Sindrom koji je svuda prisutan, ali je naziv takav kakav jeste, jer ga najviše ljudi iz ove branše "poseduje". Nakon brda gubitnih tiketa, kladioničar počinje u svakom kog sretne da vidi baksuza i direktno ga krivi za sopstveni neuspeh.
- Sindrom koji najviše dolazi do izražaja kada reprezentacija oboljelog igra fudbal.
Ovaj sindrom je relativno česta pojava i ima određene simptome koji ga karakterišu.
- Prvi simptom je blagi zaostatak u intelektualnom razvoju oboljeloga. Taj se zaostatak najbolje primjeti u pubertetu kada osoba, nesposobna da se intelektualno dokaže, radi stvari koje su nesigurne za zdravlje zbog dokazivanja.
- Drugi simptom je nasilničko ponašanje na dan utakmice koje se ispoljava u više slučajeva:
1. Kada neko spomene državu ili reprezentativca oboljeloga u negativnom kontekstu - prijetnja i u težim slučajevima fizički konflikt.
2. U slučaju gubitka utakmice osoba sa SJP prelazi u jako nasilničko ponašanje koje se iskazuje u obliku vandalizma te nasilja nad pripadnicima protivničkih navijača.
- Treći simptom je konzumiranje velike količine opojnih sredstava, jer mu je potrebna dodatna motivacija i energija u slučaju da se desi ijedan od prethodno navedenih primjera drugog simptoma.
- Ovaj sindrom je karakterističan za pripadnike muškog roda, ali u slučaju pojave kod ženskog roda njegovi simptomi su mnogo više izraženi i primjetni.
Postoji još mnogo simptoma SJP koji su manje primjetni ali ukoliko uočite jedan od prethodno navedenih većih simptoma, ponašajte se prema oboljelom sa oprezom jer imaju nepredvidivo ponašanje.
Sindrom koji se javlja kod mladih ziljavica, kada uporno pokušavaju da ti kažu kako imaju dečka,a pritom smatraju da si ti teletabis, pa ti to ponavljaju 50 puta, a ni same ne znaju koji efekat žele da postignu:
TI: "ćao, sta se radi"
ZILJAVUŠA: "evo ništa, bila malo sa dečkom, i tako"
TI: "inače, ima li šta novo?"
ZILJAVUŠA: "pa ništa posebno, škola, kuća, dečko..."
TI: "nema te u poslednje vreme, gde se krećeš?"
ZILJAVUŠA: "pa uglavnom sam zauzeta, nemam vremena, a i kada ga imam,
skoknem malo do dečka..."
TI: " Jesi li izlazila negde za vikend?"
ZILJAVUŠA: "Jesam malo, bezveze, čisto prošetala i popila piće sa dečkom"I tako posle "n" ovakvih odgovora, poželiš da joj kažeš "jeb'o te bre dečko!!!", ali pošto joj to dečko verovatno već radi, prećutiš, jer bi efekat uvrede bio minimalan, okrećeš se i nestaješ u nepoznatom pravcu.
Ne znam zašto su me crvene, lakirane, pismo torbice sa dugim kaišem kao za kerove, koji se kači i skida, uvek asocirale na filmove sa stoperkama, ženama na ivici bluda, koje sedaju u auto svakome ko je ili dobrog izgleda ili punog džepa (prostitutke) ili pak one naivne koje služe da budu lepe, klimaju glavom i budu iskorišćene.
Sindrom crvene tašnice je danas jako čest. Klinkice koje mlate istu tu 'crvenu tašnicu' da budu primećene, jer ne znaju kako drugačije, imaju sindrom. One sa petnaest godina dozvoljavaju matorcu od četrdeset da ih puni, a sa dvadeset se bacaju u biznis jako jeftine kurve. One ne vide dalje od nosa i treba im prut da bi se probudile, jer su zasad samo uspavane princeze koje mame i tate vole najviše na svetu. Razmažena derišta.
A: Mogla je gola da izađe.
B: Vidi kakva je, samo crvenu tašnicu da počne da vitla...
