Uglavnom se kaže za čoveka koji ima neku manu (puno priča, neprijatno miriše, neintaligentan, retko trezan...) ili je stvarno loš, al se traži opravdanje za to.
- Uf brate eno ga Legolas kao davi čovek sa pričom.
- A nije on kukavac toliko loš, samo što priča puno, na majku je skroz.
________________________________________________________________________
-Ala smrdi onaj Teoden na konje je*o ga pas, mislim nije on kukavac loš, nemoj pogrešno da me shvatiš, al brate daj istuširaj se.
________________________________________________________________________
-Bio sam sa Grimom sinoć.
-Crvjezikom!?!? Daj brate pazi skim se družiš to je debil.
- A nije on kukavac loš, njegovi se razveli pa je malo podivljao inače je on... ono... šta da ti kažem...
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Svakako jedna od interesantnijih fraza iz repertoara košarkaških komentatora i stručnjaka. Puki eufemizam za igrača koji vola ne može da ubode, onog koji sa bacanja pogađa "prvi obruč" u najboljem slučaju, a kada se zaleti u kontranapadu na polaganje, pokrivaš oči šakom i gleduckaš kroz prste, kao kada si k'o klinac gledao prve horore. U doba kada i u fudbalu drveta iz defanzive postižu golove, i to ne samo iz prekida, a to im nije primarni posao, postojanje ovog tipa igrača, a po pravilu su bekovi, za mene lično predstavlja misteriju. Ok, odbrana je ključ, ali ubodi, bre, nešto, jeb'o te pas.
Spisak poduži, ali ova trojka je paradigma:
Stefan Marković, Ivan Paunić, Branko Lazić.
"Nisam ja te sreće."
- Srećno punolestvo, brate moj !! Dogodine ako Bog da, da umočiš šta !
--Heh, neće mene ta buva ujest brate...
Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita.
Nijedan dan nije isti. Kiša pa sunce i kako to već ide.
-Brate al' sam se juče skenjao.
-A šta ćeš, nije svaki seks slatko od jagoda i mleko.
Moto autora dugačkih definicija, koja objašnjava da za pluseve nije bitna tehnika pisanja nego dužina definicije.
Koriste ga osobe koje veruju samo svojim očima, kao i oni koji smatraju da određeni događaj nije ni važan ako oni nisu prisustvovali.
- Video sam ti sinoc Maju sa Šomijem Kuronjom u gradu!
- Ne, ne, ne, što ja nisam vid'o , to se nije zbilo.- Znaš kakva žurka sinoć bila, cupike igrale bose po stolovima, mi sve čaše polupali!
- Ne zanima me, što ja nisam vid'o, to se nije zbilo.
Jednako kao trpanje ogromnih zalogaja u usta.
Nije lepo za videti, tj čuti.
Teško za progutati tj. oćutati sagovorniku.
Izjava za medije Luja XV, u pogledu izgradnje podzemne željeznice u Beogradu.
Duhovita rečenica na račun osobe koja je učestvovala u nekom od naših mnogobrojnih TV kvizova i osvojila mizernu sumu novca.
- Heh... Ovaj osvoji samo 3.000 dinara...
- Odakle beše on? Iz Nove Varoši? Ima taman za kartu nazad...
Pitanje koje se veoma često postavlja gostu koji nije gladan ili jednostavno ne može da jede.
Domaćin: Ajde uzmi ove sarme, moja žena pravila.
Gost: Au, ne mogu, nisam baš nešto gladan.
Donaćin: Ajde bre, nije te valjda sramota?
Uljepšanja verzija otvorenog poziva na sex. Ovakav ulet će Vam u 85% slučaja sigurno upaliti i to bez obzira na pol.
Marko: "Tina šta radiš večeras?"
Tina: "Ništa Maki. Evo Daca me upravo ispalila za kino."Marko: "E ajde ako ti se gledaju filmovi idemo do mene da gledamo video dok se ne rastope boje?!" :)
Tina: "Ajde kad tako fino kažeš idemo." :)
Izraz koji se koristi kad hoćeš da preneseš iskustvo stečeno iz sopstvenih grešaka sledećem potencijalnom nesrećniku.
- Buraz jesi vidio ove nove EKI-jeve kredite? Bez žiranata, kamata jedva 47 posto!
* Eeee braćala, jebavalo je mene! Dignem kredit bez žiranata, moram ga ja vraćati. Nikad više buraz, nikad!
