trajno prebivalište. Bilo je udobno. Palo mi je na pamet tada šta se dešava oko mog tela dole, na Zemlji. Verovatno stari nisu još izvalili da sam se naoružao za večna lovišta. Ali, ovde gore mi ta činjenica nimalo ne smeta, jer kroz etar kao da kruži neki mir, spokoj koji se u gasovitom stanju uvlači kroz nozdrve. Uglavnom, ispalo je da su upravitelji nebeski predvideli moj osećaj dužnosti da svoje bližnje obavestim o nedaćama koje su me zadesile i izvestiše me da imam pravo na jedan SMS. Bio sam zaprepašten. Zar i carstvo nebesko puca od tehnologije? No, bolje išta, nego ništa, pomislih, ali mi na pamet pade još bolja ideja. Setih se mog vukajlisanja za života, te zatražih dozvolu da, umesto SMS-a, bacim poslednju defku na Vuki, kako bih šire narodne mase obavestio o putevima božjim na koje me ruka sudbe poterala. Blag osmeh im je prešao preko lica. Verovatno se i oni lože na ove vaše fore. Dobih dozvolu i eto, sada vam pričam šta mi se desilo, poslednja priča koju ću ikada ispričati.

Prosta računica koju svaka šuša može da obavi, s toga se izraz koristi u svakodnevnom govoru da stavimo do znanja sagovorniku da nam je sve kristalno jasno, da nema ali.
Takođe, vojnički sleng za lako obavljen posao, bez cimanja i razmišljanja, jednostavno kao marševski korak.

Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.

Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.

Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.

Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.

Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.

Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.

Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?

Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.

Jako intrigantno pitanje, koje usledi nakon izjave koja prilično isprovocira i iznervira sagovornika. Ono što bi trebalo da bude tačan odgovor je "ne" , ali se svi zalete, želeći da čuju o kakvom je tačno eksperimentu reč.

Zloban komentar za nečije nezavidno imovinsko stanje.

Rečenica kojom se pravdate pred ortacima za jučerašnje egzibicije u gradu.

Još jedna u nizu visprenih ruralnih umotvorina. Koristi se onda kad ti treba nečija pomoć za nešto što prilično dugo treba raditi.

Nešto što ne postoji u srpskom poslovnom rečniku,a svakako tamo pripada,jer se koristi obilato.
Nikad,možda ni tad.

Svako je zamenljiv. Morbidan narodni izraz koji se obično koristi u vezi s pokojnikom. Svakako će neko drugi popuniti njegovo mesto.

Период од две године. Врло кратак временски рок, само што није.
Пише се малим почетним словом и не треба га мешати са политичарем
по коме је назван, а чије име се пише великим почетним словом.
Односи се искључиво на период чекања на догађаје у будућности
(није неопходно да дo њих и дође), али је због честог понављања
почео да се користи и у другим условима.