Kada se napiješ k'o majka , legneš na krevet , a sve se oko tebe okreče.....
Draga , nemoj da me smaraš , opet imam Kopernikov sindrom...
Napadneš jednu zemlju, doživiš težak ratni poraz od nje i na kraju snimiš 108 000 filmova o tome kako si se herojski držao u ratu!
Svojstvo prokletog muškaraca, gde istog krasi pregršt kvaliteta koji će zauvek ostati u senci njegovog prokletstva – malog kurca. Džaba pogled Sem Šeparda, džaba šmek Alan Delona, džaba torzo Spartanca. Centrimetri su nenadoknadivi.
Suprotan pol ga doživljava kao kinder-jaje obloženo vrhunskom čokoladom, gde se nakon uživanja u topljenju iste po ustima, prelazi na otvaranje plastičnog žumanceta u kome se nalazi prdež sumo-rvača iz Ugande koji se zadnjih 6 godina hranio u menzi kazneno-popravnog zavoda.
Ako je napolju dan i ako je tiho i vedro vreme, zagledajte se malo bolje u nebo i gotovo sigurno ćete uspeti da vidite Petra i Mikelanđela kako upiru kažiprstom na prokletog i kako se kikoću.
*...parking ispred random splava na Dunavu...pred sam fajront...*
Prokleti: „Šta radiš mačko? Mogli bi smo da se provozamo malo?“ :naslonjen na kola vrti ključeve oko prsta, žvaće žvaku i provlači ruku kroz kosu: „Taman bi mogli i da „slučajno“ zalutamo u neki obližnji šumarak?“ :namiguje:
Riba (zna za jadac): „Ma nije frka, može. Samo još da nađemo ko će da nas jebe u tom tvom šumarku!“
Došlov sindrom dobio je ime po Legendarnom Došlu iz jednog sela u okolini Sombora čiji su rođaci ujaci, stričevi itd. generali, pukovnici i svi mogući ljudi iz vrha Vojske Republike Srbije (on tako tvrdi). U ratu 90-tih izgubio je 3 ujaka 2 strica i 6-oro braće (broj poginulie rodbine se često menja, u zavisnosti koliko se uneo u svoju "istinitu priču"). Poznati je lovac u kući ima arsenal oružja puške pištolji itd. (broj municije se češće menja u zavisnosti s kim priča). Iako zapravo od navedenog nema ništa, često i sam veruje u ono što priča. Njegovog komšiju, davio je kardan od traktora, drugi komšija mu je otišao na njivu sa kerom zavezanim za tanjiraču i potanjirao je kera na njivi pošto komšija nije primetio da vozi traktor i vuče kera koji je zavezan za tanjiraču. ("još jedna od istinitih priča") Od automobila ima: Pežo 307, Reno Megan coupe,Alfa Romeo 147, VW Passat itd. (verovatno mu se od stojadina kojeg zapravo ima priviđaju drugi auti). Njegova neprestana žeđ za izmišljanjem nema kraja, priče koje on smišlja mogu da pričaju samo osobe kojima je dijagnostifikovan "Došlov sindrom". Na ulici ga pozdravljaju "De si Pi* Lažovska". Njegovo drugo ime je "Istina"
Scena 1
(Došlo kasni na čas)
Razredna: Došlo zašto kasniš?
Došlo: Jao profesorice došao sam traktorom
Razredna: Ju pa de si parkiro traktor?
Došlo: Jao evo baš sam ga moro odvesti kod majstora nije sad tu kod majstora je.Scena 2
Pričamo Došlo i ja
Došlo: Jesi bio na sajmu peradarstva? (Pitanje postavlja kako bi utvrdio da li može još neto da slaže, pošto ako nisam bio na sajmu može da laže šta hoće)
Ja: Nisam bio na sajmu
Došlo: jao ja izložio 3 od onih mojih 100 zečeva što imam, znaš izložio sam 2 šarca i 1 orjaša, ocenili mu zečeve sa 2 osmice i 1 devetka. (na sajmu ga niko nije video)Sve priče priča mrtav ozbiljan i pokušava samog sebe da ubedi u to što priča.
