Pošto živim sam u svome selu a nezavisni sam poljoprivrednik i naslednik dve švajcarske penzije, uživanje je gledati domaćice preko plota dok se onako jedre njišu dvorištima. Takav je bio slučaj i sa Dragicom, čiji je muž mnogo dobar radnik i majstor za sve osim u krevetu pa mi bilo žao jadne žene da ostane seksualno nezadovoljena. A još gledao neki pornić sa nekim kršnim seljankama sa mojim dobrim prijateljem, malim Đinom- Kinezom čiji roditelji drže radnju u čaršiji pa se nas dvojica još više naložimo na Dragicu i rešimo da je ne propustimo kroz šake. Da se razumemo, Dragica nije bila neka ekstra riba, doduše nije imala sve zube ali je imala veliko srce, velike sise i pozamašnu pozadinu. Vidim ja prostire ona veš, sama kući sa svekrvom. Krenem ja da ubacam tu neke koske dok Đin vreba iz prikrajka, i malo po malo, odvučemo ti mi Dragicu u štalu. Ja ni levo ni desno zauzmem njen analni otvor a Đin hoće gore, ali pošto ima nešto od 7 santima u erekciji nonstop mu ispada pa je na kraju samo stajao i masturbirao uz povremenu Dragičinu pomoć. Ja već ejakulirao više puta a i Đin joj dosta kamšotovao po dojkama, i taman svi srećni i zadovoljni kad ulazi njena svekrva- babac od šeset i kusur ali se drži. Kao grdi ona Dragicu ali vidim ja i ona bi da je overimo- jebiga šta je tu je, isprskamo i ištrckamo mi i svekrvu i krenemo kad ono njih dve počnu da se maze i započnu neki lezbo ekšn. Ja otišao kući a Đin ostao da masturbira na te prizore. Sutradan čujem da došao Dragičin muž i da ga zatekao u štali samog kako mu plodi krmaču pa ga izudarao vrljikom po rebrima i nogama, nisu mu pomogle ni one kineske veštine. A ja i Dragica, šta da vam kažem, sam se smeška.

Jedinka 1 i jedinka 2 ulaze u autobus. Na licu jedinke 2 prepoznaje se umor.
Jedinka 1 odmah po dolasku u prirodno okruzenje pocinje ispunjavanje svojih potreba: "Pu, koji sam djavo placao kartu kad nema kontrole?!"
Jedinka2: "Cuti, nikad se ne zna!"
Jedinka 1: "Ona seljanka mi opet dala bugera iz matematike, a brate uradio sam svih 12 zadataka.E, znas sta?Krenuo sam na casove sad.Ima da je razguzim!"
Jedinka 2 kratkim odgovorima pokusava da ucuti srodnika: "Super brate!"
Jedinka1:"A jeli matori, koliko ti imas keceva iz matisa?"
Jedinka2:"Dva!"
Jedinka 1 konstatuje: "PADAS!"
Jedinka 2: "A koliko ti imas!"
Jedinka 1: "Prff, ma ja ti imam 4!"
Neka baba iz levog reda, trece sediste do prozora upucuje pomalo kiseo i nervozan pogled ka javnim putnicima.Prepoznala ih je.
Jedinka 1:"Dobro vece gospodjo!", a zatim nastavlja: "Au brate, treba digitron da kupim.Koliko to bese kosta kod kineza..20?...40 dinara? Koliko?"
Jedinka2:"Jao, covece, ne znam 100...200 dinara.Pusti me malo da odmorim oci!"
Jedinka1:"Ma bre, ja cu mojima da trazim hiljadu i kupim lepo digitron kod kineza za 100 dinara, a meni ostane kusur.Koji sam car, ne verujemmmmm!"A, brate, sta radis sad ti, a?Spavas, a?Jel se to u autobusu radi?Spava se, a?"
Jedinka2:"Matori, jel se ti drogiras?"
Jedinka1:"Cuti bre, ne seri, nego jel ides veceras sa mnom, Perom, Zikom i Lazom u zivot da se ljubimo s neki picici?"
Jedinka2:"Ma jok.Mrzi me,a i pada kisa!"
Jedinka1:"Brateee, sto si jajeee?!Kad god te zovemo ti neces sa nama!Siso jedna!Ajde, ovde izlazim ja i nemoj da te nema veceras!"
.
.
.
Jedinka2:"Duvaj ga!"

