Sindrom koji je svuda prisutan, ali je naziv takav kakav jeste, jer ga najviše ljudi iz ove branše "poseduje". Nakon brda gubitnih tiketa, kladioničar počinje u svakom kog sretne da vidi baksuza i direktno ga krivi za sopstveni neuspeh.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja ne vidim baksuze, ali ne dam nikom da mi dodirne tiket, i ne hvalim se da sam igrao... :) +