Sindrom, koji opisuje situaciju u kojoj pripadnici jednog pola, maksimalno snižavaju kriterijume vrednovanja potencijalnog partnera za stupanje u seksualni odnos, usled deficita pripadnika suprotnog pola. Slično, situaciji na pustom ostrvu gde je deviza, zbog ograničenog izbora :”Daj šta daš!”, pa otuda i naziv sindroma.
Progresivno opadanje inteligencije i obima pažnje, ljudi više nisu u stanju da gledaju duže klipove koji traju više minuta, već je to svedeno na kratke klipiće koji traju maksimalno minut i koji su besmisleni. Vremenom će se pojaviti i gori sindrom.
Svi mi kad-tad u životu u nekoj kancelariji, udruženju , stranci, ili stanu nekog rodjaka uspemo da uočimo fiksni telefon koji je na trenutak ili više trenutaka ostao nečuvan. Tada nam se javi sindrom besplatnog telefoniranja . Znajući da nema šanse da će iko provaliti da smo mi zvali, dograbimo se slušalice i prisetimo skoro zaboravljenih rodjaka i prijatelja u inostranstvu. Dok okrećemo silne nule i višecifrene brojeve, polako nas obuzima sreća , znajući da će naš sagovornik prijatno da se iznenadi što smo ga se setili. Uz neobavezno ćaskanje i naviranje emocija iz prošlosti obnavljaće se davno izbledela rodbinsko-prijazeljska veza i nabijati telefonski račun (ne)znanom vlasniku telefonskog broja.
Ovaj sindrom može da se iskoristi ne samo za obnavljanje davno pokidanih veza sa inostranstvom , već i za okretanje onih "bezobraznih" brojeva sa vrućih reklama, kao i za prijavljivanje za kvizove, naručivanje pesama i igrica za mobilni, mnogih nagradnih igara...
Molim Vas sačekajte me 15 minuta ovde u kancelariji. Moram otići do poslaničkog kluba - imam neke obaveze. Vratiću se čim nam šef izda zadatke. (tras, vrata se zatvoriše)
Uh, fiksni odmah pored mene.(kratka dilema i glas razuma koji progovara - MA ZOVI, ONI SU STRANKA , NJIMA PLAĆAJU TAJKUNI RAČUNE.
Brza pretraga po mobu-aha "Miško Afrika" 0024026213xxxxx
Halo , halo, ej de si bre Miško? Šta se radi? Da, da , Nidža kraj telefona. Pa eto, setio sam te se pa da vidim dal si živ čoveče. Šta skupo? Ma nije skupo čoveče telefoniranje, nema tih para koje mogu da plate naše prijateljstvo! Da da ,znam da te zovem na mobilni....
Sindrom koji se ispoljava tako sto neke devojke dozivljavaju iznenadni porast sisa vikendom. Naime, od dnevne velicine sisa, koja se krece od velicine 1 do 2, njima za vikend odjednom sise "buknu" na broj 4-5. Isto kao da imaju montazne implante kod kuce.
"Vikend, dva druga odlaze u kafic, jedan drug smeka devojku sa velikim sisama, pozdravlja se sa drugom i govori mu da ga ne ceka posto se nece vratiti... Ali, nakon 15 minuta taj isti drug se vraca..."
-Covece, od kud ti, sta bi sa onom malom?
-Ma cuti, brate, sve bilo u redu, usmekam ja nju, pocnem da je zvalim, uhvatim za sisu, kad mi propade ruka, zadignem joj majicu, kad ono u grudnjaku čarape, neoprane, brate, zgrozio sam se...
Sindrom kojim je zaražen veći broj novih FPS igara i koji nažalost ubija izazov u igrama, jer se promoviše klasična Rambo taktika, a eleminiše se napetost.
Juriš na protivnika postaje realna opcija, jer znate da će sva šteta koja vam je načinjena nestati za svega nekoliko sekundi.
Najbolji primeri: Halo, serijal Call of Duty, Medal of Honor...
Sindrom koji pogadja uglavnom babe i dede svih uzrasta, a pogotovo one koji su precrcali okupaciju, otkup , radne zadruge i Staljina.