Sitni lopov :
čovek koji preko dana preprodaje švercovanu robu na buvljaku, a noću prespaja žice od telefona i zove Ameriku i Aziju, i koristi tuđu struju, a onda sve vrati na svoje mesto da niko ništa ne primeti... bar dok mu ne stignu računi.

Pijanac i uživalac narodnjaka:
Gavra iz prizemlja. Niko se ne seća kad je taj čovek zadnji put viđen trezan. Obično odvali Sanju Maletić do daske (ono - treba mi neko malo mlađiiiii...), a kad je baš mortus onda sluša četničke pesme. Svakih 10 minuta izbaci po jednu praznu dvolitru kroz prozor, a povremeno se i začuje plač žene koju gađa pikslom jer mu se obraća dok je u sevdahu.

Klinke iz komšiluka i poneki ženski petko:
Okupe ispred zgrade i puštaju narodnjake na mobilnom, a onda smišljaju svoju koreografiju od 1719 pokreta koju uvek u roku od 2 minuta zaborave pa smišljaju opet i tako dok ih keva ne pozove jer su im došli gosti ili moraju da ručaju... Maštaju o karijeri uspešne pevaljke, a Seka Aleksić im je najveća carica.

Baba veštica - expert za vlašku magiju:
Pojavi se u dugim muškim gaćama na terasi i počne da teroriše decu iz komšiluka, jer se, možete misliti, igraju ispred zgrade i galame u 12h popodne, pa ona jadna ne može da spava ( a ustala je u 6h ujutru, ko da je neko ter'o). Poliva ih vodom, dere se, preti da će zvati ″miliciju″, kune i psuje i vezuje crne marame za drveće. Ko će znati šta joj to predstavlja!

Matorac drukara - danguba:
Nadrndani penzioner koji non-stop visi na prozoru, sve vidi i čuje, sve zna. Šta god da se desilo u ulici, on je bio očevidac: kad su cigani ukrali šaht, kad je Vasin mali zapalio kontejner... Obožava da koristi Hilti u 7h ujutru kada svi normalni spavaju.

Baba sa jednom nogom u grobu:
Ta žena umire već 15 godina. Uvek me sva čupava i ispijena presretne na hodniku i pita da joj usput kupim i lekove ″od pritiska″ i mast za reumu, jer ima predosećaj da će ovaj put stvarno da umre. Uvek mi taj njen ″predosećaj″ nametne neku grižu savesti i ja joj kupim proklete lekove! Zanimljivo je to da mi uvek da tačno onoliko koliko lekovi koštaju ( da slučajno sebi nešto ne kupim za kusur...eee zna baba foru).

FLIRT AND DATE PROFIL:

-ON je gospodin srednjih godina, galantan, crn i markantan. On je alfa mužjak. Sportski je gradjen, a takav mu je i auto. Živi u centru grada. Nežan je i pažljiv, zna šta žene žele.
Smisao za humor mu je u rangu engleskog, a maniri bečki. Visok je 190cm pa na više, dugačak bar 21, a obim 15cm.
Ženu ima, ali je dosadna. On želi akciju, jer je mlad u duši. A ti si ga privukla. Ti srećna dobitnice višestrukog orgazma.
_____________________________