Sindrom koji je veoma čest, skoro svakodnevan. Manifestuje se od strane duga koji vikne jao!, vidi!, gol! gle!, koš! poput sportskog komentatora Slobodana Šarenca i obavezno se dešava kada vi niste tu jer kenjate/ pišate/ pijete vodu/ bacate pogled na lajvskor da vidite šta vam radi Hanover/ bacate limenku piva u kantu. Uvek se iscimate, dotrčite, pogledate i uvek reagujete burno u zavisnosti od toga da li se nešto stvarno bitno desilo ili vas samo pale.
-Pišam u WC-u kad čujem dere se drugar GOL!!! Ne zakopčavam šlic, guram ga nazad u gaće, u polu-maribundnom stanju izlećem napolje, stižem do dnevne sobe, i vidim Pantelić dao go Severnim Ircima. Onda se svi deremo GOOOOOOO.
-Derbi. Situacija napeta. Ne propuštam sekund meča, ali oni jebeni Hanover u 66-om minuta igra 1:1 sa Minhengladbahom. Tridest Jevreja ipak nije mala kinta. Op-cup, eto me na računaru u sobi (gde naravno nema TV-a), palim lajvskor i taman da vidim ove nesrećnike..... GOOOOOOOOOOL!! Hatrk nazad, razbijam vrata od sobe, kad ono međutim...
- Hahahaha, al sam te zajebao!
- More mrš u pičku materinu bre, jel znaš!
Izraz za neobičnu potrebu nekih ljudi da pričaju svoje doživljaje iz vojske.
samo ne pominji vojsku pred njim, ima "vijetnamski sindrom", iako je služio u Pljevljima...
Sudar svetova. Pogledi i vrednosti lepote stari 150 godina protiv napućenih usta starih jedva 18 godina. "Lepota je u oku posmatrača" protiv "Lepota je u oku sa pola kila maskare i sočivom jer mi se nova boja slaže sa kvarcovanim telom". Sposobnost da očara jednim pogledom protiv sposobnosti da ga, pijana i nadrogirana, primi 10 puta u rč. Prošlost protiv budućnosti. Sindrom, od koga obolelim devojkama, nema leka.
-"Lepoto, jesi li od vraga il Boga"?
-Pa znaš, matori, svi mi kažu da sam đavolica sa licem anđela.-"Zlo i dobro seje tvoj pogled, i stoga najsličnija su ti neka jaka vina".
-A, pa stavila sam sočiva. Znaš, moj jebač sad otkida kad ga pogledam odozdo dok sam na kolenima, ako me razumeš. A što se tiče vina, više gotivim đus-vodku, od nje poludim.-"Rasipaš mirise ko oluja jaka".
-Je l' se oseća? Sad sam se karala u wc-u.
To je stanje koje nas obuzima kada se nalazimo u smrtno ozbiljnim situacijama i nebi smeli da se smejemo, a upravo to činimo.
Sahrana, umrla je baba tvog najboljeg druga i tu si samo zbog poštovanja običaja.Jedva se suzdržavaš da se ne nasmeješ popovom pevanju, a u tom trenutku matora komšinica kine iz sve snage i nikada ti to nebi bilo smešno, ali nalaziš se na sahrani i već te je sindrom obuzeo i ti pucaš od smeha dok te ucveljena rodbina čudno gleda, a tvoj drug gađa grumenom zemlje.
Sindrom nije vezan isključivo za sahrane, može se manifestovati i na časovima matematike, ispitima i drugim ozbiljnim situacijama.Ja se ovim pojmom nisam bavio, ovo je studija mog brata Stefana.
Ovaj nažalost čest sindrom pojavljuje se kod zaljubljenih momaka svih životnih doba, i definiše se kao opsednutost jednom devojkom i neshvatanje realnosti i njene nezainteresovanosti. Elem, dok naš zaljubljeni momak uzdiše, pati, voli, i razmišlja samo o svojoj Jaroslavi, Protinoj kćeri ili nekoj trećoj, ona se uveliko taslači sa pravim tarzanima, ni ne pomišljaći na njega, ili prosto ne znajući da on postoji. Epilog je takav, da naš junak (ili anti-junak) shvata da je ovaj svet zapravo vrlo okrutan, i da nema mesta za šmokljane. Tu mu se slama srce, i on pada u depresiju, ili ,u boljem slučaju, opameti se.