Fraza koja se u kontinuitetu ponavlja u velikom broju filmova. Lik koji izgovara je obično u sranju nekom, tipa pao mu TV na nogu ili mu veverice glođu tuki, pa je u nemogućnosti da nastavi put. Mukica. Nepisano pravilo je da njegovi saputnici odma' krenu da cmizdre "Ne idemo bez tebe, možeš ti to" i pokušavaju da ga izbave, gubeći dragoceno vreme.
(tri dobra lika idu da ubiju zlog lika, i na putu do tamo zombiji odggrizu nogu jednom od njih, a ovaj se sruči na zemlju..)
-Aaaa, boli..Idite, nastavite bez mene, ne osvrćite se!!! Ja sam nevažan..
-Pa naravno. Zar si stvarno mislio da ćemo te teglimo na leđima? lolololo
Kaže se kada se neko raduje tuđem uspehu a da pri tome nije nimalo pomogao da se do tog uspeha dođe iako je bio u mogućnosti.
Vidi ga ovaj Tadić opet nešto čestita sportistima na uspehu a kurcem mrdnuo nije da im obezbedi uslove.
Babina i kevina recenica koja se godinama ponavlja, iz situacije u situaciju. Zabrana u svakom pogledu prema toj stvari (obicno prema jelu ) koja se odnosi na mene i matorog .
uuuuu dobri kolaci, odakle nam ovo ? Ko je doneo ?
CAle : Uzmi brzo dok ne vidi keva i donesi meni jedan, taj beli , crni nije nesto.
(prilazim stolu i dok merkam spazi me baba )
Baba : Bezi bre odatle , gledaj kakve su ti ruke , idi peri ruke i ne pipaj to vise .
Ja : ako operem, mogu se vratim da pohasam koji ? !
Keva : Ne moze , ne diraj to , to je za goste
Cale : EEE sto ja nemam nekog normalno sina , nego ovog "pokusaja" , pa bre ja bih u tvojim godinama pojeo pola tanjira do sad i vec smislio pricu da je komsija to smazo !
''Odgovor'' koji dobijemo od roditelja, najčešće majke, kada je pitamo zašto gleda rijalitije i show-ove koji ispijaju mozak.
-Kevo, a što gledaš tu ''farmu''? Šta imaš od toga?
-Ajde beži tamo, ti ćeš mene da propituješ? Ko je koga rodio?
Najčešći komentar na youtube-u koji se obično odnosi na trenutni broj ljudi koji je "dislajkovalo" dati snimak. Obično je taj broj ljudi izuzetno mali u odnosu na one kojima se video sviđa, a komentar često uopšte nije logičan i nekim sebi sopstvenim silogizmom povezuje ono što se nalazi ili je pomenuto u snimku sa ljudima kojima se snimak ne sviđa. Ovo je najčešće na snimcima pjesama.
1. Babe- Sudar s novim momkom
Komentar: "Ovo cetvoro sto su dislajkovali definitivno nikad nisu isli na sudar sa naduvanim momkom :DD";
2. Riblja Čorba- Kad sam bio mlad
Komentar: "Ovih 102 sto je dislajkalo nikad nije bilo mlado :)";
3. Mile Kitić- Kraljica trotoara
Komentar: "ovo 5-ero sto je dislajkovalo su sigurne kraljice trotoara koje cekaju jednog kao sto je mile.";
4. Bijelo Dugme- Ako ima Boga
Komentari: "26.ljudi žive sa kućama bez krova...", "ovih 26 ne znaju za Boga i dobru muziku i bice vjecno prokleti...";
5. Azra- Voljela me nije ni jedna
Komentar: "Ovu 23-icu bas nije voljela ni jedna xD".
Blaža forma odjeba ''Šupičkumaterinu, seljačine jedne!'' upućena vašem društvu i vama zbog toga što ste se opet kladili da mali Bane ne može da smuva random ribu na ulici.
Bane: '' Uuuu! Vidi onu! A?''
Neko iz društva: '' Daj batali.''
Bane: '' Što brate? Vidi kakva je?''
NIZ: '' Zato što ima minimum 40 dina i zato što smo na sred ulice i zato što znamo da nemaš pare da nam daš kad fejluješ.''
Bane: '' KO DA FEJLUJE? Aj u 500 da prolazim''
NIZ: '' Ajde...''
:Bane odlazi do žene:
Žena : '' Dečaci, manite se mene..''
NIZ: '' UUUU, ova iskusna, nije nas poslala u tri lepe. Verovatno je već startovo Bane nekad, al se ne seća zbog svoje amnezije, jel tako Bane? Jel si već zaboravio da nam duguješ lovu?''
Bane: ''Uf, da, rekli mi doktori da se pazim...Šta kakvu lovu, ne znam o čemu pričate...''
NIZ: '' Pa da....''