-ONA: Balava Afrodita, od 18 leta, alfa ženkica, sa karakterom Amazonke. I ako inteligentna, ona glumi ćurku, jer ona zna šta muškarci žele.
Ona voli sex, ali mrzi brak. Ona voli grupno, ali mrzi druženje. Njen životni moto je "fuck and go".
Mere su joj savršene 88-60-88-5. Vitka kao gazela, guzu je povukla na mamu brazilku, grudi na baku balkanku.
Njoj ne treba zezanje i beskonačno muvanje. Njoj treba akcija, jer je ona savršenstvo bez mane, ona je deo vojničkih snova, ona je lutka sa naslovne strane i treba joj lova. Zato i jeste izabrala tebe, alfa mužjaka iz gornjeg opisa.
_________________________

REALNOST:

-ON je mator i zapao je u krizu srednjih godina. Crnu kosu je video na svojoj glavi, poslednji put pre 30 i kusur godina. Ako se ispucale vene, računaju u mišiće, da, onda je sportski gradjen. Jedino sportsko na njegovoj Zastavi 128, su karirane presvlake, na kojima piše race. Zna on zaista šta žene žele, ali nema para da priušti. Radi od jutra do sutra, jer njegova krava (supruga) ne zna koliko joj je dosta. Smisla za humor nema, jer mu nije do života. Sex je zaboravio. A jedina mu je zabava da uveče, nakon posla, sedne za svoj komp, (za koji mu je ostalo još 6 rata) i da svog, jedva živog vršnjaka zabavi sa slikama od tebe, alfa ženke.
___________________________

-ONA, ukoliko nije skriveni ON, je bezazlena bubuljičava klinka, koju sex ne interesuje. Ona samo želi dopunu za mobilni, zato i jeste izabrala tebe, galantnog i bogatog alfa mužjaka.

Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)

Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.

Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.

Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.

Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.

Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.

Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!

Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!

Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!

1. Savetodavac
Psiholozi, sociolozi, Pere, Žike, Mike i ostali misle da je ovo najidealnija vrsta roditelja. On nadgleda decu, savetuje ih, ali od ranog detinjstva ih pušta da sami izaberu svoj put. Problem je što deca u pojedinim životnim fazama (čitaj: pubertet) sistematski pružaju otpor autoritetima (makar i nominalnim), pa je neophodno da ova vrsta roditelja zauzme čvršći stav, pa se događa da se transformiše u dobronamernog autokratu.

"Znaš sine, znam da ti dobro ide ta istorija i drago mi je što je voliš i što pobeđuješ na takmičenjima. Ali, ne znam da li je i koliko pametno da ti to bude profesija, istoričari teško pronalaze posao... Uvek može to da ti bude lep hobi."

2. Opušteni
Možda nije najbolja vrsta roditelja, ali je deci svakako omiljen. Pušta ih da izlaze koliko hoće, da prave žurke po celu noć, da budu bučni do mile volje. Ekstremniji slučajevi dozvoljavaju čak i da se duva trava iza kuće, a pojedinci (prevashodno muškog pola) se nakratko i sami pridruže veselom društvu svoje dece.

"Šta, ponavljaćeš razred zbog geografije? Jebi ga, ja sam barem pao na popravni zbog matematike, ali hajde sad. Mlađe generacije su luđe!"

3. "Gle, omače mi se dete!"
Ukoliko se već dogodilo da nisu imali kondom, ukoliko majka nije htela da abortira, eto, desilo im se da imaju dete. A njega neretko nisu ni svesni. Jednostavno ih se ne tiče ni koji je razred u školi, čak ni ne znaju u koju školu im dete ide, ne znaju ni da li spava kod kuće, ni zašto ne spava. Ovakvi roditelji su najskloniji porocima, najčešće žive u manjem ili većem siromaštvu, prevashodno jer dosta sredstava i ide na njihove poroke. Mada je toga bilo oduvek, ovakav stil života je širom sveta ušao na velika vrata posle seksualne revolucije 60ih. Ukoliko se dete samo ne izbori za svoj put, neka mu je Bog u pomoći.