Ahh to je ona. Lepa Protina kći. Vidi je, kupa se na reci. Kako je samo zanosna i prelepa, ahh.
-AAAA manijače jedan bolesni, došao si ovde da me gledaš perverznjačino jedna, marš.
Ali ne, ja te volim svim srcem svojim, sve su mi nevažne naspram tebe!
-Marš jebem ti mater bolesnu, idi kući drkaj!
...
Princezo javi se, dve i po godine smo taoci inata, ma šta ti je?
-Halo, ko je to?
Djole ovde, zar me ne prepoznaješ?
-Kakav Djole, koji Djole??!
Pa Djole znaš, bili smo zajedno pre dve i po godine, i onda si otišla sa likom koji je furao tarzanku. Znam da me i dalje voliš, da si to uradila iz inata, ali ponos ti nije dozvolio da mi se javiš.
-Aa ti si onaj Djole kilavi. Dečko, jel s tobom sve u redu? Zaboravila sam da postojiš posle drugog seksa sa Šomijem. Nauči prvo da jebeš, pa onda recituj ta svoja sranja.
Nisam našao ključeve, išao sam peške. Nađoh ih tek sutradan. Nisam našao rad, pao sam ispit. Nađoh ga tek sutradan. Pojava nenalaženja stvari baš onda kada ih tražimo. Nađemo ih kad ih uopšte ne tražimo. Sindrom je dobio ime po retkosti nalaženja deteline sa četiri lista onda kada je tražimo, a nađemo je kad je ne tražimo. Konfuzija?
Ako vam stoji u dijagnozi pored neke reči,znajte da ste najebali.Verovatno će vašu sudbinu deliti jedna baba iz Mongolije i jedna vrsta hrčka koja živi u Panami.Pošto je većina sindroma izuzetno retka,sve naučnike i doktore zaboli tuki da se bakću oko pronalaženja leka.
-Brate,našli mi neki Džon Bon Džovi sindrom.Manifestuje se tako što uvek prdim na sahranama.Ima još jedan u istočnom Timoru,pa rade neka testiranja,videćemo.
Sindrom koji za razliku od ostalih ima pozitivan efekat na obolelog. Oboleli čovek može da uradi šta god želi i da zbog toga ne snosi nikakve posledice ili čak suprotno, postane popularan. Možete javno najaviti smrt premijeru, i da nakon što on stvarno umre niko ne posumnja na vas. Mogu da vas provale da nemate diplomu i da postanete predsednik. Možete da pričate protiv EU, a posle za EU i da vas idalje voli i za vas glasa milion ljudi. Jednostavno ste neuništivi, stalno se vraćate iz groba (možda zato što ste radili na groblju).
"Jel ostavila Mina našeg Petra?"
"Ma nije bre! Lik je prevario četiri puta u nedelju dana i ona ga provalila za sve četiri likuše!"
"I?"
"Pa znaš kako je kod Petra! Zahvaljujući njegovim Toma Nikolić sindromom, ona mu još na kraju dala, čisto da je ne ostavi!"
"Pa ovo njegovo tomovanje je sada prevršilo svaku meru! U osnovnoj smo se svi iz fore našminkali i sve su nas zezali da smo pederi, samo njega nisu!"
Kažemo za nekog ko je veoma lenj i ni pred nišanom ne bi prst mrdnuo. Ovakvi likovi samo kuliraju i ne rade ništa. Kad se smiluju i reše da izadju iz kuće obavezno idu kod nekog ko radi nešto što je po mogućnosti veoma važno i ozbiljno, traže svog Odija koga će zajebavati i nadjebavati dok ovaj radi. Gori su od Crnogoraca. Puni su fazona, priznajem, veoma originalnih fazona koje su najverovatnije sami smislili. U koliko je u pitanju školsko doba garfild sindrom je dobar izgovor za štrebere. Ako iko zna da uživa onda su to pripadnici ove grupe sajber zajebanata. Kad je reč o seksu ovakav lik popije viagru i legne na krevet i čeka orgazam, znači ne kravlja nego slonova poza . . .
nije neophodno . . .