U to vreme kačamak je bio ultimativno-sirotinjski specijalitet koji su naši stari gulili po tri puta dnevno, pa sada na sve proizvode od kukuruznog brašna reaguju kao na stadijum izmedju smrti i golog opstanka.
-Ćero, jel imate problema ti i Miki u braku, u zadnje vreme?
-Ma ne mama, sve je u redu?
-Ma sigurno je onaj tvoj raspikuća sve popio i prokockao po raznim birtijama...
-Bože sačuvaj mama, naravno da ne.
-Jaooooo....da ga nisu slučajno izbacili sa posla...kuku...kako li će onako nesposoban da nadje novo zaposlenje...
-Mama, molim te, sve je u redu, imamo para, Miki radi, plata mu je dobra, živi smo , zdavi smo, srećni smo...
-Ako je sve u redu, zašto sam onda ja juče zatekla Mikija kako jede kačamak?
-...
Zahvaljujući pojavi davanja imena deci po omiljenim TV likovima i stvarima, svojevremeno smo imali čitave armije malih, garavih Sandokana, Elvisa, Aladina. A po svemu sudeći, uskoro će se ovaj sindrom proširiti i izvan cigan mala, jer vaše dete neće biti kul ako nema neko nadrkano jedinstveno ime.
-Novače, prestani da mažeš Šeherezadu kerećim govnetom već se igrajte sa Niveom i Somerzbijem kao sva normalna deca.
Pojava koja se često pojavljuje ko pubertetlija koji eksperimentišu sa alkoholom, uprkos zabrani roditelja. Zove se još i "ko legne sa svrabom u dupetu budi se sa smrdljivim prstima" sindrom. Posledica ovog sindroma je poneka masnica, nemogućnost sedenja, i poniženje pred ortacima ako se desi u javnosti.
-Marko je l' ti to pivo u ruci?
-Nije, nije. To je Guarana...
-More ti ćeš mene da lažeš majku li ti jebem. Jovanka, donesi mi kaiš iz kola.
Sindrom koji dobijaju nezaposleni muškarci koji su još na grbači roditelja ili na grbači supruge koja ima dobru platu. Ogleda se u tome što se gore pomenuti svakodnevno udružuju i organizuju razne roštiljijade, cugopole, turnire u malom fudbalu, turnire u basketu i ostale manifestacije koje oni zaposleni jedva mogu da priušte i to samo vikendom.
Medovača, božansko piće tj. rakija pomešana sa medom. Ukus joj je sladunjav dok posledice koje ona izaziva i nisu tako lepe, naprotiv. Postoje posebni ljudi koji boluju od sindroma medovače. Oni su upravo u početku slatki i dobri i lepi, dok ti potajno krljaju nož, ne u leđa, nego po sred bulje.
Stanoje - Ipak sam odlučio da ti pozajmim onih 5000evra kume. Zaslužio si to bre. Vrati mi kad budeš im'o, ma ne moraš vraćati nikad.
Miloje - Joj kumaro zlatan si, pa sam Bog mi tebe posl'o.
Stanoje - Sve za tebe.
5 dana kasnije.
Miloje ulazi u kuću i zatiče na potrpači Stanoja i Milojku, svoje ženu.
Miloje - Pa zar to da mi rođeni kum uradi, dete ti jebem?! Sad ću vas odrobijam svega mi!
-----------------------------------
Profesor - Pa Petronijeviću i nije ovo bilo loše. Odgovarao si sasvim solidno. Bilo je tu i dosta odličnih primera. Svaki odgovor je bio konkretan i dobro formulisan. Al' pao si, jebi ga, evo tebi jedna ticape.