Sin: Ćale! Daj mi neku kintu, da idem sa ortacima u bioskop!"
Otac: Kakav bioskop? Što sam ne zaradiš kintu?
Sin: Ćale! Danas mi je 18. rođendan!
Otac: Pa šta ako je 18. rođendan! Jesam ti ja rekao da je to čista slučajnost, puko je kondom, a bio sam naduvan i pijan...
Sin: Ćale, ja sam tebi rekao da ja to nisam birao...
Otac: A kao da ja jesam? Dobro, de... Evo ti. Ali, da mi vratiš kusur, treba Koletu da odnesem za vutru!

10 dinara - Novčanica koja je izgubila na popularnosti usled pojavljivanja kovanice, njenog pandana. Zavisi od prodavačice da li ćeš je dobiti ili ne. Ako si joj simpatičan dobiješ, ako nisi onda dobijaš više kovanica od dinar ili dva. Nekada vredna, sada zamena za papirne maramice.

20 dinara - Dosta izgubila na popularnosti u poslednje vreme zbog pojave kovanica. Ipak je bolje prošla od sabrata desetice. Najviše je izvlači to što može da se zameni za perecu ili kiflu. Ciljna grupa su joj osnovci iz nižih razreda. Tu se najviše i koristi.

50 dinara - Dosta se dobro drži iako su se pojavili veći apoeni. U određenim prodavnicama se može zameniti za pivo. Jako popularna kod studenata. Jedini problem je što uz nju kada dolazi do zamene za pivo mora da idu i 2 predhodno nabrojane novčanice. Mora zbog kaucije. To joj malo srozava popularnost.

100 dinara - Možda i najpopularnija novčanica ikada. Jeste da su se sada pojavile druge lepše i jače, ali ova je ipak imala svoj šmek. Simbolizovala je sve što čoveku treba. Mogla se zameniti za 2-3 piva ispred radnje, za veliki čips, sendvič, pljeskavicu, pljuge, pivo u kafani, burek sa sve jogurtom. Simbol srednjškolske užine. Sada je poularnost toliko opala da se jedino ponekad, u ime stare slave, može u određenim lokalima zameniti za pivo. Šta se desilo sa onolikom gigantom. SLAVA!

200 dinara - Može se zameniti za malo pivo u nekom fensi lokalu. Nije preporučljivo. Jako čudna novčanica. Sve što košta iznad 100 dinara u lokalima je ustvari 200. Izbegavati plaćanje ovom novčanicom. Naboje plaćati nekom većom ili kombinacijom gore nabrojanih.

500 dinara - Popularno je zovu "nit' tamo, nit' vamo". Nije je loše posedovati, ima svoje prednosti, samo Što je najnepodložnija kombinacijama. Može lepo da se iskoristi za neko cirkanje ispred radnje, za kafane baš i nije. Ukrupno davanje ove novčanice na gomilu kada se nešto čoporativno kupuje nosi svoje rizike. Postoji realna mogućnost da nećeš dobiti kusur.

1000 dinara - Ova novčanica je trenutno najpopularnija i uz dobro kombinovanje se sa njom može nešto i uraditi. Ujedno je i poslednji apoen koji se može utrošiti u trafici. Može njome da se kombinuje cirkanje ispred radnje i cirkanje u nekom lokalu. Uz dobru organizaciju se mogu kupiti i pljuge, a uz ekstremnu sreću nešto i pojesti. Prodavačice najviše vole da je zagledaju.

2000 - Retka novčanica, slabo se koristi u bilo kojoj vrsti plaćanja robe i usluga. Poslednji apoen koji se može iskoristiti u lokalnoj prodavnici. Može se iskoristiti ako se napazari za preko hiljadu.

5000 dinara - Jako se retko viđa, gotovo nikada. Služi za plaćanje nekih većih stvari ili se čuva za crne dane kada dođu da seku struju. Nemoguće je da se rasitni.