Fenomen koji se javlja posle ispitnog roka kada studenti shvataju da je sve ili veliki deo ucenja bio uzaludan, jer rezultati nisu zadovoljavajuci, i vreme kada pokusavaju da nadoknade nedostatak sna, drustvenog zivota i ostalog.... Studenti koji pate od posleroknog sindroma cesto se prepoznaju po blago-telecem izrazu lica i nekontrolisanom gnevu kad se pomene spomenuti rok. Sindrom vremenom izvetri, a manifestuje se i kroz hipo ili hiperaktivno ponasanje obolelog studenta. Leka nema, jer profesori imaju pogresnu teoriju da se to leci zakazivanjem posleroknih testova..."To ce biti posle roka, da vas rasteretimo sad malo", kazu oni, u zabludi, misleci da ce studenti tokom roka uciti za pomenuti test.
Koautor: Samuela T.
Poruka sebi: Trebala si sacekati kraj aprilskog!!!
Opšte je poznato da devojke vole da gledaju seriju "Seks i grad", još poznatije je da iste vole da se poistovećuju sa likovima aktuelne serije (tj. serije koja je aktuelna zadnjih deset godina, ali nekako našim televizijama nikad da dosadi, a ni nama, dok je naučimo napamet, hteli to ili ne). Samim tim dolazi do pronalaženja opravdanja za promiskuitet, materializam i nenormalnom potrebom za brendiranom garderobom, koju mogu, u, realnom životu, da priušti 0.01 % devojaka.
Elem, skrenuh sa teme. "Keri sindrom" ili ti "Keri kompleks" je titula koju nose devojke koje su previše komplikovane, tragične, prave Drama queen. Čini se da funkcionišu samo u problemu. Svako od nas zna barem jednu sa "Keri sindromom".
-E, zvao me je!
-Ko?
-Nemoj da se dereš, ali čujem se sa njim, opet.
-Prošli put te je uništio, izvini, prošlih 10 puta. Šta nije u redu sa tobom? A i imaš dečka. Novog.
-Pa...
-Previše gledaš Seks i grad, batali malo, istripovala si se da si Keri.
...je skup simptoma koji se javljaju u najzanimljivijim, najnapetijim, najtragičnijim, najsmešnijim, najpatetičnijim trenucima filma, kada dotična osoba dobije neodoljivu potrebu da izrazi svoja osećanja, mišljenje, komentare, ne bi li uspešno upropastio/la gore spomenuti trenutak. Obično se javlja dok vlada zatišje.
Pod uslovom da se simptomi ipak pojave, leči se najstarijim poznatim lekom – BATINOM! Nakon tretmana preporučuje se stavljanje leda na „lečeni“ deo tela. Kao inspiracija za ime sindroma poslužila je naša dobra drugarica...
Primer: Obolela osoba u pomenutim uslovima „ispaljuje“ komentare koji su već poznati svim učesnicima, na osnovu samo sebi vidljivih i poznatih situacija donosi idiotske zaključke koji kvare draž filma i odaje dalje dešavanje radnje filma.
Sindrom definisali: M.G. i moja malenkost
Gledamo mi Ice Age 2 u bioskopu i ima ona jedna tužna scena kad se Ellie seća svog detinjstva i samo čuješ Gašu kako razbija tišinu i momenat: 'Jaoooo, sad to treba kao da bude tužnoooo...'
Ubilački poriv jača...
Kad prerano odeš negde gde ti nije mesto, nisi kompetentan itd.
- Haha, gle Bambi, žali se što je prerano otišao iz Junajteda.. Dečko moj, to je Darko Miličić sindrom, nisi ti trebao da napustiš Partizan tako rano.
Lik iz ekipe koji u svakoj situaciji pokušava nekome da se učepi na neki način, ali nasuprot batleru ne dobija pare za to.
-Ko će da ide po pivo?
-Evo ja ću...
-Koj' ti je kurac, što stalno ti ideš?
-Ne'am pojma.
-Imaš sindrom batlera brate, idi leči se. Nećeš jebati decxko...
Smor. Dosada. Totalni daun (down). Žurka, koncert ili izlazak na kom je atmosfera kao na sahrani.
- Brateeeeee kakvo je zezanje tu? Evo ja sam se spremio da krenem.
- Nemoj ni da dolaziš. Kupi pivo i sačekaj me pa ćemo da izblejimo iza zgrade.
- Što brate?
- Daunov sindrom. K'o na sahrani je.
- Aaaa ok, aj čekam te.
- Aj.