Ovaj sindrom je dobio ime po korumpiranom gradonačelniku iz serije "Simpsons". Čovek koji je nivo korupcuje i političkog šlihtanja izvukao u jednu novu dimenziju, i digao na jedan ozbiljan nivo, neslućenih visina. Sindrom, naravno, opasno pogađa srpske političare, jer u njihovim redovima prakično nema imunih na njega. Quimby je veoma odan svom gradu, Springfildu, čak i kada mu preti uništenje. On će, iz svoje kancelarije, obavestiti sugrađane da ne paniče. Naravno, kada se kadar raširi, videćemo da je improvizovana kancelarija na nekom rajskom ostrvu, dok gradonačelnik ima na sebi i kupaće gaće. I najvažnije, kada ga god sretnete, bilo dok muljari sa mafijašima, ili je u motelu sa kurvom, prijateljski će vam reći da glasate za njega, rečima "VOTE QUIMBY", jer smatra da drugi ne vole visoke dnevnice za džabalebarenje, da drugi nemaju rodbinu koju treba zaposliti, da se drugi gade upravnih odbora...
ps. Na primeru češkog političara Jirži Paroubek-a, sindorm je uzeo maha, pa sada liči na Quimby-ja čak i fizički. http://www.youtube.com/watch?v=8Sahp83ZGaQ&feature=related
VOTE HARLEKIN! He'd vote for you!
Sindrom koji je dobio ime po čuvenom Srpskom treneru Dragoljubu Bekvalcu koji je poznat kao trener koji je vodio 10-ak Srpskih i Jugoslovenskih klubova (neke i po vise puta) ali nikada najbolje, Partizan ili Crvenu Zvezdu...
Kod drugih ljudi manifestuje se na sledeći način:
celog života radiš nešto, ali uvek prosečno ili ispodprosečno...
Opštio si u životu sa 500 riba ali nijedna nije bila vrh, čak su bile retke i one prosečne, obično si dirao ono što drugi ni grabuljama ne bi...
Oboljenje koje je naširoko rasprostranjeno među ovdašnjim, napaćenim življom i kao glavne simptome ima: nezasitost u piću i bilo kakvom hedonizmu, jurenje svojih i tuđih žena te stalno traženje ma kakvog sevdaha kojim se razbija monotona svakodnevnica. Za pomenuti sindrom nema leka i individuu prati praktično do kraja života, ali da se držati pod kontrolom redovnim odlascima u kafane i birtije gde stalo je vreme.
Sindrom koji zahvata sve one koji rade ili studiraju van svojih domova. Posle napornih pet ili više dana provedenih tamo negde gde se naporno uči ili radi stiže i vikend kada se obilazi rodni kraj i roditeljska kuća. A tamo mama željna svog "jadnog deteta koje u tuđini naporno uči ili radi" sprema sve ono što volimo...
Dragi,dolazi nam dete za vikend. Moram da spremim pohovano meso i mlade krompiriće, znaš kolko on to voli.
Ali on je bio i prošči vikend, pa si spremala punjenog zeca! A doći će i sledeći vikend! Mogla bi i meni malo da ugađap!
E baš si bezobrazan. On se tamo muči i studira a ti ovde imaš svu blagodat moje kuhinje. Baš si netzahvalan...
Fuzijom Stokhlomskog i Londonskog sindroma nastao je Srpski sindrom. Ovaj sindrom se kod nas manifestuje kroz muzički ukus.
Nalik na žrtve stokhlomskog sindroma, slušaoci turbo folka su žrtve kojima je mozak otet i oni osećaju emotivnu povezanost prema toj muzici, tj. otmičaru. Nasuprot tome je vrsta londonskog sindroma od kog pati ostatak društva koji je u manjini. Oni nisu svesni ozbiljnosti situacije, i šta sve čovek može da učini pod uticajem malo alkohola i puno turbo folka, pa se otvoreno suprostavljaju turbo folku i neretko bivaju likvidirani iz takvih društava. Na kraju ostaju sami, doživljavaju nervni slom koji prži osećaj za toleranciju i zbog toga su izuzetno živčani. A najveći zajeb je što turbo folk ne traži otkup u vidu novca, već u vidu duše.
Uhvati te početkom ispitnog roka, kao mrkog medveda u jesen, kad si gladan svakih 5 min, samo da ne bi učio.
Često, nije samo glad ta koja te muči. Tu je i 3. repriza "Kasandre" koju bi rado pogledao, odjednom imaš želju i stan da spremaš, da skuvaš sebi kafu da na miru mozes da učiš. U stvari, učinićeš sve samo kako bi izbegao taj bolan čin učenja.
Poznat još i kao: "Sindrom mrkog medveda"