1) Scena u kafani, ljudi lepo piju pivo ne svađaju ni sa kim, a onda ulazi Stiven Sigal i posle dve sekunde nevine ljude isprebija samo zato što su se malo zezali sa njim.
2) I dok Stiven izlazi on tako naiđe na ljude koji vole dobar smisao za humor, al' pošto je on čovek u godinama koji je bio i specijalni marinac i policijski detektiv, nema vremena da se zeza, pa lepo ljude izubija k'o svaki policajac jer je naučio da dela govore hiljadu reči
3) I tako on šeta ulicom, usput prebije tri klinca koja se šepure, jednog dilera i ludog beskućnika i još stigne kući da pojede pasulj
4) Zove ga šef jer je slučajno prebio sina nekog velikog donatora policije i šef mu poručuje da je opušten jer bije ljude naokolo bez izgovora i da je loš uzor za decu, al' pošto je u pitanju Stiven on sve to obrazloži kao univerzalnu nepravdu u kojoj na kraju dobro pobrđuje zlo i gde će on sigurno opaliti neku dobru ribu, samo da nije više tako mator
5) I ubrzo Stivenu se jave neki otmičari rusko-islamskog porekla, koji kažu da su mu oteli svekrvu i da mu se tako svete jer ih je on pre dvadeset i kusur godina izlemao u Avaganistanu i još pobegao sa njihovim ženama, na šta Stiven shvata da je bolje da otkrije kako da ih nađe bez pomoči bilo koga jer će mu samo smetati
6) Stiven koristi najmoderniju tehniku nalaženja zločinaca i "to nogom u dupe" kojom otkriva kako se zovu - pošto je jelte mnogo ljudi izlemao kad je bio mlađan turista u Avganistanu, kao i "šakom po licu" gde nalazi adresu gde stanuju, a ako treba koristi dobar naučni pristup "pesnica o bradu" da otkrije motive što su zloće postale tako zlobne. Njegov naučni aparat nažalost vrlo često se kolapsira od njegovog naučnog pristupa, a da ne bi pao u pogrešne ruke on ga maskira u lokalnog dilera kojeg niko ne jebe ni dva posto, ali koji zna sve o tajnim planovima uličnih bandi
7) Negde pola sata između glavne tabačine i naučnog pristupa koji je primenio za nalaženje negativaca, Stiven uči lokalnu decu kako je nasilje loše po zdravlje i moral, i da samo on može da ga vrši jer samo on može da podnosi taj emocionalni bol kroz koji žrtva prolazi kada je lema k'o mazgu
8) Stiven sa društvom (koje ni sam ne zna gde je našao) upada u glavnu bazu negativaca, i krene da se bije sa svima redom, tako što svi negativci krenu jedan po jedan na njega, jer je jelte osnovni zakon fizike je da Stiven Sigal uvek bije jednog po jednog čoveka i kršenje tog zakona znači kraj univerzuma
9) Stiven nalazi svoju svekrvu, dva minuta razgovara sa njom o tome kako je učinio sve u svojoj moći da izlema svakoga da je nađe, stavlja je u ruke nekog lika iz policije i ide na glavnog negativca
10) Stiven prebije negativca, ubija majku u njemu. Ionako se činilo da negativac pobeđuje u početku to se Stiven malo igrao sa čoe'kom da oslobodi malo dete u sebi. A onda uzima motku i oslobađa Stivena iz sebe, spaja se sa višim bićem Stigalizma i bije nesrećnog glavnog negativca da mu na kraju glavni sve oprosti grehe koje je Stiven počinio i još mu kaže da kad god treba pozajmi njegovu drugu ženu.
11) Kraj, svi srećni, otkrije se da su negativci bili manijaci koji su hteli da započnu treći svetski rat nuklearnom bombom koju su držali u zamrzivaču al' koja se deaktivirala čim ju je Stiven pogledao svojim svetim pogledom Stigalizma. Stiven dobija Nobelovu Nagradu za Mir jer je spasao svet, i piše knjigu "Kako sam nenasilno i miroljubivo našao čoveka u sebi."

Znam, to je isto kao Guča!

E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!

Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.

Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.

Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.

No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.

A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!

Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!

Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!

A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.

I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!

Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)